Lik koji u definicijama piše po *tri primera*.
Luks na definiciju "Možeš čoveka da ubiješ":
Sve lepo, super ali što vi ljudi turate po tri primera meni nikad neće biti jasno
-------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
Agilni na dotičnu definiciju:
Ovde čoveku vremenom sve počinje da smeta, pa tako i tri primera. Video sam pre par meseci prvu primedbu na tu pojavu, znao sam da će se raširiti.
Tri primera, jer je u duhu REČNIKA (svih, ne samo ovog) da izraz koji je u upotrebi prikažeš kroz nekoliko različitih primera. Ovde je to naravno "šaljivije" i neozbiljno, ali ne vidim problem, tako da ću nastaviti s istom praksom.
--------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------
Natnat na definiciju "Silovati riplej":
Taaaako, bez silovanja bezbroj primera!
p.s. Jebiga, Nato, ko jednom siluje tri primera, posle je kasno za sve. Još jedan Trojanac, štaš?
Narodni, stari izraz da čovek iskreno iskaže kako ga neće u životu.
Kreneš jedno-neće, pokušaš drugo-neće. E, u kurac krasni. Da si kojim slučajem sujeveran, već bi babu iz komšiluka odavno optužio za veštičarenje. Kako škilji sa pendžera, ma to je nezdravo, jebala je njena mrena da je jebala, šatro ćorava, a svaki put te istroluje kad se pijan vraćaš kući. Da se utripuješ da si u Matriksu, jes' kurac, ko da bi tebe đembelog neko stavio u film sa Kijanu Rivsom. Premotaš film, da nije neka karma i čudesa, o tome ovih dana ljudi pričaju mahom, naročito starlete, mada ni sam nisi siguran šta znači tačno taj feng-šui... Imaš par neplaćenih kazni za parkiranje, malo si šarao s početka braka, ali što se ne zna nije se ni desilo, par puta si nekog po srpski zavrnuo za pedes'-sto jevreja, ali, jebeš ga, to se po nekom nepisanom pravilo mora - ko će narod i tradiciju izdavati sad kad je stani-pani, pa nisi Švajcarac da sve radiš pod vinklu...
Umoran dođeš kući s posla, maneš ženi k'o Papa s balkona, ako baš mora i poljubiš je, ostaviš stvari i lagano se prošetaš do prve kafane. Znaš da se neke lokalne sirovine okupljaju, ali ko ga jebe, i nisi krenuo na koncert kamerne muzike. Sedneš. Digneš ruku kao mlad štreber na času razredne nastave, nemaš kad čekati konobaricu da se seti da dođe, jebala je i turska serija sa sve onim Onurom. "Uh, kako je ona Ljovisna bila dobra pička!...". Istinita konstatacija, ali niđe veze. "Pukao si, jarane moj, k'o himen seljanke posle koncerta Zvezda Granda. Pukao!". Naručiš pivu. "Pa ni ovi rumunski narodnjaci nisu toliko loši, jebali mater svooooju. Bolje da pevaju, nego da prave Dačije. Nemam blage veze o čemu pevaju, ali neka je veselo, ko će slušati tuđu muku". Žensko čeljade te zagonetno gleda s kraja šanka. "U onim izlandranim helankama i nije nešto, ali ko normalan pravi pitanje na ovu nestašicu 'oćnih žemski?!" Da si malo bolje raspoložen, moglo bi se to i nagnati, lirski da se izrazimo. Ali noćas nije tvoje veče, a do sada je bome i ona skapirala da ovde nisu čista posla. Sa tim zakrvavljenim očima ili si N.N. lice sa neke poternice, ili imaš gadne probleme sa tvrdom stolicom. Za ovo drugo, i ne bi baš mnogo promašila, ali o tome drugom prilikom. Ali neka, noćas nije veče za privođenje nečeg sa strane... Došao si da piješ, to je ozbiljan posao - alkohol je otrov za telo, ali medecina za dušu. Ostavićemo sve sporedne stvari za neko drugo izvlačenje Binga, sad ne bi dobio ni zamenu listića, jedino možda neko nagradno otimanje, a i to je upitno kako te krenulo.
Čini ti se da se ljudi oko tebe ovih dana samo smeju na onim kurčevim šimejl reklamama za MTS promo-pakete. Neiskvarena maštanja klinca-tinejdžera o tome šta će mu život doneti i ono šta ostane od tog istog čoveka nakon što ga taj isti život sažvaka i ispljune su kao dve prave mimoilazne od -∞ do +∞, suviše gorde da nađu kompromis i u jednoj jednoj tački. Raščupane kose, nalakćen visiš na šanku, više podsećajući na povampirenog čubaku nego na pristojnog čoveka. Dva dugmeta košulje otkopčana, tako ti je malo lakše disati. Držiš i cuclaš onu pivu k'o da će ti je neko oteti, manijački uporno guleći etiketu, a između praznine u glavi ti jedina pomisao sasvim mirno dolazi: "U, jebote, k'o da sam žeg'o i palio..."
"Mala, 'de još jedno ladno, uzmi sebi štaš popiti, i uspi der još malo ovog kikirikija, jeb'o ga otac, al' je zaraza...."
Znaš šta? Ma, ko ga jebe.
Fraza se koristi uglavnom u situacijama kada se naruči neko alkoholno piće i dobije se manja količina istog od očekivane. Pošto je čovjek sklon eksperimentisanju, a prosječan Krajišnik je takođe čovjek, zaključujemo da je i prosječan Krajišnik sklon da nekad eksperimentiše, te prema tome, odlučuje se na hrabar potez naručivanja nepoznate supstance, čiju mu promociju na nos nabijaju hostese, ili je čuo negdje da je stiglo nešto novo.
Subota, standardni izlazak koji se završava u jedinom noćnom klubu u Mrkonjić Gradu, jer ne postoji opcija da se završi negdje drugo
Dim, glasna muzika, poprilično pijani jarani i hostese koje brižno trčkaraju uokolo nudeći gostima sve, osim onoga što bi gosti najviše htjeli. Ta noć je bila jedna od onih, gdje bi popili i kreč, samo da su nas ponudili. Znači, bili smo skloni eksperimentisanju.
:Prilazi hostesa:
-Ćao momci, kako ste? Večeras imamo promociju novog Spejsšatl bolslikera.
Dok je jedan drugar, praveći se kulturan, zapitkivao o novom piću, mi ostali smo je mjerkali i dobacivali jedan drugom "A JES DOBRA SAD BI JE OVDJE RAZMONTIRO". Na kraju smo odlučili da probamo taj novi otrov. Pošto su epruvete, koje inače nosi sa sobom, bile prazne, morala je da ode do šanka da ih napuni. Ne znajući koliko se ovog pića sipa u epruvetu, automatski smo mislili da je epruveta puna. Vratila se sa epruvetama, koje su bile samo do pola napunjene.
Jaran Mile: JEBEM TI NEDLJU ŠTAS MI OVO DONIJELA, PA JA OVO U OKO SASPEM!
Način na koji umiru bageri.
PC160: Jesi čuo šta je bilo sa Žutim?
PC350LC: Kojim Žutim?
PC160: Ma sa Žućom, PC2000.
PC350LC: Aaaa, ne nisam sta je bilo?!
PC160: Bacio kašiku!
PC350LC: Ajde?! Pa kako, kad, šta?
PC160: Pa poletio za kešom, otišao raditi u Kolubaru. Čuo da je tamo dobra zarada, ali nije znao da se tamo radi 25 sati na dan, i to bez odmora za vikend...i jebi ga, štaš, bacio kašiku.
PC350LC: Eee budale, a mogao je ovde s nama raditi na autoputu, solidan keš, a skoro ništ ne radimo...Eee, šta učini od sebe crni Žuti?!
Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.
Ustavi malo, netemane jedan!
Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.
Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.
Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.
Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.
Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?
E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?
Kakve bi gospodin želeo?
Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..
Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?
U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.
Lenčuga. Lik koji se trudi da mu dupe što manje puta vidi. Nema ni prihoda ni rashoda, a što je najvažnije ne mora ni da se cima da ustaje iz kreveta rano. Negde oko dva, pola tri, da ruča, uzme od keve novu paklicu cigareta, i vrati se u krevet. Da ne mora, ne bi išao ni da piša. Mrsko mu.
Jelte, kao što se elektron u kvantnoj fizici može naći u potencijalnoj jami, gde koristi minimum energije, tako se i on trudi da u sve uloži što manje napora, kako bi otaljao neku obavezu. Bilo da se radi o školi, sportu ili opštenju sa medenjakom na sve gleda sa nezadovoljstvom, i ima samo jedan cilj-da i to skine sa grbače.
Neuredan, čupav i bled, jer je svo Sunce koje je video na klipu sa Youtube-a, krmeljavih očiju pali komp i nastavlja gde je noćas stao. Sati neumitno prolaze, a on na to ni ne obraća pažnju, kao što kulira da mu se već par sati piša. Kad bešika već popusti, skoči do wc-a, olakša se, i ujedno iz kuhinje uzme nešto za večeru, nije još gladan, ali da ne ustaje dvaput.
Čak i kad mu ortaci predlože grad, a ćale ostavi ključeve kako bi ga bar jednom isterao iz kuće, predlaže drugu varijantu, blejanje na krovu uz vops i vinjau...a i vajrles hvata. Mrzovoljan, mršav i usporen, opijen konjićem razmišlja o svom životu, i kolotečini u kojoj se nalazi. Ipak, jebe mu se da bilo šta menja.
Jamaš, bacajući ranac s leđa: Ćale, stigao sam ja iz škole, daj nešto da se jede, da ne čekam kevu, al' daj ovamo u sobu!
Ćale: Ne može u sobu, petak je, da ručamo k'o ljudi! I ajde da mi pomogneš da postavimo sto, da iznenadimo jednom majku!
Jamaš: A daj ćale šta se tripuješ, nek' jede ona posle! Napravi mi dva sendviča, nemoj smarati!
Ćale: Sendviča? Pored ovakvog gulaša što sam napravio, 4 sam sata spremao! Polazi ovamo, i, ne pitah te, šta bi sa školom? Popravi li onog keca iz matematike?
Jamaš: Samo me smaraj i sa školom najbolje! Evo ti ovi tanjiri, ja ću samo malo da umočim!
Ćale: Čuješ li šta te pitam? Odgovaraj kad ti kažem!
Jamaš: Ma daaaj, popravljao sam, nisam popravio, imam još sledeću nedelju, opušteno! Znaš, nije ni škola sve u životu...
Ćale: Šakaeš? Pa vidiš kako se mi mučimo, a još smo nešto i završili, štaš ti kukavče? Ništa bre ne učiš, gledaj na šta ličiš? Ne mogu da te prepoznam više!
Jamaš: Ma ćale, učili smo ti mi iz fizike, ja sam ti jamaš, kao što elektron gleda da potroši što manje energije, tako i ja...
Ćale: Jamaš? Daću ja tebi jamaš po dupetu! A boli me uvo više, eno ti majke, nek' se ona bakće s tobom! Budeš li iš'o na polaganje, jama ti stvarno ne gine, srediću s ujakom da te zaposle u Lazarevcu, očiju mi!
Čuvena škola za najbolje od najboljih. Za elitu. Škola čija je selekcija brutalna i samo oni koji su najbolji u tome mogu da je pohađaju, a samo oni koji su istrajni i nikada se ne predaju mogu da je završe. Od njih, jedan bude najbolji. I on je Top Gan.
Top Gan je osnovao Enver, nakon gledanja istoimenog filma sa Tomom Kruzom, a ime škole nastalo je od engleske reči "top", što znači najbolji i "gan", što je skraćenica od reči ganci, koja je postala zabranjena pojavom izraza Romulanac.
Da bi se pristupilo ovoj školi potrebno je da se ima mnoštvo talenata, od razlikovanja vrednosti sirovina, preko samog nalaženja izvora, tihog otuđivanja, ali i sposobnosti da se samo od osnovnih, lako dostupnih materijala, napravi pobesneli maks vozilo koje mora da služi i za borbu i za beg.
Pitomac koji završi Top Gan obuku dobija sredstva da snimi album u kom god muzičkom pravcu želi, dens ili narodnjak, kao i dozvolu vrhovnog poglavara Džilasa da formira svoju favelu gde god poželi i dobija na poklon nekoliko moćnih artifakta kao što su dres Roberta Karlosa, vlas sa Šabanove perike i album Majkla Đeksona, Triler, koji su centralni deo svake favele.
Događaj koji se po istoričaru Džoletu Džoganiju zbiva dva meseca pre Rata Favela.
Avatar: Tatko, tatko!
Enver: Šta je Avatar, štas' dereš?
Avatar: Ja sam se zaljubio i 'oću das' ženim.
Enver: Jeste, dvanajsta ti je skoro, ali Avatar, ja imam za tebe veće planove. Grandiozne.
Avatar: Ali tatko, ja Kasandru volim i oću da se skućim.
Enver: Ne! Prvo sa tu kurvu ne'š da se skućiš, jer ni otac je više neće, nego ćemo ti naći pravu mladu.
Avatar: Ali tatko, ja je volim.
Enver: Dosta! Ti ćeš da pohađaš Top Gan. Danas su se starine složile. Od sutra ideš pod Gazelu da se priključiš ostalima.
Avatar: Tatko, a Kasandra?
Enver: Kasandru vodi Džej u Italiju kod Đanga, zaboravićeš je i nećeš je više spominjati. Top Gan je tvoja prilika. Tu školu su završili i Keba i Sinan i Jašar i Fanki Đi i Baki Bi Tri i Mina i mnogi drugi.
Avatar: Ali neću to. Neću da pevam. Oću da svijem gnezdo sa Kasandrom.
Enver: Sine, to ti je jedini način da jednom imaš garniseru, ako jedan moj veliki plan propadne.
Avatar: A nek' ide Đedaj tamo.
Enver: Đedaj je dobar al' je na majku povuk'o malo. Duva mu promaja sa neke strane. Uzmi Zorana i javi se sutra ujutru Đejki na početak obuke. On jeste mali, ali skočan je i do'vati svaki kontejner. Naučiće te mnogim stvarima. Srećno sine. Ači devleha.
Avatar: Tatko!
Enver: Dva puta ne ponavljam. Uzmi i ovu kobru. Mnogima je presudila. I čuvaj se matematićara. Umeju da nagrnu. Top Gan im je trn u oku.
U nekim porodicama, nepisano je pravilo, da astal posle jela rasprema onaj ko poslednji ostane da hasa.
Ćale: Alo kamikaza, šta si navalio kao cigan na kontejner, polako sa tim mesom.
Sin: Jebiga ćale, vojska učinila svoje, od sad pa na dalje ti raspremaš siniju OPAAAA!
Ćale: Neš to viđet pod krovom mojijem!
Sin: Prepisuj onda imanje da pravim kuću i da se ženim, štas' se stiso k'o četrn'es dinara.
Ćale: Ne dam zemlju da spičiš i raskućiš! Gaji kuče da te izujeda!
Sin: Čitav sepet oko kuće stoji, ti se flaše do'vatio žute, majku Milku slomio od rada, ne daš zemlju u grob ćeš je nosiš!
Ćale: Slušaj sinko roditelja svoga, nije sepet od rakije ljute, već je sepet u tvojega ćala, zbog jedinog sina neradnika!
Sin: Malo li je selom diskoteka, lepih žena s'nokti lakirani', kad da stignem sepet da raspremim, kad je mladost moja tek počela?
Ćale: Ženo Milka podajde sikiru, da zamanem ja desnicom rukom, da zabodem u astala sofru, krv ti spalim da ti krv ne spalim!
Sin: Nemoj ćale sikire ti tvoje, nije sinko nikad nadžak bio, sad će sinko astal da raspremi, jedinoga oca d'ispoštuje.
Ćale: Kad to čuo ćale od jedinca, proli suze niz obraze svoje, čet'ri stotke izvadi iz džepa, da sin ima kad noću izađe, pak on reče sinu jedinome: Sine Rale jedini u oca, nećeš sine sam da ga raspremiš, nego ćemo sinko mi zajedno...
Nije to ništa, momak. Slušaj 'vamo. Rodio sam se u vreme prve petoletke, tamo negde krajem četrdesetih. Stari mi je radio u metalskoj industriji, stara bila daktilograf u administraciji. Oboje behu prvoborci, a za vreme kralja disidenti i progonjeni. Zadojen crvenom sisom, rastao okružen marksističkim učenjem, moj se put već mogao naslutiti. Beše te godine onaj talas demonstracija što pokrenuše studentska govna, koja će nam, kako će vreme pokazati, i doći glave. Ja tek izvadio crveni pasoš, završio za metalostrugara, zaposlim se kod staroga u fabrici. Nije prošlo ni pola godine, primiše mene u Partiju, kao vrednog i poštenog radnika. Postao sam nedugo zatim i član radničkog saveta, najviše samoupravne instance. Tu sam iz petnih žila urgirao za zapošljavanje mladih ljudi, držao vatrene govore u slavu socijalizma i marksizma, i- primetiše me. Oni. UDBA. Stiže meni poziv za askaru, napraviše mi ispratnicu, odoh ja u Maribor da odslužim domovini 18 meseci. Prođe i ta godina i po, ja put pod noge, pa za Ljubljanu. Stignem ja u Ljubljanu, odem na železničku, da sačekam voz via Beograd. Kad ono..
Prilaze mi dva starija druga, odeveni u dugačke kožne mantile.
- Drug Vojin Krešimirović?
- Taj sam.
- Budite ljubazni, pa pođite sa nama.
Ja šta ću, pođem sa njima. Stigosmo do nekog crnog Tristaća, otvaraju mi vrata, sedam ja unutra, kad tamo sve koža i jambolija. Rekoše mi da me voze u Beograd. Kod Njega lično. Uz put nismo više progovorili. Pustili na radiju neku muziku, voze me i ćute. Zagreb, pa autoputom Bratstva i Jedinstva, stižemo mi do pred zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Uz pratnju ove dvojice, ulazim unutra, vode me do nekog lifta, pa njime u podzemlje zgrade. Otvara se lift, pred nama dugačak i širok hodnik, a na kraju velika, masivna, izrezbarena vrata od slavonske hrastovine. Otvaraju mi vrata, ulazim unutra, kad tamo- On, jebote!
- Pomaže Bog, druže Tito.
- Bog ti pomogao, druže Vojine. Sjedi. Hoćeš li popiti jedan dupli viski sa mnom, majku ti božju?
- Zašto da ne. Počastvovan sam.
- Kohibu?
- Može. Hvala. Čemu dugujem ovoliku čast, druže Tito?
- Kak da ti kažem, majku mu božju, dobio sam dojavu od državne bezbjednosti da si istaknut član Partije, vjeruješ u ideju marksizma, sposoban si i pametan čovjek. Hoćeš li da radiš kao tajni agent, da štitiš interese naših naroda i narodnosti?
- Pristajem bez razmišljanja, druže Vrhovni. Izdajte mi naređenje!
- Ćuj me ovako. Zamijetili smo izvjestan rast nacionalističkih struja u našim bratskim republikama, a izvor im je u dijaspori. Tačnije, jugoslavenske ustaše pokreće Ante Pavelić, a četnike Đujić. Tvoj zadatak bit će da ih likvidiraš. Jesi li spreman na takvo što? Možeš li podnijeti toliku količinu odgovornosti, majku mu božju?
- Naravno da mogu, druže Tito.
Dadoše meni štednu knjižicu sa neograničenom pristupom gotovini, nov pasoš pod lažnim imenom, mobilni telefon, ganc novu Volgu i koverat sa instruktažom. Zapalim ja Volgom do Lamanša, prevezu mene i auto trajektom do Britanije, pa odande nastavim autom do Sautemptona, tamo ostavim auto i ukrcam se na prekookeanski brod za Južnu Ameriku. Pravac- Argentina. Posle dve nedelje partijanja, pičaka i kockanja, stižem ja u Buenos Ajres. Aj reko da svratim dudarim vinjak u obližnjoj kafani, ulazim unutra, kad jebemti Ante Pavelić karta briškule sa Geringom i Hitlerom! Izvadim tetku, pobijem govna, odlazim do šanka, sedam.
- Štaš popit?
- O, zemljak! Daj dupli vinjak, pa da palim.
Popijem ja piće, natrag na pristanište, kad..
Drug Stari FIX calling
Answer?
- Au jebote, čim zove sa fiksnog, mora da sam nešto debelo zasro.. Hh-Halo? Druže Tito?
- PA DOBRO MAJKU MU BOŽJU DRUŽE KREŠIMIROVIĆU JESAM LI IZRIČITO NARJEDIO DA SAMO PAVELIĆA LIKVIDIRATE. HITLER I GERING SU BILI REZERVIRANI OD STRANE HRUŠČOVA. NIJE RED DA SAD SAMO MI JUGOSLAVENI PRIGRABIMO SVU SLAVU.
- Druže Tito, ja zaist..
- MA NIŠ, DRUŽE KREŠIMIROVIĆU, NIŠ. SADA VIŠE NIJE VAŽNO. NASTAVITE DELATI PO DALJNJIM UPUTAMA. tu tu tu tu
Ništa, nastavljam ja ukrcavanje na brod i odlazim za Njujork. Stižem posle desetak dana, sedam u taxi i kažem mu da me vozi direkt za Čikago. A imao sam pun kurac para, jebiga. Eto mene u Čikagu, svratim u neku pekaru da doručkujem burek sa sirom, kad tamo leb ti jebem sedi Đujić bradonja, tamani masnu gibanicu, a ona mast iz gibe sve mu se sliva niz onu bradurinu i na pola puta nestaje u njoj. Potegnem ti ja prangiju, roknem govno, i opet uzmem taxi pa zapalim za Njujork. Iz Njujorka uhvatim brod za Bar. Stižem u milu našu domovinu, a ono- priča tek počinje..
Ova nazovi "definicija" i hrpa esejističkih govana je pisana za takmičenje lovačkih priča, ali ja se nisam prijavio, tako da možete da je brišete i da me banujete zbog kršenja pravila.
Sitničar u duši. Došao na pijac da zajebava pošten svet. Ukratko penzioner.
Ode malo proba sira, malo kajmaka. Drmne par rakijica i sa gađenjem ostavi čašicu kao slaba mu, a rakija etanol da menja kolko je dobra.
Razbije pokoje jaje poštenoj domaćici da vidi da li su sveža, odjutros, dal su koke jele koncentrat il čupkale travu zelenu.
I na kraju kad se i nakani da kupi nešto krene neverovatno cepidlačenje da je za njega i škotlanđanin malo dete.
-KROMPIR, LUK, PARADAJZ, JAJA, SVEGA IMA KOD HAMZE IZVOLTE NARODE, NAVALI NARODE!!!!
-Zdrao...
-DOBRO JUTRO KOMŠIJA! KAKO SMO DANAS? TREBAL IČEGA?
-Štas bre dereš? I odkad smo mi komšije bemlimufameliju, tis ovde u Boleč a ja došo iz Begaljicu.
-Pa eto izvinte, ja to tako iz dobre namre, nisam teo, oprostite.
-Da nis ti Izbosne?
-Jesam jarane, što pitaš? Znaš li mene il nekog iz moje familije bolan?
-Znao sam... Nakupac... Pa bre ko kusih pasa vas ima detemujebem, ne mož čovek seljak od vas ni da živi, e!
-Mora se živjet nekako, snalazi se. Nego trebal čega? Evo ima oraja, ima graa, ima rakije domaće...
-A jel baš domaća?
-Baš! Nako, peko tu jedan jaran iz Zaklopače, odlična kajsija materem, oli probat?
-Ajd... RK!!!! PU!!!!! DOBRA?! PA JA SE UMIVO VAKOM JUTROS KAD SAM SE BRIJO BOKTEJEBO,MENE SI NAŠO ZAJEBAVATI!
-Tiše malo bona rasteraćete mi raju, evo za vas, upola cene, more?
-Može, i dodaćeš mi tih oraha kilo jedno.
-More komš.... Gospodne, može. Evo na tas... OP! Evo još malo!!! Evo tačno kilo, da zavežemo kes...
-ČEKAJ!
-Šta je sad?
-Moram ja videti... JE LI RAVNO OVO?! DA ME NE ZAJEBEŠ?! JE LI RAVNO?
-Pa ti mene... *vezuje kesu* DRŽI! NOSI! NOSI ALAHA TI! NA I RAKIJE! NA I ORAJA! EVO I TEGLA MEDA! U TEGLI TE SARANLI DABOGDA! DABOGDA TI DJECA PJEVALA NA PINKU! DABOGDA TI METALIKE PO GROBU SKAKALE! BJEŽI MI ODAVLE!!! MRŠĆI!
