
Reč čija česta upotreba najavljuje kraj telefonskog razgovora.
-E, moram da krenem na fax, ajde, čujemo se!
-Ajde, srećno, i pozdravi mi Marijanu!
-Hoću, hoću, ajde, ćao!
-Ajde, ćao!
Јасно стављање до знања да је лаж раскринкана и да је свако настављање приче беспотребно.
· И слушај брате, леп дан, топло, кренем ја сам, пешака са Миљаковца на дерби у оном мом дојаја ''јужни фронт'' дуксу. И тако пролазим поред ВМА, ту неки Форсовци, пичкетине, почну да ме прозивају из баште. Ја ни пет ни шес, залетим се у масу...
· Кењаш?
· ...јок бре, давиш, сложим два ћелавца, она остала тројица запалише, ја седнем попијем пиће, наручим и овој двојици...
· Сереш да си им и пиће платио?
· Ма да, и онда кренем даље, кад код Драјзерове 3 ћомана ме опколише, видим ја меркају ону моју кајлу од 150 грама, знаш ону, не знаш? Нема везе. Ја, шта ћу, уширо-маваши из окрета, сложим оног највећег, вероватно му прво скидање, набодем лактом оног другог, њему прште флобер, сва ми рука крвава, скочим на овог трећег...
· Фолираш да је крварио по теби, тебра? А сида, хепатитис, јел ти било фрка?
· Ма јок бре, имо сам рукавице, ладно било, и слушај, таман кренем даље доле према рупи, кад видим, циганске пичке се скупиле, има их 20-ак, ја кренем на њих...
· И побацаш их све ко говна?
· Како си знао? Ма не само то, него ја низбрдо поред Цецине куће, она на тераси у топлесу, лиже сладолед и гледа право мене у очи!
· Ајде?
· Дећемо?
1. Usklik neverice, praktično superlativ u neverici, od kada ga je na to mesto postavio Bili Piton (Zoran Radmilović) jednom svojom replikom.
2. Neformalni zahtev nekome da se skloni, u ijekavskim krajevima koristi se duža verzija "mak se od tale!"
- Pantelija je umro
- AJDE!?
- ... to ga je mnogo potreslo. Ajde Laki, šetaj malo...
Reč koja ukazuje na to da popuštamo sagovorniku jer nam ga je pun kurac i ne želimo da trošimo svoje dragoceno vreme raspravljajući se sa njim.
○ Tebra, ne možeš ti meni o tome, ne baviš se ti tim poslom, već ja. Mnogo sam upućeniji veruj mi!
○ Aman, kad ti kažem! Ne moraš uvek ti biti u pravu, ponašaš se k'o da si svu pamet sveta popio!
○ U pravu si, ajde.
○ E, znaš šta! Jebi se bre i ti i tvoj posao, uvek kao ispadneš pametan jer me na tu foru batališ!
○ Jeste, ajde.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.