Pozdravi koji nikada ne stignu onima kojima su upućeni. Pojava kada društvo sedi i nekome zazvoni telefon, on obavi razgovor i prenese pozdrave prisutnima.
Miša završava razgovor, spušta slušalicu i prenosi pozdrave:
- E ljudi pozdravio vas Branko.
- E pozdravi i ti njega.
Dati neki ispit na DIF-u, bez mnogo truda i učenja.
Već si gotov Branko?!
Da brate, ovo je bilo na biceps!
Sve je po propisima.
Ortak ne može da zaglavi zbog pedofilije. Znači, poslednji adut koji se može izvući da ekipa ne bi pravila mešalicu.
Ima saglasnost - ima mozga. Klinka je štreberka, našla je rupu u zakonu. Poseduje najviši akt.
Izlazi isključivo sa starijima. Ne zanima je šta piše na TV-u u gornjem levom uglu - odnosno do kog je uzrasta dozvoljen program.
Kratko i jasno, klinka je devojka.
- Je li bre ti Drljačo, šta će ti ono dijete? Je l može da upali svetlo bez stolice?
- Daj, bre. Nemoj tako, ćerka nekog kurčevog ministra. Fina neka devojka.
- E, to je već druga pesma.
- Evo ide i Branko Kockica, pitaj njega isto?
- Šta to?
- Šetaš li šta po gradu? Mislim žensko nešto!
- Tovarite me malo. Iskreno da ti kažem, klinka jeste. Ali, ima saglasnost roditelja. ako me shvataš?
- Znači i ona neka buduća sedeljka? Poličko dete, a?
- Šta da ti kažem, tako vreme došlo. Moji hoće da koriste štedljive sijalice, pa ja reko da izvadim situaciju.
.
.
.
- Nego, je l ste videli Cecinu ćerku? Mala dobro peva,
- Tako je, uključi se i ti u projekat ''tri veličansvena'', pa ćemo naći u četvrtog.
- Nije to što misliš!
Starinska horor kletva. I dan danas se može ponekad čuti, uglavnom u krajevima gde je Bog rekao laku noć i to uglavnom od starijih ljudi. U suštini, to je crko dabogda, ali u mnogo surovijoj i brutalnijoj verziji, sa znatno širim značenjem. Onaj ko ti ovako nešto kaže ne želi ti samo da rikneš, već ti želi da ti tako riknutom telo razvlače gladni psi, da od tebe ni koska ne ostane. Jezivo do bola. Onaj ko ti to poželi mora da te baš do jaja mrzi, mora da si kod njega nešto debelo zasrao.
- Gde si bila celu noć?
- Pa znaš da sam išla kod Mire i Branka.
- Znam, ali nisam očekivao da dođeš u 8 ujutru. I zašto tako razjebano izgledaš? I gde ti je minđuša? I kakve su ti to [šljive|
http://vukajlija.com/sljiva/166011] na vratu?
- Jao ljubavi, znaš, Mira i Branko prolaze kroz malo tešku fazu u svojoj vezi, pa pokušavaju da malo razbiju rutinu. Predložili su mi da im se pridružim u trojci, a ja nisam imala srca da ih odbijem. Samo, Mira je bila nešto pasivna, pa smo Branko i ja odradili veći deo posla.
- Hoćeš da kažeš da te je Branko razvaljivao k'o Vandali Rim dok je Mira drndala svoju uvelu pičku???
- Tako nešto.
- PU, kurvo, pas ti se mesa napotez'o!
Ti nikada nisi naučio da ceniš ni jednu od njih. Ne znaš kako je kad se nadaš, moliš Boga za dvojku, kakva je dubina pogleda kojim te majka ispraća na popravni i koliko je obraduješ kad i sam dobiješ neku zalutalu peticu, iako zna da si garant prepisivao.
Na tvoje petice su svi odavno oguglali, a i ako dobiješ slabu ocenu, niko se neće zabrinuti - svi znaju da ćeš to na kraju popraviti. Nikada nećeš shvatiti zašto je dvojka iz hemije ili matematike veća od petice iz fizičkog.
Nikada nećeš osetiti to olakšanje. Upisaćeš fakultet, i nećeš imati ni jednu šesticu ili sedmicu.
- Vladimire dao sam mikroekonomiju.
- Znači pijemo!
- Panto dobio sam šest.
- Javio mi Vlada, evo stižem, uzeo sam pivo.
- Branko dao sam ono govno..
- Ne seri! Bolestan sam ne mogu da pijem, znam da ćete da slavite.
- Branko..Mikroekonomiju..
- Dobro, dobro dolazim..Znao sam..Da staviš status na fejsbuk, lajkovali bi i oni što te ne poznaju. E evo pozdravlja te Bojan iz Irske, skajpujemo. Rekao sam mu za mikro, jebote saznali ljudi u pola sveta da si dobio šesticu.
- Sedmicu!
- Sedmicu! Boki, dobio štreber sedmicu! Da ponesem onaj gorki što je ostao od rodjendana?
Kultna humoristička serija sa sredine osamdesetih i početka devedesetih, koju je nažalost prekinuo nesrećni rat. Počelo je kao radijska emisija subotom, još 1981. a na male ekrane TV Sarajeva se seli 1984. Glavna tri člana postave bili su Nele Karajlić, Branko Djurić i Zenit Djozić, a gostovali su im i Sejo Sexon, Elvis J. Kurtović i brojni drugi. U seriji su se pojavljivali nezaboravni likovi poput Hakale, Šarbaza i Minke, a nezaobilazne su bile Djurine kućne čarolije, nagradna otimanja, hepek, i narodske igre i običaji poput omlećivanja motke, hrkljuša, igara na granici..Vrlo često su ismevali političku situaciju i same političare, a neke stvari su na žalost i predvideli, poput privatnih prodavnica oružja, podele Sarajeva i političkih sukoba u porodici..Sve u svemu, najbolja satirično - humoristička serija sa ovih prostora, koja će teško biti premašena. Pre par godina, ista ova ekipa počela je sa snimanjem Nadreality show-a, koji se prikazivao na B92, ali nije postigao uspeh legendarne serije.
Ianče, Šarbaz, pogubljeni lik kojem se u seriji svi klanjaju ( "Mogo nas je obadvojicu žik" ) je u stvari bio pripadnik komunističke partije Jugoslavije, koji je emitovanje serije pokušavao na sve načine da zabrani.
Masovna proizvodnja nečega ili – u slučaju izvesnih uljeza pri južnim teritorijama naše zemlje – NEKOGA. Doduše…Ako bismo baš do kraja poslušali naša pravoslavna srca, ne bismo pogrešili i ako bismo rekli da je TO više NEŠTO nego NEKO ali to je ipak neka druga priča. Elem, sâm izraz iz naslova potiče od nemačke reči ''stanzen'' koja je označavala standardizovani proces u fabrikama u kome su se metalni i ostali delovi za neke veće mašine pravili u kalupima i serijski. E, tu već pravoslavno srce ne može da izdrži!
- Tata, tata…A šta je to Kosovo?
- To ti je, sine, prapostojbina Srba, ognjište naših predaka, mesto odakle svi mi potič…
- Tata, tata…A jel’ možemo ja, ti i mama da idemo tamo?
- Pa, vidiš, sine, to ti je malo komplikovano. Tamo su sada Kosovski Albanci i oni žele svoju državu i...
- Tata, tata...A šta su to Kosovski Albanci?
- Uh…Pa, oni su se naselili tamo, sine, i žive i rade na Kosovu, i imaju porodice i deca im idu u škole na Kosovu a Srba ima sve manje i manje i…
- Tata, tata…A što Srba ima sve manje i manje?
- Zato, sine, što su Srpkinje odvajkada htele da se dobro udaju i dođu u Beograd a Šiptarke nisu mnogo birale pa su štancovale male Šiptare k’o…k’o…k’o Branko Kockica pesme za decu, eto!
- DANILO, ČULA SAM TE SVE, ODVEDI DETE U SOBU DA NE GLEDA NASILJE U PORODICI!
Svakako jedna od interesantnijih fraza iz repertoara košarkaških komentatora i stručnjaka. Puki eufemizam za igrača koji vola ne može da ubode, onog koji sa bacanja pogađa "prvi obruč" u najboljem slučaju, a kada se zaleti u kontranapadu na polaganje, pokrivaš oči šakom i gleduckaš kroz prste, kao kada si k'o klinac gledao prve horore. U doba kada i u fudbalu drveta iz defanzive postižu golove, i to ne samo iz prekida, a to im nije primarni posao, postojanje ovog tipa igrača, a po pravilu su bekovi, za mene lično predstavlja misteriju. Ok, odbrana je ključ, ali ubodi, bre, nešto, jeb'o te pas.
Spisak poduži, ali ova trojka je paradigma:
Stefan Marković, Ivan Paunić, Branko Lazić.
Opšta pojava po kioscima brze hrane i sličnim ustanovama.
To je ono kada vam stave previše priloga u bilo šta što je mobilno i što se jede.
Uzdamo se u radnicu i njeno iskustvo u turanju priloga pa rizikujemo previše majoneze, kečapa, senfa ili bilo čega što nas može uflekati.
Opšta je praksa je da radnice u fast fudovima "malo majoneze" uglavnom čuju kao "ma krkni šest kašika, a u pičku materinu".
:drnda telefon:
Simo Matavulj: Branko, bolan, đe si legendo, sto godina, e...
Branko Ćopić: Joj, pajdo, upravo umačem pljeskavicu, prekinuo si me u po' jela.
SM: Haha, to nova fora po Bihaću? Umakanje pljeskavice? Hahaha, pa u čemu ti da prilog, u posudici ili...?
BĆ: Ma da ti prilog u pljeskavicu, jebala je pljeskavica, no sve mi iskapalo po košulji, ukrmačio sam se sav, imam jednu veliku baru majoneze i senfa na desnoj sisi, šulja je totalno upropaštena, pa reko' ako ću je već baciti u smeće - da ne propadnu prilozi...
Dete željno svega, ali bukvalno svega. Od hrane preko igračaka i automobila do lepe garderobe.
A: Crni Branko, imaš 35 godina a igraš se sa sinovim plastičnim vojnicima.
B: Ostav me ženo, ostade mi pusta želja kad sam bio mali, jedini ja ih nisam imao od sve dece...
