Adresa destinacije koju je izuzetno komplikovano pronaći, a kad je i pronađeš, tu si gde si i onda opet treba da nažuljaš nervna vlakna dok se setiš puta do tačke odakle pođeš.
-E, je l' ideš sa mnom do Dekija noćas na pivo?
-Ma, druže, ne pada mi na pamet! Tamo sam jednom otiš'o, jedva sam mu pronašao zgradu, zavučeno negde Bogu iza tregera. Posle se jedva vratio. Bolje ti zovi taksi! Odande i bumerang da baciš, ne bi znao da se vrati nazad!
Ne seri. Nemoj da se praviš debil možeš takav i da ostaneš. Budi direktan. Biraj. Uzmi ili ostavi.
Zoran: Ćao dušo, šta radiš večeras?
Marija: Vršim naučno istraživanje iz oblasti animalne proizvodnje, što?
Zoran: Pa mislio sam, ovaj, ako si za neku šetnju...
Marija: Nisam.
Zoran: ...Ili da idemo u bioskop?
Marija: Nisam.
Zoran: Pa ovaj, šta misliš da...
Marija: Ne mislim. Dosad si mogao 300 puta da me pozoveš kod sebe, umesto što toliko okolišaš. Ili jebi ili odjebi. Vrlo jednostavno.
Poslednji pokušaj nekrofila da se izvuče.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Stara Lička poslovica zna se: U SE,NA SE I PODASE!
Starinski "sleng" arhaičnog prizvuka,nastao u vremena kad su Ličani bili cenjeni vojnici i poslednja odbrana Zapadne Evrope od Turaka.Kao stalna vojska u službi evropskih dvorova nisu mnogo marili za šta drugo sem za sebe,jer su se isti ti dvorovi okrećali protiv njih dok se oslobode turske najezde.
Znači da ponovimo:u se,da se dobro jede i pije;
Na se,da se obučešda ne bi ozebo zimi
i konačno podase,to ne treba posebno objašnjavati zbog maloletnih korisnika sajta!
Kada blejiš u autobusu gsp-a i na sledećoj stanici se nagura trilion ljudi u bas, onako da im delovi tela vire kroz vrata!
Au što me ova baba sabila uz šipku! Znači totalno smo se zipovali!
Južnjački sleng. Ovaj izraz kaže da kad siromašan čovek krene da radi nešto (za šta je jedva skupio sredstva), dogodiće mu se i ono što se događa jednom u 200 godina (baš tad će se pocepati bubanj po kome se udara godinama).
Đak koji nikad ništa nije uradio vezano za školu, rešio najzad da napiše domaći zadatak, i baš tad se ispisala hemijska-olovka.
Hrabri kučkin sin. Heroj. Ludak. Ovakvi ljudi rešavaju ratove i kroje istoriju.
Uobičajena izvala onih koji su bili prebogati i pre nego što su se rodili.
Na smrt uplašena osoba. Nije se usrala, ona se presrala. I to sa dobrim razlogom.
Srećko: Brate, koji ti je kurac, gde gori?
Veljko: Ćuti i zajmi mi neke pare, palim preko grane!
Srećko: Smiri se bre, šta ti je odjednom?
Veljko: Sećaš se Mare?
Srećko: One male što si je odjebo čim ti je dala?
Veljko: Te! Rekla da će mi se krvi napiti, da ima neke veze uz pomoć kojih će me uštrojiti. Nisam ja te pretnje šmirglao dva posto dok nisam otkrio čija je bratanica... Samo ću ti reći da se preziva Čanak.
Srećko (prevrće dušek i vadi pare iz istog): Ti si ovde kao mače na izložbi pasa. Drži ovo, i javi se kad stigneš u Švicu.
