Jao, šteku smrdljivi! Mene si naš'o da farbaš? Ti da daš kintu, cicijo ogavna? Pa ti bi pre kevu trampio za boks Marlbora nego da zavučeš ruku u džep. I zato ne kenjaj, nego pričaj, koga si pokrao?
- E, sad da pripalimo po jednu, valja se posle ovakve klope. 'Ajde grebatoru.
- :vadi paklicu: Ne treba.
- Jel to mene ove moje oči krmeljive varaju od ranog jutra, ili si TI kupio pljuge?
- Kupio. 'Ajde, posluži se. :nudi:
- Ukurac. :uzima: I to sam dočekao.
- :vadi zippo i pali pljugu:
- :ispada mu cigara iz usta: Nemoguće. Ne mogu da verujem! 'Ajde, za pljuge i da poverujem, ali zippo?! Ko sad plače za tim upaljačem? Kazuj kurvo!
- Ne razumem.
- Šta bre ne razumeš? Radimo zajedno već dve godine, nikad do sad te nisam video sa paklicom. Pričaj, kome si ih podigao i kad?
- Sinoć bio do Jokine kafane, neki batica zaboravio na stolu pored, i ja kad sam krenuo, ono... Stavim u džep.
- Znao sam.
Prisustvovati nekom seksualnom činu iz neposredne blizine u svojstvu navijača. Aludira se na činjenicu da se takve stvari tradicionalno rade u mraku, pa radi boljeg pregleda se koristi ovo kao vizuelno pomagalo, ne u samom činu. Rašomonska zanimacija, radnja gde leva ruka možda i služi za pridržavanje sveće ili neke modernije zamene za nju, a desna ne služi da štiti plamen od vetra.
- A, jebote, poludeću više!
- Š'o, tebra?
- Nisam jeb'o mesecima, zagoreo sam k'o kaubojski tiganj i sad mi naišla jedna zainteresovana mala!
- Pa, šta se misliš, udri!
- Ma, ne mogu zbog cimera elektrotehničara! Jebote, nikako da ga najurim iz sobe, samo uči, ne izbija odatle! Koliko mi je već privođenja upropastio, a ne palim se na to da mi neko drži sveću...
- Eeee, ima batica rešenje za tebe! Drž' ovo!
- Šta ti je to?
- Trodonče. Kokneš mu to u kafu kad ne gleda, on se komira i k'o da nije tu! A ako se mala predomisli i ispali te, mož' i njega da jebeš. Ionako ujutru neće ničega da se seća.
- E, hvala ti k'o bratu! Samo, nemoj da se ljutiš što ću da ti kažem da odsad ne uzimam ništa čime me poslužiš kad kod tebe svratim.
Degerativni prevod engleske reči "wingman". U nekoj arhaičnoj, lokalnoj verziji srpskog slenga može se nazvati "batica za ribolov". Kao što Meri Popins ne vaspitava tudja razmažena derišta bez kišobrana, tako pošteni akcijaš ne sprovodi "će jurimo neke pičke" manevar bez krilaša pri ruci.
U mrestovni pohod, nipošto se ne vodi dežurni lakrdijaš, lokalni šmeker, ili lik iz kraja, koji sa dvadeset godina još uvek nosi majicu na kojoj piše "In Flames". Vodi se neko ko neće biti u stanju da pokupi kajmak, neko mutav, običan, prazan, ali opet ukalupljen u svakodnevnicu, i prihvatljiv od okruženja. Vodi se on, krilaš. Njegova uloga je zapravo samo da postoji. Akcijašu treba neko sa strane, kako ne bi izgledao kao šaban koji nema sa kim da izadje u grad. Takodje se koristi ukoliko je mačka skoro već u džaku, ali je odlučila da povede još jednu mačku da joj čuva ledja k'o Džo Domingez Nešu Bridžisu, te akcijaš na red bull u lokalnom kafiću mora povesti svoju podršku.
Krilaša u današnje vreme nije teško naći, jer sve vrvi od ljudi koji odgovaraju modelu. Veća je šansa da u SKCu na svirci afirmisanog rok sastava, ne sretnete Acu Seltika u izbledelom kožnjaku, nego da udjete u autobus u kojem se ne vozi bar tri ovakva lika. Kada bi život bio South park, oni bi bili klinci iz Kartmenovog odeljenja, koji za četrnest sezona nisu izgovorili ni reč.
Krilaš posao obavlja efikasno. Zabada sajber telefon plastičnim sranjem koje liči na olovku, na pet do deset minuta uz zvuk Morandijevih andjela stigne mu poruka. Dok ribice slušaju akcijaša, vrti paklu solidnih pljugi po stolu, i poneki put ukrsti pogled sa jednom od "druga-liga-sedma-pratilja" devojaka, koja se podudara sa njim na skali bezličnosti i umnog nihila. Taj momenat je veoma bitan za akcijaša, jer od više različitih vrsti mojstera izlučenih na malom prostoru dolazi do hemijske reakcije, koja eventualno vodi do ukrštanja polnih organa. Zapravo, pokreće se talas poput onog na mundijalu u Meksiku '86te, a na akcijašu je samo da servira lovinu.
Ključni potez mu je pokazivanje buckastog budjelara u pravcu jedinki sa klitorisom, prilikom plaćanja računa, što dovodi do još jače hemijske reakcije. Da nije prazan kao jutarnja pedeset šestica pokupio bi sve brojeve, te akcijaš mora pažljivo birati krilaša, inače će iz sopstvene puške biti pogodjen u grudi.
Prošetati kroz BG, otvorili su bašte. Pun ih je kurac.
Najprikladniji odevni predmet koji vlasnici "praznih glava" mogu upotrebiti kako bi se na neki način zaštitili od posledica nenošenja istog. Posledice su daleko od fatalnih, ali opet mogu u velikoj meri uticati na sliku koju će ljudi stvoriti o njima. Oni čak i kada se uhvate za glavu ostaju praznih šaka.
Nažalost, to retko koriste, puni su sebe i mnogo se trude da istraju u nekim svojim izjavama ma koliko one besmislene bile. Takođe, može se i reći da je pripadnik gore pomenute grupe sisao pogrešnog roditelja, te da se na osnovu toga tripuje kako je popio svu pamet sveta što ga dodatno ohrabruje da nastavi svoje istresanje prljavog veša.
- Šta će ti ta kašičica, pajvane, popili smo fuka pre dva sata?
- To mi je katapult! Gledaj, staviš ovako malo pljuvačke na vrh, nategneš i pustiš u nekoga hehe.
- Nemoj majke ti, izgledaš kao neki batica s njom u ustima. Baci je, poštedi nas društvenog srozavanja prvi put smo ovde.
- Šta bre, baš je kul plus što pičke volu to. Posmatraj i uči!
- Koji k...
- Gledaj ovu cicu pravo, mogu dobaciti do nje opušteno. O'š da vidiš?
- Ne br...
- Uu! Hedšot!
- Jesi li ti to mene upravo pljunuo, seljačino?!
- Jok, stavio sam ti lak za kosu. Normalno da jesam, ali pogledaj odakle! Prosto da ne poveruješ koliko ovo malo plastično čudo dobaci.
- Znaš, ćutanje je najbolji šešir za prazne glave. Mogao bi ga nekad i upotrebiti. Nemoj me mračiti, odjebi.
- Glumimo nedodirljivu, a?
Umna golgota. Opis za neprijatnu situaciju, ili pojavu, koja i pored stvarnog uticaja samo na jedno, do dva čula, izaziva opterećenje svih pet i čini svojevrsno psihičko mučenje. Nešto što je teško za svariti. Jebeni hardkor.
- Šta je, Šone, što si bled tako?
- Ma naterao sebe da konačno pogledam onaj Finčerov film "Sedam". Leptijebem, film je baš težina!
- Jeste, brate, ali je filmčina, moraš priznati!
- Da znaš! Nego i ti si mi nešto beličast?
- Ma bio sad na operi sa Sarom…
- Pa šta je tu loše? Kulturno si se uzdizao.
- Ma kakvo crno uzdizanje! Kod tebe sam došao na lečenje, sipaj mi prvo jednu. Tako. Slušaj, jebote, ova moja me vodila u Madlenianum i nije mi jasno kako može da voli te stvari. Pazi, već na pola predstave su svi poumirali, a ostala samo neka đembela u flafičastom kimonu, da do kraja peva nad mrtvim ljubavnicima… evo, još mi u ušima zuji od njenog jezivog glasa, a onako zjapećih usta i ispruženom rukom ka publici, debela celo veče baš mene fiksirala nekim manijakalnim pogledom i malo-malo upirala prstom ka meni. Usrah se živ!
- Težinčina, batice!
Svi mi u životu prođemo kroz tu fazu.
Da ne bude zabune mističarka je djevojka, djevojka koju u početku ne primjećuješ, odbacuješ od sebe i svoga društva jer previše odskače od sredine. Istu tu djevojku kako vrijeme promiče zavoliš, zašto... e to već ne znaš.
E sad treba da ide onaj dio gdje sam ispao moralna gromada jer sam napisao "prođemo kroz tu fazu", jer bi da prođemo kroz tu djevojku zvučalo previše šovinistički batica stajl, a mi smo akademski građani, jelte.
Dok si bio klinjo, mističarka se uvijek izdvajala iz društva. Slušalice u ušima, kapica, izvučen pramen, majica Mejdena ili Rema. Da, da, i iscjepane farmerke. Mističarka je bila neshvaćena, nije bila ona masna metalika koja hoće da bude drugačija da bi nadoknadila svoju ružnoću. Da je neka normalna sredina zavolio bi ju odmah, ali si je mrzio, plazio jezik i ogovarao. Zamisli sebe, klinca u dresu Zvezdane i Jugoslavije sa kragnom od pet maraka sa njom, pa šprdali bi te do kraja života, ne ide jednostavno.
Prođu godine, dođe neka srednja škola. Zadovoljan si razredom, mamino djete upisalo gimnaziju, ljubi ga keva. Sjedaš sa ortakom u zadnju, mangupčić pravi, dolazi djevojka obučena u crno. Gledaš u nju... uredna kosa, ispeglana, blagi podočnjaci i crna majica... bingo, mističarka. Sad gledaš u sebe, zamjenio si dres majicom sa grbom, napredak, imaš par bubuljica po licu, možda si se i ošišao na keca, a ona, ona nikad ljepša. Puko si na nju, naravno nećeš sebi priznati.
Ćutaće, o da, ona će i dalje sjediti i ćutati, odskakati. A tvoje će srce odskakati za njom, i bićeš ista ona sisa koja ćuti radi društva. Proće godina, i dalje će biti pojam za tebe, progovorićeš koju dok ispred škole palite pljugu. Ali sve krišom, bolje je ono šta komšiluk kaže nego tvoje mišljenje. Doće i ta treća godina srednje, krenuće osamnaesti rođendani. Pojaviće se na prvom neočekivano, crna haljina, kosa ispeglana, lice anđela... i popiće više nego svi vi zajedno, ali nekako sa stilom. Zavolićeš je i biće ti super. Pićeš sa njom, družićeš se, boliće te konačno kurac za mišljenje društva. Neće pričati iza leđa, sa njom ćeš moći progovoriti, popiti, ispušiti, družiti se. Ili ćeš upasti u zamku prijateljstva ili ćeš otići korak dalje, na tebi je.
Završiće se i srednja, i pijanke, i sve... svako će na stvoju stranu, a ona će nestati mistično. Nestaćeš i ti svojim putem, učićeš, piti, naći ribu, al nekad u moru alkohola i studentskoj sobi koja smrdi na dim zapitaćeš se gdje je sada, šta radi, odudara li još od sredine, i da l' je još uvijek onako lijepa. Zadržaćeš tu misao za sebe, to sjećanje, taj trenutak.
Naći se neplanirano u žiži interesovanja.
- Auuu, sine, kakva ti je to nadogradnja na licu?!
- Od Zokija Robije!
- Kako?!
- Bili Dragan i ja kod Mileta u kafani. Malo dalje od nas je sedeo Zoki sa onom njegovom devojkom, Minom. Bili su tu i oni njegovi ortak Krle. Ja krenuo do šanka, kad ispred mene prođe onaj mali fenser, Žućko. Dok smo obojica prolazili pored njihovog stola, Mina ustade sa stolice, a Žućko je uhvati za dupe i pobeže. Ona vrisnu, Zoki ustade, okrenu se i vidi mene kako blenem u njih dvoje i zavuče mi pesnaju u vugla. Ja odmah patos. Znaš da on ima kratak fitilj. Tuk'o bi me još, da nije skočio Krle i zadržao ga. On je video da nisam ja, jer su Zoki i Mina bili okrenuti leđima.
- A mala pičkica Žućko pobeže?!
- Pobeže. Jurili ga celu noć, pobegao je negde van grada, nema ga već treći dan.
- A ti najeba ni kriv, ni dužan.
- Jbg, upao sam Zokiju u kadar.
Standardizovana muška komparacija kada je u pitanju kakvoća opštenja sa "premekanim", tojest "pretvrdim" ženskim čeljadetom. Savremena medicina to možda objašnjava naučnim terminima kao što su mišićna insuficijencija zidova vagine ili konstipacija materice, ali to je samo zato što ne poznaje proste narodske etikete kao što su "loše se trsi" i "ne zna se jebe".
I kad već pričamo o standardima, onda da kažemo i da se ovo poređenje ne bazira na iskustvima nas vlasnika marginalnih tipova muške alatke (piton;prim.prev.), već vas prosečnih primeraka koji ipak ne morate da se stidite prilikom zajedničkog tuširanja u svlačioni posle fudbalice, odnosno skidanja gaća radi provere bruha pred komisijom za vojnu regrutaciju (o čemu će više govora biti u prvoj sledećoj defki).
- Ooo, da li je to batica koji je sinoć odvojio najbolju ribu na Profovoj žurci, hehe? Pa, matori? Si je upozno sa jednookom zmijom, čitao Sartra i te munje?
- Pre će biti "uputstvo za pranje Dormeo proizvoda", brate. Znači, k'o jastuk da sam jeb'o celu noć, riba se garant pere sa Bohorom, ja stvarno nemam drugo objašnjenje...
- Ma da, brate, kapiram te skroz..:khmsmoki!:
====================
- *Ijuuu, sinko, šta ti je to sa kitom, što ti je tako plav, kuku meni??*
- Pa, baba, ako baš hoćeš da znaš i ako prenebregnemo činjenicu da si mi upravo uletela u kupatilo dok se tuširam, a znam da nisi baš toliko gluva da ne čuješ jebeni tuš - sinoć sam bio intiman sa jednom devojkom za koju nisam znao da profesionalno diže tegove, tako da...
- Jeb'o si kamena? Jaoo, sinko, pripazi ubuduće, ljubi te baba, mo'š tako i šimejla dopališ ako ne budeš gledao, 'bem te takva mlada i blesava da te jebem!
Obrnuti krug od nemača pojma do bogaoca. Doktorirati i imati u malom prstu.
Ješčuo kako je Simo Nemac izuo od batina neke batice? - Pocepao ih k'o mlad Krajišnik meter bukve. Đedina ih tuče, a ne da plakati.
Pobratime moj... Njega je život provozao kroz sito i rešeto. Kao dečak, inače siroče partijski nepodobnog domaćina kojeg je smaknula UDBA, sa komadom somuna ispod miške i crno-belom fotografijom majke na pragu rodne kuće on se uglavio u rupu ispod putničkog vagona voza Beograd-Beč, da bi se u sakriven u kamion, koji je vozio neke holandske junice, prešvercovao do Minhena. Iako ga tamo život nije mazio, savladao je gradivo šibajući se sa Kurdima i Romulancima... Dokazao se kao zajeban tip, ali čovek od reči. To su mu ovi kasnije naplatili: roknuli mu buraza dok je nosio dete u naručju. Dva metka, s' leđa. Najopasniji je onaj koji ništa nema da izgubi - nije to otrcana fraza, nego životna istina.
Imaginarna, nedostižna razina srpskih sportista i trenera, koja predstavlja neki, u njihovim glavama nezamislivi intenzitet zalaganja. Neophodno ga je ispoljiti radi savlađivanja, ili makar pokušaja izbegavanja poraza od nesumnjivo snažnijeg protivnika. Teoretski se možda i zna šta predstavlja, ali ni na treningu, niti na sportskim borilištima, taj zamišljeni maksimum nikada nije prikazan.
- Francuzi jesu rukometna velesila, ali ukoliko svedemo naše greške na minimum, a sudije ne budu na strani protivnika, uz nešto malo sreće, mislim da možemo pružiti dostojan otpor. Naravno, ukoliko prikažemo neki svoj maksimum.
--------------------------------------------------
- Huuumpfff… huuumpfff... hnjaaaaa... hnjaaaaa!
- Šta je, kolega, nešto ne ide?
- ŠKK, prepade me! Pobogu, Milane, ne mogu ni u wc da odem iz kancelareije i na miru budem sam sa sobom pet minuta.
- A izvini, poteralo me u isto vreme i šta ću kad nam je zvučna izolacija u klonji na nivou mreže za komarce.
- Dobro, možeš li makar da se praviš da nisi tu?
- Ma mogu, ali baš mi se čini da te muči nešto.
- Jeste, imam tvorza već tri dana, hoćeš da pomogneš možda?
- Ma jok, batice, mojne si nervozan, samo ti daj neki svoj maksimum.
