Naravno da hoću kafu pička ti materina seljačka i nekulturna, to se ne pita kad ti neko dođe u kuću.
- Komšija jesi za kafu?
- Pa ne znam komšinice da li da pijem, pio sam skoro sa ženom...
- Jebem ti ženo majku Božiju metaj lonče da ti sad ne ustanem, za kafu se ne pita, šta su te otac i majka učili dok si odrastala u onoj vukojebini? I daj one unučiće što sam uzeo jutros ko kusur od leba i mleka da ja i komša zadivanimo...
Lovačka priča već decenijama, podmetačina još iz doba Juge. Naročito kada je reč o broju Albanaca. Dugo smo morali pušiti priču o 2 miliona Albanaca dole, iako ih nikada toliko nije bilo, ni u najbolje doba.
Davno je prošao bejbi bum period na Kosovu, kada su porodice imale puno dece. Ne zna se je li ikada uopšte urađen normalan popis stanovništva, pa su tako omogućene razne manipulacije. Otkad je počelo iseljavanje svih naroda sa Kosova, neko bi mogao da se zapita koliko je uopšte ljudi ostalo. Ogroman broj stanovnika Kosova živi u inostranstvu, pa su male šanse da bi se neko vraćao da živi na mestu koje je vukojebina.
Najveći grad je Priština i ima oko 200 hiljada stanovnika, mada su albanski političari s vremena na vreme govorili i o 2-3 puta većem broju. Poslednji popis kaže da Kosovo ima oko 1.6 miliona stanovnika, što je naučna fantastika, ako se uzme u obzir koliko ljudi je otišlo trbuhom za kruhom.
Otcepljenje teritorije od matične države ne podrazumeva i bolji život njenog većinskog stanovništva. Od 2008. Srbija više ne mora da hrani to stanovništvo, već samo one manjine koje su i dalje ostale dole. Zato se Kosovo prazni i ima mnogo manje stanovnika nego što se piše. Klasičan primer kako možeš sebi pucati u noge.
Broj stanovnika Kosova ostaće misterija kao i broj priznanja Kosova. Ovo neće pomoći Srbiji u ideji kako vratiti Kosovo.
- Je li, koliko vas je na Kosovu?
- Ne znam!
- Nemoj si Šiptar, kaži!
- Oko 2 miliona!
- A gde ćeš, što ne živiš dole?
- Uvedena je vizna liberalizacija, možemo da putujemo, pa da se posle preselimo u Nemačku, kao i mnogi.
Rečnik zahvaljujući kome poznati i priznati akademski građani mogu konačno da olabave kravatu i puste mašti na volju: em psuju k’o kočijaši, em za to uzimaju kintu, a studenti im crkavaju od smeha.
Ass burglar – vulg. dupejebac (muževni homoseksualac)
Boondocks – mn. SAD vukojebina; Murtenica; pizda materina vulg. pičkovci mn. vulg. (zabačeno selo)
Cuntock – čkapi (nekarakterna osoba)
Dry fuck – vulg. jebuckanje vulg. (nedovršen polni odnos)
Easy mark: I was an easy mark. Izjeb’o me k’o bekana vulg. (Ispao sam naivan)
Fuck pad – vulg. jebarnik vulg. jebačnica vulg. (mesto za vođenje ljubavi)
Good-time Jane – SAD zast. grofica Delasenaguzi zast. (promiskuitetna žena)
Hot fling – SAD crn. gimnastika, turi-vadi (upražnjavanje seksualnog čina); metak (obljuba)
Imby – SAD degenčina; krembil (veliki glupak)
Jacksie – dupinger (zadnjica): Up your jacksie! Turim ti ga majci!; Turim ti ga u dupe! vulg. (psovke)
Kiss-off - rikavela (smrt)
Lakes - zviz (poludeo)
Monthlies – hit meseca (menstruacija)
*Izvor: Englesko-srpski/srpsko-engleski rečnik slenga Borisa Hlebeca
posto smo po svemu specificni za ocekivati je da imamo i svoj SI..
evo nekih, od najmanjih ka najvecim...
merna jedinica
za glupost:
izgubio bi 2 nacrtane ovce kolko je glup
oivicen ko terasa
ogranicen ko chanche za likovno
za snagu
jak ko bizon
jak ko chak noris / 2
jak ko zvezda 1991
za bogatstvo
pun ko brod ( nikad mi nece biti jasno zasto )
abramovic mu kuvar
ko miskovic
za brzinu
brz ko vitez koja
brzi od vitez koje
metla
za vukojebinu
vukojebina
od pichkovca jos 2 km
vuk domacana zivotinja, lisica cita struju, a koza pase pod rucnu
za smornost
SMORAN KO OVA DEFINICIJA ( koriste samo manje jedinice od ove)
mini DEFINICIJA
micro DEFINICIJA
Epitet koji lepimo osobama koje su sklone pokušaju da preko noći postanu neka druga osoba. Razlog ove transformacije je nepoznat. Nagađa se da tim gestom pokušavaju da izbace iz sebe jedan deo svoje ružne prošlosti, prave neko svoje novo ja ali je to sve kratkog veka. Obično se odaju čim progovore ili nekim drugim kretenizmom jer čovek može da izađe iz sela, al selo iz čoveka nikad.
- Ej mačko, ideš sa mnom večeras?
- Pa znaš me, verovatno hoću samo kaži gde?
- Cana pravi osamnesti u Hajatu?
- U Hajatu? Joj Bože, videla se vila u čim nije bila...
- Pa sad ne znam da l' će da bude ko vila ili neće al mislim da će neku belu haljinu da obu...
- Ma ko te pita šta će da obuče, kažem ti da je do juče nosil gumene opanke dok nije došla iz one Vukojebine pa su od njih toliko počele da je bole noge da je naprasno počela da ih širi svako veče ako me razumeš...
Prava nocna mora, nekada pozelite da ste krenuli pesice nego sto ste seli u vozove "Jugoslovenske zeleznice"
Krenem vozom iz Prijepolja u Beograd ujutro u 04:00. Nakon nekih pola sata voznje i predjenih 5 kilometara lokomotiva se kvari. Zamisljam ma nema veze brzo ce popraviti ja i onako imam tek u 1 zakazano na kontrolu. I Tako prolaze sati, i tek negde oko 7:30 eto stize "nova" crvena lokomotiva i menja raspalog "rusa". I uz boziju pomoc krecemo ponovo zaslepljujucom brzinom od 35 km/h. Putem pored pruge prolecu jugici ostavljajuci prasinu za sobom. I tako se voz klacka i staje na svakih sto metara kraj nekih vukojebina pod imemom Kremna, Goles, Razana, Popucke, Divci itd. u nadi konduktera da ce uci neka budala i dati im po sto dinara za paklenu voznju do Beograda. I tako sunce pruza zrake kroz rupe na vagonu i budi me i pogled mi prvo skrece ka satu gde vidim da je 12 sati, a potom na okolinu gde vidim da smo tek kod Valjeva. I tako nasa munjevita zeleznica Srbije radi. Naravno na kontrolu sam zakasnio tako da sam se odmah vratio nazad prozivljavajuci isti pakao dva puta u toku jednog dana. Na putovalje dugo 300 km krenes u 04:00 a dodjes tek u 13:30. A kad ih pitate nekog od nadleznih zasto je to tako svi kazu nema se para za kupovinu novih pragova da bi voz isao brze. Ali su zato imali da daju 30 000 evra jebenom Zeljku Joksimovicu da im peva za jebenu godisnjicu, kao da imaju nesto da slave. A za taj novac moglo se kupiti dovoljno pragova da se promene svi osteceni od Zlatibora do Bara.
Odgovor tvojih saigrača kada šutneš loptu iz sve snage, a promašiš, a dešava se i da protivnički igrači to tebi kažu kada iz petnih žila šutneš i *pogodiš* gol.
-Dobaci! Dobaci!
-Neću, imam priliku za šut!
Lopta preletela sve vukojebine ovoga sveta, i zaglavi se negde u Pičkovcima...
-Jesi li mogao jače?
-Ja hteo da probušim mrežu...
-Ja ti kažem dobaci, ti, pošto si je džornuo, sad je i donesi.
_______________________________________________________________________
Trener: Maričiću, šutni!
Ovaj šutnu, pogodi golmana u sred face, odbije se lopta od stative, probuši mrežu i preskoči ogradu igrališta...
Imadve Levenoge: *Could you kick it stronger?*
Trener: To Maričiću, još jednom si dokazao da nisi za beton ligu!
Omanji neovlašćeni, i ne tako ugledni, auto servis u kom usled nedostatka alata i opreme do izražaja dolazi kreativnost zaposlenih.
Nasumice vukojebina u Šumadiji sa oko 300 stanovnika raštrkanih na deset brda sa jednom prodavnicom i auto servisom.
Ponedeljak
Mile: Evo ti moja limuzina, do subote si rekao da je gotovo, dolazim tada, nemoj da nije gotovo.
Živorad: Bez brige, sve smo se razumeli.
Subota
Mile: Evo mene a gde su mi kola?
Živorad: Evo tu iza.
Mile: Pa šta je ovo, ko macolom da si sve radio, gde su mi žabice na ovim plastikama, kakve su ovo paljene žice i kanapi za baliranje, i što si mi navario centralni na homokinetički?!
Živorad: Jebi ga Mile, gde nema alata ima kreativnosti.
On je operisan od bilo kakvog vida automatizacije. Sve voli da radi ručno (manuelno), uprskos tome što tako crnči k'o Alija Sirotanović. Umjesto da lagano pritisne dugme koje će pokrenuti proces automatskog upravljanja ili da bar malo razmisli o onome što radi ne bi li olakšao sebi rabotu, on radije voli da zapne k'o sivonja, sturi se dok uradi neki posao, a onda kasnije kad dobije bruh može samo da se žali upravi vodovoda.
- Nemoj me jebat! Ma je li moguće?!
- Nije valjda da se opet pokvario?
- Izgleda da jeste. PU, majku mu! I gdje sad da ja nađem mehaničara u ovoj vukojebini?
- A i ti se dig'o k'o na kurac da s ovom vijarom idemo na more. Daj da zovemo šlep službu, imam negdje broj.
- Šta je s glavom? Da na to pare trošim? Aj da guramo!
- Da guramo? Čovječe, vidiš li ti da smo udaljeni od civilizacije k'o Bosna od Evropske unije? Samo mi još treba da crknem u ovoj divljini. Čekaj da zovem šlep službu.
- Ja ću da guram, a ti čekaj Boga svog ako hoćeš!
- Koji si manuelac, e!
Parola kojom se vode državni službenici i poslovni moćnici.
Kada je sve med i mlijeko:
- Poštovane kolege, mislim da je od strateške važnosti da ovu dionicu puta odradimo kako treba. Pošto je nas troje u glavnim rolama, a uzimajući u obzir da je planirana debljina sloja puta 7 centimetara, mislim da je optimalno da mi uzmemo svako sebi po 1 centimetar od toga. Taman će biti 4 centimetra puta, seljaci zadovoljni, mi zadovoljni i ljepota.
- Pošteno!
...............................................................................................
Kada zapne:
- Šta veliš, seljaci digli bunu?
- Jeste, evo upravo sam pobjegao od dva vilagoša i tri srpa. Šefe, glava nam je na panju! Ko nas natjera da sami dolazimo u ovu vukojebinu...
- Hmmm... Pa dobro, kada je već tako, a najbliža civilizacija poslije ove je nekih 5 dana hoda, mislim da moramo popustiti. Ništa, kidaj nalijevo!
