Veštački mamac. Izgleda kao nešto što nije. Koristi se za lov ribe, pa kao što postoji više vrsta riba i terena za lov istih, postoji i više vrsta varalica.
- Ribu u reci lovimo voblerom (bas, štuka, bandar), tvisterom (som, smudj, štuka), spinerom i kašikom (štuka), mušicom (pastrmka, bucov) itd.
- Ribu na suvom lovimo pozajmljenim BMWom, skupim parfemom, pozajmljenim parama (trotoarke, sponzoruše), biserima svetskih pisaca, fensi bradicom (naočarke), nepostojećim kamionima-avionima-firmama-milionima (šupljoglave službenice) itd.
Ružne djevojke, sklone depresiji, često slušaju metal, puše (ali nikad tanke cigarete), piju pivo (po mogućnosti zidarsko ili iz dvolitre), izlaze po kojekakvim rupama, preziru sve što ima veze sa popularnom kulturom, oblače se neseksipilno i često muškobanjasto, tripuju da su intelektualke, a često nisu nimalo pametnije od ziljavuša koje su njihovi smrtni neprijatelji, ali moraju ipak nečim kompenzovati fizičke nedostatke, a zaboravljaju da "Ako si ružan, ne znači da si pametan". Nisu sponzoruše, uglavnom zato što su isuviše ružne da bi privukle bilo kojeg sponzora. Ne slušaju narodnjake zato što kad bi još na sve ovo slušale i narodnjake, kakva li bi to stvorenja bila?! Slušanje narodnjaka je luksuz koji sebi mogu priuštiti samo ribe koje izgledaju VRH, jer će se na njih ložiti bez obzira na muzički neukus.
Euro sponzoruša obuhvata dva tipa obrazovanih sponzoruša ( i više prelaznih oblika):
Tip 1) Sponzoruša koja je u vezi sa strancem koji u Srbiji rukovodi nekom nevladinom organizacijom koja se bavi regionalnim razvojem, saradnjom, ekologijom... Sredovečni tip troši novac (koji je zakinuo od evropskih fondova za razvoj) na svoje "volonterke" angažovane na projektima. Tu su večere, česta putovanja na regionalne konferencije, ...Sponzoruše često imaju ulogu rukovodioca projekta ili prevodioca. Stranac (sponzor) im nije momak nego jako "dobar prijatelj" koji dosta "čini" za Srbiju (njih). Poznaje dosta političara.
Tip 2) Napredna verzija Tipa 1. Posle dvogodišnjeg "rada" u nevladinoj organizaciji, i mnogo "fund raising event-ova", upoznala je dovoljno "društveno odgovornih ljudi" u evropi. Više ne zavisi od Sredovečnog stranca koji živi u Srbiji. Njena tarifa je 1000 evra mesečno po sponzoru. Leto provodi po jahtama na mediteranu. Poznaje dosta političara.
Devojka koja voli da ide sa cveta na cvet, i to bilo kakav cvet od korova do narcisa, a ne traži pare za to što radi.
-Si čuo da su Miru kurveštiju streljali njih četvorica u kafani posle fajronta?
-Au pa to je treća rendaljka ovog meseca da sam čuo da je odradila...i to sve za džabe! Jebiga kad je samofinansirajuća, ko joj kriv kad nije učila zanat od Jece sponzoruše
To vam je ono kad skitate i trazite u izlogu savrsenu stvar koja bi vas savrseno ulepsavala, ali je SAMO JEDAN detalj uvek kvari, smetajuci savrsenosti ovog svetog komada garderobe, koji se trazi i nalazi s posvecenoscu budista koji traze novu inkarnaciju Dalaj-lame.
Ako su cipele, EH, SAMO da je drugacija snala. Ako je haljina, savrsena bi bila, SAMO da je malo drugaciji izrez. Ako je bodi, smeta vam SAMO taj glupi logo. Ako su pantalone, e super bi bile, SAMO da su druge boje.
A onda, iznenada, jednog dana... PAF! U izlogu ugledate savrsene cipele, savrsenu haljinu, ili savrsenu tasnu, na kojima BAS NISTA ne biste menjali. I zaljubite se na licu mesta, a cipela, haljina ili tasna kosta celu vasu platu... Neke odustanu od kupovine, neke se odricu svega i svacega ili krvnicki rade da bi udovoljile cefu, a neke postanu sponzoruse... Quest ima neodoljivu privlacnu moc: kao sto je muski modalitet dominacija, tako je zenski posedovanje (ima razlike).
Ukratko, zenski quest je Gordijev cvor koji moze da presece samo finansijski Aleksandar Veliki.
Prema verovanjima baba iz istočne Srbije, on vidi sve. Sve natprirodno što ljudsko oko i uho ne mogu da rezonuju, on može. Uglavnom su to pokojnici kojima se nije navršilo četrdeset dana. U početku je to neobično, ali se vremenom čovek na sve navikne. Njemu ne smeta to što, kada se vraća kući u sitne sate, vidi komšiju kojeg je prošle nedelje zgazio voz kako tumara po dvorištu. Dok ljude kojima priča svoje dogodovštine obasipaju jeza i znoj, njemu je to kao da prepričava detalje sinoćne utakmice.
- Koja smo mi goveda, tri sata ih muvamo da bi na kraju upale kod Šomija u Audi i otišle, mamicu im njihovu! I sad se vraćamo kući suva kurca, samo zato što nemamo kola.
- Sponzoruše, tako ti je to da... hehe, deda Bora.
- Št... šta pričaš bre budalo?
- Eno ga deda Bora, češe patku pred kapijom.
- Insuliiin!
Edukativna emisija zamaskirana kao naivan youtube video pun opscenog i uvredljivog sadržaja, ali, to je sve ironija, satira i apsolutna istina, o životu, srbiji, alkoholu, drkanju, bez dlake na jeziku. Treba puštati deci pred spavanje i bilo bi manje "govana i mahovine" da citiram.
...šta će te biti? Piloti? Doktori? Advokati? Štaaa? Šta ja to čujem? tatini mafijaši, mamine sponzoruše, babini stranački kadrovi? E pa deco, sad mi je sve jasno. Otac vam je pička, mama vam je kurva, baba vam je vampir... ...jaoj kako vas sve mrzim što ste govna i mahovina...
...mrzeo sam sve, svakog i sebe, dok se nisam propio, onda je sve ostalo isto, ali više nije bilo važno...
...Priznaj Pero, uhvaćen si, na koga si drko?... ...Šta? Na Milicu? Lažeš Pero. U nju si zaljubljen, ne možeš na nju da drkaš...
Porodica, živi u predgrađu.Imaju kuću na sprat,okruženu živom ogradom, na parkingu dva nemačka auta stara 5 god.Dvorište bogato uređeno, sa svim mogućim cvećem, basket teren u pozadini.Otac ,čovek od 45 god. službenik na visokoj funkciji,stalni gost ručkova i slava.Majka, žena lepa i u četrdesetim, nekadašnja misica, muževa pratilja na svim događajima.Deca, tinejdžeri, lepa, fino vaspitana, bave se sportom.Ideal običnih smrtnika koji danonoćno rade da izdrže svoje porodice.
Kao i uvek sve posmatrano spolja fino izgleda.Ali u kolko takvih porodica muž počne redom varati ženu koja mora gubiti lepotu sa godinama.I njoj dosadi trošenje para i obilaženje kafića sa drugaricama.Deca odrastaju, muž sve češće odsustvuje, a ona počne osećati prazninu takvoga života.Deca takođe idu svojim putem, neretko postajući tatini sinovi ili sponzoruše.
Potraga za materijalnim sve se skuplje plaća gubitkom ljubavi , poverenja, i međusobnog uvažavanja.Polako i najbližima postajemo stranci.
Nikad ne pati za onim što nemaš.Sve ima svoju ružnu stranu.
Trejd mark devedesetih, u ratnim godinama i neposredno posle rata kad vlada bezakonje i kad su svi naoružani do zuba. Kafane koje po pravilu odnesu više života od crne tačke na putevima.
Ugostiteljski objekat koji se tako ne zove, već mu ime daju zbog čestih oružanih obračuna u kojima meci sijevaju kao u gorepomenutom gradu na početku rata u bivšoj Jugi. Rijetko koji grad se u to doba mogao pohvaliti da nema bar jedno ovakvo mjesto.
Preko dana je to mirni kutak, nerijetko sa baštom okrenutom prema glavnoj ulici, gdje se skupljaju žestoki momci i lokalne sponzoruše kako bi popili kafu i bili viđeni. Problem nastaje kada padne noć. Nabijeni u uzani prostor (pošto je za baštu hladno) i urađeni lošim alkoholom, klanovi od 5-6 članova počinju da gledaju poprijeko jedni druge. Dovoljno je očešati ramenom nekog od njih dok pokušavaš da se probiješ do šanka i obračun kod O.K. korala može da počne.
Na ferku pesnajama zaboravi. Ta niko neće da prlja ruke, nego gospodski, metak u cijev, utoku za pojas - i spreman si za izlazak. Ček', treba ti još nešto...
- E, baš mi je drago što si došao! Nismo se vidjeli - koliko? Šest godina?
- Tačno toliko! Jebeni rat. Zaboraviš da imaš rođaka.
- Spremi se, vodim te večeras malo u život u ovu moju selendru.
- Može, al' ja ću ti reći gdje ćemo. Idući od autobuske prema tebi, prošao sam pored nekog kafića, mislim da se zove "Martini". E, tamo večeras idemo!
- "Martini"... Dugo vremena nisam čuo da ga neko tako zove.
- A, kako ga zovu?
- Kafe bar "Vukovar". Što moramo baš tamo?
- Kak'ih sam treba vidio danas... Plavuše, gore bodi, dole minić, sijeva noga k'o nova mistrija. Idemo tamo, pa kud puklo da puklo.
- Da, puklo... Dobro, ići ćemo u "Vukovar", ali prvo ovo obuci.
- Šta ti je to?
- Košulja od kevlara.
Stara fraza, koja ima savremenu definiciju
Imućno momce, neretko proćelavo, debelo, pozeljno i priglupo. Šansa koju ceka svaka ženska (čitaj sponzoruša), da ga novčano iscedi, k'o pijanac rogonju od po litre, na eks, do poslednje kapi
Evo spike dve savremene devojke, po muški rečeno sponzoruše:
likuša 1 : jao draga, mislim da sam konačno nasla pravog muškarca za mene, Milojko je moj princ u belom audiju
likuša 2 : nije valjda, sestro, jel si sigurna u to?
likuša 1: apsolutno
likuša 2: i sta nudi?
likuša 1: paaaaa... za sada poršee, stan od 100 kvadrata u Nju BeGeu, i letovanje na Ibizzi
Likuša 2: woooooooow... definitivno decko koji obecava
