Pravljenje palačinki je verovali ili ne u uskoj vezi sa vasom novcanom situacijom! Znacete da ste "buržuj" ako vaše palačinke raskalašno filujete debelim slojem nutelle!Ako vaše palačinke mažete Euro kremom vi pripadate srednjoj klasi! Ako vaše palačinke skrnavite nekim kvazi kremovima ili ako u njih "turate" šećer,ili kojekakve džemove i pekmeze domaće radinosti,vi ste onda dragi moji u istoj poziciji kao i ja "Alija sirotanović"Ja ni ne znam nikoga ko zna nekoga ko kuci ima jednu lepu teglu nuttele!!!!
Ulazim u market,na polici sa kremovima veliki izbor!Razne šarene teglice!Gledam cene!BOG TE MAZO!!!rovarim po džepovima,ali promaja!Izbor je mali,odlazim na kraj reda gde se nalaze niskobudžetni kremovi i hvata me jeza od prizora: krem "VEKI" sa nekom iskrivljenom nadrogiranom vevericom koji ima rep u svim gej bojama,jedno oko joj je na čelu a drugo kod uveta!Uzimam Veki u skladu sa svojim budžetom i krećem ka kasi!Tuga tužna
Ortak: Brate, a, reci, jel se bacala pegla malo nocas. I to izgleda na silu Ćale: Konju jedan, opet si noćas negde povraćao Keva: Jao, sine, izgleda da te juče negde promaja uhvatila
-Brate vidi onu Soraju, jest dobraaaa... -Jest, samo su joj zubi k'o letvice na sušnici za meso, ubi promaja! Šteta što silikoni ne mogu i u zube majku mu..
Svako ono dete koje ima mnogobrojnu familiju koja pri tom sadrži poneku babu ili baba-tetku. To jadno dete i u proleće nosi džemper, eventualno kapu. To jadno dete ne sme prici 2 metra blizu tv-a da ne bi oćoravilo. To jadno dete je uglavnom u zatvorenom i zagušljivom prostoru da ga ne bi ubila promaja. Na tom jadnom detetu se isprobavaju raznorazni recepti protiv štucanja, od prepadanja na smrt do griženja limuna, od čega dete ne samo da i dalje štuca već i plače. Ne daj Bože da je bolesno, automatski slede recepti Mice travarke koji sadrže nezamislive kombinacije ukusa, biljaka, začina, tečnosti, neindetifikovanih tvari koje je tesko pogledati a ne konzumirati. To jadno dete nikada ne zna šta sme a šta ne, šta je dobro a šta loše jer ga svaki član familije vaspitava na svoj način. To jadno dete ne sme da pomazi kucu jer će dobiti buve, gliste ili besnilo. Ne sme se igrati u pesku jer ko zna ko je tu piškio. To jadno dete prati skupštinu, španske serije, farmu... u zavisnosti ko ga čuva. I na kraju to jadno dete postaje hipohondar, nesnalažljivo, zbunjeno, nesigurno i ostaje ono što je uvek bilo-jadno dete.
Baba: Jedi sine svinjski mozak, to je zdravo! Baba-tetka: Jooj biće ti hladno, ded navuci još jednu kapu i obuci još jedan džemper! Baba-strina: Znam ja od čega će prestati da ga boli uho, sipajte mu malo ugrejane svinjske masti, oma će da prodje! Baba-ujna: Nemoj dušo kod tog kuce, odgrišće ti ruku!
Stilske figure su knjizevni elementi koji se koriste kako bi dali lepu formu tekstu,ali i kako bi omogucili autoru istog da na slikovit nacin docara svoja osecanja i fabulu teksta.U poslednjih 20 godina primetna je sve veca upotreba stilskih figura i u skupstini.Najcesce stilske figure su :ironija,hiperbola(preuvelicavanje) i kontrast.
Ironija:Srbija ce uci u Evropsku Uniju
Hiperbola:Do kraja sledece godine Srbija ce izaci iz krize.
Kontast:Drzavni budzet bije promaja,ali su Armani i jahta neizbezni.
Kada neki lik u autobusu, koji se nije kupao nedeljama i koji je usmrdeo ceo autobus ne da da se otvore prozori.
Smrda: Zatvori taj prozor! Ubiće me promaja! Ja: Gospodine, a jeste li vi slučajno nekad radili u Aušvicu? Smrda: Šta sam radio? Ja: Verovatno ste radili kao gasna komora.
Sufiks koji dolazi uz glagole. Najčešće se ceo izraz (glagol + sufiks "der") može čuti od starijih osoba, kao na primer roditelja naših roditelja, ali ovako nešto nije retkost čak ni kod malo mladje populacije.
-Sine dodajder mi te naočale -Sine, zatvorider ta vrata, ubi me promaja -Podulder to svetlo da spavamo. -Završider taj fakultet više pa da te ženimo....
Rečenica koja je svakako obeležila avanturu zvanu ''vožnja autobusom'', makar u Beogradu (pretpostavljam da je situacija slična u svakom većem gradu u Srbiji). Ne, ne misli se ovde na situaciju kada se zadnja vrata ne otvore već upravo suprotno, kada se ne zatvore, a majstor srećan što iza sebe ostavlja još jednu od brojnih stanica daje po gasu žureći da uhvati zeleni talas, inače retku pojavu u Beogradu. Korišćenje ove rečenice naročito je bilo izraženo tokom 90-ih, kada je malo buseva bilo na ulicama, pa je proporcionalno tome i gužva u njima bila ogromna. Ako ste bili jedan od malobrojnih srećnika koji je uspeo da uhvati busiju (da sedne) jer ste ušli na početnoj stanici, nije vas mnogo tangiralo što zadnja vrata ostaju da zjape otvorena čak i po polasku iz stanice, uz relanu mogućnost da neko u stilu akcionih junaka iz američkih filmova ispadne napolje. Istini za volju, povetarac je umeo da bude prilično jak, ali je to predstavljalo problem samo u zimskim mesecima. Leti ste dobijali klima uređaj u svom najprimitivnijem obliku. Preokret bi se dogodio kada bus uđe u stanicu i upravo se zadnja vrata zatvore, dok se sva druga otvore. Tada nije bilo moguće izaći, a sve je pratio standardni repertoar psovki našeg bogatog jezika. S druge strane, umela je ova rečenica da proizvede i komične situacije (primer je po istinitom dogaćaju).
Na stanici
- Au brate, evo ga konačno bus. Sad još samo treba nekako da uđemo u ovu 45-icu. - Bane samo opušteno, snaćićemo se. - Miki nije frka, nego sam mrtav od treninga. Sad mi još samo fali grčko-rimski stil sa penzionerima u busu, a čeka me i popodnevna smena u školi. Morala je i ona guska da nam zabiberi baš danas kontrolni. - Samo ćuti i rokaj na zadnja.
U busu
- Vidiš da smo uspeli. - Ma jesmo bre, jedino što me neko guzi u ovoj gužvi. - Jebo te Bane, vidi ženu sa detetom u rukama što visi na vratima. Daj da se maknemo malo, da se skloni. - Nemam gde čoveče, svi su zakucali k'o u sred minskog polja. Niko se ne pomera. - Bane, ovaj kreten od vozača nije zatvorio vrata. Ispašće žena sunce ti jebem. Jedva se drži slobodnom rukom. Daj da viknemo majstoru. - Čekaj, ja ću. Majstore (trenutak pauze dok žena upućuje pogled pun zahvalnosti mom ortaku koji je toliko pažljiv), daj zadnja. Ubi nas bre promaja.
:Trenutak neverice. Ubijaju me blam i sramota, a najradije bih se upiš'o od smeha koliko mi je nenormalan ortak:
Taktika sa kojom nameravaš da probušiš protivnika, ne dajući mu mnogo vremena da provali kakvo je stanje na terenu.
Trener: Slušajte! Ako nam kojim slučajem ovi iz Miokovaca budu bežali sa više od gol razlike, ti Milojice samo protrči iz drugog plana i marni onaj pehar, ionako znate da mi je slava za mesec dana i da nemam na čemu da služim goste! Aj sad! KO SMO MI?! Igrači: FK PROMAJA!!! ______________________________________
- E, večeras se fajtam sa jednim likom što neće da mi vrne 500 kinti... Trebaš mi da uskočiš iz drugog plana da ga naučiš pameti ako mi krene po zlu. - Dalilud Siti?! Evo ja ću da ti dam lovu, a budem li čuo nešto posle - teško tebi!
Tako bi, u skraćenoj verziji, izgledao kraj sveta po mišljenju raznoraznih apokaliptičara, teoretičara zavere i svih onih koji traže da se u autobusu zatvori prozor, jer će ih promaja ubiti. Pročitali nešto na nekom sajtu koji je elektronski pandan "Trećem oku", zatefterili par nikad dokazanih, ali ipak "validnih" činjenica i sada truju sve oko sebe.
To je ta mudrost proistekla posle polučasovnog čitanja "Kurira" tokom sedenja na WC šolji. Objektivnost ekvivalentantna mešavini jednog "objektivnog" kolumniste u "Blicovoj" rubrici o poznatima i jednog namrgođenog i na svet besnog činovnika iz katastra. Sve znaju, čkole su izučili, potpisuju se trouglićem, nikako iksom - napredni su.
"Internet je đavolja rabota!" - napisaše oni kao status na svom fejsbuk profilu, dok im se u drugom tabu učitava neka pornjava. Ne vole Mek Donalds, jer to je otrov, ali im je predobra "Matijevićeva" posebna kobasica. Zrači ih HAARP i truje kemtrejls, ali im ne smetaju 2 mobilna (po jedan u svakom od prednjih džepova, tik pored mošnica), niti im je problem što za doručak imaju radžu, a za užinu brufen.
