Čovek koga karakteriše hronična indispozicija, jer ga sve izreda smara, sve mu je isfurano, sve je lejm, od svega mu se sere i povraća.
To je npr. kad blejiš sa nekim ljudima i uključe da gledaju Ivana Ivanovića i kidaju se od smeha na njegove super fore, a ti, uzdišući duboko, kolutaš očima, jer su ti tako lejm, iako bi se možda nasmejao na nešto od toga da si nekoliko godina mlađi. Ali i to 'možda' je pod znakom pitanja. Ili kad sretneš društvo iz srednje, pa krenu da prepričavaju fore iz škole, kikoću se istim intenzitetom kao pre sto godina, konstantno preživajući neke izveštale fazone koji su te još u trećem srednje smorili, koji bi ti eventualno bili smešni kad bi se dobro nacirkao ili ustondirao. Najjače je što je njima to smešno i dok su trezni, pa postavljaš sebi pitanje kako li im je tek dobro kad se napiju. Ali ipak si fin i glumiš da ti je do jaja, da ne bi nagraisao kad počneš da negoduješ, iako ti je svaki put sve više mrsko da ih gledaš kako nimalo nisu napredovali za sve ove godine. Tad se zapitaš da nije možda i njima sve tako lejm kao i tebi, pa samo glume finoću, ali kurac -- čvokne te po potiljku pitanje 'Jel ima neko DVD sa mature da okačimo na Jutjub?'. Jebote.
Ili npr. upališ TV i koji god kanal da okreneš, a tamo se neko proserava za medalju, imaš utisak da Židovima koji gostuju kod Mire Adanje Polak ispadaju govna iz usta dok drobe o svom tegobnom životu nakon nacionalizacije imovine, a dok hipnotisan gledaš u Mirka Cvetkovića kao kakav krvook, skontaš da ga uvek čuješ kako priča nešto, iako ne možeš da se setiš da je ikad nešto rekao. Čak i ljudi koji su ti bili gotivni, sada su ti patetični, na čelu s jebenim Rambom koji grli drveće koje ionako treba da crkne. Sve ti je sranje. Onda gasiš TV i okrećeš se svojim plejlistama i kutrenju uz muziku, pa ukapiraš da imaš na stotine albuma koje nisi pustio godinama, jer te je više blam od samog sebe da ih slušaš, a kad ih negde van kuće čuješ, doživiš to kao da ti neko prdi u uši, pa te je još više blam što si to nekad slušao.
Popularne stvari su naročito sranje i teraju te da izduvaš stomačni sadržaj kroz nos, a sranje su ujedno i jer ih vole sranje ljudi od kojih ti se takođe baca pegla, pa umesto da se baviš nečim što je in i popularno, ti ideš u boćarski savez da se socijalizuješ s penzionerima, ionako izgleda da si već star.
- Brate, hoćeš da mi budeš kum na svadbi kad se budem ženio? - Hvala, batice, ali ajde ne. Nisam ti ja za to. - Što, bre? - Pa znaš, svi ti naši svadbeni običaji -- znaš da su mi šit. I trubači su mi sranje, a znaš da kum treba da se veseli da bude čovek broj jedan na svadbi, ja bi' se samo skenjao kad vidim sve te leve goste koji su pozvani samo zato što su nečiji muž/žena/tetka/pašenog, a u stvari su izvučeni iz naftalina i nikad ih ne bi zvao, jer su žgadija, plus treba da se socijalizuješ s njima i uz to se i smeškaš i da budeš prijatan, a znaš da sam ja prek čovek i ne umem da budem prijatan, da ne pominjem što svi hoće da te ljube u obraz, a ljubljenje sa 100 ljudi nikako nije higijenski, plus će muzika da bude verovatno neko govno, a ne biva da idem ščepovima u ušima, iako treba izdržati nekoliko sati... Jedino da me napijete. - Mojne brineš za to. - Ok onda.
Čuli smo šta Bora misli o Obami, a sada da vidimo šta kaže jedan poznatiji svetski antiglobalista. Kusturica je napisao pesmu o Davidu Dabiću a.k.a. dr Radovanu Karadžiću i njegovom junačkom sakrivanju od sila zla. Sada je ovo eksluziva, kasnije možda bude prva definicija hita koji će se možda čuti na tribinama klubova omiljenih boja... Bilo kako bilo, klučni refren glasi: „Ko ne voli Dabić Rašu, popušio karu našu“. Slede reakcije. Kako je izvedeno na koncertu No smoking orkestra u Nemačkoj, prvi su se skandalizovali Nemci. Za njima braća Hrvati. Međutim, naši poslenici javne reči slatko su se nasmejali (Matija Bećković), poredili sa "Crven banom" (Momo Kapor), a brat po stihovima Bora Čorba je dodao svoj stih: Više volim Mladića od Borisa Tadića! Sledi obrada Džonija keša, pošto su vremena i dalje revolveraška, oni "civilizovani" su nam namenili takvu sudbinu.
Džoni Keš u Kusturičinom prepevu
Vrijeme je da ti kažem zbogom, moja draga, Sačuvaj svoje suze i poljubi našeg sina Nadam se da će svijetliti zvijezda Sjevernjača Ja sam tražen čovjek i u bijegu sam Inkvizicija Borci za ljudska prava Kupovanje i prodavanje duše Kulturna revizija Vježbaj, Rambo i uhvati te zle ljude Sve te ide uz hamburgere Holivud i Si-En-En Počinio sam zločin Posijao strah Posijao strah Za sljedećih 1.000 godina Vrijeme je... Da sam golub Pretvorio bi me u sokola, Sada jesam sokol I letim nad brdima Balkana
Vrhunac uživljenosti u nešto. Preuzeti ulogu i doživeti ličnu transformaciju, poistovetiti se sa likom koga oponaša ili jednostavno primiti se.
- Čoveče što sam gledao film. Neki nadrkani marinac k'o prosjak ide od grada do grada, na nekom mostu ga zaustavi pandur pa ga drka, kao ne može da bude u tom gradu. Pa ovaj ispizdi pa im se najebe majke, digne ih ko cigane u nebo. Ma haos. Pola grada spali. A on brate ti je neki napucani marinac specijalac, znaš... - Ti si specijalac! To što mi prepričavaš je Rambo, i moja baba zna kako kreće taj film, još si se uživeo k'o Daćić na "Miljacku", gledam te i ne verujem.
Legendarna imena kako stvarnih, tako i imaginarnih likova, koja objašnjavaju određenu situaciju, pojavu, karakternu osobinu itd. Koriste da kratko i jasno objasnite određenoj osobi svoje mišljenje o njoj, nekoj njenoj karakternoj osobini, situaciji u kojoj se našla itd., na taj način što je oslovite tim imenom.
"Stanislave!" - kaže se osobi koja u tom trenutku preterano "sere".
"Sumpore, brate!" - kaže se osobi kojoj žešće vonjaju noge.
"E moj Panteliću..." - kaže se osobi koja je propustila jednu ili više izuzetnih prilika (ne odnosi se samo na fudbal, već na život uopšte).
"Izvini Neo nisam te prepoznao" - kaže se liku koji se šepuri u crnom kožnom mantilu, a još ako ima crne cvidže, ime pasuje ko budali šamar.
"Izvini Rambo nisam te prepoznao" - kaže se liku koji se preterano kurči i "mnogo je jak".
"Gle ga ovaj Koštunica" - kaže se osobi koja pati od težeg oblika neobaveštenosti.
"U redu je, Stojanoviću." - kaže se osobi koja se sa posebnim žarom, onako epski unela u objašnjavanje ili komentarisanje nečega.
"Rumenka!" - kaže se osobi koja pod hitno mora da obrati pažnju na ponašanje.
Ljudi zaboravljaju brzo, olako, automatski, po inerciji, brišu sa memorijske kartice lica, susrete, događaje, mračne podrume i nakvašene peškire...ali ko još može a da ne pamti legendarnog ćelavog govnara čuvene "kupovine iz fotelje" i njegovu više nego harizmatičnu auru u trenutku dok filetira paradajz ili renda krompir na rešetke, znači, jebote, KAKO??
Voditelj, moderator, promidžbeni guru, lik koji ima svoju stranicu na Wikipediji i fan-klub na Fejsbuku...a pre svega neko ko izgleda kao da je upravo izaš'o iz švapskog porno maratona na Pro Sieben-u sredom (i to možda ponajviše zbog svog stajlinga istočno-nemačkog makroa, sa sve havajskom šuljom i kravatom, gomilom zlatnog prstenja na rukama i zatamnjenim cvidžama), ovaj simpatični čikica godinama je svojim kezom krasio male ekrane naših TV-prijemnika, smešeći/smejući nam se sa raznoraznih reklamnih spotova i prezentacija u kojima bi domaćim potrošačkim ovcama nudio uvek samo još jedan "neverovatan proizvod po neverovatnoj ceni od X, 999 dinara", uz onu čuvenu koncepciju "matori, samo mu ga daj loma po mlazu mlake vode i ćao-zdravo" lakog održavanja istog. Super-secko, oni Rambo-noževi za povrće i živinu, onaj sokovnik što mož' i beton da samelje, onaj šmrk što ima čitav varijetet mlazova, ultimativna četka za krečenje što ne mora da se pere (znači, lol)...samo su neki od produkata koje je ovaj Austrijanac rodom iz Frankfurta na Majni uspeo da uvali nebeskom auditorijumu a usp'o bi on, reala, verovatno i mnogo više...tojest da mu roba ipak nije bila toliko govno.
Tek - pre neki dan sam mu po prvi put čuo glas. Vid'o ga na tv-u ovde, valja neke ogrlice i ostale đinđuve, izgleda da se prešaltovao na "women only" ciljnu grupu kupaca. Zna, bre, čovek u kom grmu leži ovca, znači, svaka mu dala...
- E, ženo, 'el beše ovo onaj lik iz Telešopa što je reklamir'o turbo-rende ili kako-se-već-zvaše? - Jaooo, jeste, hihi, što je smešan, vidi ga samo, hihi...Uh, što je lepa ova ogrlica, a i ne košta puno...
Naravoučenije - kome jednom dozvoliš da ti uđe u glavu, dao si mu ključ za sva vremena.
Sloboda je predivna stvar kada je neko zaista poseduje, nema lepšeg osećaja na svetu. Ni od koga ne zavisiš, nikog ne diraš i niko tebe ne dira. E, a onda postoji redit i ostala gamad koji prodaju naloženoj deci bez mozga neku iluziju slobode, kao da slobodan si ali ako se uniformišeš, kur moj. Tad se moroni(deca ili odrasli na nivou dece) skupljaju u neke grupice, lože se da su 'rebeli, umetnici, revolucionari, vizionari' I slična gamad dok ih hrane roditelji ili rade u pekari ili tako neki slab posao. Njihova ideologija se manifestuje uglavnom postovanjem retardiranih art/rebel mimova na Instagram ili neka depresivnija varijanta, poezija itd. Ko je ovo video zna o čemu govorim. Naravno od muzike se sluša sve što je na foru 'sistem te laže'(ili ako su u 'alt' fazonu,emo sranja, takođe pink flojd I bitlsi obavezni u većini slučajeva ) I oblače se kao metalci/emosi/šta god ili kao rambo I to tu otprilike staje. Nema treće dimenzije. Nikad ne napreduju i ostanu uniformisani dronovi bez trunke ličnosti dok sanjaju i seru o slobodi, a zapravo su potpuni robovi svoje gluposti. Da bi digli sebi ego na neki veći nivo krenu da se lože na npr francusku i stare besmislene filmove, ili na vojni neki fazon i ta čudesa. Čitaju knjige da bi rekli da ih čitaju i, opet da se lože da su sad pametniji.Toliko zavise od odobravanja drugih, da nije tužno, bilo bi smešno. Samo zato što čitaš nekog filozofa ili koga već ne znači da si iznad bilo koga nego si arogantno umišljeno govno koje nije spremno da prihvati da je puklo u životu i da treba da se makneš s mrtve tačke. Takođe, ako se deca nađu u priči sa starijim/iskusnijim retardima, onda ih potpuno odvoje od njihove ličnosti(kakvu god da su imali) i distanciraju ih od voljenih osoba jer ONI SU SLOBODA(a roditelji koji deru kožu s leđa da bi im nešto omogućili su zlostavljači) , i prodaju priče o prijateljstvu i ljubavi i čemu god.Tuga. Rade tada s decom šta hoće i polako ih pretvaraju u robove. Ironično. Naravno sve pomenute prilike se lože na mentalne bolesti kao da je to privilegija a ne problem I kako su oni DRUGAČIJI i Posebni. Brate. Brate. Slobodu imaš kad si najjači I najsigurniji kad si SAM. I ni od koga ne zavisiš. Sve ostalo je bonus. Digni dupe I ne tripuj se više mamin i tatin sine.
Nešto što je zaista krenulo iz pozitivne želje, da pobudi kod članova ovog sajta sećanje na detinjstvo, a zatim se pretvorilo u puku trku za "preko potrebnim" plusevima.
Novi poster sa slikom:Transformersa, Super-Maria, sladoleda koji niko dugo nije jeo itd. Naslov:"Transformersi/Mario/Sladoled koji niko dugo nije jeo - Budi sećanja!". Stotinak pluseva i dvadesetak minusa. Komentari tipa: "Toooo, care, tooo je bio crtać/igrica/sldoled!", "Nije mi jasno kako neko ovo može da ne voli! Hejteri!" ...
Sutradan, što bi rekao Rambo:"Nije više DJ Ovaj, no DJ Onaj"! Slika: Nindža-Kornjače, Neka druga ultra-popularna igrica sa starih konzola, ovog puta ČOKOLADICE, koje niko dugo nije jeo itd. I sasvim novi originalni tekst:"Kakavi Transformersi/Mario/sladoled - Ovo je prava stvari!". Stotinak pluseva i dvadesetak minusa. Komentari isti, kao i na prethodnom posteru.
Zatim novi poster... Crtani/igrica/slatkiš koji niko dugo nije jeo itd. Tekstovi opet novi i originalni, a publika jedno te isto.
Fudbalski velemajstori sa najviše navijača. Nenadmašni u driblinzima, spektakularnim golovima-topovski i precizno, sa pola terena, u rašlje, pod prečku, golmanu kroz noge, idealnim dodavanjima...Bili čak i šampioni sveta...Ostavljali srce na terenu, budili najjače emocije i često izazivali respekt kod mnogih protivničkih navijača...Nosila ih pesma vernih navijača i profesionalnih pevača, a o glumcima i političarima da ne govorimo. A kad bi pokušali da karijeru zaokruže u „voljenoj Zvezdi“ na nekoj upravljačkoj funkciji, pokazali veliki nedostatak-loša igra glavom.
Preuzeto iz Blica: Predsednik samo zvezdaš
Zahtev grupe bivših asova potpisao je i bivši predsednik Dragan Stojković Piksi, a svodi se na sledeće:
1 Budući predsednik Zvezde mora da bude zaslužni sportista i veliki zvezdaš
2 Da polovinu budućeg Upravnog odbora čine bivši igrači, a drugu polovinu predstavnici države i sponzora
3 Klubom ne smeju da upravljaju pojedinci samo na osnovu činjenice da su pozajmljivali novac
4 Podrška stavu navijača da se Skupština održi već tokom maja Među potpisnicima su: Jovan Aćimović, Dušan Maravić, Petar Krivokuća, Stevan Stojanović, Boško Đurovski, Dejan Petković Rambo i drugi.
Opet zaigralo srce i ljubav prema parama, a mozak još davno ostao na terenu. Za menadžere u sportu važi jednostavno pravilo: na mestu gde treba igrati glavom-podmetni glavu, ne podmeći nogu i ne nudi svoje srce. Neefikasno je.
Bum! Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.
Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?
Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao...sad ga motkom tera napolje. Da l' ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?
• Sine majkino, ustani malo s kompujera, nije to zdravo toliko... - Daj kevo, pusti me sad, vidiš da mi je poster ušao u popularne...nemoj da mi malerišeš sad... • Kakav poster, pa pusti poster, pa nije to toliko bitno valjda? Čuj se malo sa društvom, promuvaj se malo po gradu, ajde daće ti majka i para...onog tvog drugara, malog Savu više ni ne poznajem, a do skoro nam nije izbijao iz kuće... - Njega mi ne spominji! Zbog njega ni ne izbijam iskuće. Kad smo ob...odrađivali smenu u trafici, njega nahvatali i on me odma' druknuo...ja šta ću krijem se, sreća pa budala nije mog'o da se seti prezimena, inače bi me do sad zaprašivali protiv vaški. Nego pristavi mi kafu, noćas nema spavanja, moram pratim skor. _______________________________________________________________________ • Sine, slušaj, majka je nešto razmišljala...da ti kažem... - Aa? Nećeš valjda u vojsku da me šalješ? Joooj kevo, ti znaš da sam ja pacifista. • Ma nije to...nešto drugo je u pitanju... - Da šljakam? Kevo breee, pričali smo o tome...tek mi je dvaes sedma, polako, ćivot je preda mnom! • Ama pusti me da završim! Razmišljala sam, ooouuuvaaj, što se malo ne središ, upicaniš, pa da se malo procunjaš u gradu, neki diskać, nešto...? Evo i ćale ti daje ključeve, da ideš Šervoletom, a ne da se smucaš trolejbusima... - A? Otkud to odjednom, pa sinoć ste mi rekli da više ni na pišanje ne smem, k'o da sam se ja namerno ispovrać'o po ćalovim lakovanim cipelama. Bio mokar spid kevo, loš, nisam ja tu kriv ništa! • Ah, jesi u pravu si...al iskreno...ćale ti se napalio k'o četnik na rambo nož, oće da me spava! - Hah, kevo idukurac, prvo sam pomislio da si našla moje tabletice...opušteno, odoh, al' da mi ćale lično kaže da mogu kolima! • Nemoj tamo, rek'o je da sprema nešto specijalno, (skin'o gaće i leg'o na leđa, prim. aut.), nego ajde ti polako... - Ok, meni još bolje! Navalite, otiš'o saaam! • Ček, ček, i evo ti para, natoči pun, znaš ti njega, kad navali, ne silazi... - Znam kevo jašta, znaš da su nam zidovi od medijapana...
Tekstovi obiluju glupim stihovima, strofama i slicnim stvarima. Seljastvo izbija na sve strane. Kad pročitaš, a ne čuješ, smeješ se. Kad cujes, PLAČEŠ i proklinješ dan kad si pustio pesmu. Primeri:
Ovu kulu ni Napoleon ne bi osvojio. Nisi devica, ni kaludjerica da ti ne pase sve sto zelim ja imao sam pre veze i vezice ali sa tobom zelim da skrasim se (In Vivo - Devica (ft. Mitar Miric))
Bombonice, lepotice, kuco, dušo, srce, mače znam da sve to već smo prošli i da ne voliš ponavljače Ali pogledaj - Terminator, Supermen, Roki i Rambo prvi, drugi, treći deo hitovi su ultra jumbo. Kada mogu to da rade Holivud i Ameri pa možemo i nas dvoje ko će da nam zameri? Da snimimo ovu pesmu buđav lebac ja bi jeo, narod hoće da napravimo 'Cile Mile 2 deo'!
Od kad se to noćni život zove tajna misija. da vam nije i Cak Noris sad predsednik žirija.
( Mile Kitic i Djogani - Dva drugara dobra stara (Ludnica na Balkanu))
