Ušće, Delta City, Rodić, Idea, Idea super, Roda cash&carry, Super Vero, Merkator, Bulevar gladnih, Merkur, Tuš, Tehnomarket... Sve za shopping. Opština za spavanje i shopping. Tvrdnja da je most nepotrebno prelaziti zato što se sve za život može naći i u blokovima je suluda. Tu se može obezbediti sve za biofizičku egzistenciju i spavanje, ali život se nalazi negde drugde. Dok se i NBG ne obogati raznolikim sadržajima, sedimo na klupi ispred zgrade i blenimo u hrpu metala i plastike na Ušću.
Definiciju sam napisao u ovoj formi jer me ovo već dugo tišti. Molim vas, definicija nije bezrazložno pljuvanje nekog dela grada, i to kakvog dela, ali nedostatak normalnih sadržaja za život karakteriše NBG. Sam autor potiče sa ove opštine.
Stavljanje već obeležene teritorije na znanje, nekad iz predostrožnosti, češće iz ponosa. Na svim jezicima zvuči manje ili više isto, ali značenje varira prema lokalitetu.
Tvoj drugar izgovara:
Beograd, Tokio, Mexico City: to mi je bivša - ok, tražimo dalje. Novi Sad, Banja Luka, Zagreb: to mi je bivša - e matori, a jel' mogu ja da budem sa njom, nisam još nikad? Bačka Palanka, Bijeljina, Subotica: to mi je bivša - i meni isto! Rejkjavik, Bajina Bašta, istraživačka stanica "Stanciя Vostok": to mi je bivša - a ima neko ko nije? Đunis, Nuuk (Grenland), Sputnjik: to mi je bivša - idiote, to sam ja!
Kiša koja pada kao da vas neko poliva kantom. Za razliku od pljuska, koji je kratak, a jak, ili rominjanja koje je dugotrajno, a slabo. Kad lije ko iz kabla, znači da pada i jako i dugo.
-Jaj Avatare, kako lije ova kiša. Ko iz kabla. Sve mi šerpe u kuću zauzete. -Jeste i meni. A dva dana nisam suv opušak našao. -I gvožđe će nam zarđa. -Vi ste dva dilou! Zato če nam karton bude duplo teži.
Đubrenka, đubra, đubrica... mala lopata plastična ili metalna. Kad nema đubrice može da posluži i karton ili papir koji za razliku od đubrice ne može da pokupi sve pa polovina mrvica i prašine pobegne ispod i koliko god da kupiš na kraju se smoriš i sve vuriš pod tepih ili krevet, jer ono što se ne vidi i ne postoi! đubrenkom i metlom možeš raditi sam ili u paru, mada je u paru mnogo zanimljivije jedan mlati metlom a drugi drži đubru i vata mrve.
Uputstvo o znamenitostima grada, imenima ulica i poznatih mesta, sve odštampano na ćirilici, kako bi stranci odmah po dolasku mogli da vide sa kakvom organizacijom imaju posla.
Excuse me, can you help me? I bought a map of the city, but what the fuck is this?
Fetiš pojedinih nastavnika biologije, koji ima jedinu svrhu u pronalaženju granica peglanja za svakog đaka ponaosob. Trebalo bi kao da se nešto uči o insektima, koji je koji, kao i o latinskim imenima, ali ovo služi jedino za videti koja deca su potencijalni budući doktori, mesari, serijske ubice-kasapini, eksterminatori (ne terminatori nego oni što ubijaju bube) itd... Pravi se tako što deca odu u prirodu, nahvataju različite kukce pomoću praznih šibica, prebace u teglu, a onda ih pošto je kevi gadno, ćale nabija špenadlama na karton uz pomisao "da sam znao da će za 10 godina žena da me natera da nabadam bube pošto je ovaj mali svilen, izdrkao bi ga na posteljinu, svega mi".
-I da vidimo šta ste doneli. Milice, pokaži tvoj. -Evo nastavnice. -Bravo! I cvetiće si nacrtala. Napisala si šta je šta, bravo bravo bravo. A ti Miloše? -Evo nastavnice, samo da nabodem ovog termita iz klupe. -Uuuu ti si baš napravio kolekciju. Šta je ovo? Germanikus insektus domestikus... Fuj. Što si kačio bubašvabe. -I to su insekti nastavnice. -Da, al što naređa 6 njih, od toga dve razmazane. -Imamo ih u kuhinji, pa da se ne bace. Bilo bi i 7 al mi jedna pobeže sa sve špenadlom u guzici.
TV emisija koja za cilj ima da postane trendmejker među mladima kao što je svojevremeno City sa Boškom Jakovljevićem bio. Ako je on mogao uticati na macho balkanske mužjake da počnu da nose roze majice, uzane-toliko-da-i-sam-sumnjam-u-svoju-seksualnu-orijentaciju pantalone i slične džidža-budže, onda i ova emisija može uticati na mlade devojke da ćute i rađaju - što više: jedno za mamu, jedno za tatu, jedno za državu, jedno za slavnu istoriju, jedno za mesnu zajednicu, jedno za ne daj bože, jedno da se bude bolji od komšije...
Enverova žena i majka Avatara i Džedaja. Kao malu, posle jednog čuvenog TV intervijua majka je upisala u školu zajedno sa sestrom Bicom, ali za razliku od Bice, koja je završila tri razreda, Đeljana je pala prvi i odustala. Nakon toga je počela da radi kod Plavog mosta gde je i upoznala mladog i markantnog Envera, velikog zaljubljenika u naučnu fantastiku, koji skrhan bolom zbog Bicine udaje za Đanga, odvlači njenu sestru Đeljanu iz začaranog kruga poročnog života i pruža joj topli dom u faveli između Bežanijske Kose i Ledina.
Jedna od manifestacija koja sluzi da se skolska decica druze rasterecena i bezbrizna od svakodnevnih skolskih obaveza. Uciteljice su cesto odvojene od dece i pricaju koja ce sta da obuce i, ako su mladje, koja ce s kim da ide na pravi docek, a klinci vriste, igraju uz hitove City records-a, i merkaju kada ce uciteljica da malo predahne ne bi li joj prisli i pitali neko glupo pitanje. Obicno se desava sredinom decembra, a ne na samu Novu godinu i obicno se zavrsi mnogo pre ponoci. Ipak, neko je nekada resio da to prozove docekom nove godine.
