Valjda jedan od signala govora tela upućen sagovorniku, a znači: jebi se bre govedo jedno, nisi u pravu i dosadan si do zla boga, samo nemam muda da ti glasno kažem sve ovo.
„motivacioni govor“
Tačno ta rečMotivacioni govor4 definicije →Toliko se napio da ga je napustio osećaj za govor. Nije još dostigao nivo novorodjenčeta, ali zvukovi koje ispušta više potsećaju na mešavinu mandarinskog i svahilija nego na neki prepoznatljivi vid komunikacije.
Jovankina kafana, Kragujevac
- Oooo, pa koga ja to vidim?!!
- Ooooo, vidi ko nam ide, pa gde si bre Gavro, 100 godina?
- Evo bra... Šta je sa Ekišom?
- Ekiša malo eksirao vinjau.
- Koliko malo?
- Pa zaboravio je srpski pre nekih pola sata.
- Rabrtu izredrabadam.... nabaurdci ranedburijak.... :pokušava da ustane: grade radvo....
- :šljus: Sedi bre miran na dupe!
- Aštrubi darmun... :zabada glavom u sto ,,noj'' stilom:
- Nema više rubinštajna za tebe. Nego Gavro, jel standardno?
- Mhm.
- Sladjo, obrni turu ovde bez vinjaka i daj još litar litar za čoveka.
- Odma' dodje.
Istetovirani, "mnogo sam opasan", ćelavi kompleksaš - krimos u pokušaju, nažalost Srpskog porekla, koji "veoma drži do tradicije i pravoslavne vere", jer je to trend (nažalost, tako to shvataju)!
Binsr - po onom snimku sahrane kriminalcu, kada mu kum drži govor.
Koliko puta ste viđali (pogotovo krajem devedesetih) da nose krstove veće od patrijarha; da istetoviraju sveca ili manastir; da pričaju telefonom u crkvi; nose brojanice radi ukrasa i da drugi vide da su oni pravi pravoslavci...
A ja sam pre neki dan pod Ostrogom (slava mu i milost), u toku jutarnje molitve, video čitavu ekipu takvih (stajali smo na prilaznim stepenicama) - ušli u šortsevima, istetovirani i naočare za sunce odigli na čelo i samo nešto pričaju, smeju se, okreću se, ljube svoje devojke... Užas!
Arhaična reč koja ponovo ulazi u govor putem raznih informativnih i političkih emisija. Umetnuta u razgovor dodaje notu ozbiljnosti kojom govornik najčešće skreće pažnju sa svoje nestručnosti i nepismenosti. Tako se da čuti: "Svo ovo vreme diljem naše zemnje...". Znači duž, širom.
-Apelujemo na svih petnaest meštana Berkovca da ne izlaze iz svojih kuća u večernjim časovima. Diljem puta uz Markovića zabran noću vrebaju vešći koji napadaju slučajne prolaznike i mažu ih diljem lica organskim đubrivom. Sumnja pada na sektalike...
-Lažovčine jedne smrdljive! Mi nismo zapošljavali članove naše stranke! Pitajte sekretarice koje se godinama kurvaju diljem ministarstava ko im je dao posao!
-Milice, lepo se ponašaj i budi učtiva! Porazgovaraj se lepo sčoekom jer je došao čak iz Nemačke tebe da vidi. Iz Nemačke!
-Gospoja, nema potrebe za deranjem. Ja sam odložio turu do Švecke da bi upoznao ovo čeljade okom bruji cela čaršija Gelzekürhena. Znate, ja sam ozbiljan čoek, terao sam kamijon diljem Jevrope, al ovako vrckavog devojčurka još neviđoh!
Budiš se od hladnoće minut prije alarma. Opet ti je On svukao jorgan. Da Ga bar nisi sanjao i oznojio se od tog košmara... Upala plućoa u najavi. Ideš do kupatila i čekaš pet minuta dok On opere zube, a strašno ti se piša. Umivaš se, On ti dodaje peškir. Bar neka korist od Njega. Spremaš doručak. Troje jaja Njemu, dvoje jaja tebi. Otvaraš frižider, pomjeraš Ga, uzimaš mlijeko, vraćaš Ga, zatvoriš frižider. Oblačiš radni kombinezon i stavljaš šljem na glavu. Pomažeš Njemu da veže vindzorski čvor na kravati. Izlaziš. Otvaraš vrata svog juga 45. Ljubazno Ga zamoliš da se premjesti na suvozačevo sjedište. Pališ auto od trećeg puta i odlaziš na posao.
Na poslu - štrajk. Okupljena masa traži plate, traži uplatu penzionog i zdravstvenog, traži dan odmora mjesečno. On se penje na drvenu kutiju i drži motivacioni govor u trajanju od dva sata. Masa se razilazi na svoja radna mjesta i u ushićenju prebacuje normu toga dana. Posle devet časova rada sa bagerom, mrtav umoran čistiš Ga iz kašike, i odlaziš kući. Usput svraćaš do samoposluge. Kupuješ hljeb i veće pakovanje toalet papira za sebe, a gel za kosu i labelo za Njega. Na kasi shvataš da nemaš dovoljno novca. Vraćaš toalet papir i uzimaš jednu rolnu.
Kući, padaš na kauč da se odmoriš. Moliš Ga da ti da daljinac. Pališ prvi kanal, kad tamo - On kako gleda derbi na stadionu. Na drugom kanalu - Vesna Dedić sa Njim u Balkanskoj ulici. Treći kanal - On na konferenciji za štampu govori nešto potresno. Vraćaš Mu daljinski. Slušaš Ga deset minuta. Kenja ti se.
Otvaraš vrata od klonje. Zaključavaš. Okrećeš se i vidiš njega na WC šolji.
- Pa, pička ti materina nenormalna više! Sad si prevršio svaku mjeru! Zar nije dosta što si mi se uvidio, pa te viđam i tamo gdje te nema, nego si našao da kenjaš u Meki doma moga, jedinom mjestu zbog kog kuću zovem domom?!? Izlazi napolje, idiote! I pusti vodu da bar malo ublaži ovaj nesnosan smrad. Polako sa tim vra... Eno ga - odvali kvaku! Kako sad da izađemo odavde, genije?
Glavonje, pušačkog glasa, golemih očiju, sive boje. Njihovih metar i dvadeset, i pišanje kroz prst uvijek su propraćeni oduševljenjem posmatrača. Zajebavaju Amere, upadaju im u šljive, kradu im kaktuse po Rozvelu, šepure nad livadama.
Predstavljaju preparate za budženje definicije. U Vukajlijaškom smislu, to su tzv. akademski govori, korišćenje reči "ista", "gorepomenuta", "elem", u što većoj količini, ne bi li definicija bila pozajebana, a autor se predstavio kao svojevrsni Martin Luter King.
-Elem, predstavlja škakljivu simbiozu gorepomenute osobe relativnih umnih sposobnosti i druge jedinke njemu slične, u kojoj ista trpi strog parazitizam.
Prevod:
-Dva debila. Jedan tera drugog na mafiju.
Period koji svakoj novoj generaciji idealno služi da opiše zastarelost generacije koja joj je prethodila, ne samo u tehnološkom smislu, već u svakom mogućem bilo to oblačenje, govor, muzika ili bilo šta drugo što je u generaciji pre bilo gotivno.
- I kakva je bila žurka sine?
- Odlična. Povezali smo se sa nekim drugarima iz Amsterdama koje smo upoznali preko fejsa i njihovu žurku smo projektorom puštali na zidu, a oni našu. Jednu pesmu praši njihov DJ, a drugu naš. Ludilo.
- Jese cirkalo malo a?
- Pa jeste, ali su u Maksiju bili sveži, kako ih ti ono zoveš, ekseri pa smo se svi nagutali. Znaš kakav je trip ćale, znači neka Holanđanka prišla skroz i preko projektora smo se ljubili. Haos.
- Šta si, lizao zid?
- Da, ali toliko sam bio nagutan da mi je bilo do jaja. Kao da smo se stvarno žvalavili. Ne možeš to to da razumeš.
- Pa ono, naravno da ne mogu. Mi smo pravili žurke tako što kupimo sveće i baterije za kasetofon, pošto su često isključivali struju tih devedesetih. Ipak, kada capnu struju, žurka je dobijala sasvim novu dimenziju, ako me razumeš.
- Ne razumem.
- Nismo ni palili sveće, kapiraš?
- U mraku ste bili?
- Da.
- Bez stroba?
- Da.
- Bez bleklajta?
- Da.
- Bez muzike?
- Baterije smo imali. Za kasetofon.
- Na kasetofonu ste puštali muziku?
- Da. Mrak. Do'vatiš ribu, muzika lagano piči. Niko vas ne vidi. Super je bilo.
- Au ćale u kom ste vi jebenom kamenom dobu živeli.
- Barem nismo jebali zid.
Kaže se za trenera koji se na poluvremenu već pomirio sa time da njegov tim gubi. Od početka drugog poluvremena piše govor, koji će kasnije pročitati na konferenciji za štampu.
B: Gosn. Miloje, konferenciju ćemo d' održimo u Mesnoj zajednici, Dom Kulture se renovira
M: Važi Bobane! Pa ovako, da počnem: Krenuli smo dobro, ali onda je sreća okrenula leđa. Primismo dva gola u tri minuta. Falio nam je Mirkov mali, jebala ga žetva da ga jebala, sledeći put ću da platim nadničara onom njegovom ocu, da ide da radi mesto njega, meni treba štoper. Onda su se igrači pogubili, i primili smo još dva komada. Jebem ti vojsku, kad mi uze Milorada, to je bio zadnji vezni, mogao je dvojicu da bije po bubrezi u isto vreme. I bilo je baš vruće, ovi iz vremenske prognoze opet slagali, mamu im jebem u pičku. I eto imali smo jednu šansu za gol, ali se mali Rakić spotakao na pertlu, trebaju nam nove kopačke a nemamo sredstava!
B: A za drugo poluvreme? Šta mislite?
M: Šta da mislim, posle 4:0 igrači su znali da smo izgubili, kapiten otišao po pivo ispred prodavnice, raspad sistema. 7:0 je bio logičan rezultat.
Neko iz publike: Je li Rade, šta ti misliš o ovom govoru, do sad nije bolji napisao?
Pa bre Živko kako da ne napiše, u triestom minutu uzeo papir i olovku, pomirio se sa sudbinom!
Svakodnevno zanimanje ako imaš minimum jednog matorca u kući koji nije sasvim raskrstio sa brzopoteznim-slengovskim govorom današnje omladine.
Majka: Uzmi pošalji poruku bratu, pitaj ga da li je dobro, da li da mu pošaljemo nešto tamo za Beograd.
(2 minuta kasnije)
Ćerka: Kaže, "ma jok, ok sam".
Majka: Šta kaže?
Ćerka: Kaže da je dobro i da mu ništa ne treba!
Sin: Gde si ćale, mrdaš li? Razbili nas ovi do jaja, a?
Otac: Šta kažeš?
Sin: Pitam te - gde si, jesi li dobro i kažem ti da su nas ovi otrsili u fudbalu majku im jebem!
Sin: E, kevo, dolaze mi Mića i Džoni, ima neka fuca, da džakamo, aj' spremi nešto za has.
Majka: Jesam ti ja rekla da ostaviš taj narkomanski govor za ulicu. Reci lepo šta hoćeš!
Sin: Aleksandar Miličić i Nikola Stojanović dolaze večeras kod mene da se družimo i gledamo fudbal na malom ekranu. Da li bi bila ljubazna da nam spremiš nešto lepo da pojedemo?
Baba: Je li ćero, gde ti je onaj momčić?
Unuka: Naš'o neku kres šemu sa strane pa sam mu dala korpu.
Baba: Kakvu mušemu i korpu? Je l' pijačar?
Unuka: Baba, valj'o se sa drugom po senu, pa sam mu rekla da moj 'lebac više ne'e da je'!
Baba: A to... ako si pile babino!
