Potpuno ugaziti protivnika, demolirati. Surovo demonstrirati silu i razliku u kasti. Maksimalno, bez opuštanja, bez samilosti, ne rizikujući Davidovu kamenčugu među rogove, objasniti kako stoje stvari, ko kosi a ko vodu nosi.
- Priča se da si juče u brzopoteznoj pobedio čika Sretu?
- Šta pobedio, potukao do nogu, umal' se od šoka ne udavi protezom.
...............................................................................................
Advokat ubijene Rive Stinkamp, tokom sudske rasprave neospornim dokazima potukao do nogu Oscara Pistorijusa. Očekuje se kazna zatvora od minimum 10 godina.
...............................................................................................
Novim uslovima politika Srbije do nogu potučena u Briselu.
Ono "gde sunce ne sija" Jedino mesto gde mogu da se šteknu stvari kad se ulazi u zatvor, pod uslovom da se ne vrši pregled telesnih šupljina. Postoje teorije da pojedini robijaši pribegavaju sodomiji da bi od džepa napravili pederušu, ali to je već druga priča...
A: Što se Cane ne javlja na mob?
B: Ćorkiran, brate, ima dve sedmice.
A: Znam, al' rek'o je da će da ga nekako unese...
B: Hteo je, al' našli mu ga u... u džepu kad je ulazio.
.........................
Večernje novosti: Kod zatvorenika C. J. pri ulasku u zatvor, pronađen mobilni telefon i još par sitnica prilikom rutinske kontrole telesnih šupljina...
......................
Kurir: ŠOKANTNO!!! Canetu J. Našli nokiju C3 u čmaru!!! Za njom je ispala i turpija, kondom pun heroina, kašičica, upaljač, gumeno crevo, špric i listić za loto. Policajci kažu da ovo nije redak slučaj, Cane tvrdi da mu je sve podmetnuto!
Put naučnog istraživanja od studenta-naučnika koji je češajući jajca u laboratoriji na institutu došao do nekog skoro pa beskorisnog saznanja, preko prašnjive kancelatije matorog profesora što odavno pogubio osećaj za realnost i redakcije naučnog časopisa sa mesečnim tiražom 20, do polupismenog novnara pripravnika što sedi i lista internet ne bi li našo nešto da naškraba za žutu štampu koja ga plaća i prosečnog čitaoca, kao zadnjeg konzumenta tog naučnog israživanja koji piše komentar na vest sa svog tač-skrin telefona dok kenja tvrdo govno i u isto vreme češa jajca je praćen konstantnim rastom fonta tog istraživanja, rastom broja kapslokovanih slova, i obrnuto proporcionalnim padom inteligencije učesnika.
Studenti u institutu - "Nedvosmisleno je dokazano da se kod muškaraca u zadnjih 20 godina smanjuje broj spermatozoida. Mogući razloge treba tražiti u povećanju sedenja na poslu, tesnoj odeći, globalnom zagrevanju, mobilnim telefonima i sličnom..."
Profa na fakultetu - Opa, ovi našli nešto: "Dokazali smo moguću korelaciju između smanjenja broja spermatozoida i mobilnih telefona."
Naučni časopis - Naučnici dokazali da telefoni smanjuju broj spermatozoida
Kurir - *SKRIVENI UBICA!!! Naučnici su dokazali da nošenje telefona u džepu izaziva sušenje muda i otpadanje da prostite kurca. Slike na strani 12!!!!!*
Lik na WC šolji - "MAJKE IM GA AMERIČKE, ZNAO SAM DA SU KRIVI ZA BELU KUGU, SAMO NAŠI POLITIČARI TO NEZNAJU*
Današnja vest...
Moja trauma koju vučem iz detinjstva, rak rana i horor pojava koja i dan danas menja izraz mog, uglavnom, apatičnog lica u teror i zgražavanje na sam njen pomen, bilo video ili audio formata. Elitni isprdak našeg, već odavno, previše sjebanog društva.
Shvatio sam da me krajnje boli dupe za domaću vip marvu i teško mi je da navedem nekoga koga posebno mrzim od sve te mentalne sirotinje, ali gospođa Zorica ipak prednjači debeleo. Mozgom je difolt svega toga u čemu je, nije vredno pomena.
Ne pamtim da sam ikada čuo, za sve moje godine, da je ikada išta rekla da iole podseća na korisnu, logičku, pametnu rečenicu, ni obris toga, ništa. Samo sve dublje i dublje zakopavanje u tu crnu rupu u koju sam je turio prvi put kad sam video njenu retardiranu njušku na teveu i pobegao kod dede vrišteći i pereći prstom u taj isti teve. Danas je razlika u tome samo što nema dede i što je taj strah, kao i kod svake horor pojave, ipak nekako manji tokom dana. Noću sam malo više open minded.
Par puta sam sebe pokušao da preispitam odakle mi iracionalni strah i gađenje ka toj roze spodobi, šta mi je ona jebeno skrivila, računam, ajde, klinački trip, uhvatila te na prepad sa svojom facom, kosom i glasom dok si bio mali i neiskusan i funkcionisao samo na instinkt preživljavanja i bez predsrasuda.
Al ' kurac.
Ne mož', ja se nje jednostavno bojim, bojim se njene kose, njene pudlice boje njene kose i same njene pojave, a ako, ne daj bože, to upari sa audio nasiljem, tačno u mislima vizualizujem kako mi se pred očita otkriva drevna kladrma, obavijena nekom roze maglom, a oko nje anđeli sa heklerima, dok glavni anđeo drži znak gde piše - ovuda ka Brejviklendu. Svaki put kad, sticajem nesrećnih okolnosti, zaglavim na lokaciji gde su krenule mrtve Avlije i svaka defektna jedinka oko mene počne da se dernja iz lobanje na - dramska pauza - TO..
Ja sam u principu jako nesrećan čovek.
Pisano za MIZAN THOPHY II.
*Jer ako riba drolja postane,
ona drolja ostaje,
zauvek, zauvek,
jer ona ne zna kada dosta je
i to puno košta je,
razumeš,razumeš!*
Možda zbog ružnog detinjstva, možda zbog prelagodnog hedonističkog nastavka života posle venčanja, možda zbog prinčeve zaslepljenosti Pepeljugom kojoj je osim cipele štošta pasalo i u pojedinim telesnim otvorima...ipak ostaje samo možda. Uglavnom, Pepeljuga je klasična Draga Mašin ove priče. Njena nezasitna potreba za zamaranjem materijala postala je javna tajna kraljevstva. Od partije bridža dvorskih dama, do svraćanja na pivo dva dvorska konjušara, Pepeljuga i njena nuđenja pičke ko na berzi, postala su dežurna tema prepričavanja, kićenja, napričavanja, preljevanja.
Nije sve krenulo tako loše. Isprva je princ, iako pomalo začuđen, bio oduševljen Pepeljuginom sposobnošću da ga proguta celog, fasciniran njenom akrobatikom, oduševljen zajedničkim druženjem sa njom i još tucetom dvorskih dama. Dani su prolazili, a želja je rasla, doduše obrnuto proporcionalno. Princ je hteo da živi normalnim brakom, svake nedelje kad se vrati iz lova da oprangija jednom ženu. Pepeljuga se je htela mnogo više. Prezirala je princa jer mu se gadila njena guza, a to što nije hteo da joj sadržaje mošnji istresa na grudi i kosu, e tek to nije mogla da smisli. I tako, rupa kad nema čep, ona nađe...čep, u konkretnom slučaju čepove. A kad takvo prangijanje pređe u naviku zna da se otme kontroli i uma i duše, te se zadovoljstvo traži i u dršci mača dvorskog stražara, a vala i u ćuni predmeta čuvanja dvorskog konjušara.
Svaka kraljevstvo ima svoj kurir, a vala i informer. Tako, jednog sunčanog jutra osvanuše na trafikama novine sa velikim naslovom i slikom: stoji majstor i drži poluosovinu od trabanta, a ispod piše "Princezo je l' paše?"
To je bila kap koja je prelila čašu prinčevog strpljenja. Pošto je jako voleo svoju nimfomanku, on se rastuži, i od siline svoje tuge, abdicira, i ode da se zamonaši u manastir Visoki Dečani, a to je automatski bio razvod sa Pepeljugom. Pepeljuga dođe u nemilos prinčevog oca i on je progna iz kraljevstva. Ona sada se sada bavi sedmom umetnošću, doduše najprovokativnijim žanrom, a registrovana je i u domu zdravlja Leskovac kao heroin ovisni pacijent. Tužno, ali istinito.
Osoba koja ti da nešto što ti može koristiti u budućnosti... znanje, novac, položaj, ime.
Ostalo je na tebi, naravno, ako umeš.
Rasnom konju gubitak jedne potkovice u toku trke ne preči da stigne na cilj.
- Čestitam, Đorđeviću! I da tamo u Australiji osvetlaš obraz ETF-u sa ovom diplomom!
- Hvala profesore! Vi ste me potkovali znanjem, neću vas razočarati!
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Jedno finansijsko potkivanje, moliću!
- Šta vam je to?
- Kredit! Ovo je banka, zar ne? Imam strašnu ideju za biznis, al' sam slab sa kešom.
- Onda, da vam vidim kopita...ovaj, garancije.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Kako ovaj Ranković avanzuje, za dve godine u firmi postade menadžer! A počeo kao kafe kuvarica...
- Potkovao ga tata, narodni poslanik, svojim položajem i imenom...al' budi iskren, mali je odlične kafe kuvao, a bio je i najbrži kurir u kancelariji!
Ne tako dalek rod, ne tako blizak rod. Taman da se sva krivica familijarnog razdora furne daleko od ivera koji leti od klade a ipak zadovoljavajuće blizu.
- Odakle ti te materijalne ideje ženo, šta je sa tobom, gde je ona devojka koju sam oženio?
- Šta bre odakle?! Lepo meni moj brat rekao, mani se njega, srednjoškolac, ima da radi kao kurir negde, gde mi je pamet bila...
- Pa tvoj brat je noćni čuvar gradilišta! On to ne bi nikada rekao! To je ona furnjaja, sunce li joj bezobrazno, napunila čoveku glavu, pa i tebi i samo nam pravi razdor, ljubomorna na našu nematerijalnu sreću! Ej, pa jel se sećaš kada smo studirali, dinara nismo imali a opet...
- Joj.. Pa jeste.. Izvini.. Jeste ona mala nešto pričala.. Ma žene, ljubomora čista, ljubim..
Kad se namestiš tako da to najviše drugima odgovara.
Neko slučajno.
Namerno ako nema svoju ili ako gađa centar tuđe pažnje.
Sloboban Beštić je postao “preko noći poznat” po slučajno načinjenoj
fotografiji. Prosečnom konzumentu medija u Srbiji ništa od onoga čime se Beštić bavi nije poznato.
Romana Panić će po deportovanju udarila po žestini. Očekuje se njen ulazak u rijaliti.
Baš pre neki dan snimim ćaleta, ide iz prodavnice, oznojio pod miškom friško izdanje kurira i sere nešto komšiji o solarnim panelima. Ložio ga ja da sam bio u Grčkoj, za vreme Guče, da je tamo Evropa stigla na velika vrata pa prodaje sad moje priče komšiji. Boga pitaj šta ih nosi.
Svaki dan se bude i drve kurac, nemaju posla, nemaju penziju, deca matora a opet oni sami previše mladi i previše grobari da bi živeli od prošlosti. Ali kapiram da neće dugo. Jer svaki dan piju brlju, sami je prave, ali evidentno je da su od silnih putešestvija na ponte rosso sa jebenim crvenim pasošem, jebo im on mater, propustili par lekcija o džibri i luli. Svaki dan sabiju 2+pp pakli fasta i sve to zafiluju teškim metalima kurira. A u testamentu su zaveštali deci kurac od ovce, moj je meni verovatno namenio jedan sunićen.
Gledam, oće prestati da sere i da uđe više u kuću da se ogrebem za pljugu pa da se istovarim. Ima metar dana kako ne palim, sem kad pijem, a baš sam se nalokao predhodno veče, a jok, bez pljuge se trezan na pivsko kenjanje ne ide. A i onaj kurir bi mogao da upotpuni taj magični trenutak. Tako i bijade.
Sedim na ladnoj klozetskoj dasci varim pljugu k'o šiparica i pokušavam da prelistam štampu. K'o za inat nešto se razjebalo, sve prve i zadnje strane se zalepile, kao smokvin list iz tinejdžerskih dana da čitam. Kapiram da se lik iz trafike sit izbacao na Vulina i Đovaka, pa eto. Međutim na srednjim stranama gde se pod okriljem tragikomičnih okolnosti u istom košu nalaze neki Titin pokojni drug i twitovi sisatih starleta pročitam da je nova moda da se ližemo sa Kinezima. Sad ću pored urokjivih očiju iz Kušadasija da svaki dan gledam mrtvu zlatnu mačku kako mi maše rukom za sto dinali?
Vidim da je sve otišlo ne u Honduras nego u tri lepe pizde materine. Mislim, nije loše vreme, ekstra je, vrh je kad je u decembru petn'es' splu, eno sve ucvetalo, dogodine neće krme imati dženerike da krca ali koga bole kurac. Ruje nam prave gasovod i prugu, Kinezi mostove i puteve, Arapi kule i gradove. Još samo da se švabe vozaju okolo i gađaju bobontama evra i to je to.
Pa pametani ovaj moj otac i Radovan mu komšija ovoga mi pečata...
- Ajde čika Rade preskači tarabu, skuvao sam kafu a i peticu sam iz ličnog šteka izvadio.
- Je li bre otkud ti vinjak!? Jer to onaj što sam za
Jovanjdan ostavio!?
- Ne seri matori nego ajte ti i Rade na kafu i čašicu.
...
- E Milovane samo da ti kažem da mali može da se ženi! Pije k'o mator a i kafu je skuv'o zajebalo vek.
- Aha ne bi ti tako pričao da znaš kolk'o se muva oko one tvoje mlađe. hehehe
- Ako, neka proba nešto, uštrojiću ga brže nego metiljavog poseka.
- Kkrghh idi bre u kurac čika Rade presede mi vinjak.
- Hehehe sinoć je nalio blentaru, uneli ga pajtaši ukuću k'o prase za Božić, a sad bi sa nama da dere vinjak.
- Izgleda da ga to nisu učili u tim Beogradima.
- Aaaha još je zelen, radi, misli da je ufatio Boga za jajca što vozi sporcki auto. Nemaš ti mali pojma.
- A jes' mi ti imaš!?
- Ako ikad umrem znam da ću biti srećan jer sam skapirao kad da me počne boleti ona stvar.
- Za šta?
- Za sve sine, u pravu ti je otac.
- Vas dvojca k'o Tito da ste pa da nećete umreti...
- E u tome i jeste fora, što nećemo, posle nas potop, jebe mi se!
- Ufff baš malopre sam o tome razmišljao dok sam kenjao. Aj daj cigar i sipaj taj vinjak jebo mu ja mater skupu.
To je past tens, zar ne? Danas se drugačije živi i diše. Lepo je maštati barem. Danas je nažalost sve manje onih koji umeju da pišu, pevaju i vole. Bolno su u manjini frajeri koji umeju da ti zavrte pamet jedinom rečenicom. Sve više je balvana koji jeftinim forama navodno pokušavaju da dobiju ni manje ni više nego njeno veličanstvo - ljubav. Čini mi se da mnogi veruju da proverena formula glasi - cveće, večera, sveće. Neprevaziđeni metod osvajanja njenog srca! Naravno, sa ukusom crnog vina. I to što je najbolje, prolazi već generacijama. Koliko sam puta čule glupe i užasno isprazne rečenice. Startovanje neoriginalno i beskrajno dosadno. Evo male liste najljigavijih iskaza šmekera u akciji, po mišljenju zaljubljenika u lepe rečenice.
-Čini mi se da se odnekud poznajemo?
-Zašto je tako lepa dama sama?
-Je l' ti tata lopov? Ukrao je zvezde sa neba i stavio ih u tvoje oči!
I šta odgovoriti. Da li se smeškati, treptati i odmeriti ga. Da se uveriš ima li makar talenta za druge stvari. Da li pristati? Ili je i vama pun nos neoriginala. Ko uspe da pronađe ključnu reč, njegove smo - glasi šifra. Jer kako se ono kaže: muškarci gledaju, žene slušaju. A šta je magična formula? Eee to moraju sami da otkriju, jer nije fazon ako im baš sve otkrijemo. Ako je od neke pomoći, tu svakako ne spada nastavak top-liste jeftinih fora.
-Samo ćemo se maziti, keve mi.
-Hoćemo na kafu?
Potom sledi treća faza:
-Koliko si ih imala pre mene? - Ti si drugi, hi hi.
(o ženskim fintama neki drugi put)
Ti se ludo, na kraju, zaljubiš, šatro. A on u međuvremenu uleti u četvrtu mističnu etapu:
-Nije do tebe. Ja sam problem.
-Treba mi malo vremena da razmislim o svemu.
I na koncu:
-Zauvek ćeš imati posebno mesto u mom srcu.
Čiča-miča i gotova priča. Minus za neoriginalnost.
A da, i da ne zaboravim klasiku. Sms poruke sa tužnim smajlićima. Danas je to najromantičniji gest svakog muškarca.
