Informacija iz treće ruke. Priča koju je neko prosuo a narod nekritički obrađivao i širio.
- Ne, ne, on je još devedeset druge u jedno selo reko da je za nezavisnu.
- I ti ga čuo.
- Ne ja vala, pričo mi je Milun, on ne bi lago.
- Okle se tu Milun nađe.
- Nije on, nego ima pašenoga od strica, a njegov šura je oženjen iz toga sele, i veli da je đever od žene mu bio tada. Ili svak...
- Ma to je pričina priča, jadan.
- Nije , nije, sigurno je tako bilo. Možda.
Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.
- Eno je ona rospija Nataša.
- Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina.
- Slatka je k'o šećerna bolest.
- Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima.
- To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...
Supstanca čijim unošenjem u organizam vojnik gubi strah od smrti zato što je konzumiranjem te hrane već osjetio pakao na zemlji i ništa više nije u stanju da ga uplaši.
Prazna priča koja ne vodi ničemu, obično se vodi sa djevojkama pri upoznavanju, ili kod onih stidljivijih konstantno sa svim djevojkama pogotovo onim koje mu se svidjaju ! Jednostavno ne može nikako da se pređe sa tog nivoa, na nivo koji bi vodio ka spavanju !
- I kako se zoveš ?
- Koje si godište ?
- Koji si fax ?
Tu obično djevojka kaže da mora da ide i limunada priča se završava .
''Velikodušna'' ponuda nadređenog upućena mladoj vojničini kao znak ''zahvalnosti'' za dobro odrađen posao. Bilo da je detaljno očišćen park od napadalog lišća ili snega (Sizifove muke u kombinaciji sa Tantalovim, jer oba ta govneta konstantno padaju i na najmanjem povetarcu kljucajući vam jetru dok čistite), ili ste bili najbolji na najnebulaznijem poligonu kog možete da zamislite, ili ste pak imali oko tetrebovo na noćnom gađanju svetlećim mecima (što je inače najkulja stvar u vojsci, naravno, posle bacanja bombe!).
- Vojniče Vučkoviću! Odlično si (dobrovoljno, hehe...) očistio koroziju na onim ruskim posleratnim haubicama!
- Hvala gospodine!
- Dobre sam volje danas! E da ne pričate po celoj kasarni kako je onaj Mirča bezdušni pijanac i da voli da podjebava vojnike, moš da biraš - oćeš čin razvodnika (goli kurac na biciklu sa obavezom više) ili nagradno odsustvo od pet dana (dgra, pičke, alkohol, buksne!)?
- (Džisas Krajst, ser, aj dont nou) NAGRADNO, GOSPODINE!!!! (Da vam spelujem?)
Neprijatelj koga se srpski vojnik boji više nego NATO avijacije, šiptarske zasede, nemačkog blickriga, bugarskog noža u leđa, ustaške kame i napada fanatičnih mudžahedina zajedno!
Mi smo hrabar i ponosan narod… Ali marmelada za doručak… Molim vas, to je već previše!
Građena k'o "Dajc".
Isto toliko kilograma teška.
A zapravo laka, da lakša ne može biti.
Džomba: "'Ajmo reptili, po 50 kinti na gomilu. Vodim vas danas kod Cice pušačice, daje popust na grupne posete."
Gušteri: "Jeeeeeeeee!"
Ućebovana drukara.
Što je pokrivač duži a vojnik masniji, šutirati još najmanje 15 minuta uz neprekidno pljuvanje.
Kulinarske veštine vojničkih kuvara su neretko predmet razgovora bivših vojnika. Najčešće se za pojam vojničke kuhinje vezuje pasulj. Dobar glas vojničkog pasulja pronose uglavnom oni koji su imali prilike da ga probaju, dok slušaoci dobrog glasa obično odmahuju glavom ne verujući u priču o neprevaziđenom ukusu (i po nekima, neprolaznom mirisu). No, iako jeste sastavni deo vojničke trpeze, gust vojnički pasulj je prilično retka pojava u vojsci za koju se može reći da je ravnopravno zastupljena sa još nekim karakterističnim jelima zanimljivih naziva.
Po mnogima, najneomiljeniji doručak je dečija radost. Dečija radost je obično kutijica (ili dve) marmelade ili meda. Ponekad se servira uz komad maslaca. Naravno, `lebac je nezaobilazan (retko se provuče poneka kriška buđavog `leba tj. buđava kriška `leba, ruku na srce uglavnom u većim kasarnama gde se služe velike količine hrane). Uz dečiju radost obično ide i šolja mleka.
Sapun je komad tvrdog sira, neke vrste kačkavalja. Dimenzija je otprilike kao dve kutije šibica složene jedna na drugu. Služi se najčešće uz kuvano jaje ili kurtonku. Kurtonka je kobaja u kurtonu (veličina i oblik korespondira najčešćoj asocijaciji pri spomenu neformalnog imena ove kobasice). Uz sapun sa jajima ili sapun sa kurtonkom ili kurtonku sa jajima obično ide čaj. Doručak sastavljen od kurtonke s jajima ima posebno ime.
Užina se u vojsci zove marenda. Tu su sokići (na slamčicu), kremići, džemići, keksići ili neko voće (jabuka, kruška i sl.).
Od jela za ručak se izdvaja drnč. Najverovatnije je slučajnost to što se ulje za čišćenje oružja (i oruđa) zove istim imenom, mada ima i onih koji tvrde da je nit koja ih povezuje ukus. Ova tvrdnja je na klimavim nogama jer drnč nije jelo definisanog sastava, pa samim tim ni ukusa. Navodno se dobija mešanjem ostataka raznih jela tokom sedmice, sa dodatkom vode u cilju dobijanja željene žitkosti. U prilog tome ide i činjenica da se često služi krajem sedmice ili tokom vikenda. Da ne bi bilo zabune, nije reč o pomijama, već o mešavini neraspodeljenih ostataka hrane (a ne o hrani koja ostaje nakon jela, pre ili pri pranju sudova).
Kurtonka i dečija radost s vremena na vreme obraduju ljudstvo na odsluženju vojnog roka i tokom večernjeg obroka. Međutim, jelo koje je svojevrsni identifikator večere je svakako cigla. To je neka vrsta proje (ali nije proja) nepoznatog sastava čija boja varira od prljavo narandžaste do svetlo smeđe u zavisnosti od stepena zapečenosti. Komad je obično poveći, debljine dva prsta i dimenzija osnove oko 10h15 cantimetara. Servira se uz čašu jogurta.
Tokom periodičnog GSP-a (Generalnog Spremanja Prostorija) kuhinjskog prostora, jela se ne spremaju, nego se vojnicima deli SDO (Suvi Dnevni Obrok) u kome se nalaze konzerve topljenog sira, mesnog nareska, rizi-bizi (pirinač sa mesom) ili pasulj u konzervi i komad hleba.
Ovi opisi načina spremanja vojničkih jela su spekulativne prirode jer je veći deo napisanog zasnovan na glasinama te se samim tim civilnim licima ne preporučuje njihovo isprobavanje.
Trebalo bi napomenuti da je svaki vojnički obrok pažljivo pripremljen sa proračunatim količinama hranljivih sastojaka, odgovarajuće kalorične i nutritivne vrednosti prema strogo propisanim pravilima i u skladu sa preporukama zdravstvenih radnika i nutricionista. U vojsci se alavi obično poprave, a oni koji izbegavaju pojedina jela se neretko osuše. No, iako ima onih koji tvrde da su gladovali, u vojsci niko ne umire od gladi. Moguće je da je skorašnjim reformama i osavremenjavanjem Vojske Srbije došlo do promena i u ovoj oblasti te bi ovaj tekst trebalo prihvatiti sa izvesnim rezervama jer se odnosi na period pre modernizacije.
- Jesi vid`o Kimija? Doš`o na vikend iz askare.
- Osušio se...
- Skoro ništa ne jede. Hrani se parizerom i nekim konzervama.
- Što?
- Istripov`o se. Kaže sipaju im brom u has.
- Šta sipaju?
- Brom.
- Ma jeeeeeste. Uranijum.
- Ne, stvarno. Sipaju im brom...
- Što?
- Da im se ne diže tuki.
- Ložiš me...
Kada po prelepom danu izađeš u Knez Mihailovu sa drugarom koji služi pravu vojsku i koji dva meseca nije imao slobodan vikend onda ćeš shvatiti o čemu pričam. Napominjem da je dečko inače veoma pristojan, fakultetski obrazovan, što priči daje dodatnu težinu.
- Vidi ovu...kako je sklešna
- Ovu bih pocepao k'o svinja masan džak
- U brate ovu ne bih ni bacačem plamena...
- Šta se radi po faksu, šta ima novo....aham...aham...e, vidi ovu kako vrcka...šta sam te ono pitao?
i tako dalje i tako bliže
