Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao kulturnije nego što ćeš ikada moći da budeš i dodao dramatičnost priči. Odlikuje se konstantnim persiranjem i iritantnom uštogljenošću. Kombinacija sa košuljom sa džemperom i vidno lažnim osmehom je dobrodošla. Kod mlađih ljudi izaziva želju za fizičkim nasiljem nad tobom, a starijima deluješ prefinjeno jer u tvom rečniku ne postoje psovke. (To je zato što oni nemaju predstavu šta sve konstruiše ličnost).
Uobičajen govor: "Idem na koncert sa ribom." Pristojni govor: "Ovog momenta, moja lepša polovina i ja ćemo se zaputiti u lokalnu halu gde gostuje naš omiljeni muzičar Dejan Cukić, koji će izvoditi svoje velike hitove pred velikim brojem obožavalaca."
Uobičajen govor: "Koji si ti indijanac." Pristojni govor: "Gospodine, smatram da Vaše ponašanje nije u skladu sa ljudskim i moralnim načelima našeg društva, te ću Vas stoga zamoliti da napustite objekat pod čijim se krovom trenutno nalazimo."
Milozvuk iz usta gospodične lišen onih riječi na *P, a pogotovo one riječi naK. Sve je tu - i izbor riječi, i dikcija, i odgovarajući ton. Govor učen odmalena, pod budnim okom majke koja nije žalila šolde za najbolje učitelje kako bi ovladavanjem dobrim manirima poskupila (ovde ide ona riječ naP)čednostmlade dame. Kroz odrastanje, ambiciozna majka se javlja kao glavni korektivni faktor vraćajući kćerku na kolosjek posle svakog i najmanjeg verbalnog ispada. Rezultat takvog odgoja je nadmena gospođica koja nosom kao leđnim perajem morskog psa para oblake i izuzetno teško ju je deflorisati. Al' zato govorik'o da golub guče*.
- Treći put izlazim i matori jebač me opet obara, a sve sam znala! Ne znam više šta da uradim! Jedino još mogu probati da mu popušim... - Kćeri, to nije rječnik jedne dame. Došla nam je tetka u posjetu. - Oprostite. Ljubim ruke, tetka! --------------------------------------------------------------------------- Salcburg, 28.07.1786.god
"Draga moja Konstanca,
Vi ste mi najbolja prijateljica, a osjećam potrebu da se nekom povjerim o događaju koji se desio nedavno. Naime, šetajući vrtovima našeg dvorca sa g-dinom Volfgangom osjetila sam neku iznenadnu prisnost, na šta me je on položio na pokošenu travu izvadivši svoju enormnu muškost. U vrtlogu strasti, dok me je uzimao, osjećala sam da se nalazim na sedmom nebu, zaboravivši početnu bol. A, onda me je okrenuo na bok i bezobrazno me uzeo straga, nanjevši mi neopisivu bol i neobazirući se na moje molbe da prestane. Od tada ne mogu da smislim muškarce, a ni hranu. Kada će ovo da prestane?
Pod pičkizme potpadaju sve karakteristike govora pojedinca koji pripada tzv. vadžajna populaciji. Tačnije, to nije pičji govor kako bi se pretpostavilo ali jeste proseravanje u pičku materinu. Pičkizmima se uglavnom koriste ljudi laki na rukovanju al' teški na pružanju ruke, jednom rečju ljudi poznatiji kao PIČKE.
- Srne ulazi u kola. Gde je Mine? - Mine ne dolazi. - Kako ne dolazi? - Šta znam. Pitaj njega. A i ja ne idem. - Molim?!? - Ne mogu brate... - Razlog??! - Šta znam, nešto me boli glava, štreca me ispod levog rebra i malakše mi desna potkolenica... - Ne seri nego ulazi u kola! - Stvarno ne mogu brate, a treba da se vidim i s Minjom, došla joj neka sestra, pa da nas upozna, i kevi sam obećao (bla bla BLA!) - Dobro de, razumem, nisam vo! Ono što ne razumem su ti pičkizmi od izgovora! Što ne kažeš lepo ne ide mi se i tačka nego mi tu uvrćeš ko pička pred jebadu! Ispala braćala. Naučiću i ja te -izme, da znate! Aj' ćao pičice. Izađi mi na oči kad postaneš čovek!
Izgovor ogromnog broja ljudi za veoma lošu sliku na ličnoj karti, indeksu, bilo kojoj ispravi na kojoj se nalazi slika. Često se pored toga spominje pijančenje do kasnih sati. Tačnost ove izjave nikad nije potvrđena jer osoba koja to kaže odbija dalji govor na tu temu.
A - Brate izgledaš kao leš na ovom hahahahahaha B - Ma pio sam do 3 ujutru pa odma od 7 na slikanje, mani me bre...
Po još nedovršenoj knjizi slenga čiji će tiraž - po navodima agencije za potražnju knjiga tog tipa - premašiti Grabljivicu I i II, ovo je zadnja moguća faza osakaćenosti fraze ''Nigdje veze''. Samo značenje se, naravno, nije promijenilo, nego je samo olakšalo već dovoljno uprošćeni govor u Srbalja.
-Kolega, poslužite se. Ne cigaretama, karticom. Da čujem pitanja. -Hmm... prvo 'Tvrdoća minerala', drugo 'Silikati' i treće 'Magmatske stijene'. -Ajde, vrijeme krećeee... sad! -Evo, tvrdoća minerala. Tu imamo Marksovu skalu tvr... -Čiju skalu? -Nije Marksovu, negoo, joj kako se zove zaboravio sam opada mi koncentracija vrućina užas, Mopsovu? -Veze.
--------------------------
-Ne ide tako, kažem ti. -Nego kako ide? Ajde, otpjevaj ti. -Vondrin' maaaj ic onli Artur Klark... -Veze.
Neko je rekao da "Lipsusi su griske u goviru i pusanju". inace,u stvarnom zivotu,verujem da ste i vi ponekad napravili lapsus. To nastaje usled nedostatku paznje na govor(neke druge misli,i slicno)...Kako god,neki lapsusi su toliko smesni da jednostavno nije moguce da se suzdrzite od smeha.
Uzmimo na primer stene slona.. Vecina ulica u Vojvodini je usorana!(usorena) Nemoj ovde da mi pravis situaciju,idi kuci pa se ponasaj!
Jedna u nizu stranih reči integrisana u srpski jezik, tačnije posrbljena. U početku je činila sastavni deo rečnika informatičara, fensera i Mega Trend menadžera, da bi kasnije bila uvedena i u svakodnevni govor širih narodnih masa. Pretpostavka je da će nastanak iste kroz dvadesetak godina biti dodeljen nekom umnom i intelektualno bogatom pripadniku SANU.
primer prvi - pijaca: kupac: Bako, da li su vam sveža jaja? baka: Naravno, po-default-u, jutros sam ih pokupila!
primer drugi - ulaz u zgradu: poštar: Dobar dan komšinice! komšinica-domaćica: Dobar dan. Vi po-default-u prvo račune kod nas donosite!
primer treći - parking: komšija 1: Au komšo, ti se opet lepo zarakij'o!? komšija 2: Pa po-default-u... komšo...
Starinski govor,totalno nepoznatog značenja i porijekla,koji koriste čobani da bi potjerali ovčice.U modernom govoru se koristi da bi se neka osoba podstakla na bolji rad. Takodje neke umno bolesne osobe ga koriste da bi sebe okuražile i podstakle prilikom vršenja nekih radnji kao što je kenjanje.
Jovo:Ajmo Radovane,ojsa prske!(Radovan oplođuje kravu) Drugi primjer je neprimjeran
Osoba kraj koje ni Buda ne bi nikad doživio prosvjetljenje i koji bi objesio udava oko stabla manga. Rečenice koje nemaju ni početak ni kraj, a ukoliko i postoji kraj, bit je tragikomična. Za osobu je unutarnji govor krajnja apstrakcija, a ukrasni epiteti sredstvo masturbacije.
- Znaš, mi se već dugo znamo, dobri smo prijatelji, uvijek smo tu jedno za drugo, mislim da ti neke stvari mogu kazati slobodno. - (nije valjda da oće da me nategne) - U ovom vrtlogu života, gdje nema stalnosti i sigurnosti, bitno je moći osloniti se na nekoga. - (a jebo ti pas mater, šta sam ti ja kriv što ti je ormar tisan pa želiš izaći) - U tebe sam uvijek mogu pouzdati, stari prijatelju, želim da to znaš. Nije mi ovo lako za reći, mučim se sa riječima, strpi se malo, ali, kako da to kažem... - (daj gukni više da te spičim u labrnju, treba sam znat' kad sam te uvatia da gledaš Will i Grace). - Ne bi da pitam, osjećam nešto u zraku, mislim da je moj trenutak. Moga si mi posudit' 200 eurića za rulet. Danas je dan za crno. - Mrš u tri lipe, sasra si me budaletino. Dozivanje muza je kraće trajalo. Zajebi to posuđivanje. Bit će ti dan za crno kada te ugasim šakom.
Neuspeli pokušaj lakonskog govora. Lakonski govor je pojam koji potiče iz grčke istorije. Naime spartanci su trenirani da svoje misli izražavaju što je sažetije moguće, ne bi li im reči bile kratke i ubojite kao i mačevi što nose. Naravno, ovim izrazom se ukazuje sagovorniku da mu je mač malo tup(av).
E, ti kad kažeš nešto, kažeš ga kratko, ali je zato glupo do bola.
