Od svih jebenih predmeta: hemija: uvek sam najgori bio i ništa i dalje ne znam ko balvan. Ama ništa, ič, ništa, sve mi se vrzma nešto Avokadov broj, Mendeljejev, uranijum al osim te šarene table na hameru drvenim bojicima našarane ništa dalje. U osnovnoj ništa, u gimnaziji ništa: sveska mi imala tri lista i sva tri išarana klejmorima i silver halebard plus tri na sporost, zalutalost i neku glupavu buntovnost: Periću ajd prošetaj malo napolje umij se razbudi se čoveče. Jedne godine čak celo polugođe nisam odgovarao, ni ništa, i tako sam i prošo ni sam ne znam kako neocenjen na kraju neka trojka niotkuda volšebna i dalje sanjam da treba da odgovaram jebenu hemiju zovem ujutru druga: dal će da pita danas on kaže some idi na biro da te ne odjave đubrad birokratska. Čak sam bio i zadnji u onoj nekoj svesci rasejane profesorke a ne prezivam se na Š. I tako šta da kažem na mesto te hemije je jedna rupa progorela od esencije neke za zimnicu na stolu u kabinetu i jebeni natrijum siv neki prašak, štangle, šta znam, bajadere, rafaelo. Prozove me na tablu ja odćutim svoje, samo čekam da prođe, u glavi svira hoću da budem lančić na tvome belom vratu i tako i sad evo oćete hemiju od tolkih predela zlatnih tolikih predmeta istorija geografija jednom ušla profesorka a ja se zadesio iza neke karte sveta i odstajao lepo tu celi čas nagađao konture afrike gledane s druge strane: muzika iz opstanka i DAKTARI DAKTARI!
Hemijski marginalac običan ishlapeli sam praškasti pandemonijum Pa, atomski bez broja, ulica Braće molekula, ulaz iz Bašte pepela u boci nekoj zaboravljenoj u vitrini poklonjenoj od Austrougarske u okviru ratne reparacije.
E da bila je i ta retorta koja priča nešto kenja sa strane u knjizi valjda i muva neku epruvetu šta znam i mislim da je bio neki još brkati sud reomir on ih kao nadgleda neki bračni savetnik upućuje ih u tajne naelektrisanja. I koj kurac ima retorta onu lušu i sad mi pade baš bi bilo lepo da kad svi povade čokanje za slavu imitirjaući Đuru Jakšića ja pred goste izvadim set retorti i sipam im šećerušu da potrujem zetove seljake i ostala govna koja moraju u 9 kući jer sutra se radi moramo da se spremamo za poso kupanjac i spavanjac radimo u svemirskoj stanici MIR ložimo im šporet ujutru kad dođu da braći Rusima bude toplo u vasioni. Jebo vas poso i hemija i hemijska tehničarka što nosi beli mantil na golo telo i ima naočare: misliš li da bi moglo biti neke burne reakcije među nama?
Ja u školu idem i kurac sam đak
Dan kada je kompanija Coca-Cola rešila da svoje verne konzumente nagradi novim osvežavajućim pićem, umesto dotadašnjeg, ingeniozno ga nazvavši "New Coke®".
Odakle im ideja, pitate se? Sve je to rezultat godina istraživanja tržišta, ispitivanja osećaja "ukusa" i "lepote" kod ljudi (kako se pokazalo - kobna greška, ni jedno se ne može iskazati nikakvom matematičkom formulom), i na hiljade radnih sati raznih stručnjaka, nadzornika i saveta upravnih odbora. Svi podaci su pokazivali isto - novi ukus će napraviti bum na tržištu. Nova ambalaža, novi odnos šećera i arome, nove reklamne parole, sve je bilo na svom mestu. Svanuo je i taj dan, otpočela je prodaja.
Ostalo je istorija, neko bi rekao. A u ovom slučaju i bukvalno: da li su rafovi danas puni tog novog soka? Da li reklame glase "nađi me na New-Coca-Cola strani života"? Da li ljudi uopšte pamte taj bućkuriš? Naravno, ne.
Mašinerija: "Ali, zašto vam se ne sviđa naš novi proizvod?"
Čovečuljak: "Jednostavno, nije to to."
Mašinerija: "Kako nije, pa sva istraživanja su pokazala..."
Čovečuljak: "Ma, i na tarabi piše pička..."
Mašinerija: "Pa dobro, šta to toliko ne valja, vi'š kol'ko smo se trudili?"
Čovečuljak: "Jednostavno, sranje je. Džaba vam i nova, lepša ambalaža i novi, bolji ukus, kad je stari sok imao dušu, a ne k'o ovo pomodarsko sranje!"
I, tako se to zbilo. Coca-Cola je posle 79 dana popustila pod narodnim pritiscima, suočena sa najvećom krizom od osnivanja i ogromnim finansijskim rashodima. Čovek je čudan stvor, uvek traži nešto novo, i čim to i dobije, više ga ne želi. Ipak, u dubini duša, svi znamo šta je dobro za nas, šta nas čini srećnima.
Primer nije neophodan, nalaze se svuda oko nas. Štaviše, upravo gledate u jedan od njih.
Neodređenih godina: od 20 do 95, već prema vremenu i času toga dana, čudnog oblačja na sebi, šalova u boji Brojgelovog lova zimi: dakle, crno, smeđe i bež u kremastim slivanjima, boja kose isto tako od pepeljasto rđaste do zagasito riđe ili u tonovima lana i žitnih polja potamnelih zlata. Ima minđuše i tako neki nakit dostojanstven, primirena na neko vreme u luci ovog siromašnog grada lancima starine na sebi i aplikacijama koje imaju, naravno, neko svoje značenje: vidiš, moj dragi kočijašu i stolni peharniku, ta drvena narukvica, to je od kruške iz vrta Momčila Nastasijevića, ona je triput gorena i triput na vrhu Rtnja vetrena, a to tu, taj broš, medaljon i poklopac od jogurta, to ti je od kompoziotra Triše Kaclerovića, naše starine beležnika i larpurlartora, kompozitora čuvenog Preludija za Nićifora Foku treći stav, peta brzina; time je on naime ujutru palio cigaretu upravljajući to sočivo prema suncu, modrom i narandžastom, svešteniku ždralu, ukotvljenom i blagomirujućem.
Ušo si u antikvarnicu i teo da pazariš neku polovnu knjigu ali odustani jer nećeš uspeti, ona će ti uzeti to ispred nosa, jer zna kučka šta vredi pali se na Bruna Šulca, Remizova i Marsela Prusta: tebi ostaje Istorija srpsko-albanskih odnosa prema zapisima iz bugarske skupštine od 1923-1933, cena 17 dinara, sa popustom, oslobođeno od pdva.
Lepuškasti primerci antikva kučke obično imaju tršavu kosu: to mora iz nekog razloga, ne znam što, jebljive su, krupne i sočne, mada postoji i bezsisa varijanta, ali ništa to ne smeta kad se upali faros na stamenom pirgu Beščasnika. Mirišu na stare knjige i na lampe poprskane ružnim mirisom i često u mračnim noćima svetleće abažure nose kao suknju a ispod im svetli urasla sitničarnica među zagasitim paperjem. S jeseni se mitare i oblače u svetle no nešto isprane boje i lete na jug kako bi prisustvovale Simpozijumu antikva kučki . Tamo obeduju sat s zlatnim lancem, njive blagorodne i u karuce pregnute čilaše. Milorad Pavić je arbitar i stojnomernik, kapsulator i paralelopipedni majstor trećeg stepena koji meri vreme i ko može najviše da pojede, to čini složenim meahnizmima: pomuću klepsidre, šnjornih morskih komparacija i zvukom otkivanja kose Tolstojove.
Pobedilac (ukoliko je muško) provodi noć sa vrhovnom sivom čapljom kojoj preti opasnost od otrkovenja ali uzmeš li joj tokom noći pero posle godinu dana možeš, tri put dunuvši u njega i triput prešavši njime preko uda svojego uspravljenogo, da štetu i nasladu činiš sa vilom od čaplje premetnutom.
Pobedilac (ukoliko je žensko) ima tu čast da bude pretvorena u sivu čaplju na neko vreme, otprilike godinu dana.
Istorija Japana počinje pre mnogo, mnogo vekova... Jedan od njihovih mitova govori da je bog Izanagi gurnuo svoje 'koplje pokriveno draguljima' u primalni mulj planete, i dok ga je vadio, par kapi je kanulo i formiralo prvo ostrvo Onogoro.
Ostala ostrva i gomila bogova dalje izlaze iz njega i njegove žene na najrazličitije načine. Tu su bogovi povraćke (Kanayamahiko, Kanayamahime), izmeta (Haniyasuhiko, Haniyasuhime), urina, bog vetra iz nosa, itd...
Od ostalih bogova, treba pomenuti Tanukije koji su veoma obožavani u Japanu i njihove skulpture možete videti svuda. Tanukiji su rakuni sa supermagičnim, ogromnim testisima. Oni mogu da ih povećavaju i deformišu po volji, i koriste ih kao alatke i oružije, očigledno...
Od daleke prošlosti, pa sve do danas Japan održava nivo perverzije.
npr:
- Na ulici možete kupiti korišćene gaćice mladih devojaka iz automata.
- Postoji restoran u kome imate seks sa hranom pre služenja.
- Dečija pornografija zabranjena 1999e. Pod decom se misli na osobe ispod 13 godina. Srećom dosetili su se i napravili Lolicon.
- Iako je tradicija pornografije sa pipcima počela u ranom 19om veku, 'tentacle porn' doživljava pravi procvat u modernoj umetnosti zbog zabrane prikazivanja muškog polnog organa u bilo kakvim medijima koja je trajala do 1990ih. Žene, koje izgleda nisu bile ljudi, mogle su biti, a i bile su prikazane na najrazličitije načine.
- Ako vidite Japansku pornografiju, bežite, samo bežite. Pipci su samo vrh ledenog brega. Da ne spominjemo da Japanci kao da ne znaju za seks sa pristankom, već uglavnom umešaju mnogo raznovrsnih telesnih izlučevina u taj proces.
- Prodaja različitih zamena za žene je veoma raširena u Japanu. Od jednostavnih jastuka za grljenje sa nacrtanim likom na jastučnici pa do kompleksnih anatomski korektnih lutaka.
...
Sva ta perveznost je učinila da populacija Japana sve više i više opada. Mlade generacije su se uplašile od seksa.
Razumem ih, ni ja nikada neću biti isti posle istraživanja za ovu definiciju...
http://en.wikipedia.org/wiki/Shinto#Creation_Narrative
http://en.wikipedia.org/wiki/Pornography_in_Japan
Samo kucaj 'tentacle' u google, čak ni ne moraš isključiti safe search.
Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...
- Ma, lako je tebi, Sotono. Ti se dole sa svojim demonima i utvarama lepo zajebavaš i uživaš dok ja gore muku mučim sa grešnim ljudima i njihovim prokletim dušama...Gore je pravi pakao, ja da ti kažem! Vid'o bi' tebe kako bi se snaš'o da si na mom mestu bar na jedan dan...
- Pa, ajde kad već predlažeš, Bože, mogli bismo da se džoramo. Ti jedan dan budi Đavo a ja ću 24h da budem Bog - pa kom' opanci, kom' obojci...!
9 meseci kasnije
- Čestitamo, gospođo Karleuša. Ćerka je...
- Ćerka, hmmm...? Nek' se zove Jelena...
Sve ostalo je istorija.
Povremeno podjebavati. Ujedati. Prcati. Čačkati mečku.
M: Što ti plavo oko sine?
S: Okliznuo sam se na koru od banane.
M: Ne seri bre! Govori šta je bilo!
S: Pa pre neki dan smo zajebavali Šomi i ja nekog klinca, i sinoć sam sam prolazio kroz njegov kraj, sreo me i ostalo je istorija.
M: Ko te jebe, i trebao je da te bije! Šta ste ga zezali?
S: A izdrkavali smo ga da je Frodo, što realno i jeste!
M: Auuu, pa bocnuli ste ga u najbolniju tačku. Ako,ako i trebao je da te ispresavija i za ne daj Bože, da se ne ponovi!
S: Savij mi se!
Loznički nakupac lubenica. Kao i svaki ciganin, po rođenju se znalo da će biti nakupac, finese odlučuju čega. Kako su mnogobrojna braća pre toga zauzela teliće, bakar i plastične kadice, lubenice su se činile kao dobar biznis zbog blizine Šabačkog vašara.
Magija počinje jedne večeri kad su Sinan i mlađi mu brat pohvatani u krađi lubenica koje su se spremale za prodaju. Svoje nisu imali, sirotinja, a da se radi mora. Seljak je Sinana vezao za drvo i krenuo da ga bičuje tankim štapićem da prizna koliko je pokradeno i ko je još bio sa njim. Plač i kukanje Sinanovo je toliko isparalo srce seljaka da ga je ovaj automatski odvezao i prihvatio da mu bude menadžer na predstojećem vašaru. Siroti Rom je morao da prihvati nepristojnu ponudu pošto mu je pretila dugogodišnja robija a znamo kako cigani prolaze u zatvoru.
:Šabački vašar:
Na mestu gde je trebala da bude tezga sa lubenicama bio je plakat na kome je pisalo:
''Crni dragulj večeras za vas kod Svete u šatri''
pade mrak a tako i bi. Tamnoputi dečak je izašao na binu i zaplakao pred mikrofonom. Pod šatorom je bio muk dobrih pola minuta, kao neko zatišje pred buru a onda je krenuo haos.
Prvi posle njega je krenuo da plače bubnjar i da se bije palicom, harmonikaš je bio sledeći koji se pride setio i pokojne babe koja ga je odgajila. Plakao je ceo šator, žene su u suzama skidale bruseve i bacale na binu. Priča se da se te večeri nije točila obična voda, svako je naplakao sebi u čašu koliko je hteo.
Lubeničar ni kriv ni dužan postaje mega zvezda tokom noći. Posle određenog vremenskog perioda izlazi iz pukog sromaštva i sadi svojih dva'es' ari lubenica, a nedugo posle se spaja sa bendom Tužni vetar. Sve od tada je istorija.
Crni je dočekao da plače na raznim saborima, poselima, Zamovima i televizijama roze boje i da pospešuje proizvodnju lubenica i dalji razvoj.
- Izađi na pet minuta, i pruži ruku onom što luta...
- Što da izađem i pružim ruku, da bi mi skinuo sat?
Definicija je napisana za Mizantrophy II.
Učenjak kojem bi i renesansni enciklopedisti zavideli na količini znanja i mudrosti. Alfa i omega društveno-političkih, vojno-bezbednosnih, pravno-kulturoloških i ekonomsko-istorijskih nauka. Čovek-fusnota u 15 tomova. Okean informacija. Britanika.
- Da li postoji opasnost od terorističkih napada u našoj zemlji u narednom periodu?
- Postoji, ali to treba uzeti sa rezervom. U suštini, verovatnoća je mala ako obaveštajne službe urade sve što je u njihovoj moći, ali uvek treba imati na umu da je faktor iznenađenja osnovni princip funkcionisanja terorističkih ćelija. Ne kažem da ovih ćelija kod nas ima, ali uvek treba biti na oprezu, prvenstveno zbog migracija selo-grad, kao i zbog negativnih efekata ekonomske krize, a istorija je tu često bila nepredvidiva. Naravno, kulturološki antagonizmi sve su izraženiji. Sve je moguće.
Jer bitnije su pare od kvaliteta.
-srpski: "U ovome učbeniku će mo se upoznati sa osnovama Srpskog pravopisa. Naj glavniji zadatak ove knjige bi će da decu na lak i zabavan način nauči i opismeni, jel su su jezik i pravopis naj veća bogastva..."
-engleski: "...as Nick was putting his erected warrior into Jane's wet forest of excitement. She started shaking while he was moving his pelvic girdle faster and faster, back and forward...."
-istorija: izdavač "Masons internešnl", Vatikan "..i tako su srpski varvari i divljaci ubijali nedužne Hrvate i Muslimane, koji su samo hteli da se igraju sa njima.."
-hemija: autor: Marija Kirić -Sine, je l' beše tvoja nastavnica hemije ima sestru Mariju?
-Ima, što pitaš?
Mistična Šambala, zemlja gde žive miroljubivi budisti koji tako mnogo znaju o svetu da svi užurbani zapadnjaci treba da im se dive, a oni bogatiji i sami da budu budisti (od 2 do 5 popodne), raj na zemlji... Ali taj raj su okupirali zli komunisti. Iako je ovo jedina kineska agresija koje se prosečan Zapadnjak može setiti, ona opravdava tezu da je NR Kina mnogo gora od Sjedinjenih Država, i da zato Amerika (iako nije savršena) treba da vodi svet u narednih zilion godina.
Naravno da ovako crno-belo viđenje nije tačno. Osim toga, debilizuje i same stanovnike Tibeta, koji se tako svode na lutke u kućici za igračke. Evo nekih činjenica:
1. Tibetanci nisu samo budisti. Oni upražnjavaju i raniju religiju, to se inače zove sinkretizam.
2. Istorija Tibeta je itekako puna ratova, pa čak i kasnije kad su prešli na budizam. Inače titulu Dalaj Lame su uveli baš Kinezi da bi nekako kontrolisali planinska plemena.
3. Pre kineske "okupacije" Tibet je bio autarhična feudalna teokratija. Neki manastiri su bili najveći zemljoposednici na kugli zemaljskoj.
4. Kako Tibet nije bio miran, bande su odande upadale u Kinu, koja ni tad nije bila mirna. Dakle Kinezi bi mogli reći da su vodili "rat protiv terorizma".
5. Tibet je imao veze sa japanskim militaristima, a nacisti su imali tamo svoju ekspediciju 1938-39. Dakle, ono što Ameri zovu sada "osovina zla" - Koreja, Iran i ostali drugari.
6. Zločini koje su Kinezi uradili dogodili su se tek posle pobune koju je podstakla CIA 1959.
7. Sve ovo govori da bi Kinezi mogli pravdati svoju akciju jednako kao i Ameri svoje agresije. Međutim, ima nešto što govori u prilog Kini - TIBET NIKADA NIJE BIO MEĐUNARODNO PRIZNATA DRŽAVA. Kuba, Nikaragva, Vijetnam, Irak, Koreja i Srbija - jesu!
Više o tome, uz neke izvore:
http://forum.burek.co.yu/index.php/topic,158828.0.html?language=english;language=serbian
