Simpatični slogan iz reklame za prirodne voćne sokove iz koje smo mnogo naučili. Nije svejedno samo koji sok piješ-sve ostalo je svejedno.
1) Svejedno je za koga glasaš, naročito ako u glavi imaš misao da je bolje izabrati manje zlo. U strahu da ne ostanu mala, zla su postala veoma pokretljiva, kooperativna, nepredvidivi timski igrači i saveznici pa se lako spaja nespojivo i više se ne stidiš kad na TV vidiš poznati lik i pogrešno kažeš: O,vidi ga Božidar Dačić, jer sada bar znaš da su tu negde i Čeda Čanak(dosov izdanak) ili Pešić Vladan(podrške vlasti gladan)
2) Kad u parku vidiš dobermana kako kaki svejedno ti je koga nećeš da opomeneš- i pas i vlasnik ne nose korpu.
U primeru 1) spamovale su me neke očajničke rime *-pa listu primera dopunite sami...
1. Prvi je dobio 'sina', ljubi ga tata...
2. Ja mu jebem mater...
3. Ja mu kuci jebem zenu...(gde i prvo tu ce i drugo... xD)
Marica: "Majka, majka dao mi je Ivica 100 dinara.."
Majka: "Zasto, sine?"
Marica: "Pa... rekao mi je da ako se popnem na drvo da ce mi dati 100 dinara i ja sam se popela... onda mi je on kada sam sisla dao 100 dinara... nisam nikom rekla nemoj da brines"
Majka: "Jaooo cero kako si glupa... pa on je samo hteo da ti vidi gacice!"
Cerka(podmuklo se smeje): "Kako sam ga prevarila, uopste nisam obukla gacice"
Nastavlja da se smeje, a majka ostaje zapanjena sa iskolacenim ocima u mestu narednih 5 minuta...
Ako se smak sveta dogodi u skorije vreme ljudi ce se skrivati pod zemlju i truditi se da prezive.Ali sta je sa nasim politicarima ? Ipak su oni visa klasa , nece sebi dozvoliti da poginu.Evo jedan od mogucih scenarija.
Borise , Obama na telefonu.
Obama : Jo men , whazz up niga ?
Tadic : Ajde ne seri vise nego reci jel su oni svemirski brodovi gotovi ? Jel si nam rezervisao 10 mesta ?
Obama : Jea , ima 10 mesta ali pozurite polazimo za sest sati.
Tadic : Cvetkovicu stoko debela idi reci pilotu da pali avion i gde je onaj Dinkic vise ?
Dinkic: To je to !!! Konacno !!! Borise , Borise !!!! Znam kako da ojacam dinar , sve sto treba da uradimo je da...
Tadic : Ma teraj se u kurac , sad si nasao da jacas dinar aj spremaj se pa da idemo.
- Svi su se skupili u jednoj prostoriji i cekaju da upali avion.Niko nije uplasen.U jednom trenutku ulazi Kostunica u kupacem.
Kostunica : Ja se vratio sa Havaja pa reko da vidim sta mi rade drugari...sta koji kurac? Sta se desava ovde? Nesto sam propustio ?
Dacic : Smak sveta komsija , smak sveta...
Kostunica : Ja se izvinjavam ali ja sam neobavesten.
Tadic : Ajde Kostunice ne seri ...Avion je spreman idemo.
I tako svi srecni odlaze u Avion koji se nazalost pokvario usput i svi su izginuli. Smaka sveta nije ni bilo , lazna dojava.
Izgubiti se u gužvi. Nestati u gomili. Poput kameleona u polju fikusa utopiti se u okolinu i nestati sa GPS-a. Postati ljudska "igla u plastu sena".
Uglavnom, idiom koji najviše hejtuju preambiciozni roditelji a nekako najviše pogađa profesionalne ubice koji za život zarađuju snajperom.
Živana Šaponja-Ilić: "...na šta mu je premijer Dačić kratko odgovorio: "Daj taj mikrofon." Međutim, drugi dočeci Nove Godine i nisu bili tako veseli. Naime, 4 osobe su lakše a 3 teže povređene kada je sinoć oko 5h ujutru, na beogradskom Trgu Republike, nepoznati mladić nožem izbo ukupno 7 osoba, od toga dva državljanina Tunisa, kojem se ovom prilikom duboko izvinjavamo. Policija je brzo došla na mesto incidenta ali se počinilac već odavno stopio sa masom..."
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Eagle, can you take the shot?
- Yes, sir...No, wait...Shit! I lost him in the crowd...
- Never mind, Eagle. Take the shot.
- But, sir, there are innocent people there!
- Innocent? Innocent??? God damn it! They are protecting one of the world most renowed terrorists! Take that fucken shot, soldier!
- With all due respect, sir, i don't think they know he even exist...
- DO IT FOR THE USA, SOLDIER!
- YES, SIR!
Osoba ili stvar, koja služi da svojim primerom pokaže najbolje osobine i kvalitete jedne skupine kojoj pripada, kako bi se ostavio neki pozitivan utisak, pa i ostali da imaju prođu na konto toga.
- Gospodine Vučiću.
- ŠTA JE BRE!? GASI TAJ TELEFON! ŠTA 'OĆEŠ BRE!? KAKO TO ULAZIŠ?!
- Ne zvoni mi telefon. Upravo nam je stigao poziv za konferenciju u Atini na kojoj će učestvovati mnogo zemalja. Treba jednog ministra da pošaljemo sa delegacijom. Onako da se pokažemo. Biće dosta medijski pokriveno.
- Au. Koga tamo da pošaljem? Ne zna se ko je luđi od ovih mojih.
- Pa mislio sam da bi ministar Stefanović možda bio dobar reprezentativni uzorak. Mlad, a doktor...
- DOKTOR SLINA! JESI TI LUD!? HOĆEŠ DA NAS BOMBARDUJU!?
- Gašić?
- Koji će im on tamo kurac. Ako se pločice odlepe možda?
- Velja Ilić ili Dačić možda?
- Da je takmičenje u brzom ispijanju rakije onda bi sigurno bili prvi izbor, ali ovako ne.
- Pa koga da pošaljemo?
- Pošalji Tasovca, al' neka se predstavlja svima kao da je iz Hrvatske. Da uteramo pušku Hrvatima.
Kako nezvanično saznajemo to će biti nova knjiga Dena Brauna inspirisana stanjem fudbala u Srbiji, jer su dešavanja u istom velika misterija, Braun će i ovog puta napisati odličnu teoriju zavere i spojiti nespojive stvari.
Godine 1938-e u Jugoslaviju dolazi Argentinac po imenu Francisko Garafa kako bi nastavio svoju fudbalsku karijeru u SK Jugoslavija, sa sobom donosi neobičan predmet kojem se kasnije gubi trag, 1941 Francisko odlazi iz Jugoslavije, ali se smatra da je tajanstveni predmet ostavio negde u Jugoslaviji. Rat se završava 1945 i osnivaju se dva moćna javna društva Crvena Zvezda i Partizan čiji cilj i svrha postojanja je da predmet pronađu, prolaze godine, ali predmetu se gubi svaki trag a ova dva kluba stvaraju veliko međusobno neprijateljstvo. Na čelo fudbalskog saveza dolazi Tomislav Karadžić, bivši veliki majstor reda Partizana koji je potomak istaknutog masona Vuka Karadžića, kako bi imao pristup dokumentaciji o izgubljenom predmetu. Veliki majstor reda Crvene Zvezde Vladan Lukić se žestoko suprostavlja Karadžiću i moli za pomoć Roberta Lengdona (junak većine Braunovih knjiga) kako bi dešifrovao čudne grafite koji se nalaze na Marakani. Roberta na aerodromu čeka kragujevački Fiat Punto u kojem je hladno Jelen pivo (glavni sponzori knjige), on odlazi na Marakanu i u dešifrovanju mu pomaže mlada ministarka Snežana Samardžić-Marković koja je stručnjak za nejasne stvari, dešifrovani trag ih vodi do Kalemegdana, od Kalemegdana na još nekoliko znamenitih lokacija i na kraju do masonske piramide u Knez Mihajlovoj, Lengdon pritiska skriveno dugme na piramidi, ona se otvara i otkriva stepenice koje vode do prostorije u kojoj se Karadžić već nalazi, tu Lengdon saznaje da su Karadžić i Lukić ustvari saradnici, i u trenutku kada njih dvojica planiraju da roknu Roberta i Snežu uleće Ivica Dačić i hapsi ih obojicu iako je hteo da uhapsi Lengdona jer je smatrao prvo da je američki špijun, a posle je posumnjao da je prerušeni Goran Hadžić. Lengdon prilazi kovčegu u kom se nalazi tajanstveni predmet i u tom trenutku mu zvoni telefon, na vezi je Leo Mesi, veliki majstor reda Gaučosa, on otkriva da je prva fudbalska lopta napravljena u Srbiji, te je red Gaučosa odlučio da je vrati tamo gde ona pripada a za to je bio zadužen Francisko, a u znak zahvalnosti naša reprezentacija svaki put gubi utakmice sa Argentinom. Robert posle razgovora sa Leom odlučuje da loptu ostavi tu gde jeste, i naravno zažvalavi Snežu. Ona stoji na istom mestu i čeka da sa njom neko ponovo zaigra. The end
Halo, mali.
Stojim nagužen šefe, sve za vas, izvolite.
Ne seri, s bolom u duši te obavještavamo da večeras ima žurka mladih, pozvan si i ti, dođi u osam i dobićeš uputstva.
Šefe, kad je alkohol u pitanju tu ja mogu da dajem uputstva.
Niko te nije pitao, nemoj kasniti.
Jel ja to konobarišem, hoće li biti dnevnica?
Mali, s ti lud, daj ćeš se naliti ko Dačić na svadbi kad je sjeo do Dodika, daj ćeš ukrasti ŽAP u vrijednosti pola opštinskog budžeta, i još ti daj dnevnicu. Nema sa nama zajebancije.
Došao sam. Imalo se šta i viditi, mladi, lijepi ljudi, došli na kolektivno oblokavanje. Ima tu i nešto starijih likova koji se teško mogu nazvati omladinom, ali valjda treba neko da pazi i na one omladince koji još nisu ni kršteni a već imaju partijsku knjižicu. Sve je to podignuto na nivo predstavljanja premijerligaških timova BIH za novu sezonu, i kvalitet ljudstva je sličan kvalitetu igre pomenutih timova, ali bar je džabe. Dočekali su me ispred vrata partijski drugovi i drugarice:
-Šef nas je upozorio na tebe, sprovešćemo te do tvog mjesta da se ne izgubiš u gužvi.
-Hvala vam na pažnji, čudi me da mi niste iznijeli hljeb i so, kad sam toliko bitan.
- Nećeš nas isprovocirati, mi smo večeras veseli po komandi, i niko i ništa nam ne smije skinuti osmijeh sa lica.
- Gaće, pretpostavljam, zato padaju isto po komandi, ali osmjeh na licu dobija „na mjestu voljno“.
Ušli smo. Viseći su stolovi, što znači da nema šta da se jede. Od idućih izbora prelazim u radikale,samo zbog čuvenog „radikalskog praseta“. Odveden sam u zamračeni ćošak uz objašnjenje da moj snimak na kojem zapišavam pjevaljku još uvijek predstavlja hit na različitim internet sajtovima. Zabranili su mi i da pijem.
Gledam gomilu. Razmješteni smo po važnosti. Po ćoškovima disidenti, kao ja. Ostali se mješaju polako. Mlade aktivistkinje se nabacuju uspješnim mladim demagozima, ne bi li ih ovi pojebali i dali da dijele letke. Meni se nabacuje neka treba, ali znam da je to samo za glas, pa sam je kratko i jsano odjebao, inače mi se nikad ne bi ni pružila prilika. Najžalije mi, ima tu i dobrih likova, nije ni njima lako, znaju i oni đe su ljudi, ali nije lako odreći se popularnosti i udobnosti skakutanja za glavnim stolom i prići ljudima, od njih moram učiti, za sledeće izbore ću možda biti u istoj situaciji. Nije svako Džoni Štulić.
Nešto jednostavno, laganezi i bez muke.
Voditelj:
...
Hrtvatska povećava prednost nad Srbijom i sada vodi 2-0, strelac Ivica Olić.
...
Srbija u drugom poluvremenu malo konkretnija, ali bez prave prilike za gol. Sa sigurnošću možemo reći da je Hrvatska reprezentacija , pregazila Srbiju kao plitak potok.
_______________________________________________________________________
U kući muž i žena:
Muž: Ženo! Ima li šta da se jede?
Žena: Nema! Ne radiš ništa po ceo dan, samo se izležavaš. Hrana mora da se zasluži, dragi moj!
Muž: Ne kenjaj tu puno, nego napravi mi onaj tvoj burek, 'leba ti.
Žena: Uh, evo trčim. Ručak bio pre sat vremena, a već hoćeš da jedeš opet. Nemam vremena, čoveče.
Muž: Ajde bre, šta je to za tebe, gaziš ti to k'o plitak potok.
Veruje se da ovo delo nije bajka, već da je nastajalo u jednom realnom vremenu. Satkana od tananih niti srca i najiskrenijih osećanja, duševno - mekih i seksualno - divljačkih, ova ljubavna drama je zabranjivana, skrivana, cenzurisana, spaljivana..Priča o dva mlada heroja, neshvaćenih u njihovom vremenu, koja se popišala i na film Broukdik mauntin. Ljudi su zbog nje gubili glave jer, šta ćete, inkvizicije, konzervativci, komunisti, socijalisti..N isu uspevali da se izbore sa puritanstvom, a kamoli sa nečim što su nazvali homoseksualizmom rane mladosti. No, pogodan ambient je ipak nastao, i istina je izašla na videlo.
Sluteći da okruženje nije spremno na ovakvu ljubav, autor ovog životnog zapleta prenesenog na papir, domišljat u svoj svojoj mudrosti, izmenio je priču na vreme a detalje pažljivo posakrivao, promenio pol jednog lika, ubacio vešticu i ovo delo preinačio u moralno - ugodno (što original zaista nije). A što se originala pak tiče, strogo se čuva u papskoj državi vatikan, gde se pažljivo proučava (postoje glasine da je delo iskopirano i da ga čuvaju crkve širom sveta, gde je jedno od popularnijih štiva). Ko zna.
No, predjimo na priču.
- Ivica je bio fino vaspitani mladić iz dobrostojeće porodice, koji je rano primetio da je drugačiji od ostalih vršnjaka : drkao je pred ogledalom, a svrbelo ga je jedno drugo mesto. Takodje, prezirao je ukus piva koje bi derani prokrijumčarili, a nerviranje zbog devojčica nije bila njegova stvar - nije ga zanimalo. Bio je lepo odgojen, obrazovan, mrzeo je uštogljenost njegovog porodičnog ambijenta a voleo da sedi u krilu drvosečama i kovačima koji bi poslom svraćali. No, to nije bilo to. Želeo je nešto drugo, nešto više, nešto divlje..Pubertet je počeo da čini svoje.
No, nošenje haljina (krišom) nije bila jedina zajednička crta njega i devojčica. Ložio se, kao i svako dobro čeljade u tim godinama, na male barabe i propalice. Na buntovnike. Na frajere. Jednom rečju, na Čmaricu, koji je još ranijih dana izrazio želju da ga spenkuje po guzovima, ne krvnički kao učitelj, već strasno kao latinski ljubavnik. Ljubav se rodila kada ga je Ivica u školi na fizičkom, video kako urinira iz svog petožilnog kabla, što mu natera sinu na usta.
Čmarica je bio dete koje su deca ostalih majaka i sama izbegavala, shvatajući značenje termina loše društvo. Opališe se on i Ivica krišom, u slami, i rešišoše da pobegnu daleko, od sela i seljaka, konzervatizma, zaostalosti..Rešili su da potraže novi, za njih ugodniji i bolji svet. Rešili su da odu u holivud!
Pošto za holivud nisu imali sredstava a ni godina, a porno industrija je tek bila u povoju i nije bila zainteresovana za njihovu priču (a i ko bi tu skaradu uopšte gledao), otisnuli su se preko stepe do reke, preko reke do obale pa u šumu, gde je madam Drizel držala bordel za putnike namernike i one koji su tamo usput svraćali. Činilo se divno, no - Drizela, koja se ložila samo na žene i kuglu od naslona na svom spavaćem krevetu, gadila se muškaraca i svega u vezi sa njima. Pošto su joj trebale sluge, reši da ovu dvojicu ostavi i vidi šta joj je sa njima činiti.
Jadni, shvativši da nemaju kud jer su bez novca a nazad ne mogu, Ivica i Čmarica pretrpeše goleme i mnoge torture na svom duhu i telu : na stranu što su morali da ribaju, kuvaju, peru, vuku vodu i cepaju drva, bili su terani i na sledeće kobi:
- morali su da drže ogledala golim prostitutkama dok se ove šminkaju,
- da ih stišću za sise,
- da gledaju za njih protivprirodan blud kada bi opštile sa šumarima i kamiondžijama (pardon kočijašima) i, što je prevršilo meru :
- morali su, obučeni u kožu da ih pred publikom bičuju.
Uteha su im bili jedino zagrljaji u gluvoj noći kada bi poobavljali sve poslove i nada da će jednom biti bolje.
No jedne noći, matora kurvetina Drizela se trgnu u snu, i obesna, požele manikir. Otide do Ivičine i Čmaričine sobe, odškrinu vrata i gle! Zateče ih u divljoj orgiji gde se mlate bičem za predstave! Oduze im ovo hladno oružje seksualnih bitaka i izdeveta obojicu po turu. Ivica,u suzama, shvati da za njih tu sreće nema. Željan osvete, pobeže nazad kući i prodade seljanima priču kako ih je šumska veštica otela i mučila. Ovu su na javnom mestu živu spalili, sa svim njenoim radnicama (koje da dodam, nisu imale beneficirano), i tako se usraše u život svih onih koji su u bordel navraćali na partijade.
Priča ima srećan kraj : Ivica i Čmarica su nekoliko godina živeli srećno, ne u holivudu ali ipak u Milanu, gde su uzeli italijanska imena i osnovali šik modnu kompaniju pod nazivom Dolce&Gabbana. Danas su u zavadi, no s vremena na vreme organizuju zajedničko trpanje, jer niko ne puni ko Čmarica, a niko ne viče hajde kučko ko Ivica (kaže priča).
O ovome bih mogao još mnoooogo toga da ispričam, kada bih naravno smeo..Kaža o Ivici i Čmarici nije završena.
Rečenica koja simbolizuje krajnju mržnju prema nekoj osobi, nebitno da li je u pitanju neka stara rana ili je u pitanju neki noviji ispad dotične osobe.
Sveže otopljena plastika u dodiru sa bilo kojim delom tela svakako peče i odmah se lepi gde god da je kanula, tako da je dodir iste sa veoma osetljivim okom, verovatno bol koji teško može da se zamisli, a u očima onog koji ovo izgovara, sigurno je debelo zaslužena kazna za ono što je počinio.
- Brate šta je sad, što si se iznervirao?
- A daj bre, ne volim ove porniće gde se muž kao vraća s posla, zatekne lika kako mu kara ženu i on im se kao pridruži. Matori, pa kap'o bi mu plastiku u oko kada bi naišao tako.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Jebote, vidi ga ovaj Dačić. Ne verujem da pregovara sa Tačijem. Kao kasna večera zamisli.
- Ma znam. Ja bi šin'o ricinus Eštonovoj u piće da se prosere i onda kad ode u WC razlup'o bi Tačiju dve pune flaše vina o glavu, vezao bi ga, pa bi mu kap'o plastiku u oko. Kad se Eštonova vrne onako izmučena od jednočasovnog bacanja Obame, samo bi rek'o nisam ja, zeka je.
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Au, kad dođe utorak i vidim da je Liga Šampiona na Areni, Tijaniću bi kap'o plastiku u oko, majkemi.
