Каже се за лика који може се сваким. Ко му више да, с њим ће да иде. Има он неке своје идеале, сигурно, али они настају тек после понуде.
-Матори, идемо сутра на Келте?
-Е сори, тебра, већ сам се договорио са Ћомијем и Рођом да идемо на концерт тако да оно...
-Па ми смо се договорили још пре три недеље? А и од када они слушају Келте?
-Па не, ниси ме разумео... Не идемо на Келте...
-Него?
-Па идемо на...овај...идемо на Цецу...
-На Цецу?!
-Да...
-Па од кад ти бре слушаш Цецу?!
-Што шта ми фали...мислим, шта фали Цеци?
-Фали јој 10 година робије и добре песме, ето шта! А ти као волиш те народњаке?
-Па није, ја одувек волим Цецу... Мислим никад је нисам слушао нешто али ипак је она српска мајка...
-Е мој, Крунославе, издао си ме... И колико кошта карта за то ђубре?
-Па у томе и јесте ствар. Рођин кум ради у арени тако да смо добили те три карте џабе...
-А то је, Дачићу, је ли?! Продао си се за бесплатну карту, ђубре једно дебело!
Онај што није Љајић.
Ортак који се не либи да у свакој прилици оплете углавном по народњацима, те да тиме покаже своје вокалне способности и завидно познавање текстова.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.