Iako nema nikakve veze sa krvlju i krvnim sudovima, iskrvavljenjem i slično, već je vezano za bankovni račun, stvara slične simptome. Nervoza, bledilo u licu, mučnine, konvulzije, visoka temperatura, nesvestica...
- Mužu, stigao ti SMS.
- Da pogled...
- Šta si ubledeo, da nije slučajno švalerka provalila da je trudna?
- Još gore, imam odliv!
- Koliko?
- Dvanaest 'iljadarki i nešto, jeb'o me dan kad uzedoh karticu!
- Vala, i ja bih lakše podnela da ti je to švalerka koju, nadam se, nemaš.
- Joj, šećer i vodu! Šta sad da radim?
- Isto k'o i ja, sad ćeš da ga pušiš ili dobiješ u rč, taman i ti malo da vidiš kako je kad te sve to snađe odjednom!
Baba koja živi u vašem naselju. Živi sama u stanu najčešće sa još 2345 mačaka. Samo njene komšije znaju gde joj je stan jer je samo oni mogu videti kada veoma retko izlazi u javnost da baci djubre. Poznata je po tome što se nikad ne kupa a i ne češlja i samim tim joj se kosa ućebala i stvorio se jedan ogromni uber-dred. Takvom uber-dredu se možemo diviti samo sa velike udaljenosti zbog vonja koji dotična osoba ispušta.
Dva lika od kojih jedan sa dredovima sede na klupici u jednom naselju.
Dredavi: I tako ja juče odem do maxija kad tamo me jedna riba pitam da je spavam u rč... Alo bre majmune, jel me slušaš ti?
Običan: Ma beži bre, briga me za tu tvoju ribu, zar ne osećaš ovaj smrad. AAAA, vidi onu babu, ona se oseća, šta joj je sa kosom, AAA, baba ima jedan dred, koji zajeb!
Dredavi: Uber-dred!
Nije ovo politički nekorektna definicija, nikako. Ovaj izraz se odnosi na peška kao karakternu crtu (znate ono: "nemoj da si peško") a poštenim pederima izvinjenje ako su se osetili prozvanim.
Dakle, peško je nešto blaža varijanta pizde kao karakterne osobine, a krilatica iz naslova je vrlo zgodna za upotrebu u svakodnevnim situacijama. Jer, nije teško biti peško, teško je biti fin, da ne kažem čovek...
- Kume, daj 100 evra na zajam...
- Ne mogu, kume!
- A što, kume, znam da imaš...
- Imam, kume, nije da nemam, ali znaš kako je... Ako dam tebi, moraću i ostalima, a svi samo traže...
- Dobro, kume. Nije teško biti peško...
------
- Draga, daj mi malo u dvojku, molim te, molim te, molim te...
- Ne mogu, dragi, zaklela sam se majci na samrti da neću u rč davati...
- Znači, ne daš?!
- Ne dam!
- Eh, nije teško biti peško...
Uskurac prvoborac. Najglasniji, najratoborniji i uvek u prvim redovima kad treba da se šiba, hara i slika za naslovnu. Svaki njegov cilj opravdava sredstvo jer je on na jedinom, pravom i Bogu milom(pod uslovom da trenutno veruje u njega) putu koji nema alternativu. Ako je napravio neko sranje, nije kriv. Upao je u loše društvo i/ili bio hipnotisan.
- Vidi kakvo sranje prave ovi "naprednjaci". Potrovaše ovaj narod, a sve svoje krimose su amnestirali. I oni da nas vode u Evropu? Da mi samo padnu šaka da im se najebem keve radikalske!
- A što ih ti kritikuješ? Do pre godinu dana si govorio da treba pobiti sve Šiptare na Kosovu i da ćeš onaj njihov barjak nabiti Hilari u rč. Da ne pominjem da sam te posle svake gej parade viđao u novim patikama.
- Eto! Vidiš koliko su opasna ta đubrad kad sam i ja pao pod njihov uticaj.
Poslednji pokušaj učtivosti pre nego što nekoga "spustite" sa doskočicom u vezi brojeva.
1:Je li ti mali? Koliko imaš godina?
2:Sedamnaest i po.
1:Sve sam ti rekao, da ne budem vulgaran.
2:Šta?
1: Moj te pip'o. Buhahaha.
Profesorka: Kolega, zašto odbijate da odgovorite na moje pitanje? Nije valjda da ne znate koliko je koren iz 64?
Student: Sve sam vam rekao, ali kad baš insistirate, na kurcu Vas nosam.
Profesorka: Posle predavanja da ste se nacrtali u mojoj kancelariji. I ponesite vazelin, kolega, volim u rč.
Postupak koji zapravo ništa konkretno ne znači, a zvuči veoma ozbiljno.
Najčešće se koristi u formi zaveta koji se obično odnosi na uveravanje sebe i okoline u neke promene na bolje koje će da uslede nakon primene postupka. U tom slučaju se najčešće ne dogodi ništa, jer se subjekat na "preduzimanje koraka" obično odlučuje u trenucima alkoholisanosti, nervnog ili emotivnog rastrojstva, pa kad prespava, obično zaboravi da je išta rekao.
Takođe se koristi u formi pretnje, pri čemu zbog ozbiljnog tona ovog izraza, onaj kome se preti može samo da slegne ramenima, pokunji se, pokrije ušima ili nečim drugim, i uradi ono što se od njega zahteva. Mada, i tu dolazi do odstupanja, ukoliko onaj koji preti to čini "praznom puškom".
- Jao, hik... ne može, bre, više ovako... Okinuću, hik... godinu, ako, ne počnem d' učim...
- Dobro si se setio... I šta ćeš sad?
- Od sutra preduzimam korake...
- Poštovani gospodine...
Ukoliko ne izmirite svoja dugovanja prema JP "Elektroprivreda Srbije" bićemo prinuđeni da preduzmemo korake i isečemo vam struju!
S poštovanjem...
- Milutine, ako još jednom zateknem punu sudoperu sudova kad se vratim s posla, biću prinuđena da preduzmem korake, ščuo?!
- A jeeee l'? A u čemu se ogleda to preduzimanje?
- Pa, na primer, u uskraćivanju pičke!
- Slušaj, srećo... Kad nema pičke, dobar je i rč, zato začepi gubicu da ti ne bih uterao spolovilo u isti!
Način da nekome staviš do znanja da to nešto što on arči, lomi, ZLOupotrebljava, koristi nije u njegovom ličnom vlasništvu.
- Vraćaj mi moju biciklu, već sat vremena ne silažiš sa nje, nije ti to dedovina!
- Samo još jedan krug!
==========================================================
- 'Alo, Šabane, silazi više sa te kurave, dva sata je prošlo od kad ste ušli u sobu!
- Evo, još pet minuta!
- Nije ti to dedovina, jebote...i mi smo dali kintu.
========================================================
- Šta si se navadio, od kad sam ti dala, svaki put hoceš samo u Rč?
- Pa, kad volim to, ljubavi...
- Nije ti to dedovina, znaš...ne mogu da sedim normalno, kretenu jedan.
Subjekat nečije opsesije. Relacija koja često prevazilazi granice zdravog razuma. Idolopoklonstvo zastupljeno i u razvijenijim društvima od našeg. Mešavina paganstva i šou biznisa.
Od keramičkih figurica proćelavog bucka Bude još od pre Nove Ere, preko pošasti za Liverpulskom četvorkom s početka 60-ih, pa do vriske, kite željnih tinejdžerki, za Džastinom Biberom ovih dana, u ljudskim genima je da se nečemu dive i čine razne budalaštine kako bi to svoje obožavanje obelodanili i potkrepili.
Ali, nemaju svi isti fetiš, u tome i jeste sva draž...
''Neko voli ovo, neko voli ono, a ja i ti maaaali, uvek nešto novo!''
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- A, daj Jelena, pa ti još uvek držiš dildo na televizoru? Nije ni čudo što ti se ćale odselio.
- Mico, je l' ja tebi kenjam za brojanice, krstiće i beli luk u malom džepu?
- Pa znam, jebote, ali... Šta ti majka kaže?
- Keva redovno poljubi, prekrsti se i prisluži kandilo. Da vidiš kod nje u sobi, na zidu okačena dva klipa zrelog kukuruza. Ipak je ona sa sela, znaš...
Ludnica. Razvratne, krvave orgije uz usko zbližavanje sa hemijom i hortikulturom. Kućna žurka na koju nisi trebao da ideš. Mesto gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ustvari, znaš da ti ne plaćaš, a piješ. Sa žurke si ispraćen kao da ideš u večna lovišta.
Film se prekida negde oko keca. Šta je do tad bilo, bilo je. Da li si se posle toga spanđao sa brkatom nakazom u pocepanom, kevinom miniću iz ćoška, da li si joj gurao svoj jezik na mesto gde bi trebao da joj bude sekutić, da li si jebao ili si jeban, sad nije bitno. Šta si pio ne znaš. Beše nešto zanimljive boje. Neka domaća, pravljena s ljubavlju. Beše tu i travar sa Gledićkih planina koje je doneo nekog Gedžu. Lekovita biljka. Zdravlje pre svega. Od njega mesec dana namiguješ izblajhanoj skangrbi sa drvenom nogom, iz šalterske službe na faksu. Ali, sad je došlo vreme da se dovučeš gajbi.
Svanulo je. Pali se autopilot-alkos se vraća kući. Kola nemaš, a i da imaš, verovatno bi ih parkirao na prvoj banderi, eventualno drugoj. Na taksi ni ne pomišljaš. Koristiš prevozno sredstvo tipa noge. Gegaš se kao pingvin koji je celu noć taslačio vlažnu pingvinicu. Vodiš konverzaciju sa dva nepoznata lika oko tebe, i čudiš se što te ljudi gledaju kao pomahnitalog paraplegičara na dopu.
Šiba te hladan vazduh, polako dolaziš sebi, a i gajbi. Fatamorgane polako nestaju. Samo je jedan nepoznati lik tu. U daljini ti Dača, koji se pomirio sa Natašom, namiguje, u fazonu to-kralju-lud-si-za-medalju. Ulaziš u gajbu. Skidaš sve sa sebe, jer te je neka budala gađala blatom i povraćkom. Jebaćeš mu majku kad saznaš ko je. Izbacuješ sve iz sebe na sred hodnika. Smučilo ti se sve. Gledaš pod nogama nepoznati potočić u sobi, koji sinoć nije bio tu.
Ležeš u krevet. Sanjaš Mr. Propera i Mr. Muskola kako su došli da ti pospreme stan, ali su umesto toga, kada su videli količinu sranja, nabili bacač plamena i nagaznu minu sebi u rč i progutali kašikaru, za svaki slučaj. Moliš se Bogu da budu tu kada ustaneš.
...a ustvari, veliki savet. Malim ga zovemo iz lažne skromnosti prema sagovorniku i očajne potrebe da jadničku skratimo muke sa Sizifovom rabotom.
-Ne znam šta više da radim, vodio sam je i na Alpe, i na more, i davao joj karticu za šoping... Sve! A ona opet sa onim klošarom Slavkom...
-Sine, da ti baba da mali savet: i gavran leti, al soko ne biva.
------------------------
-Neće bre nešto, ženo.
-Ljubavi, da ti dam mali savet: to gde ti brazdiš, to ti je rč, a neće jer imam tvorza već nedelju dana!
------------------------
-Čiko, čiko, daj neki dinar, bog ti dao zdrav...
-A da ja tebi dam mali savet: marš u pizdu lepu materinu!
