Pajdati se. Biti na konju. Sleng za konzumaciju heroina široko rasprostanjen na ovim prostorima.
-Batice, 'oćeš da mi daš ter do sutra, molim te brate? Nisam se puk'o u venu ima pešes dana, oće mozak na uvo da mi iskoči, vidi kako se tresem. -Dam ti kurac, skupi kintu pa se javi onda. Vidi bre kakav si sav u rokićima, nemaš 'de da se ubodeš, lešino raspala. -Molim te brate, popušiću ti. Daću ti i u rč. Daj mi samo malo da se sredim. -Ma, pali bre, nisam ja peder. -Nisam ni ja, care, ali šta mi je pet minuta bola... -I to što ka'š. Aj' stavi ovu periku. -:stavlja periku:
Pridev koji često ide uz neki glagol, skoro uvek bez potrebe jer sama misao nema veze sa kulturom.
-Br'te, razmišljam da stavim kintu na Milan protiv ovih katalonskih separatista u ligi šampiona. Veliku kintu ću da stavim. -Ne znam, batice, ja te velike tekme ne igram. Ja uđem u kladžu i kulturno stavim treću škotsku 5+ i boli me kurac. _________________________________________________________________ -Čujem po kraju da si smuvao onu guzatu Jelenu. -Ma da, trajalo dva dana. -Što? -Ma guzio ja nju i htedoh da joj ga kulturno spakujem u magacin, kad se ona okrenu i nabi me u jaja i izbaci me napolje. Ne da kurva rč, džaba sam je pojio hektolitrima martinija i bejlisa. Jebote, nosio sam 'ladne obloge na bobanu nekoliko dana. Napravila mi havariju u gaćama.
Izreka koja nam govori da ne treba da se družimo sa vlasnicima dugog bobana, jer se u prisustvu istih možemo osetiti inferiorno.
Ljančesterka: Ah, ah razbi me, razbi me!Aaaaaaa nastavi... Dugi: Khm khm. Shorti: Ee torimau, ban'o si ranije. :oblači se: Ljančesterka: Ma stani bre moje srce je veliko za oboje.Dođi i ti. Dugi: :otkopčava šlic: Ljančesterka: Vid ćune! Upri umene k'o u životinje! Shorti: A ja? Ljančesterka: Ti s tim malcem možeš da me načneš u rč, dugo sam čekala pravog za to. Ti si taj.
Preduslov za najbolesnije situacije "ili-ili", one za koje "Da ti neko ponudi milion dolara" jednostavno nije dovoljno.
- Brate, aj' mi reci iskreno koga bi od naše ekipe naguzio. - Si ti normalan, nisam ja derpe! - Znam, znam, matori, ali u ekstremnoj situaciji. Tipa da ti neko prisloni pištolj na glavu i moraš nekog od nas da jebeš u rč ili će nas sve krknuti. - I nema drugog izbora? - Nema. - Samo da jebem, ne da budem jeban? - Upravo tako. - Pa... Miki me sad sa dugom kosom podseća na jednu moju bivšu, ali ipak bi onog novajliju. Nekako mi je uglađen i ima slatko dupence. - Njega!? Pa on igra tek dva meseca sa nama! :šamar:
Neodvezivi čvor na trendži kad kreneš u žuborenje...
Izvadio si se u neku kulijanicu, sediš sa ortaklukom i pijuckaš pive. U jednom trenutku te priroda pozove na močkanje, ali tebe pogodi tema i ne možeš da prestaneš da brbljaš. Vremenom dođe trenutak kad postaje neizdrživo, krećeš u pohod na obližnji žbun, jelku, bor, kako ti najmilije... Skapiraš da si se malo komplikovanije vezao, a ne ide ti da ga provučeš kroz nogavicu jer nisi baš toliko obdaren... Vratiš se tako međ ljude mokar, ali polu srećan jer ti bar rč nije proradio u zadatoj situaciji.
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija? - Kupus... - A? Kakav kupus, bre? - Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
- Matori, za koliko stižemo? - Šta ti je, čoveče, šta si se uzvrpoljio, samo što je krenuo bus, čeka nas dva sata puta najmanje. - Au, pa meni stomak opasno zakuvao, gotov sam, ima d'upustim. - Nasadi se na petu i uživaj, veruj mi. - Brate, si lud, je l' vidiš kako je majstor nagario, treba da mi završi peta u dušniku! - Onda ga stišći, ekser da precvika, ko te šiša.
Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.
Ovom rečenicom Ana Ivanović počinje svoje traktate i jadikovke kada se pojavi na televiziji. Obično nakon priloga o njenom ispadanju u prvom kolu/kvalifikacijama.
-Veoma sam razočarana. (dramska pauza, pobožno-tužan pogled u stranu) Krenula sam lepo meč...odigrala sam prvi gem lepo...protivnica je ipak veoma iskusan igrač, u odličnoj je kondiciji i ima jak servis....U drugom gemu sam imala pad...ne znam šta da kažem...ma i trema je učinila svoje...
(protivnica je bila 37-ogodišnja Čangvani Ijer Ramakrišna iz Pakistana koja je igrala bez levog palca i jednog oka pošto su joj Talibani spičkali gajbu bazukom dok se u kuhinji pripremala za meč igrajući badminton sa lemurom mlađeg brata. Anin pad u drugom gemu nije bio samo psihičke prirode; valjala se po terenu jer nije mogla da stoji pošto se do šest izjutra sevala u rč sa crncima i šljemala Keglevič)
Nije baš najbolji. Ne može da prođe. Pa čak ni da uđe... u uži izbor. Ne vredi ni da razgovarate.
- 'El ćeš da mi daš večeras? - Što bre, pa sinoć sam? - Pa šta ima veze, kako ja mogu sa tobom u šoping? - Pa dobrooo, daću ti... - A u rč? - Nisi ti meni nešto dobar i verovatan danas. __________________________________________________________________________
- Šta misliš Marija kako bi bilo da skuvaš kafu? - Skuvaću, evo samo da pročitam ovaj članak. - A posle i ručak i suđe da opereš i mašinu da uključ... - Kevo? - A? Šta? - Nisi verovatna. __________________________________________________________________________
- A sta mislis kako bi bilo da dodzes po mene danac? Pa da nesto lucamo plvo? - Gde bre da dođem? - Pa po mene u vltić, da ne puzem svaki dan plema tebi... - Nećeš biti jebano dete. Nisi verovatna.
