Standardni odevni predmet vozaca Yuga. Za razliku od ostalih vozaca, oni ovaj prsluk ne drze neraspakovan u nekom zabacenom cosku auta, vec ga oblace pre nego sto udju u njega, znajuci da ce se kurva pokvariti, izdati ih, ostaviti na cedilu na nekoj uzbrdici, bari, kisi, snegu, ledu...te da ce onda taj isti pouzdani jugic traziti kontrauslugu za voznju (sta 'oces bre, dosad sam ja tebe vozio, ajde sad malo ti da guras mene).
U najboljem slucaju, ako je Yugo vrlo ocuvan, fluorescentni prsluk koriste u svrhu kontramalera, tj. bezumnog optimistickog pokusaja da Marfijevom zakonu doskoce time sto ce ocekivati sranje, sto bi sranje trebalo da spreci da se i pojavi.
Naravno, to vrlo retko upali - sta zna Yugo sta je kontramaler!
Bako, evo ti ona fluorescetna farba 17487 sto si trazila za farbanje vune! Zahladnela jutra, bogami ce taj zimski prsluk ove godine da se nosi jos u novembru! Ne forsiram te, bako, samo kazem.
Sasvim prosečna beogradska ulica, medjutim u njoj je nagurano više kafića nego Kineza uz Jangcekjang. U slučaju da udješ u neki od njih, pripremi se da sve oči budu uperene u tebe. Svi te gledaju i šapuću sagovorniku nešto u fazonu "znam ga bate, samo ne mog' se setim ono mis'im odakle i to", da bi pokazali kako oni stalno vise po kafićima i sve ljude poznaju. Vide te prvi put u životu - nema veze! Bitno je šta će ostali da misle... Jedni druge lažu, na obostrani užitak. Bolje je misliti da se družiš sa marketing menadžerom koji se razbija od kinte, nego sa sinom Pere stolara koji je štekao keš mesec dana za tu kafu i Sobranie, zar ne? Isprogramirane pokrete rukom uz fabrički odredjene priče koje ometaju kašičice iz usta zasladjuju svojim eKspresom sa šlagom i vrebaju pogledom. Novac je njihova religija, sredstvo za merilo ljudskih vrednosti i fizičkog izgleda. Račun je njihov statusni simbol, njihova ikona.
Tamo ne ideš da bi popio piće, već da bi te drugi videli da tu piješ baš tu, i baš to piće. Veoma je bitno i sa kime ga piješ, takodje. Ne izlazi svaka šuša na Obilić, ej bre!
Imaš platu oko 35 soma, ćutiš, ne eksponiraš se u javnosti. Doduše tu i tamo ostaviš bakšiš, kupiš razglednicu Zvečanske... I onda ti se Zevs, Jupiter i Krom smiluju i dobiješ povišicu. Baciš brojke na papir, digitron u šake i skapiraš da si postao polu-milioner. Tvom oduševljenju nikad kraja, prebrodiš nemirnu noć, sanjaš da voziš alfu, da kupuješ ribi parfem, da možeš da imaš ribu... Ujutro skineš Djokovićev poster i staviš svoju sliku, ti si sada glavni, bre, on čak ni porez ne plaća. I tako nekoliko dana kupuješ Politiku i davidof umesto Žurnala... A onda kod konja dok čekaš Mawa91<3plazmu se setiš keve kako pakuje kese na kasi, ćaleta koji orezuje šljivik i shvatiš da si u Srbiji i da polu-milioner nije titula.
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku. Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“ Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“ Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“ Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“ Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“ Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“ Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“ Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““ Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“ Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“ Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
Sad I: Boduje li se ova Vukova diploma pri upisu na fakultet? M: Hahaha... Ma jok, bre, to ti niko ne gleda! Dvadeset godina kasnije I: Ja sam bio Vukovac i u osnovnoj i u srednjoj školi, ti ne možeš za jednu dvojku da naučiš, nije te sramota! U moje vreme... (tresak vrata za detetom) I: ... u moje vreme se znanje poštovalo.
Umetnost skrivanja psovke u rečenici kada se obraćate nekom starijem, ili jačem. Ne treba za to neko znanje niti talenat, samo trunka ozbiljnosti u toku izgovora, jer ukoliko ste neozbiljni možete najebati.. Naime, reč BRE po nekim pričama na turskom znači stoka, i u pojednim konverzacijama u školama dobija značenje tipa : ODJEBI !
Profesor/ka : Ne pričaj Anabele! Anabel: Ne pričam ja BRE profesorka
1 - Brate, k'o te naplavio tako, čoveče? Ovo ti ne bi ni ovi iz Panjković akademije uradili. 2 - Ma pokačih se sa Duletom. Jebiga, jači je od mene. 1 - Pa 'de baš njega nađe, znaš da je njegov ćale zaboravio caps lock dok ga je pravio. Životinja bre raspala.
