Ribolovčev odgovor na lovačku priču. Vrlo kratak i očigledan odjeb trenutnog lažova.
Lovac: ... I tako ti ja odem u selo da vidim šta ima malo. Odem ja povremeno da pomognem rodbini oko poslova i malo u lov. Dolazim ja tamo, kad ono frka. "Šta je bilo?" pitam ja, kad ono imam i šta da čujem. Gazda Mita vodio ovce na ispašu to jutro, i primeti da ih vreba kondor. Pokusa on čovek da potera ovce ka nekoj obližnjoj štali, al' ovce neće pa to ti je. Šta će covek, on lepo sve ovce nabaci na krkače pa trkom... Al' kondor bio brži sunce ti!!! Sjati se on ko strela pa zgrabi sve one ovce, a i gazda Mitu s njima. Odnese ih u gnezdo na nekoj litici i primeti onda šta je ulovio. A znao kondor, sunce mu žarkovo, da je gazda Mita poštovan i vidjen čovek u selu i zato reši da selu traži otkup. I dali bi mu, nego bio nerazuman... sunce ti, vidiš ti kako su pohlepni neki ccc. Rešili ljudi da ne daju otkup, jer bi i gazda Mita tako odlučio. Neće taj da pregovara sa agresorima pa makar i crk'o. I zato, šta ćemo, uzmemo mi puške i krenusmo da odstrelimo tog kondora. Približimo se mi gnezdu, prikrijemo iza neke stene, naciljam ja kondora sa po' kilometra... A dali mi ljudi, ko za inat, neku pušku iz še'set osme, skroz raspalu. Nišani visoko, pa moraš da gadjas 2 metra ispod mete da bi pogodio nešto. I nanišanim ja tako dva metra ispod kondorora, on me primeti, namigne mi zamisli, i ja mu prosviram metak baš kroz to oko. Spasismo gazda Mitu, a ja u gnezdu kasnije pronadjem kondorova jaja i ponesem ih kući. I zato je ovaj omlet od dva jaja tako obiman. Zato što je od kondorovih jaja...
Ribolovac: Doživljaj, nema šta. Ajd' sad moram da idem. Idemo kum i ja da lovimo ajkule potočarke. Čuo sam da su ove godine baš narasle...
Teško gujcu pokrenuti, teže nego neku opaku boleštinu preležati, a opet svako nešto hoće, bez mnogo znojenja iste, mnogo i odmah. E, ne'š, kOlega, ne ide to baš tako! U mračnom procepu između tromosti guzice i apetita iste žive nelagoda i strah. Kurva život kad-tad čoveka opiči čamuganskom palijom po čekrli-čelenci, čisto iz kaprica da mu dokaže da baš i nije "najlepše i najpametnije oko mamino, tatin Dejo Savićević, đedov Živojin Mišić (a ne neki od onih črvenih izdajnika šjeme im se zatrlo!), i babin sudija i prešjednik mesne zajednice". Gde je teskoba gorivo, tu su ventil bes i mržnja. A kako lakše se rešiti toga, nego opljuvati na ono što čovek nije, a hteo bi da jeste. Kod Srba je to bar narocki recepat i psihoterapija vascele populacije. Repetiraj šlajmaru k'o da papovkom ciljaš Čampija, zaškilji na ono oko sumnje i prezira da iskalibrišeš snajper i opleti, šta on misli da je tu nešto bolji od tebe! Pu!
Gled'o sam na televizoru neku emisiju, jeb'o majku onaj pravi Ronaldo k'o tovljeno kezme... Nu, nu, biri, biri, dođi Ronaldo, mali Ronaldo, na klip šećerca, oć, oć.
Jebiga, naiđu sjebana vremena svakom, nemoj čoveka osuđivati, pritisak javnosti, kurve, kokaniđa, uostalom šta ti znaš o njemu, ipak je on bio Tito u svoje doba. Prekrsti se, praviću se da nisam čuo, i cuclaj to pivo kad ti je Bog dao.
Šta'e sporno?! Ja kad sam u svoje vreme ganj'o lopte, zvali me Stevo Metak. Ali bio jeben... voleo popiti, male ganjati, pobiti se... a mog'o sam glat u Zvezdi igrati, ljudi me iz Beograda dolazili gledati, pitaj ćaću svog.
Aj ne seri, taj čovek je moj stric, tvoj prvi komšija, koji je studirao u Beogradu, ali si bio nacuclan k'o čep pa si pao na zajebanciju mog budale oca i njegovog kuma da je stric predsednik Crvene Zvezde. A što se tiče talenata, i za asfaltinu Selmu sa Arizone su govorili da će biti nova Brena, a sad za pet evra peva na kurac samostalnih autoprevoznika umesto u mikrofon. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što ti je u krvi niko nije uspeo. Može pivo?
More! E, bila jesen 82-ge, taman pred odlazak u armiju, ček, ili bi posle armije... e, da ga jebem... :rukom briše rosu sa pivske flaše, nateže pivo, dok mu jabučica titra: Čoveče, kraj utakmice za kvalifikaciju u kup SFRJ, s leva pas na mene, primim je na grudi, tap, volej, tap u rašlje. Publika na stadionu u Pelagićevu na noge, tribina od dasaka, hoće daske da se pokidaju, nešto dece spada sa drveća od euforije, druga polovina mi nudi što majke i što tetke samo da im dam dres, devetku, posle meča... e, al' su to vremena bila... :klok, klok, klok: DOBRRRAAA PIVA!... Baš se Ronaldo udeblj'o...
Mafijaška sahrana, često proširena na licu mesta.
- Ekipo, dolaz’ ovamo! Jesmo li svi na okupu?
- Jesmo, šefe.
- Pazi ovamo, neko od vas odma’ da skokne do najbliže cvećare i da pazari za svakog od nas po buket ruža. Šta je, šta se gledate?
- Pa, ovaj, šefe, kako to? Mislim, sramota nas, nekako pederski, šta ako nas neko vidi…
- Moronu jedan, idemo na sahranu Miletu Pijuku, a u ruže ćemo da krijemo artiljeriju. Jebiga, ne mož' tek tako da se ušetamo, a da ne budemo sumnjivi.
- Dobro, ali opet nije muževno...
- Ne seri, Lobanjo! Ti si za to kriv! Jesam li ti lepo rek'o da rokneš Stoleta, a ti skenjao Mileta!
- Gazda, nisam ih lično poznavao, rekli mi kako je obučen, nisam ja kriv što Mile obuk'o istu majicu.
- More, trebalo bi sada da gledam da nešto bude od tebe, al' sam lepo raspoložen i trebaju mi ljudi. E, sad ti za kaznu pravac u cvećaru!
- Jao, gazda, nemoj, pokaži malo milosti i smesti mi metak među oči, molim te! Bolje i treće oko nego to!
- 'Ajde, nije sve tako crno! Kad Terminator mog'o da ode u cvećaru i nabavi ruže u filmu, šta fali tebi? Uostalom, budi malo besan, iskoristićemo to posle.
- Čekaj, šefe, ti bi da ga roknemo za vreme sahrane?
- Što da ne? Tad neće da toliko paze, biće ih još tu, taman možda potkačimo još nekoga i ne moraju ni daleko da ih nose, već su na groblju.
- Dobro, a poštovanje prema mrtvima?
- Pa naravno, evo i cveće nosimo! Mož' i neku sveću da uzmemo pa da pripalimo ako stignemo. Tu sam ja da mislim, a ne vi tupani! Na izvršenje!
Nije bilo mobilnih telefona, nije bilo interneta, a živo te je zanimalo šta druga strana radi. I tebe, i sve oko tebe. Grlatiji su se dozivali, vezisti su upadali jedni drugima u frekvencije, oni koji su imali nekog iza neprijateljskih linija slali su pisma preko UNPROFOR-a, a ti si želio samo da se malo zajebavaš sa onima na drugoj strani nišana. I našao si način.
- A, što prašti ovde kod vas... Kud sam baš danas na kurac krenuo da vas obiđem!?
- Ne boj se, to nam bivša braća šalju mačka pismonošu. Sad će da dođe. Dođi, maco, dođi! Fini mačak, lijepi, jesu li ti ovi tamo davali loja? Nećeš ti loja, ti si naš mačak. Sad će tebi tvoj Spasoje da nareže slaninice...
- Šta to pričaš? Kakav mačak pismonoša?
- Vidiš li mu ovu poruku oko vrata? Princip je sledeći - napišeš poruku na papir i vežeš je na mačka. Onda ga izneseš pred rov i zapucaš. Mačak se poplaši i strugne do njihovih rovova. Evo se dopisujemo čitavo jutro!
- Bože, budale... Pa, šta pišu? Čitaj!
- Kaže 'vako: "JEBEM LI TI KONOPAC SA CRKVENOG ZVONIKA DUG SEDAM METARA!"
- Vid', majku mu, da sam juče umro ne bi' znao kol'ko je dug!
- Počeli su da se gađaju religijom. E, pa nećemo tako! Dajder mi tu stanicu!
- Šta će ti?
- Da zovem onog malog uču iz druge čete. Pametan je, sve živo zna. Soko zove orla, soko zove orla! Orao, javi se!
- Orao, prijem!
- Kako se zvala ona Muhamedova žena, što je oženio kad je imala šest godina?
- Ajša!
- Jesi čuo malog? K'o iz topa! Sad samo da napišem. :žvrlj, žvrlj, podvuc, žvrlj: E, tako! A, sad putuj, maco!
Mačak prestrašen pucnjevima kao metak se izgubi u magli. Par minuta kasnije, zviždalo je na sve strane. Uključila se i artiljerija.
- Šta napisa jeb'o te otac ludi?!? Pobiće nas k'o zečeve! Šta je, nije ti više smiješno?
- Ma, nek' prangijaju, ko ih šiša, strah me samo da mi ne prekinu komunikacioni kanal. Ako mi mačku bude falila dlaka s glave, njima će da fali glava, ja ti kažem!
Onaj momenat kada više nema pregovora ni dogovora... Ona crvena linija koja se pređe i poslije koje nema više nazad... Onaj momenat pomračenja svijesti i odsustva grama racionalnosti i objektivnosti, koji svaki prethodni pokušaj verbalnog materijalizuje u fizički obračun...
Kraj školske godine. Kod mene tri keca (matematika, fizika i hemija) u dnevniku, naravno sva tri kroz cijelu godinu mog nerada i nezalaganja strpljivo sazidana i skuckana na temeljima veličine Rusije. 'Nači nema dalje! Jedina okolnost koja mi može pomoći je to što mi je razredna hemičarka, pa reko' smilovaće se...
Petak popodne, još samo sedam dana do kraja školske godine. Ćale kasni sa posla, a majka brižljivo gleda na sat, i miješa pasulj da ne zagori, i mrmlja, više sebi u bradu:
- što 'vo zaboga nema Gojka sa posla?
Kad odjednom, kućna vrata se otvoriše, i ubrzo zatvoriše sa treskom koji zadrma prozor u dnevnoj sobi.
-Šta je crni Gojko, sve polomi, pa đe si ti do sad, ručak ti se oladi? - zavapi majka
-U guzici, eto đe sam! Evo me iz škole, zvala me razredna! Đe je onaj mali?!
A onda, spazivši me u uglu kako ležim i gledam TV, pogladi svojim velikim radničkim rukama crne guste brkove i okrugle rumene obraze, pa onako, s obje ruke pređe preko proćelavog sjajnog čela na kome su svjetlucale male kapljice znoja. Fiksira pogled na moje oči tako, da osjetih, kako se, ne kauč, nego cijela opština izmače ispod mene. A onda lupi s obje one velike ručerde od sto, pa onako, držeći se čvrsto za njegovu ivicu silovito dreknu:
-Kako je u školi sto ti škola jebem?!
-O..o..oo..nn..aako.
-Šta onako jebem li ti sunce žareno!!!
-Nn..n..išta.
-Šta ništa đubre jedno neradničko, ti ćeš mene da sramotiš po školi!!!
A ja zin'o, nema slova da mi pređe preko zuba. Samo gledam kako da skratim ugao i da šmugnem preko vrata. Al' ne lezi vraže, onako iskolačenih očiju, fiksiranih na mene, ćale spazi kako se, držeći se leđima ivice zida spremam za kukavičku odstupnicu. U jednoj maloj sekundi debeli kožni vojnički remen, prepravljen na kaiš, iz njegovih pantalona se nađe u njegovoj snažnoj desnici i krenu prema meni, držeći ljevicom pojas od pantalona da mu bez kaiša ne spadnu.
-Nemoj Gojko,popraviće - zavapi majka
Ja krenuh zadnjim trzajem ka izlaznim vratima, ćale se zaleti za mnom, ali pustivši pantalone u magnovenju, one malo spadoše, on se spetlja, zape nogama za stolicu i pade koliko je dug i širok. Međutim, na moju nesreću, uspio je da me uhvati za nogavicu i 'ulovi' u zadnjem momentu. Ne puštajući remen - kaiš iz desnice a moju nogavicu iz ljevice, poče da se nespretno pridiže i zadihano prosikta:
-E sad ću da ti jebem mater!!!
Ostalo je istorija... Eh da, ćale mi sredio dvicu iz hemije.
Baksuz, ma šta baksuz, zlotvor, neopisivo veliki zlotvor koji je ujedno i izuzetno mator. Živi za to kako bi nekom zagorčao život i jedina osoba koja bi mogla da dočara kakav je on ustvari je Kristofer Li, poznati holivudski glumac čiju su karijeru oeležile uloge velikih negativaca.
-Ej bre što si pojačao toliko muziku, smanjuj to brzo!
-Šta ti je bre, nije ni na 50%.
-Prvi put dolaziš kod mene pa sam zaboravio da ti kažem, imam mnogo zajebanog komšiju, diže frku za svaku sitnicu a i paranoičan je, imamo mnogo problema s njim
-Pa što bre, što te zeza?
-Uh brate imao bi do sutra da ti pričam, ne prođe ni dan a da ne izbije neko sranje sa njim. Prijavljivao mog ćala redovno, kad sam se ja rodio mog ćala priveli jer je pucao od sreće u vazduh a ovaj tvrdio da je gađao njega, to mi ćale stalno prigovara kad napravim sranje, kaže da je trebao ili da prizna i odleži ili da taj metak pukne sebi u glavu, da me ne gleda, a kad ispizdi na komšiju kaže da je ipak trebao da gađa njega.
-Pa jel živi s nekim, šta radi?
-Ma penzioner, radio valjda kao računovođa u Titovo vreme, ima samo neku mačku koja ima 20 godina sigurno, pa ja je pamtim još od kad sam bio mali, 2 psa mi je otrovao jer su je jurili. Ta mačka je ili besmrtna kao on ili je klonirao. Lud čovek bre, ni sa kim ne priča, ubacio kamere svuda oko kuće, neki bezbednosni sistem, jedno veče mu se zakucao golub u prozor, zasviraše neke sirene, mislili smo da je vazdušna opasnost. A zamisli ovo, pre neko veče prijavio moju sestru da je imala seksualne odnose sa Šomijem na javnom mestu tu negde 100-200 metara ovde i da su prekršili javni red i mir, zamisli molim te tu paranoju.
-Mislim da u tom slučaju nije paranoja, jer Šomi kaže…
-Molim?!
-Ništa, ništa, zaboravi, ej vidi pauk, otkud on ovde.
-Baš me briga, jednom nas kreten prijavio i ćalu digli auto, otad je u garaži stalno, i leti i zimi. Nego gde si se ti parkirao?
-U jebote!
P(r)oroci iz Majamija...
Jebena ekipa jebozovnih jebača i jebačica...
A Osama još na slobodi, jebote, i pored sve te njihove nenadjebivosti...
H, Horatio: Lik koji cedi kroz zube i kad povraća... Vozi ''hamera''(H u H), jebeno smiren, ciničan i ogorčen, zna sve ko se sa kim jebe i švaleriše po celom Majamiju, devetkom pravi gugutku od goluba na preko 100m. Kad skine cvikere, i Čak Noris se oladi. Uvek ima posla sa vanredno glupim i neškolovanim krimosima, koji su svi odreda slatki, izbrijani, iskvarcovani, izfrizirani, nauljeni, napuderisani manekeni, i nikad ne bi pomislio da su u stanju da nekog roknu...LOL
Calleigh Duquesne(ona plava balističarka): Opasna pičeta, stvorena za tvrde, bizarne, pervezne jebačine, unjkava i mutava, očigledno lošije IQ pozicije... I pored toga, ladno je u stanju da provali na osnovu fragmenta metka iskopanog iz oranja posle 60 godina iz kog je oružja ispaljen, sa koje pozicije i model i serijski broj oružja, kao i kome je prodat i ceo dosije vlasnika...LOL
Eric Delko(onaj hispano): Isto nekorektan lik... Može da se sveti i rokne koga hoće, jer je on zakon... Ima neke probleme i kao i H, leči frustracije na privedenima...
Alexx Woods(crnkinja): Supersposobni laborant... Može da na ulici, na mestu uviđaja potpuno izanalizira DNK počinioca i balističke trajektorije metaka(bez laboratorije)... Da ima laboratoriju pri ruci, sigurno bi mogla da od sadržaja kante za đubre napravi akcelerator čestica, ili nuklearno gorivo...
Ryan Wolfe: Smetenjak iz ''CSI Las Wegas'' pozajmljen zbog deficita neozbiljnih glumaca za tu ulogu... Kao Džekil i Hajd, on ovde evoluira u samostalnog operativca, lakog na obaraču, sarkastičnog i autonomnog... Ima i mačo stila u tragovima...
Natalia Boa Vista(najžešća riba): Laborant i još jedan DNK-adžija u laboratoriji, i najrasnije grlo iz Horejšijeve ergele... Na stranu njena kompetencija i fiktivne nadljudske sposobnosti, jedini utisak koji se stiče o njoj je tipa '' Sine, kako bi je prskao po licu!''.. Namazana, brutalna, onim divnim, krupnim pohotnim okicama, budi nam neizdržive trnce i strahovitu vrelinu u preponama... Plus to što nikad ne izlazi iz tesnih, belih pantalonica...
Frank Tripp(ćelavi): Belac sa vratinom, koji vrši prljavi i šljakerski deo posla istražitelja... On je tu da primi metak u rame, aperkat u bradu, nož u butinu, amatersku bombu u telo umesto naših prefinjenih forenzičara, ali je njemu to sve OK. Inače, najkorektniji i najhumaniji član tima, sa najrealnijim sposobnostima... Izgleda voli da se druži sa intelektualcima, inače zašto bi uopšte i trpeo Horejsija i ekipu...
Legende sporta. Ponekad je zanimljivije bilo slušati njih nego gledati utakmicu. S druge strane postoji i neki žešći smarači.
Smarači:
Dodao je loptu, sada ju je ovaj šutnuo. Pored gola. Golman ide ka lopti, deganžira. Lopta je pogodila nekog u glavu. Ronaldo trči i idalje trči, sada je dodao...
Full komentari komentatora sa balkanskog područja:
1) Vera Nikolić je na startu, čeka samo metak.
2) Izvinjavamo se na smetnjama, ušao je golub. Sada je sve u redu, poslali smo ga u raj.
3) I zanimljivije je gledati sveže ofarbani zid kako se suši.
4) Kakav smeč Bobe Živojinovića! Ova lopta je bila opasnost za pilote AER-FRANCE-a
5) Kiša pada po terenu, a bogami i po aut liniji.
6) Kakav šut, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik.
7) Šut po zemljiiiiiiiiiiiiiiii, prečka
8) Ovo je takmičar iz San Marina, male ostrvske državice usred Atlantskog okeana.
9) Na terenu su dva Stankovića, Dejan Stanković i Dejan Govedarica.
10) (Izmena u 22. minutu zbog povrede, izlazi Bergkamp, a na ekranu se ispisuje 22. Minutes 10. Bergkamp out) U igru se sprema iskusni Minutes sa brojem 22!
11) Dobro veče dragi gledaoci javljamo se iz Londona sa stadiona Park prinčeva. (Inače, to je stadion od PSG-a, Francuska)
12) Evo Hrvatska je trinaesta, ispred Šveđana koji su diskvalifikovani, što je dobar rezultat, jer je ispred Kine. A znate li koliko oni mogu napraviti štafeta?!
13) I neizvesno, ko da više koševa, pobediće!
14) (Rezultat je 5:0) I ovo je već šamaranje mrtvog magarca.
15) Ide Blažović, probija, šuuut i brani golman, ali opet Blažoviiiić, ništa, još jednom glavooom iiii ništa, pa oćeš li ga dati više pas mater ti je*em.
16) Ovo će biti velika prilika iz slobodnog udarca. Šutira Carlos, iiiii, ma sedi mali pi*ka ti materina.
17) Ide Gabrielo, kakav klizeći, ali nastavlja Gabrielo, još jedan start, i izgubio je loptu... (Dodaje drugi komentator) Ma padni tu pička ti materina.
18) Trči Usein Bolt, ide, ide, više ni kamera ne može da ga isprati!!!
Inspirisan sada već legendarnim definicijama juzera toba-cco-a, ZycloN-a i jNy-a tj. prva tri dela hronike "Counter Strike Svrš", napisah 4. deo hronike koja prati neke od najnenadjebivijih CS hajlajtsa koji ostaju u sećanjima svim kaunterašima, prošlim, sadašnjim, a nadamo se i budućim!
Podsetimo se jNy-ovog svrša 3:
Posle epskog svrša u trećem delu hronike kada je kaunter u neverovatno napetoj završnici svojoj ekipi doneo veliku pobedu, hedšotovavši trojicu protivnika (jednog i kroz kutiju), zatim defjuziravši bombu jednom rukom, drugom palio cigaru, posle čega je sebi zasluženo obezbedio besmrtnost, stiže nedugo očekivani četvrti deo anforgetabl momentsa u istoriji ove velike igre:
* Counter Strike Svrš (4. deo)*
i svrš iz jednog novog ugla, pa pogledajmo:
mapa: dust_2
vreme: podne ili nešto posle podneva (zaključujući po dužinama senki igrača)
odnos terorista i kauntera u igri: 10 protiv 10
rezultat: 15:14 za kauntere
Naš junak, iskusni igrač, danas terorista u gerila autfitu kreće u finalnu borbu. Predvodi svoju ekipu sa više od 40 fragova, i predstavlja strah i trepet za svakog protivnika. Buđelar je skoro pa pun. Brzinom svetlosti klikće B 4,2 - uzima kalaš, B 6, B7 - municiju, B 8, 3, B 8, 4, B 8,5 - fleš, bombu i dimnu. Govori u mikrofon: "To je to! Idemo!" Prska sprejem po podu. Kolegu terora koji je otišao da kenja ubija snajper samo što se vratio iz WC-a i seo za stolicu. To je zato što je bio blizu kamenog zida, vrlo opasnog mesta na ovoj mapi, gde su terori vidljivi kaunterima. "Pi, budala, umesto da se pomeri" - ostali saborci komentarišu ovaj hed, očigledno ne znajući da je kolega imao proliv. Krenuli su! Gazda daje uputstva: "četvorica idu na sajt B, trojica kratko A, dvojica iza mene na dugačko A!" Naš junak predvodi! Štekuje se od kutije do kutije sa C-4 na leđima, polako grabeći u nepoznato. Baca dimnu, na izlazu iz kapije kod dugog A. "Nema nikog? Neki štek opet, sigurno" - pomišlja u sebi, dok stavlja tompus u usta. Vireći ka bomb sajtu A, locira dva neprijatelja u šteku kod zida, koji gledaju ka prilazu kratkog A. Jedan od njih čuči. Zadovoljno se smešeći cilja istog u vugla. Pokušava da u tom haosu zaledi momenat, i sa jednim metkom prospe štekari čontru o zid. Oseća kako se igra zahuhtava, preko slučalica čuje glasove i pokliče, tutnjavu metaka sa svih strana i eksplozije bombi odnekle. Evo ga! Našao je zen! Vreme se usporilo, sve je slou-mou! Video je matrix! Pritiska miš dok mu tompus viri između srednjeg i kažiprsta. Čuje se BAAAM! (metak leti > > > > > > > > > > > > (pogađa - pljuc! čontra vrišti na sve strane! hedšot!) Ali ček! Šta se dešava??? Pa to je u stvari naš junak pogođen, i to frendli fajerom nuba u sopstvenoj ekipi!!! Pada na pod, nacrtavši sopstvenom krvlju grafit bolje nego onaj na početku sprejem. Da sve bude gore, klinac ga je rokno polupraznim glokom! U šoku ne zna šta mu se dogodilo! Ne može da nađe dovoljno sočne psovke kojima bi ga počastio! Dok sluša glasove svojih saboraca koji govore: "Mali koji si ti kreten, neverovatno!", oči mu se polako zatvaraju i sa nevericom progovara u mikrofon: "jebote kakav svrš!".
Izraz se koristi pri opisu događaja sa nezasitim ženkama koje sada moraju da dožive pročišćujuće iskustvo.
- Je li, sine, šta je bilo sinoć sa Mirelom, baš te zažareno gledala tamo kod šanka?
- Pa vodila me posle kući... da me gleda.
- Idi: da te gleda?!?
- Aha. Pocepao sam joj gaće na pola pretsoblja, i golu je namestio na trpezarijsku stolicu. Dobra stolica, solidna, od bukovine.
- Mojne da kenjaš da je bukovina?
- Razumem se u drvo, slušaj dalje: jednu nogu joj naslonim na sto, drugu na radijator, raskrečim je ko svetu Rimljani Paraskevu ... ili je to bila Evdokija? Nema veze, glava joj padne tamo iza naslona, ne može da drži glavu. Ja se upro o stolicu, udobno mi, mogu da ja nabadam kao torero mladog bika u predigri koride. Procurelo do poda, ona se obeznani. Istresem ga u nju, i legnem na kožni kanabe.
- Dobra priča. Baš umeš da pričaš, plastično, ono, mislim, doživljajno...
- Nije kraj: ona dođe, legne na mene. Meni vrućina, malo je pomerim. Tu pričamo jedno frtalj sata, kad ona uzme mačora u usta. Mačor odgovori brzo, i tu je naguzim tako da joj levu nogu popnem na naslon za ruke, malo asimetrije uvek oživi situaciju. Znoj joj se sliva niz leđa: snošaj produženog trajanja, normalno... Pred kraj počne da vrišti. Prozori bili otvoreni, ona kaže: Blago meni, pored prozoraaaa... zagrcne se od naboda. Neka prozora, kažem ja.
- Jadna devojka...
- Nije jadna: pričamo mi tu, slepljeni ko šiptarske krpe na sladoledžijskom štandu u ponoć na porečkoj rivi, kad ona počne: "Hm, Miško, znaš, imam jedan problem?". Koji je kurac sad, pomislim, da joj nije neko bolestan pa joj treba kinta za lekove? "Koji problem imaš, maco", procvrkućem ja. "Pa", kaže ona, "mislim... veliki problem". "Nisam mislio na veličinu", spustim ja diskusiju u realne okvire, "mislim: šta te muči?" "Pa", nastavi ona da žilavi , "mislim...". Tu ja skapiram: "Pa ti nisi svršila?!?" I tu ona zasija okicama!
- Au, jebote, pa šta ćemo sad?
- Kako šta "ćemo"? Šta ti tu imaš da radiš koj moj? Uputim joj ja tu jedan pogled koji sam pokupio od Gari Kupera u "Vera Kruzu" sa Bertom Lankasterom, ono kad se spremaju na poslednji dvoboj kog će Lankaster završiti u prašini, i kažem: "Bejbi, daj mi minut vremena". A onda dodam: "I potrudi se malo za svoj orgazam, nemoj da mi gotovanišeš tu...". I ona se baci na blajv ko koker na porciju mesnih kuglica... Ne znam jesam li ti pričao da kokeri ne umeju da stanu dok jedu, mogu da prsnu ako im ti stalno doturaš hranu, to je zbog neke digestivne anomalije koja...
- Daj ne seri sa psima, drž' se teme!!!
- Dobro, dobro... i tako ti ga ona tu polira jedno 15 minuta... i Krstivoje se podigne iz mrtvih. I da vidiš: uzmem da privlačim onu stajaću vešalicu za sakoe, prazna vešalica, stajala pored kanabeTa, podmetnem joj pod pregib kolena, noga joj visi kao otkinuta, napali me ono stopalo... ja se uprem o parket, dobar, čist parket, lakiran...
- NE SERI PRIČAJ!!!
- ... i krenem da joj ga guram u rč! Mirela zavrišti i baci se prstima na kliću, samo mlati glavom. Prozori otvoreni, komšije već sigurno pozauzimale poze sa grickalicama po svojim sobama... al ko ga jebe. Ima da mre ženska, sama je tražila!
