Pištolji i ruže

- Ekipo, dolaz’ ovamo! Jesmo li svi na okupu?
- Jesmo, šefe.
- Pazi ovamo, neko od vas odma’ da skokne do najbliže cvećare i da pazari za svakog od nas po buket ruža. Šta je, šta se gledate?
- Pa, ovaj, šefe, kako to? Mislim, sramota nas, nekako pederski, šta ako nas neko vidi…
- Moronu jedan, idemo na sahranu Miletu Pijuku, a u ruže ćemo da krijemo artiljeriju. Jebiga, ne mož' tek tako da se ušetamo, a da ne budemo sumnjivi.
- Dobro, ali opet nije muževno...
- Ne seri, Lobanjo! Ti si za to kriv! Jesam li ti lepo rek'o da rokneš Stoleta, a ti skenjao Mileta!
- Gazda, nisam ih lično poznavao, rekli mi kako je obučen, nisam ja kriv što Mile obuk'o istu majicu.
- More, trebalo bi sada da gledam da nešto bude od tebe, al' sam lepo raspoložen i trebaju mi ljudi. E, sad ti za kaznu pravac u cvećaru!
- Jao, gazda, nemoj, pokaži malo milosti i smesti mi metak među oči, molim te! Bolje i treće oko nego to!
- 'Ajde, nije sve tako crno! Kad Terminator mog'o da ode u cvećaru i nabavi ruže u filmu, šta fali tebi? Uostalom, budi malo besan, iskoristićemo to posle.
- Čekaj, šefe, ti bi da ga roknemo za vreme sahrane?
- Što da ne? Tad neće da toliko paze, biće ih još tu, taman možda potkačimo još nekoga i ne moraju ni daleko da ih nose, već su na groblju.
- Dobro, a poštovanje prema mrtvima?
- Pa naravno, evo i cveće nosimo! Mož' i neku sveću da uzmemo pa da pripalimo ako stignemo. Tu sam ja da mislim, a ne vi tupani! Na izvršenje!