Osoba kojoj pođe od ruke da napravi web sajt koji u proseku ima 40 zahteva u sekundi, oko 25 000 registrovanih članova, 190 000 unosa (u proseku svaki unos ima 20ak rečenica); i u mogućnosti je da sve funkcionalnosti "optimalno" izprogamira, tako da je otvorena mogućnost opterećenja servera te potražnja novca za novi server - od članova.
Kaizene, za tako nešto ti je dovoljan Pentium star nekoliko godina, 100 GB harda (+ još neki za RAID), i oko 1 GB RAM-a, pošten upload (zbog postera) + istinski programer.
PC cemo sklepati sami od delova članova, a jedino ti ostaje da placas telekomu pošten upload...
Pa da svi imamo ktitor...
(!) Nemojte se impresionirati brojkama koje sam gore naveo, to su relativno smešni brojevi...
Jehovini Svedoci(ili kako oni kažu za sebe-Crkva Isusa Hrista-svetaca poslednjih dana)je religiozna zajednica;da ne kažem sekta,nastala relativno skoro,žive po svojim interpretacijama Svetog Pisma,tako da umesto nedeljom ne rade subotom,i odatle je i drugi ustaljeni naziv za njih-subotari,
ne slave slavu,ne drže ikone i ne nose krstiće oko vrata ili ruke,jer je protivno njihovim verovanjima.
jož jedna zanimljivost vezana za njih je da odbijaju oružje,transplantacije organa i transfuzije(opet je u suprotnosti sa njihovim načelima)
princip njihove organizovanosti je teritorijalan,svako dobije odredjeni reon koji treba da obilazi(kao poštari)i da pokušava da ljude preobrati u njihovo vidjenje religije.
Izdržavaju se donacijama samih članova,svojim časopisima i OBAVEZNIM desetkom primanja samih članova.
Po organizovanju liče na Crnogorce u Beogradu,uvek će naći posao i smeštaj za svog člana,kvaka je samo u tome što uglavnom cela zarada ide sekti.Za sebe kažu da su pacifisti ,mada je meni njihov način vrbovanja novih preobraćenika malo agresivan.
e ,da , ne piju kafu ,koka.kolu ,alkohol ...ne puše, sex pre braka je tabu,DOSADNO BRATE!!!
NAŽALOST VEĆINU OVIH INFORMACIJA SAM DOBIO OD JEDNOG "nji'ovog",mog nekada dobrog prijatelja,čoveka više i ne mogu da prepoznam šta je sebi uradio na mentalnom planu...
Kako u današnjoj Srbiji devalviranih vrednosti i eskalirane bednosti profesija:stjuardesa maltene postade jebeni flegšip svih zanimanja (kao i dobar preduslov da danas-sutra ista postane pevaljkom), red je da se podsetimo realne funkcije iza ovog načina privređivanja i razmahane kurobeštije spustimo na zemlju, hehe.
Stjuardesa. Gle'te kurca. Pa mater ti jebem, to što si relativno vitkija u odnosu na Miru iz trafike, imaš ešarpu oko vrata i znaš da nabodeš par fraza na anglosaksonskom ne znači da si uhvatila Bradonju za muda, već kapetana Panajotovića dok prelećete Palićko Jezero na liniji Beograd→Beč, fufo blagojebljiva. Nisi čak ni svetski putnik jer dalje od aerodromova videla nisi a drugarice ti zavide na instagram profilu jer su wannabe stjuardese, što je još gore i gluplje...osim u slučaju ako korene vučeš iz mesta u kojem je radnica u Pošti/udala se u Biogradu sinonim za uspešnu ženu.
I ne, fukso koja mi pokazuješ da uspravim stočić i pitaš da li imam nešto za baciti - ne želim buđavi parfem dok letim na 10.000 metara, pivo jedno međutim može.
- Alo, mala, daj još jedan viski ovamo!
- Gospodine, ja nisam konobarica već stjuardesa, ne možete tako da me dozivate...
- Oh, oprostite, molim vas, moja greška! Koliko je pušenje?
- Keš ili kartica?
•••••••
- Mužu, jesi lajkovao Ivaninu fotku iz Berlina?
- Aman, ženo, ćerka nam postade leteća konobarica a ti oćeš da ja to još i lajkujem?!
- Ccc, koja si ti seljačina, Nenade! A to što govori jezike, obilazi planetu? Pa kad ti bude dovela nekog pilota za zeta, mm?
- Hmm, pa i to što kažeš...
za to vreme, negde iznad Kraljeva
- ...vratite na vaša sedišta, jer ćemo uskoro sleteti u Niš. Hvala vam što ste leteli sssss...Ajde Ivana, završavaj više, ne mogu dohvatim papučicu, jebote!
Proces pocinje, paradoksalno, samom kupovinom i njegovo trajanje je, u 99 posto slucajeva, upravno srazmerno visini cene te odeće. Na samom početku procesa, t.j. nakon kupovine, trudimo se da određenu stvar ne uflekamo ili, ne daj Bože, pocepamo. Peremo i peglamo je relativno često, t.j. taman onoliko da uvek bude poprilično čista i uredna ali ne i da se trajno ošteti. Nosi se samo u posebnim prilikama. Nakon nekog vremena, počinjemo i da je nosimo na manje posebnim prilikama i strah od fleka i cepanja se smanjuje. Tada se obično i najprijatnije osećamo dok je nosimo. Posle još jednog vremenskog perioda nosimo je svuda i po kući i po gradu i paznja od prljanja i cepanja se svodi na minimum. Tada roba po prvi put zagazi u sveru starog, ali ne celim svojim delom. Na kraju procesa, navedena strar se nosi samo po kući i obično ima po neku fleku a i po obliku i boji više ne liči na sebe. Ponekad ovo i nije kraj, a to se desava ukoliko baka uvidi da je materijal, navedenog odevnog predmeta, idalan za pravljenje krpe ili je boja idealna za zakrpu.
PR1.
Majka: Je li bre ti majmune, što nosiš tu novu majicu po kući?
Majmun: Ma gde bre nova, 5 godina je nosim, prekjuče sam igrao fudbal u njoj.
PR2.
Baba: Sine daj mi tu tvoju tipu da napravim krpu od nje, nemam čim da brišem ruke kad koljem piliće.
Kreativan način na koji promućuran momak (protagonista naše definicije) koristi priliku da sebi i svojoj devojci pruži višeslojan bioskopski doživljaj...
1.prvih pola sata filma(odgovara dužini trajanja štrajkom skraćenog školskog časa) :
- Oboje sede relativno mirno,gledaju u platno,jedu kokice,grickaju semenke(pljuju ljuske ispred sedišta),razmene poneki šaptaj,kez i slankast poljubac...
2.film ulazi u 60ti minut :
-Inspirisan fantazijskim herojima sa velikim sekirama i zajebanim močugama(falusni simboli) i identifikujući se pomalo sa tim neprejebivim likovima iz filma,našeg protagonistu drma blag napad egzibicionizma,karakterističan za treći red balkona....
3. Lukavo vrebajući scene sa Frodom( petnaestominutne scene prenemaganja u kojima nastupaju talasi dosade),naš junak koristi priliku i predlaže devojci da prebaci perjanu jaknu preko njenog krila. Ubeđuje je kako će tako oboje bolje razumeti film:ona će znati kako se onaj predivan prsten oseća kad zavuku prst u njega, a on će saznati kako je mučenom Frodou!
4. U naletu umetničkog nadahnuća (i u nedostatku podesnijeg prostora za po'vatavanje) naši protagonisti zdušno kreću na posao,međutim do intelktualnog klimaksa i katarzisa ne stižu,jer - mali mu je prst...
napomena: Ovakva vrsta umetničkog doživljavanja filma,nosi rizik i zahteva veliku hrabrost,ali ne zbog egzibicionističkog elementa svega toga,već zbog prljavih ruku.
01. Adolescenti:
Kad im prorade hormoni poput založene tučane peći u jesen, i krenu da im udaraju, poput toplih vetrova, u glavu, srce i gde ne sve, kao već delimično odrasli, naprženi k'o pomfrit na suprotni pol, počnu da psuju, da puše ili piju, il' oba, da se ponašaju k'o odrasli ljudi, nestrpljivo čekajući punoletstvo. Psovke adolescenata su uglavnom obične, a trude se da budu kreativnije.
02. Lokalni pijanci:
Muškarci 40+, ljubitelji svakojakih žestina, često i pušači, bili besposleni ili ne, to su redovni posetioci kafana, kafića, diskonta, bir festova i rakijada, vole da dokonaše, piju i da se druže uz priču. Obično su prirođeno vešti pripovedači priča iz svojih života i svakodnevnih dešavanja, slušaoci istih i (relativno) kreativni psovači, koji imaju svoj lični arsenal psovki na brzom biranju.
03. Antiromantici:
Muškarci 40+, poštenjačine koji su prošli sito i rešeto i koji su se mučili kroz život i kroz isti imali razna razočaranja, realisti koji čvrsto stoje nogama na zemlji, koji mrze foliranja, romantizovanje stvari i nenazivanje stvari svojim pravim imenom i stoga psuju i to kreativno, često i od srca. Uglavnom su to ljudi bez dlaka na jeziku.
Kasniti znači ne dolaziti na vreme. Razlozi za to mogu biti neopravdani i opravdani.
S etičkog aspekta, kasniti znači ne poštovati tuđe vreme. Ako želite da poštuju vaše vreme, poštujte i vi tuđe.
S urbanističkog aspekta, svako kašnjenje je opravdano čak i ako kasnite jer se presvlačite 5 puta, a karmin ispred ogledala mažete 5 minuta. Uvek i svuda kasnimo, a živimo brzo. Pomalo kontradiktorno.
S aspekta spavalica, kojima je budilnik najveći neprijatelj, samo je jutarnje kašnjenje dozvoljeno. Eventualno ono posle popodnevne dremke. Jbg, sabajle smo nikakvi.
S aspekta devojke, na sastanke sa momcima treba kasniti minimum 10 minuta jer ako si vredna za njega, čekaće te. Razmisli, za 10 minuta kašnjenja, bar 10 lepih devojaka može da ga pita koliko je sati.
Muškarci kasne jer se brijanja sete u poslednji trenutak, a odgledali su i završnu špicu lige šampiona.
S aspekta paničara, kašnjenje je misaona imenica jer oni svuda stižu na vreme, uzimajući u obzir kašnjenje prevoza, eventualne sudare, tuču na ulicama i masovne demostracije.
Skeptici verovatno sumnjaju da kašnjenje uopšte i postoji. Nisam ja zakasnio, nego si ti poranio. Uzmimo u obzir i koordinatni sistem u kome ti i ja posmatramo vreme.
A Ajnštajn za to isto vreme kaže da je relativno, pa vi izvolite kasniti.
Zenska osoba kasnih 70-ih do ranih 80-ih godina, upadljivog izgleda, a neretko i upadljivog, teatralnog drzanja, skoro pa granicnog sa F dijagnozom. Ima izrazito bledu i izboranu kozu lica i nevesto iscrtane obrve braon krejonom, nezarezanim. Kosu najcesce farba u crveno, a nekad se moze sresti i primerak sa belim izrastkom. Tanke usne iscrtava crvenom olovkom i drecavo crvenim karminom obavezno prelazeci liniju usana, a na jagodicne kosti nanosi rumenilo identicne boje, tehnikom tempere. Oko vrata je neizbezan detalj esarpa sa animal printom, najcesce je to leopard, ali se moze sresti i neka druga egzoticna maca. U zimskim uslovima aksesoar dopunjuje turban kapom, a u letnjim heklanim rukavicama. Svesna je da privlaci paznju, ali nije svesna pravog razloga zbog kojeg je interesantna ljudima. Paznja joj prija i to je jedino vazno.
I dok tako stoji negde, drzanja na kojem bi joj pozavidela i engleska kraljica, i krajickom oka hvata radoznale poglede prolaznika, ona je zadovoljna, jer njen trud nije bio uzaludan.
Ranije je ovo bio relativno cest prizor na ulicama, a danas je to vrsta u izumiranju, tako da, tu i tamo, mozete sresti pokoji preziveli primerak.
Dan D. Tri dana unapred kuća se detaljno sprema. Čisti se i onaj ćošak kuće koji, maltene, niko od ukućana nije fizički osetio. Ako je radni dan, pada vanredno kupanje, svi se moraju kupati - bez pogovora, jer nećemo da se obrukamo pred rodbinu iz beli svet. Unapred se spremaju porodičmi album sa fotografijama, jer, jelte, nije loše dotaći emocije rođaka sa sveže donešenim "švajcarcima", što zbog dece, što zbog tekuće likvidnosti.
Roštilj i prasetina ne dolaze u obzir. Rođaci iz Švajcarske su fin svet, oni ne jedu što mi seljaci jedemo. Nabavlja se neko flaširano vino, "Vranac" je relativno prigodan za tu priliku. Kupuje se Coca Cola Zero i drugi voćni sokovi bez šećera.
Naravno, greška u percepciji rodbine vrlo brzo dolazi do izražaja. Prosečan srpski gastarbajter je pobegao glavom bez obzira iz domovine, što zbog rata, što zbog neimanja veze ili, jednostavno, nesposobnosti. Mimo slučajeva kad je gastabajterska rodbina visoko elokventna i obrazovana, jedino što prosešan srpski gastarbajter nije "evropejizovao" je mentalitet koji se kao teledirigovan vraća po samom prelasku granice.
Gde, si, pašoooooooo?! Kako si? Kako ste putovali?
- K'o za kurac, ovde u Srbiji sve stoka! Nemoš' to tako u Švici...
Jašta, pašo, ovde još ovce čuvaju.. I kako u Švajcarskoj?
- Nema šta, radi se, pašo, nema zajebavanja, to je uređeno sve. Nego, je l' ti ovo mali?
Jeste...
- Pa, 'de si bre mali čuknem te u glavu! Kad sam otišao bio k'o isprdak, a vidi ga sad... Garant sevaju pičići na sve strane! Drži ovih dvesta franaka da podeliš sa sestrom! Lepo ti ovde,bogme!
Hoćemo, pašo na ručak?
- Bogme, mogli bi. Nisam jeo domaću 'ranu od kad se mali Milivojev ženio. Nema, burazeru, bez prasetine ništa!
Hmm, ovaj, pašo, nismo spremali prasetinu. Uzeli smo odličnu morsku ribu, jedan iz grada nam napravio, prste da poližeš...
- Ha-ha, dobar si, pašo, uvek na lepo nasmeješ!
Aaaa, ozbiljno ti kažem, ribu smo spremili...
- E, uz kurac, preš'o ovol'ke kilometre, a nema pečenja.... Imaš bar domaće rakije?
A vi to tamo u Švajcarske pijete?
- Ha, pijemo, onu lozu što si mi pre dve godine poslao, sve to Švajcarci popili!
Iiii... sine, 'aj izvadi paši rakiju onu, sklonio sam je kod komšije, pa mu reci da vrati...
- (mljac-mljac) Bogme, nije ova riba ni tako loša, al' pečenje je pečenje...
I kakvi su ljudi tamo u Švajcarku?
- Ma, to tamo sve gospoda... aaaaaggggggggggghhhhhhhhhhh... uh, uh, mašala, a ne k'o ova stoka ovde! 'Ej, pašo, 'aj pusti onu našu "Nije mene ubilo oranje"....
Trostruka ironija ili ironija na kub, kako vam je draže.
Kada vas grudi bole na dodir, obično su najveće (što će reći najprivlačnije muškom polu) i najosetljivije na dodir u pozitivnom smislu, a sve to se dešava u PMS-u u kome ste takođe pomalo preosetljivi na dodir, ali u onom agresivnom smislu.
I obično se desi da vas dragi, oduševljen plutanjem vaših bliznakinja u brusu, koji je odjednom premali, stegne prejako pa varnice bola ubiju užitak ili da vas miluje baš kako treba, a onda kaže nešto što vas iznervira i ubije vam užitak (još jedna blagodet PMS-a je što na najmanju iritaciju, adrenalin počinje da kulja na uši i ne možete da se iskulirate sat vremena).
Imate ispit koji je relativno lak i mnogo bi vam značilo da ga date, ali baš tada otpočinjete vezu sa nekim ko vam još više znači i još taj neko živi u drugom gradu pa morate da radite da biste zaradili lovu da ga/je viđate.
Neko vam je skuvao fantastično jelo sa sastojkom na koji ne volite, a ta osoba prolazi kroz težak period i mnogo bi joj značilo da vam se jelo svidi.
