Veliki Mokri Lug. Mesto na tromeđi Malog Mokrog Luga, Kaluđerice i Medaka. Mesto koje nije specifično ni po čemu, postojalo je samo na karti i to onoj u razmeri 1: 20 000 000. Kuće u ovom malom habitatu bejahu gusto zbijene, kao da su grejale jedna drugu, što je vrlo išlo na kurac stanarima.
Šume i livade okruživale su ovo pitomo stanište nastalo ni iz čega, očajničkim potezima ljudi koji nisu imali krov nad glavom. Bilo kako bilo, žitelji ovog malog i mirnog mrsta nisu bili spremni da osete iskonski strah, ali su ga i te kako osetili!
Na televiziji je prikazan leš nove žrtve u njihovom kraju. Bio je to krvav prizor koji je ledio krv u žilama. Pritisak strave bio je ogroman. Dovoljno je bilo samo otvoriti prozor i smrt bi ušla u kuću.
Mesto poslednjeg masakra bilo je Vinjage, koje je nakon ovog čina dobilo slikovito ime "Krvavo Vinjage". Krv je bila po svuda. U vazduhu se osećao miris oporog ludila. Ljudi su naoko bili mirni, ali su u stvari umirali od straha. Svake noći je kao po navici padala magla, koja je gutala sve pred sobom.
Milicija nije mogla ništa da učini. Nisu bili sposobni da sačuvaju red i mir u ovom mestašcu prepunom smrti. Grupa lokalnih budala stajala je sa strane i dobacivala pogrdne reči i još grđe rečenice. Njima je upravljao alkohol, te zbog toga ne osećaše strah, tako da su potpuno spontano nebitni za ovu priču.
Jedini trag koji je policija uspela da pronađe bila je odbačena dečija cipelica nepoznate robne marke, budžena i kalemljena od strane vešte obućarske ruke. Trebalo je pronaći tog čoveka!
Inspektor Radovan Suklepa, sin kujundžije Simeona i majke Rade, uhvatio se za tu cipelicu i evocirao uspomene iz detinjstva. Kao dete bio je bosonog i ova cipelica je samo bolno zadirala u sećanje.
Obućar Lale je, pre nego što se milicija obrela kod njega, svojski šamarao svoju smernu suprugu Klementinu. Ona nije vrištala. Nije ni mogla. Bila je od gume. Njen ventil ispuhavao je gnusobu, tako da je bilo potrebno da se ponovo naduva i tako vaskrsne.
U svemu tome, prekinu ga lupanje na vratima. Uplašeno skoči ne znajući kud da krene. Zatečen, na brzinu smuva lutku u orman sa cipelama i ode da otvori vrata. Tu je zatekao višeg inspektora Suklepu sa još dva pandura.
Bila je to neformalna poseta koja je tražila rezultate. Prostorija u koju su kročili beše nevelika po obimu, ali odisaše toplinom. Vazduh je bio ispunjen mirisom obućarskog lepka, a na policama su stajale uredno poslagane cipele. Sve je bilo sređeno po propisu, kako se i očekivalo. Međutim, baš ta običnost obućarske radnje bi sumnjiva Suklepi. Rešetali su Laleta unakrsnim pitanjima, zbunjujući ga i terajući da se češe gde ga ne svrbi, a svrbelo ga je svuda, jer beše alergičan na gumu. Ipak, to ga nije sprečavalo da gnječi Klementinu u nameri da zadovolji svoju požudu. Iznenada inspektoru nešto privuče pažnju. Brzim pokretom glave, panduru Milojici pokaza na orman. Milojica, željan unapređenja, stušti se kao metak i vrata popustiše pod naletom njegove muževne desnice. Iskustvo stečeno u bokserskom klubu "Grogi" iz Mirijeva, bi primetno.
U tom trenutku ka njemu se ustremi obnažena lutka sa dve ne sasvim ispumpane dojke, perverzno šišteći. Lepše u životu Milojica nije video. Sa balom koja mu se cedila niz bradu, on im pohrli u susret. Uskoro se začu pištavi zvuk gnječenja ručerdama. Strast je bila u vazduhu, kao i Laletova gumena žena.
Lale izbezumljeno jurnu, ne bi li nekako spasao čast svoje nedužne supruge. Voleo ju je. Njihov seksualni život bio je ispunjen strašću, a i Klementina je bila dobra u duši. Disao je za nju i u nju. Bili su kao nokat i meso, s tim da je u ovom slučaju nokat urastao u meso. Nije mogao da dozvoli da oskrnave njenu nevinost njemu ispred nosa. Kad, umesto da skoči kao panter, Lale bi oboren Milojicinom desnicom i trenutak kasnije vezan za sto boje mahagoni. Morao je da gleda, kao poslednja gnjida, kako bezdušnost biva jasna u svom najbestijalnijem obličju.
-Ne! Ona ima dušu! Ostavićete joj traume!, vriskao je jadni obućar.
Ali dlakave ruke ispresecane spletom vlakana i vena, počeše da grabe jadno telo poluispumpane Klementine, nanoseći joj neprocenjivu štetu.
Gledajući ovaj bezdušni pir, Suklepa se doseti: u lutki je možda nešto, nešto kao dokaz i rešenje misterije. Sledećeg trenutka uze nož da raspori sirotu Klementinu. Vešto je pronalazio lutkine slabe tačke i isecao komad po komad gume, koji su je činili seks mašinom. Nemoćni Lale, cvileo je. Klementina ga je gledala svojim beživotnim i tupim pogledom, kojim kao da je preklinjala da joj pomogne. Umesto poraza, obućar poče da oseća nalet besa. Nape svu svoju snagu, mahagoni nogar puče, lisice skliznuše na pod i Lale se oseti slobodnim. Čvornovati prsti sklopiše se oko drške noža, pade mu mrak na oči i otpoče tranžiranje organa reda. Znao je da čini jedinu ispravnu stvar.
Sutradan su ga pronašli kako sedi zagledan u jednu tačku, držeći, sada već potpuno ispumpano telo lutke mu najdraže.
Kome je prodao cipelicu, osta tajna. Nije bilo lako rešiti ovaj slučaj. Ubistva su prestala iznenada baš kako su i počela. Nakon nekog vremena, krvoproliće u Vinjagama prekri veo zaborava i kolotečina uze svoj danak.
„kožni metak“
Tačno ta rečKožni metak3 definicije →
Uzimam pušku i pucam na ptice.
Pet ura ujutru, ljeto, osmanulo se. Ni magle kotlinske nema, toliko nas je dan iznenadio. I dalje sjedim sa dedom na panjevima. Gajba piva nam je skoro puna ambalaža. Rakija se prosula - deda veli da smo pili. Pljuje u roznjikave šake i stavlja ih na koljena. Mlad žmiri starački na telefonsku žicu, očijuka vrapce.
- A jebem li im...
- Djećeš deda, śedi!
- Uh, dovedi mie...
- Śed! Neka tu śekiru, vrći ovamo!
- Na ti je, naprala te!
Deda ustaje i kreće u kuću. (Deda uopšte nije deda, nego mu ostao nadimak otkako je dva puta zaredom ponavljao šesti prije trijes godina. Dogurao je do osmog, pa su ga dali u malinare. Porodična tradicija. Vazda je kukao zbog toga: Ostali idu u drva, a ja u maline. Zbog toga se i tjerao da ide u drva. Ali ga nije bilo ni 70 kila, pa bi se danima liječio od svakog odlaska u sječu).
Napujdao se, a ova njegova kuća je pretijesna za kondenzovane oblake. Ja sam ostao da sjedim ispred, da čuvam dedine vrapce i da čekam Sunce, sve vrijeme osluškujući, iščekujući da u kući zagrmi. Da probudi deda ženu, da se zalomi svadja, da ga ona onda izlomi daskom za hljeb, ili gadja tanjirom... Time ga je poslednji put promašila, i djelići porcelana su i dalje stajali razbacani oko praga.
Kućna vrata se otvaraju, i kroz njih tanano klizi dugačka crna cijev. Zatim dedina crna kosa dobrano prošarana sijedima migolji napred, a za glavom se provlači i ostatak dede, sačinjen uglavnom od dugih tankih nogu koje pijano prepliću preko praga, plašljivih sitnih ramena, i drhtavih ruku sa šakom prepunom dijabola.
- Da im jebem majku majčinu ja - ciknu deda šapatom pri izlasku, zatvarajući vrata.
- Majku da im jebem majčinu! - viknu deda promuklo nišaneći iz sjedećeg položaja.
Začu se muklo strujanje vazduha, kao da je sam dedin glas otjerao metak iz cijevi, i lomnjava keramičke zaštite sa električnog stuba. Vrapci se ne pomakoše. Laste prhnuše dedi izviše glave, iz gnijezda pod krovom. Deda, prenut, zabode kudnak u zemlju da se spasi pada.
- Daj deda, pušti vrabaca...
Dedu puška više nije zanimala - ostavio je da leži pored panja. Meni je bilo muka da ustajem po nju. Zaboravio je i na vrapce. Samo je trijezno gledao ispred sebe, umorno i krečno. Posegnu ka gajbi i izvadi još dva piva. Otvori ih pravim otvaračem.
- Koje nam je ovo deda?
- Zadnje.
Za psetovo takmičenje
Malo je stvari u životu koje toliko impliciraju na seks, kao vožnja u gradskom iliti grackom autobusu. Toliko različitih profila ljudi i toliko zanimljivih situacija na jednom mestu, može da obezbedi samo gracki autobus na nekoj dužoj liniji.
Zabava počinje od samog ulaza u bus...
Kad kavaljerski propustiš oćnu guzatu tinejdžerku da uđe pre tebe, da bi mogao da joj šmekneš kantu dok se penje na ona 2-3 stepenika. Zauzimaš odgovarajuću poziciju sa dobrim pregledom celog busa, krećeš da se igraš profajlera...
Snimiš dedu koji drži ruku u džepu i trese se. Dileme nema da je to od Parkinsona, al ne moš da ne pomisliš da je i on upiljio u sisatu Milfaru preko puta i da sapunja mačora.
Tetka jadna ne okreće glavu od prozora jer joj je neprijatno. Nije ni svesna da iza nje stoji sredovečni dobrodržeći gospodin koji sa visine, preko njenog ramena zija u raskošni dekolte i zahvaljuje se putarima na loše održavanom drumu.
Napucani bilder u bodi majici visi na rukodržačima i pogledom lovi ikog ko je primetio njegov vretenasti mišić koji je juče uz pomoć hemije uspeo da istera na videlo. Disfunkcija njegovog ljubavnog mišića je sad marginalna stvar...
Mada, kad pogleda mršavu studentkinju koja se drži za šipku i u oštrim krivinama glumi striptizetu u pokušaju, on skonta kako ona ima malu šaku u kojoj bi i njegova zakržljala ćuna izgledala moćno...
Dve drugarice sede jedna kraj druge, prepričavaju detalje sa sinoćnjeg dejta i kikoću se kad se neka pikantna činjenica iznese na videlo, a mladi napaljeni srednjoškolac čeka da čuje završnicu, šatro kuckajući poruke na telefonu. Trebao je izaći pre par stanica, al šta mari, on jednostavno mora znati jel ova riđokosa primila metak u Košutnjaku...
Na stanici utrčava buljuk balavica kojima sise nikoše pre zuba, i uz smeh i galamu zauzimaju šarage. Jedna vadi ogledalce i poravlja jarko crveni ruž. Taj gest nije ostao neprimećen od strane nekoliko klinaca u flafičastim majčicama i sa jež frizurama. Uz bockanje laktovima, kroz zube komentarišu kako bi joj nešto drugo munuli u ta polu-otvorena, napućena fejzbuklijaška usta.
Atmofera doživljava kulminaciju ulaskom jedne prepičke. Po odeći bi mogla biti i skupa rava, seksi sekretarica ili učiteljica na koju smo svi šetali kožuru. Muškarci uvlače stomake, žene isturaju grudi, podsvesno se trudeći da eliminišu konkurenciju i zadrže pažnju mužjaka na sebi... Jebi ga, atavizam često ispliva na videlo... Ona dominira rasklimatanim autobusom, u previsokim štiklama sigurno gazi kao da je oslobodila grad. Prilazi muškobanjastoj, kratko ošišanoj devojci obučenoj u kombat stajlu, a koju niko nije primetio, grli je suviše prisno i ljubi u usta sekund duže od normalnog... PU JEBEM TI ŽIVOT!
Ulazi kontrolor...
Napokon, i ja ću nekog da jebem...
-Kartu molim...
-Opalim te golim!
-Zvaću policiju gospodine...
-Dobro smirise, šala mala, imam osam!
-Čega osam?
-.......
Tradicionalni domaćinski običaj spasavanja šljive od pošasti zvane pekmez, a u poslednje vreme i ove nove nazvano "konzumna šljiva", jebem liga. Elem, postoji mnogo recepata da se napravi kvalitetna izuvača iliti mučenica i ne bi trebalo mnogo polemisati oko toga. Jeste da postoje razlike u kvalitetu, ali kad je kriza i kad nema rakije, i komovica dobro dođe.
Peče se rakija i od drugog voća, ali šljiva je ipak pionir rakije.
Da bi ispekao rakiju moraš da imaš *šljiva. Valjda znate šta su šljive lebgajebo. Poželjno je da ima što više, da ne pališ kazan radi jedne šarže. Šta je sadkazan? E viš gradski dečače, kazan je veseli stroj koji se sastoji odkotla i pećis jedne strane ičabra, sa druge strane, koji su povezani jednom cevi. Dakle, u kotlu kuvaškom*, iz kojeg isparava alkohol sa raznim mirođijama. Ta para prolazi kroz onu cev do čabra u kome se para kondenzuje i prirodnim padom pada i rakija ističe iz cevi na dnu čabra.
Da ne bude zabune i da se više ne misliš "Šta je sad kom koji kurac?" odmah da pojasnim da je to šljiva koja je odstojala u kaci ili nekom drugom sudu, koji ne bi trebalo da ima zapreminu manju od 200 litara, najmanje 21 dan, a može i duže.
Aha, sad se pitaš " A čabar?". E čabar je metalna posuda zapremine ne manje od tristo litara.(Moj kod kuće ima 700 nakon preinaka u režiji mog ćaleta, koji mu je badevej spao na prste i polomio dva prsta na nozi). Čabar se napuni HLADNOM vodom, i ona cev koja se privrće na ovu koja ide kroz sredinu čabra dole do izlaza za rakiju, hladi se tom vodom. Voda mora da se odasipa iz čabra i zamenjuje novom hladnom pošto i voda hladeći paru u cevi preuzima toplotu od pare i zagrejava se. Ako to ne napraviš kako treba jebo si ježa pošto rakija može da ti ispari, a to onda nije ništa, odnosno pojo si govno i popušio kurac.
Kotao ima ručku za mešanje i kad je šljiva u pitanju neophodno je promešati kom u pravilnim vremenskim intervalima ne dužim od dve minute otprilike. Ako je neko drugo voće treba mešati češće. Vatru naravno treba bugijati koliko se može ali ne previše ko sivonja, a ko te jebe ako prethodno nisi pripremio suva drva.
Naravno, tu priča tek počinje, pošto rakija kad poteče neophodno je na odgovarajući način izmeriti jačinu rakije. Reći ću samo tutorijal verziju ne upuštajući se u male tajne velikih majstora. Dakle, rakija teče, a ti imaš *gradkojim se meri jačina rakije. Nije grad kao naselje, nego grad kao naziv mernog instrumenta, šta si se zbunio odma'?! Tad se rakija 'vata na određen broj gradi. Meni lično paše tu neđe oko 18 gradi tj. 45 stepeni, mada ima onih koji vole i jaču i slabiju. Što rakije više ističe mora češće da se meri. Kad jednom izmeriš, a meri se tako, što grad (podseća na toplomer) staviš u rakiju i on k'o plovak stoji i zaustavlja se na visini broja stepeni koliko ima rakija, i bude željena stepenaža odnosno gradaža, skloniš to u stranu, a podmetneš neki sud i sad 'vataš patoku (odomaćeni naziv za slabu rakiju). Jačinu patoke određuje motoda kašike. Naime, dok patoka ističe uzmeš malo kašiku i pustiš da nacuri i prospeš u peć od kotla. Pušatš da curi sve dok se javlja plamen. Kad ne bude plamena onda ide istavljanje kazana. Istavljanje jeprocedura brate razumeš ti mene* kojom se onaj prokuvani kom izabacuje iz kotla i stavlja novi. Prvo pripremiš novi kom u kantama koje staviš tu blizu kazana da imaš spremno vole da ne letiš posle. Onda lepo prineseš korito koje si ranije pripremio, a ne sad da ga tražiš i jebeš ženi mamu zato što je u koritu šrot za svinje. Korito staviš pored otvora za kom. Otvoriš poklopac otvora i skloniš se da te ne spuri vreo kom. Kad istekne kom zatvoriš otvor i uspeš novi sveži kom i malo vode da ne zagori i nastaviš da mešeš. Tada si nastavio novi kazan. Odmakni sad ono korito sa vrelim komom i gledaj da ne upadneš u isto pošto si već verovatno dosino koju. Kad vidiš da je sve lepo krenulo zaduži nekog da meša i loži, a ti otiđi po pečenjeke u kuruze. Nije valjda ćuskijo da nemaš pečenjaka! Vratiš se lepo i pečenjke staviš na žar ispod peći da se prže dok ti pripremiš soli i belog luka da imaš za pečenjeke.
Sasvim je normalno da ispališ koji metak iz prangije koju kao domaćin čoek moraš da imaš da bi celo selo znalo da se u tebe peče rakija i da svrate na proširenu degustaciju. Poželjno je da svo vreme ostaneš trezven koliko toliko da se ne nasloniš na vreo kazan i da NE IZVRNEŠ SVE I SJEBEŠ RAKIJU!
Za sve indikacije i mere opreza.....
Teška muka putnika-smrtnika za vreme odmoranja. Karakteristični pogledi preumornih ljudi, praćeni kletvama i molbama, upućeni za sto gde sede vozači autobusa.
Negde u ranim jutarnjim časovima, autobus staje na drugu pauzu. Majstor Zoki je zaustavio bus kod Šapca.
- Jen, dva, jen, dva… poštovani putnici, napravićemo pauzu u trajanju od 25 minuta.
Putnici izlaze iz busa i svako ide na svoju stranu ali svi sa zajedničkom molitvom: Samo nemoj da jedu!
Ali, šoferski stomak krči. Zoki i kolega mu Bane se već grle sa konobarom i rukama pokazuju šta da donese. I naravno, pauza će se odužiti.
Mala Jana: Mama, a kad ćemo poći, spava mi se…
:počinje plač:
Janina mama (inače, mnogo dobro pička): Evo, samo da ove čike ručkaju pa idemo.
U sebi pomišlja: Gde li vam stane tolika hrana? Da l' ti je želudac od rosfraja?... još i ova moja počela da pizdi! Dabogda vam se creva zavezala!
Blago teleći pogled je tražio oči šofera.
… što mi je smešna ova plava žena…
Toma: Hoćeš li još jedan sendvič?
Bisa: Ma, ne znam kad ćemo poći, bolan, sad se razmišljam da l' i kafu da naručim. Svo vreme ih gledam i molim Boga da ostanu još malo da ljudski ubijem kafu.
Toma: Ko ih jebe! Momak, donesi meni još jedno pivo i za ženu, sendvič i kafu!
… plava žena prođe pored mene…
Šoferi uveliko naručuju još jednu šopsku i flašu kisele.
Dana: Gledaj onu fuksu!
Žana: Pusti me ženo draga, ne vidim na oči. I ovu cigaru jedva vučem. Koja fuksa, imamo ih tri?
Dana: Ona što je ušla u Loznici. Pogledaj! Jok, još im na kurac sedi.
Žana: Aha…
Dana: E, sad smo najebale. Naručili su i za nju da ždere! Šta nama fali, ajde reci? Žana? Žanče? Ti si zaspala?
… jebo te, šta hoće ova plava žena od mene…
Dalibor: Ali, tata, ne mogu brže! Velika mi je pljeskavica!
Tata: Šta ne možeš? Pogledaj kol'ki si!
Dalibor: Prvi put kad smo stali umalo se nisam zagrcnuo koliko si me požurivao a mogao sam još dve da pojedem.
Tata: Pravo kažeš sine! …pogled ka Zokiju i Banetu… Mamu vam jebem!... Konobar, donesi kafu i kolu.
… meni ova žena stvarno postaje smešna…
Mama i Jana dolazi do šoferskog stola i konobar donosi turu pića za svo četvoro i sokić za malu.
Deda: Baba, kol'ko je sati? Trebali smo odavno da pođemo.
Baba. Eee, ugasio mi se telefon, đavo ga jebo!
Deda: Daj više da stignemo kući, poludeću! Treba uskoro da se puknem insulinom.
Baba se nervira, pizdi… i konačno se susreće sa šoferom oči u oči koje govore: Bude li ovaj moj fosil počeo da se treska kao trovan pacov a ne daj Bože da odapne, vadim ovaj pištolj i metak u čelo obojici i ovim dvema fuksama.
… fala kurcu, plava žena se odmakla od mene i ne moram više da se tripujem…
-POLAZIMO!
U tom trenutku neka čudna, sjajna i blistava svetlost je obasjala kafanu. Žena iz Loznice i mlada mama kreću u wc. Bisa je puvnula u kafu i isprskala se a Tomi je pena udarila na usta. Žana se trgnula iz sna. Daliborov tata je isprskao pantalone pred pisoarem koliko se obradovao. Dekica je već počeo da razmišlja o čarima i slatkoći bockanja i šećer je počeo da mu raste. Ono petoro što je bilo u busu i dalje je konjosalo (ili nisu imali love da plate ni kafu ili su stipse).
… a meni smešno pa ću da puknem od smeha…
…prođe pet minuta a bus ni da krene…
Bisa: Pička im materina, mogla sam za ovo vreme i kafu i cigaru da završim.
Deda: Zašto ne krećemo kad smo svi tu?
Dana: Čekamo one dve domaćice da se ispišaju! Sad su našle kad smo pošli.
… dve dame, zajedno sa plavom ulaze u bus…
Dana: Eee, Žana, evo one treće! Žana?
Zanat je kru' u rukama. Škola ponekad i izda, ali đubre nikad. Život nam je podmetnuo koru od banane pa danas svaki kurac ima neki fakultet, svako je neki menadžer, pravnik , ekonomista, ili nešto, jerbo niko ne voli da umoči guzicu u nauljeni kanal ili da se jebe razvodeći nekome vodu i struju po kući. Samo daj 20 deka fakulteta i uvali me u kakvo državno preduzeće, da zaskočim poreske obveznike kao Leptirca Petra Božovića. I otimaju im, otimaju, dok ne dođu do tih istih ruku, uzeli bi i njih da što udobnije češu jaja zavaljeni u fotelje, a onda ta ista ruka tljane šamarčinu , da te otrijezni, jer koliko god misliš da si bitan u svojoj foteljici, zanatlija zna da sve dođe i prođe, osim njegove sposobnosti da bude samodovoljan.
Sjedio sam u kući i maštao o svojoj diplomi okačenoj na zid advokatske kancelarije, u stvari, na istoj sam mogao izbušiti rupu i okačiti je na kurac. Usljed te besposlice čuo sam dida da nešto kucka u podrumu pa sam odlučio da siđem da vidim šta se radi.
-Đe si dide, šta radiš?
-Je l' ti opet treba para, eno ti tamo u kaputu, uzmi i da te ne vidim, vidiš da radim...
Trebalo mi je para, ali sam ipak odlučio da pomognem čovjeku prije nego što uzmem koju žutu za kavu.
-Ma ne treba, došao sam da ti malo pomognem, samo reci...
-Ne laprdaj, nisi ušao u podrum ima 18 godina otkako si tražio da ti napravim drvenu pušku da se možeš igrati rata, pravim kosišta, a ti ako hoćeš da pomogneš oteši štilu i nasadi capin.
Moj prazni pogled je zapitkivao : Šta da uradim, šta da nasadim? I slična pitanja...
-Joj, ned'ljo, uzmi sikircu, i teši štilu dok ne dođe na debljinu da se uklopi u ležište capina, k'o što tešeš onu svoju debelguzu, nasadio te Bog! I ošini jednu rakiju, valja se.
Počeo sam sa radom... I već poslije par zamaha vidio sam kako didu krvave skaču, dok navija rakiju iz flaše i gleda u mene, kao Džek Nikolson.
-Sine, nisu tebi obe lijeve. Ti ih nemaš nikako. 'Aj radi, radi, šta si blen'o u mene.
Nakon nepunih 3 minute izbio mi je žulj, a nakon 5 isti je prokrvario...
-Joj mati što me ne pobaci! Sreća pa smo sami, da se narod ne ibrati gledajući sramotu. Pa ne moreš ni biti muško kad kašike u životu nisi podigo. Oš da ideš materi da piri da prođe?
-Dide, ne seri! Ja sam završio fakultet, nisam navikao da radim, nego da učim, samo me država jebe.
-Da, zato i uzimaš od mene pare za kavu. E moj sine ja sam s ovije deset prsta napravio i kuću i sve što vidiš, i prošao kroz sve ratove i države, otimali komunisti za društvo, otimaju i ovi za sebe, al' ruke ostaše i zanat u njima, nikad nisu izdali. Jebo te tvoj fakultet, vazdan za kompujterom gledaš one drekavce, samo se bojim ostaćeš sam kod kuće pet dana, crk'o bi od gladi ne bi sebi znao narezak otvoriti. 'Aj sad izoblaj ovo kosište, mekša je ručka, ako ga uvaliim nekom za trideset maraka na konju smo, daću ti pola, a ono koje sam napraviš ako prodaš, hahhaha, ako prodaš, hahahahah uzmi sebi pare.
Mislio sam da će crknuti od smijeha...Nastavio sam sa radom...
-E dide, eto ti konjske muve na jeleku,sreća, garant ćemo prodati kosište danas.
-TLJAS ( što je letila letila je)! Da je tako, moja bi kobila crkla od dragosti, radi i ne pričaj.
Utom nam uđe lokalni političar...
-Dobar dan, čuo sam da vi prodajete kosišta, pošto je, došla nam neka delegacija iz Beograda, pa da im poklonimo kad kovač nasadi, ipak smo mi poznati po kosama?
-80 maraka-odgovori did...
-Da nije malo skupo?
-Jebo ga ti, nećeš ga ti plaćati, al evo tebi za 70, a vidi kakvo je, ko metak!
-Dogovoreno.
Kad je otišao, did se okrenu meni...
Ovako i ti deri stoku, kad budeš radio.
Na kraju dana, i ja sam završio kosište, koje nije ličilo na kosište, ali ipak me učinilo ponosnim, dok je did samo kratko prokomentarisao:
-Sine,samo knjigu u šake i metaniši nad njom, nije alat za tebe.
Prava stvar za tebe ako ne znas da pevas, a znas sta ces da kazes.
Ja sam inspirisan mojom patnjom, mojim bolom,
zenskim polom, osnovima, vozovima, starom shkolom,
za mikrofonom danas nisam solo
tu je stari crnjak gic, vec je srolan peti mic,
pozdrav mic, iskren stih, zdrav lik,
u snovima Mobiklik opet tajno krijesh shpil,
zao mi je zbog greshaka i ljudi punih laznih smeshaka i kiselih osmeha,
moja slika iznad proseka, verbalna osveta onima koji cute,
ma mogu probati sve podici sve moguce valute,
i jos da se ljute kad su moje rechi ljute,
nece moci da me sjebu, svakog dana ja imam neverovatnu potrebu,
da izjavimo po potrebi to zna svaki pravi MC,
ti sada slusas Djusa kako po ritmu rechima puca (pu-puca),
i sama pomisao na narednih par godina zivota u ovoj zemlji,
mi govori da ce moj mozak biti poremecen vakum,
ove godine sam se izvukao za dlaku,
(i da bi imao punu kesa shaku iskoristi akciju svaku i gde si sad)?,
i dok hodam nocu po kraju gde svi pocheci staju,
ortaci rolaju, psi laju i ruzni kerovi su tu (uuu),
gledaju u mene ljudskim ochima da tripujem sliku,
da piju metak u potiljak jer oni ne znaju, ma nek se jebu i one plave svinje,
i moroni kompleksashi i kurtoni vi ste moji mikrofoni,
sad lichno predstavljam ne beogradsku scenu vec beogradske ulice,
hip hop jos chuli ste, vi sto me kopirate truli ste,
zivot grub je nekad ali kesha butka sve je veca,
a to brate nije uspeh nego umishljena sreca,
gledam ekipe bash su prsle, nove generacije su psihichki pukle,
lirichki su te moje bure tukle, sa vrhova lista slushanosti svukle,
"aman do zampinje" sad se moj zeljeni stil sa ozbiljnim uplice,
pichku ubice,niko danas te ne stedi, (vishe ne vredi, sve ledi, ti uporedi),
mocnih ima mnogo ali ne i pametnih korektnih,
te loshe prijave zajebi il odjebi da pricham tebi,
ne nikad nisi video, iako istim ulicama idemo i mi se ne znamo,
pogledi se susrecu i razilaze ko dushe, na ulici si danas na ulici si bio juche,
i sutra si, stigni novac ili puko si, beshe zbog toga juche kuko si.
(Refren):
Da bi zaradio kesh, gde si - NA ULICI,
znacesh kolko smesh, gde - NA ULICI,
gde si ceo zivot proveo gde - NA ULICI.
gde ti lupa chuka kad je frka - NA ULICI.
Gic: Ne osecam se kao ranije, sve je banalnije,
ono shto bi trebalo da bude sjajnije vishe nije,
dok kisha mojih melodija lije, u meni se razlika krije, (Ugh,ugh),
A kasnije, na ulicama postaje sve opasnije, a ranije,
narkomani i nishtarije ulichnu prichu
koliko su poludeli i sami sebi klichu (ugh),
a tako elegantno, suvishe apstraktno, da li je tako,
obuci svoj sako upashcesh u prljav biznis lako,
a svako posle ima svako da te gotivi,
jer se niko parama ne protivi (ugh,ugh,ugh).
Dok je jos bio normalan.
Mir nije dugo trajao. Neprijatelj se pregrupisao i ojačao. Ovaj put nisu smeli sebi da dozvole grešku. Okupili su se u zaista jakom sastavu sa ojačanim oklopima i novim moćima. Odlučili su da istisnu trn koji ih je tako dugo peckao. Njihovu želju za osvetom pojačavala je mržnja prema nebeskom narodu.
Pobeda u prošlom ratu utkala je put našim junacima prema najmekšim oblacima u nebeskim jaslama. Harfe su bile melem za uši naših junaka i to ih je pomalo uljuljkalo, te svi uzeše vojne pemzije i uživaše tako. Ipak, neko je budno pratio. Bio je to Srpski Car Dušan!
Gandalf je preuzeo liderstvo nad mračnim silama zla i poveo ih da svojim tabanima zagade Svetu Srbsku Zemlju! Sa sobom je okupio šljam šljamova zapadne deponije: Supermena, Zagora, Čak Norisa, Antu Pavelića, Kapetana Ameriku, Spajdermena, Angelu Merkel, Mišel Obamu, Mumiju Kraljice Majke, Džastina Bajbera i Frankeštajna.
S naše strane Srpski Car Dušan koji se upravio bio vratio sa četvorostrukog letovanja pošto je njegova država izlazila na četiri mora i jedno jezero, uspeo je da okupi u tom trenutku najhrabrije i najčestitje momke koje je sveta srbska nebeska zamlja mogla da podari da se hrabro vozdignu na branik otadžbine. Junaka do junaka stajaše: Karađorđe, Ilija Garašanin, Arsenije treći Čarnojević, Vojvoda Živojin Mišić, Aleksandar Vučić, Bađi, Gordana Lazarević, Jovan Deretić, Aleksandar Karađorđević i Tvrtko Kotromanić.
Gandalf - O nebesa, o Lucifere lično, pomozi nam da pobijemo nebesku gamad!
Supermen - Marko Kraljević je odavno u penziji. saću da im jebem majku!
Ante Pavelić - Nemojte da ih ubijate! Prvo ih treba oterati u logor pa onda pobiti!:pođe da deli ostalim vizit karte Jasenovca:
Kapetan Amerika - Osveta će biti swatka!
Spajdermen - Moje pletivo je jače nego ikad!
Angela Merkel - Vratiću im za sve nepravde prema mojim precima! Neće u EU, e saće da vide!
Džastin Bajber - Pripazi malo Angela, stisala si me tvim tvojim sisurinama!
Angela - mwah!
Mišel Obama - Demokratija je moje srednje vime!
Mumija Kraljice Majke - mmmmmmmmmmmmm mmmm mmmm!
Frankeštajn - Spojiću jednog super junaka od nas svih!
Srpski Car Dušan - Nemoj da vidim ijednog dezertera majku vam krvavu jebem! Zakonik važi za sve!
Vojvoda Živojin Mišić - Moja taktika je superiorna!
Ilija Garašanin - Kurac je superiorna! De nam je sad Sveti Savo!
Bađi - Opušteno momci!
Gordana Lazarević - pevuši :mala žena od velike slađa, mala žena u srce pogađa:
Tvrtko Kotromanić - Spreman sam za borbu, ojsaaaa!
Karađorđe -Ustaćemo protiv dušmana!
Arsenije Treći Čarnojević - Ako bude bežanije ja ću da vodim!
Aleksandar Karađorđević - Navući ću ovaj štit da me metak ne pogodi!
Jovan Deretić - Ni smo predodređeni da pobedimo, zato što je poglavica iz Zulu plemena bio Srbin!
Aleksandar Vučić - Čim pobedimo, da vas na brzinu pohapsim pa da idemo u reforme! I završavaj ovaj rat do izbora!
Gandalf posla prvi val napada!
Supermen odlučno krenu, a za njim pohitaše Kapetan amerika, Spajdermen, Džastin Bajber, Mumija kraljice majke i Zagor! Supermen udari Karađorđa i odbi mu glavu sa ramena! Ali glava se sama vrati!"To samo može moj kum supermene decxko!", reče Karađorđe. Supermena dočeka Vojvoda Živojin Mišić na svoju junačku sablju od kriptonita i jeba mu kevu kroz bubrege. Zagor krenu na Vojvodu ali se Živojin vešto izmače i Zagor pade u pičku od Vendi, i to mu je bio kraj. Spajdermen baci mrežu na Bađija, ali mreža spade sa masne Bađijeve kose i Bađi dunu jednom u Spajdermena. Spajdermen pade i reče:"Šta si jeo leptejebo!" Bađi pođe da peva, a Spajdermen baci još jedenu nit i omota sebi oko vrata i udavi sam sebe! Mumija Kraljice Majke krenu na Jovana Deretića, ali Jovan upomoć pozva Stare srpske pretke Keopsa i Tutankamona, a kad ih ugleda Mumija pođe da se krsti i pokloni se Tutankamonu koji zajedno sa Keopsom pođe u dabl penetrejšn Mumije Kraljice Majke, a Jovan Deretić stoji sa strane i cepa se od smeha i viče :" Esam reko da su Srbi, esam reko!". Džastin Bajber udari na Gordanu Lazerević, upade joj u sise, izgubi se, još nije izašo, a Gordana pođe da peva Vidovdan! Kapetan Amerika opet pobeže.
To ohrabri Aleksandra Karađođevića i Iliju Garašanina koji se suprostaviše Frankeštajnu koji je u međuvremenu napravio mutanta između Mišel Obame i Angele Merkel - Stavio je glavu Angele Merkel na biceps Mišel Obame kojoj je lice prebacio na međunožje, a na mesto lica stavio jednjak od Angele i tako to. Uglavnom, napravio čudovište neviđeno koje pljuje silikonske metke i baca žar iz međunožja. Čudovište i Frankeštajn krenuše na Iliju i Aleksandra. Ilija zastade: "Jebem ti koljivo pa mi nemamo nikakve specijalne moći!" "Misliš?", reče Aleksandar Karađorđević i skide jednu značku sa grudi i pogodi Frankeštajna pravo u glavu! Čudovište sastavljeno od Mišel Obame i Angele Merkel ujede Iliju Garašanina za nogu, ciknu Ilija kano guja ljuta, od bolova mu ispade zub i frknu se na Aleksandra i pogodi ga u ono preostalo ordenje i rikošetira se u čudovište koje pade ko pokošeno!
Krenu Gandalf sa Antom Pavelićem da ubije srpske junake kad se diže Srpski Car Dušan, Arsenije Treći Čarnojević, i Aleksandar Vučić. Udari Gandalf našeg Dušana onom svetlećom motkom, Dušan pade. Arsenije treći Čarnojević gurno Pavelića pod svoje skute i pričešćuje mu usta svojim bosiljkom. Aleksandar Vučić ustade hrabro, skide naočare, pa ih vrati, pa ih opet skide, skoči na Gandalfa, a Gandalf kad je video onolike usne prepade se i pođe da beži, a Aco ide za njim i viče:"De ćeš pičko, bežiš od reformi!" Tvrtko Kotromanić nije ni trebo, bijo u rezervi! Bađi zagrli Gordanu Lazarević i zajedno zapevaše:" Srpkinja je mene majka rodila!" Ostali se pridružiše i krenuše put Beograda da proslave, a zapadnjačko smeće pobeže na deponiju.
Ko je pažljivo čitao video je da nema Čak Norisa. Zar stvarno mislite da bi Čak napao nebeski narod. Eno Čaka u Visokim Dečanima, zamonašio se zajedno sa nindža kornjačama.
Svima nam je vrlo dobro (nadam se), poznata priča o hajdučkoj četi hrabrog Jovanče i njenim doživljajima autora Branka Ćopića. Međutim, ono što većina ne zna jeste činjenica da pisac, usled svoje smrti nije uspeo da objavi nastavak, bolje rečeno, kraj epopeje ove družine. Zbog sve većeg pritiska Komunističke partije na njega, on izvršava samoubistvo, a njegovu knjigu pleni OZNA, i ostaje zauvek nepoznata. Do danas!
Naporom vaše malenkosti pisca, i mog pouzdanog i nažalost, po njegovoj želji, tajnog izvora (zvaćemo ga Radoje) ova priča dolazi i do vaših ušiju. O peripetijama kojima je knjiga došla do samog Radoja pričaću jednom drugom prilikom. Nažalost, još uvek nisam u mogućnosti da knjigu objavim zbog Radojeve lične bezbednosti. Medjutim ovom prilikom, omogućeno mi je da, makar samo za vaše oči, iznesem radnju izgubljene knjige pod naslovom "Orlovi rano lete- ostvarenje sna".
Naravno, san na koji pisac misli jeste komunizam. Ali, kako se svi svesti sistemi sastoje od sitnih šrafova, tako su i naši heroji morali da pronađu svoju ulogu u novonastalom, besklasnom društvu. Neki od njih bili su više, neki manje uspešni u ovom naumu... Ali da ih pogledamo, hoćemo li?
Jovanče.
Negdašnji vodja hajdučke družine, i jedan od najboljih ratnih kurira koje je NOB video, našao je svoje mesto u pod Crvenim Suncem. Zahvaljujući prijateljstvu sa Nikoletinom Bursaćem, uspeo je da udje u krugove partijskih rukovodilaca, te da sklopi, kratko, ali snažno, prijateljstvo sa Milovanom Djilasom. Zajedno sa ovim išao je u u Moskvu, kako neki kažu po dalje instrukcije, a po tvrdnji drugih, da se odupru uticaju SSSR-a. Medjutim, ono što Djilas nije znao jeste bila činjenica da Jovanče bio poslat od strane "viših istanci" da služi kao kontrolor Djilasovog držanja pred delegacijom Sovjeta, jer se već tad smatralo da je imao izvesnih staljinističkih skretanja. Izveštaj druga Špičkina, kako je bilo Jovančino šifrovano ime (jer složićete se, Jovanča i nije neko milozvučno ime) bilo je krajnje nepovoljan. Po dolasku u Jugoslaviju, on je dobio naredbu da Djilasa privede, te da dobija pravo na posedovanje njegovom stana i sve pokretne imovine. Starinskih shvatanja, Jovanča je u ovu ubrojao i gđu. Djilas (šifrovano ime Kučkova) i pravio je razne karambole u stidnim oblastima pomenute dame. Bruka je izbila kada je jedne noći, po povratku Djilasovom, Kučkova u zanosu strasti, dok je Milovan plevio vrisnula Jovančino ime. Ovo je bila kap koja je prelila čašu, i Djilas, inače poznat kao milosrdan čovek, postavlja kao svoj životni cilj da ubije Jovanču. U tome je i uspeo. Čak 3 puta. Vidite, u medjuvremenu drug Jovanča je postao isuviše važan da nema svog dublera, te je, i pored ovih par smrti, njegov rad mogao da se mirno nastavi. Negova karijera bila je blistava, ali je došlo do naglog završetka kada je, razočaran Miloševićevim režimom, i oduševljen mladjanim Draškovićem, prešao u opoziciju, za koju je takodje radio mnoge subverzivne akcije. Medjutim, jedne kobne noći u Budvi, dok je sa Draškovićem pušio marihuanu, i dobijao blajv od Danice (kako se čini, mada nije sasvim jasno, zbog dobijene opklade ali je sasvim nejasno kakve), metak, nespretno usmeren pogodio je Vuka u uvo, baš dok je recitovao Gorski Vijenac unazad, nadajući se da će to i ogromne količine vutre prizvati Vladiku, odskočio je od njegovog uveta i pogodio Jovanču u glavu. Kao visoki funkcioner tajne službe, nikada nije dobio bajnu sahranu. Jedni govore da ga je Danica uprtila na ledja i u jednoj mračnoj noći bacila kraj jedne hladnjače (neki govore da je dalja priča o Jovančinom telu detaljno opisana u filmu "Mrtav ladan"), dok još dan danas po Beogradu kruži priča kako je samleven i stavljen u prvu, i najprodavaniju, verziju bureka sa mesom pekare "Hleb & kifle". Tako je svoju tužnu sudbinu završio harambaša Jovanča.
Stric
Pravo ime mu je bilo Stevo, ali je bio najviši u razredu, te su ga zvali Stric. Stric je inače imao kompleks niže vrednosti u odnosu na Jovanču, te je uvek pokušavao da ga nadmaši. Jedno od njihovim takmičenja pokazaće se kobnim za mladog komunistu Strica. Naime, opklada je bila ko će prvi uspeti da pojebe prvu damu Miru Milošević. Kružile su razne priče; te ovaj je, te ovaj je, ali je samo jedna stigla do Slobinih ušiju. "Stric je jebao Miru", brujala je zgrada Predsedništva tog dana, a Predsednik nije mogao sedeti skrštenih ruku. Istog dana, u Stričevu kuću poslata su dva "čoveka u sivom" kako su ih očevidci opisali, sa zadatkom da smaknu Strica. Medjutim nije nadjen na svojoj adresi. Detaljnim pretresom njegovom stana nadjeno je samo par nagih slika prva dame ispod njegovog jastuka. Stric je ispario bez traga i glasa. Pojavio se tek par godina kasnije, kao poručnik Mitar Torbica, u ratom zahvaćenoj Bosni. Kao vodja paravojne jedinice "Mitrovo jato", bio je veoma ugledan, te se sa njim, i kada je njegov novi identitet bio provaljen, nije moglo tako lako obračunati. Iz tog razloga, Milošević prihvata osnivanje Haškog tribunala, sa jednim važnim uslovom, koji je kasnije bio izbrisan netragom iz originala: da se Stric optući za ratne zločine i da mu bude zagarantovana kazna smrću, vešanjem za muda sa spomenika Knezu MIhailu. Medjutim, sreća je varljiva; Stric, vazda pomaman na pičke, pokušao je da kresne jednu mladjanu snajku, ne videvši tetovažu velikog latiničnog slova U na njenom vratu. U trenutku kada je bio na takoreći jedan otkucaj srca od svršavanja, osetio je sekiru koja mu se zadaba u teme, i čudovišni smeh malde Hrvatice, za koju je kasnije utvrdjeno da je bila niko drugi do Jadranka Kosor. Takva je bila sudbina nesrećnog Strica.
Đoko Potrk
Slavni pesnik mlade družine nažalost nije naišao na razumevanje komunističkog društva. Stihovi: "Druže Tito, nešto bi te pito, gde je moje sa tavana žito" , označili su kraj karijere ovog plodnog pesnika. Brzo se odao kocki i piću, te druženju sa raznim sumnjivim tipovima, još sumnjivijih seksualnih sklonosti. Tako se i desilo da je nesretni Đoko upoznao mladjanog jebača Vojislava Koštunicu. Provevši pet godina kao Vojin ljubavnik, Potrk je uhapšen tokom jedne racije koju je Služba sprovela na orgijastičnoj zabavi u Vojinoj kući. Uspevši da pobegne iz zatvora, razočarani Potrk se okreće mračnoj strani svoje ličnosti i postaje verovatno prvi srpski transvestit, poznat kao Magda Šurnjikova, te nastavlja svoj život kao kraljica beogradskih noći. Nakon ovoga gubi mu se svaki trag.
Nik Ćulibrk
- zvani Amrikanac. Mladi Nik nikada nije ni slutio da će mu ovaj nadimak upravo doći glave. Tokom hajki 1948, pada i mladi Nik. Život na Golom Otoku u potpunosti je slomio Nika, ali ga je takodje i ubedio da u Jugoslaviji nema mesta za njega. Odmah nakon izlaska sa Otoka, počinje da radi na dobijanju vize za Ameriku. U ovome biva više puta odbijen, te uzima stvar u svoje ruke. Sa par gaća i dve košulje, krišom prelazi granicu i pešači Evropom sve do Francuske, gde se ukrcava na jedan ribarski brod koji je bio usmeren prema SAD. Ovde počinje novi život za mladog Nika, pun optimizma, mogućnosti, sreće... Ili ne? Vlada Sjedinjenih država se ne odnosi baš najbolje prema jugoslovenskim prebezima, te biva odbijen za mnoge poslove. Nakon što je uhvaćen kako oralno zadovoljava muškarca za jedan Big Mek, Nik odlučuje da uzme svoj život u sopstvene ruke i da krene put industrije koja se u to vreme naglo širila - pravljenju pornića. Okuplja tada još nepoznate zvezde i počinje da pravi neke od najboljih porno filmova sa one strane Atlantika. U to vreme počinje i njegova velika ljubav sa mladom glumicom trans filmova Magdom Šurnjikovom. Brzo shvativši potencijal mladjane pornićarke, Nik joj smišlja novi alibi i ona postaje trans zvezda Hali Beri. Medjutim, njena slava je kratko trajala. Naime, usled pojave američke glumice, istog imena (koje naravno nije pravo već je preuzeto kada je mladjanja crnkinja šašoljila uz klasike Hali Beri), Ameriku obuzima manija za ovom mladjom Beri, i njena zvezda počinje da bledi. Nije nam poznat njen kraj, medjutim znamo da je radila kao spiritualni vodič mnogim trans glumicama poput slavne Mariane Kordobe, Tifani Star, Bejli Džej i mnogih drugih. Što se tiče samog NIka, ljubav ga je ubila. Nakon što je odgovorio na molbu Magde da jednom ona izvrši penetraciju u njegov rč, dobio je krvarenje od rane koja je tom prilikom nastala (na starim arhivskim snimcima koje smo pregledali, izgleda da je sama Magda/Beri imala alatljiku od impozantnih 28 centimetara), i usled nebrige oko iste umro od trovanja krvi.
Nikolica
Namladji dečak u družini bio je Nikolica sa Prikolicom, svojom kerušom. Detalji iz života ovog lika družine nisu nam poznati, jer je sam pisac više puta pokušavao da rukopis spali, te je prilikom jednom ovakvog pokušaja izgoreo odeljak o Nikolicinoj sudbini. Jedina stvar koju pouzdano znamo iz Radojevih izvora jeste da je Nikolica proveo četiri godine u zatvoru zbog zoofilije, a da mu je keruša bila oduzeta, te udomljena na nekom mnogo boljem mestu. Sama keruša doživela duboku starost i imala šestoro dece, od kojih je šiorem auditorijumu najpoznatiji Sima, pas iz kultne serije "Srećni ljudi", čije pojavljivanje majka nažalost nije uspela da vidi. Naime umrla je tri dana pre emitovanja epizode u kojoj Golubovići upoznaju Simu.
Ivan Popović Vanjka
- Vanjka Široki, Vanjka Rus. Samo ovo ime bilo je, poput Nikovog, kobno po mladog Ivana. Uspevši da se izvuče hapšenju u Jugoslaviji, beži put Rusije, i biva svečano dočekan na dvoru Crvenog Cara lično. Nakon ovoga obavljao je niz poverljivih poslova za Staljina. Medjutim, kako kaže izreka: "Što si bliže vatri, pre se opečeš". Ovo se pokazalo istinito i u Vanjkinom slučaju. U vreme velikih Staljinovih čistki umalo nija stradao i sam Vanjka. Medjutim, spasla ga je činjenica da je bio Jovančinom drug, i Komunistička partija je brzo reagovala i kao uslov pomirenja dve zemlje označila potrebu da Vanjka ostane živ. Ali, kada je došlo do razlaza Jovanče i Vanjke (do dana današnjeg nije nam poznato zašto, ali su po Moskvi kružile glasine da se Vanjka, u pijanstvu izmokrio u Jovančinu votku te je ovoga to razljutilo), on više nije bio potreban ni Titu, ni Staljinu. Poslat je na rad u Sibir, gde ga je ubio nekakav čičica, jer mu je pojebao ćerku. Plod polnog opštenja Vanjkinog i mlade Ruskinje bio je i više nego značajan; iz njega se rodio niko drugi do Jeljcin, potonji vodja SSSR-a.
Toliko o tome dragi prijatelji. Nadam se da ste uživali u otkrovenju koje je ovaj članak izazvao kod vas. Do sledećeg vidjenja, ostajte mi zdravi.
Mast hev svake kuće. Ko u kući nema M-57 'tetku' , M-48, ili bar metke 7.92mm, e onda jebiga. Zasnovana na Mauseru K98, odličnog kalibra 7.92x57mm, odlična je lovačka puška, ako je održavana,onda je vrlo prijatna za pucanje. Kad se naviknete, i trzaj postane slab. U ratu su na mnoge postavljani 'Zrakovi' snajperski nišani, stvarajući fantastične snajperske puške. Negdje sam vidio doradu sa 'Dragunovim' PSO-1 nišanom. Kao stvorena za svadbarske prilike, rođenja i krštenja. Na svakoj svadbi, kad počne da 'gori', čuje se pucnjava kao da je bojno polje. Što pištolji, što M-48ice, a ako se negdje nađe, čuje se i M-72 jurišna automatska puška.
Duga je definicija, al', što na umu, to na drumu.
Obred u crkvi je završio. Već pod čokom od silnog ranojutarnjeg nazdravljanja, nenaspavan od zadnjih priprema kod kumove kuće u komšiluku, izašao je iz crkve. Kum mu je po ko zna koji put prišao i nazdravljao. Te za sreću mladenaca, te za mir u kući, te za zdravu djecu, te za ovo, te za ono. Nasmijao se i eksirao još jednu rakiju, ipak se kumu ženio sin, a mlada je bila njegova sestra od tetke, najbliži rod. A sad nazad kući. Majka i sestra će sa ostalom rodbinom, on treba da skoči do trgovine u kupovinu cigareta i da se presvuče u nešto komotnije, mrzio je odijela. Al' ajd', obukao je i odijelo, nije obukao odijelo još od srednjoškolske mature, a što se mora, nije teško. Kada je otključao svoju Oktaviju, sinu mu ideja da bi mogao uzeti malo rakije za put, nema policije, te pozva kuma.
-Kume, mo'š malo odliti, da imam za puta?-reče mu dok je iz auta vadio malu pljosku.
-Ma sve za mog kumića.-odvrati kum, očigledno pijan, te mu odli. Istina, malo je i prosuo, ali je imao opravdanje, jebiga, bio je pijan. Sjeo je u auto i upalio ga, mahinalno vadeći cigarete i upaljač. Obavivši kupovinu, kao vjetar je jurio putem, posmatrajući predjele koje je kao klinac nebrojeno puta gledao dok je busom išao u školu. Ali sad je druga godina novinarstva u Beogradu, a u selo nije svraćao odavno. Brzo je stigao kući, obukao crne džeparice, crne patike i crnu kratku majicu, jebiga, sportska elegancija. Pođe, gore iznad, na puškomet od njegove kuće, je već gorilo. Prolamao se i pokoji pucanj.
-Kum je garant izvadio tetku.- pomisli u sebi, smijući se.
Upaljena cigareta, njegov trejdmark od kada je krenuo u srednju školu.Kada ga ugleda mladenka,zagrli ga i reče:
-Okani se toga. Vidiš ovog moga,sad ni ne pomišlja.
Pogleda u kuma i nasmiješeno reče:
- Papučo jedna.
-Vidimo se za dvije-tri godine.-odvrati kum smijući se.
Nije bio nešto raspoložen, imao je dosta stvari u glavi.Čudo živo, nije bio pijan, a sam je rekao da će biti demoliran. Ima vremena. Muzika je bila odlična, za divno čudo, bilo je svega. Najednom, vidio je kuma kako ga rukom doziva, u drugoj držeći M-48.
-Oho, kume, vadi se i teška artiljerija.
-Jašta kumče, sad kad vidiš belaja. De još jednom da nazdravimo za sreću mladenaca.
eksiranje
-Ti imaš čast da pucaš. Ček' samo da zovnem ovog malog... Momčilo, sine, de donesi svom rođi one metke što držiš.-derao se da nadjača muziku.
Dojurio je Momčilo kao vjetar.Klinac, šest godina maksimalno, ga upita.
-A ti znaš pucati iz puške?- a u pušku zuri kao u Boga, oči k'o fildžani.
-Znam.-reče smiješeći se.
Stavio je tri metka u pušku,i repetirao ju. Opalio je. Prošlo je dosta, rame se odviklo od trzaja, ali bez većih problema je iskontrolisao pušku. I tako tri puta. Svaki put kad bi opalio, prikazao bi mu se otac. Kad je izbacio zadnju čauru, u oku mu zaiskriše suze. Kum, već pijan kao crna zemlja, gotov za zaplakati.
-Eh, da ti je otac živ...- i rasplaka se čovjek kao kišna godina.Stade ga smirivati,ma dobro kume, život je takav, i kum se lagano oraspoloži.
-Lakše malo sa rakijom, treba nešto i za sutra.-reče kumu dok je ovaj odlazio u feštanje.
-Bez brige kumić, sve rezerve su izvučene, ima rakije.
Razmišljajući o tome kako je kum neuništiv po pitanju rakije, u jednom momentu,u vidokrug mu je ušla ona. Nije ju vidio od srednje, on za Beograd na novinarstvo, ona generaciju mlađa od njega. Bili su dobri u srednjoj. Smirivala je istog onog klinca koji mu je bio dostavljač municije, mlađeg brata.
-Intendant je nemiran?
Okrenula se brzo, a njega kao da je metak pogodio. Crni minić, izgledala je kao avion. Istina, bila je prelijepa i u srednjoj, ali sad je starija. Očarala ga je na blic.
-Ohooo, vidi ti njega, pa 'de si Beograđanine, nema te odavno. Pita se narod gdje si nestao, neki rekoše da si zapalio za Moskvu.
-Auf, da bar jesam. Kakva si ti, nisam te vidio pra'o dugo.
-A evo, prva godina faksa, pravo, gura se, ide lagano.
-Drago mi je čuti.
Na to dođoše mladenci, želeći da se slikaju sa njima. Mladenka, čim vidje kako ju odmjerava, prošapta:
-Pamet u glavu.
On odvrati:
-Znaš me.
-Baš zato i kažem.
I odoše. Prateći ih pogledima, u jednom trenutku ona reče:
-Prelijepi su.
-O da.
Momčilo odjuri da se sa nekom klinčadijom njegovih godina igra Bog zna čega.Ostali su sami, a zagasle zrake Sunca su slabo osvjetaljavale nebo, sad već ispunjeno zvijezdama. Mladenci i gosti, oni trijezni,i njihove ljepše polovine su počeli igrati valcer.
-Da li je mlada dama za jedan ples?-upita on.
-Naravno.-odvrati ona.
Tu, u svom tom ludilu, on je pronašao srodnu dušu. Bila je to jedna od najljepših večeri koje je ikada doživio. Jutro su dočekali zagrljeni, ona pokrivena njegovom jaknom koju joj je donio da se ne smrzne, on u kratkoj majici, ali mu nije bilo hladno. Grijala ga je ljubav. Kum, koji nije spavao, ih je zatekao takve. Pozdraviše ga. On i dalje pijan, samo reče:
-Bez brige vi djeco, ja samo u prolazu. I pomisli: Eh, šta ti je mladost.
Otvori novu flašu šljivovice i povuče dobar gutljaj.
