Ovlašćeni radnik koji zvanično o Vašem trošku može da Vam proširi imanje.
Vlasnik kome se meri parcela:
-Šefe,pomeri kolac malo ulevo.Nek ufati malo i od komšijino.On je i onako star.Neće ni da primeti.
Geometar:
-Važi gazda.Sad će ga nanišanimo.Znam da si podneo flaširani zahtev na čačkalicu.
Kad je sve kako treba, na nivou, baš kul, tuto picikato, domaćinski ili kako već oćete.
- Bate, baš ti stoji ta košuljka, dao si mu malo pod eleganciju.
--------------------------------
- Daj ovamo da naoštrim ovaj kolac, da je pod eleganciju.
--------------------------------
- Vidi, 50000 za 50 dinara. Prelazi, batke...
- Li, tiket pod eleganciju.
--------------------------------
http://www.youtube.com/watch?v=BIOnsajUwTI
Prvostepena presuda kao vid nasilja u porodici izazvana nekohabitacijom supružnika oko plana i programa utroška slobodnog vremena.
- NA TI SAD! ETO TI TURAKA! TAKO SU I ONI SAMO NA KOLAC!
(prim. aut.) Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna. Nemojte ovo probati kod kuće, garažu je lakše oprati. Ne činite nasilje u porodici, javno.
Osoba pored koje sigurno nećete umreti od gladi.
Baka: ''Uzmu pojedi one kolače, sigurno si gladan...''
Ja: ''Ne mogu, bako, upravo sam ručao...'
Baka: ''A nisi ništa pojeo, uzmi kolače...''
I onda iako sam pojeo dva tanjira supe, dve šnicle, pola hleba... Pojedem i kolač.
Ono sto nase majke(ocevi, bake itd.) svakodnevno rade jer iz nekog razloga ne shvataju da osoba sa kojom razgovaraju preko mob-a cuje sasvim dobro CAK i ako se one ne deru kao da ih upravo kolju.
Mama: aaaaaalooooo Makiiiii ides li na kafuuuuuu?
Komsinica: aha, evo me za 10 min., a da nemas mozda hfeu9ruhks, ocu da pravim onaj kolac sto...
-posle pet minuta razgovora-
Komsinica: e znas sta, ipak ne mogu da dodjem, odjednom me zabole glava, i usi i sve...
*bice da je od promaje
Zadnja opomena, crveni karton u svetu svinja, telića i swatkih mawenih jaganjaca.
Mnoge životinje su tokom vremena razvile fobiju od tog roštiljskog elementa i jako rano završile u ludnici a kasnije... klanica je bila neizbežna. Mada, neke su se i folirale pa su namerno išle da konkurišu u Juhor i *Matijević*. Jer bolje da je zakolju nego da im se posle smrti smeju. Zna se ko ide na kolac. Samo onaj najgori ološ i gojazni.
Kao što su i ljudi od krvi i mesa tako i one imaju osećanja. Čak i one ostarele domaće životinje iako znaju da nema šanse da na tome završe i one su plašile ali i opominjali svoje mladunce kako da se ponašaju u štali, na livadi da im ne bi doš'o čika sa močugom.
Međutim, kokoške lude za njim, lude u pizdu materinu. One jedva čekaju da se nataknu i bole ih dupe šta će ostale svinje i krave da kažu. Njima je nekad i ušlo nešto a šta je sa njima, šta? Mislim, kurac od pevca se ne računa. Čim ti njemu ne vidiš da mu se mlatara nešto između nogu nema od toga ništa. I posle ne vole šipku? Čim se one mlate pola sata posle klanja zamisli kolko su ga željne, jebote.
- Je l' bre kravo, ne fališ se da ti bio Toma veterinar!? Je l' bilo malo prstima gore-dole a, a? El rčk'o?
- Aha, hihihi. On baš zna sa kravama, muuuuu...
- Pa, nije ni nama kokoškama loše, dapače, naučila sam tehniku kako da zaglavim jaje pa da Tomica dođe i kod mene. A ja sam gibraltarka, prc! Znaš kolko je tek meni dobro.
- Al ja imam veće sise! Munem! Sa sve čet'ri!
- PAZI! DOLAZE IZ FASTFUDA!
- GDE!? AAAAA!? :mrtvačka ukočenost:
- Kol'ko si ti štrecljiva lolo.
- Marš u pičku materinu!
- A, nije debeo.
-----------------------------------------------
- Ljubavi, jede mi se giros.
- Taman sam ga načičko, priđi leptiru moj.
- Mhm, e jesi stoka. Javi se kad ti nabrekne paradajiz.
Iako bi ova dva glagola trebalo da budu u uzročno-posledičnoj vezi (prvo te ljubim pa te onda jebem), kod nas u svakodnevnom govoru oni imaju antonimično, odnosno srpski rečeno - suprotno značenje.
- Dragi, vidi što sam rešila ovaj sudoku za početnike, samo su mi tri polja ostala...
- Bravo, srećo, ljubim te u pametnu glavicu...
Malo kasnije...
- Dragi, ja zaboravila na ono meso u rerni, malkice je zagorelo...
- E jebem te u glavu, pa na šta misliš?!
- Auf, kakva bekhend dijagonala posle drop-šota. To, Nole, ljubim te u reket!
Minut kasnije...
- Pa gde ćeš mu pasing šot na forhend slajs... E moj Nole, jebem te u reket!
Ne, brate - nije dobro. Nisi ostvario nikakav ačivment koji bi ti otvorio opcije da spolno opštiš sa nekom vilenjakinjom. Nisi podigao svoj skil na viši nivo, niti ti je mana tol'ko jaka da bi te spasila sudbine *Liroja Dženkinsa*.
Ono što hoću da ti kažem, brate, je sledeće: sjebao si se. "Zašto?", pitaš mene ti. Vidi ovako: znaš da su jednorozi svoje ime dobili zbog tog roga na glavudži? Smatra se da je taj rog dug i oštar i da je ubojito oružje. E, pa, tebra - ti si se nabio na taj rog sa stilom. Probio te je, sasekao i iskasapio kao mesar početnik svinjski but. Jeb'o ti je kevu za medalju.
Hoću reći, nataknut si na neomašćen kolac (kurac?, prim. aut.) i sada se pečeš na laganoj vatri, da što duže patiš u agoniji. Krenuo si laganim kasom, nastavio galopom misleći da je ceo svet livada po kojoj možeš da jezdiš kol'ko ti duša ište. Mnogo si se raširio i opustio, pa nisi ni usporio (a kamoli ukočio) kada je za to došlo vreme.
Oblik nastao od arhaičnog ,,I jest i budet'' koje neki sveštenici čitaju na srpskom jeziku, tj. kao : ,,Jeste i biće''. Zahvaljujući velikoj posvećenosti svom pozivu, popovima je izuzetno stalo da ih niko ne razume da se ne bi blamirali, pa tako mrmljaju sebi u duge brade svakoješta. Što nerazgovetnije i brže, to bolje po njih, jer će ''odraditi'' više ljudi, i samim tim zaraditi veći honorar, a sad što im u brzini nešto ''izleti'', ako je nerazgovetno, koga briga, niko ništa ionako neće razumeti. Kao rezultat toga, pretpostavljam, desilo se sledeće:
Osveštanje kolača u crkvi, baba dolazi na red, i nakon kraćeg obreda, sveštenik mrmlja na nekoj kombinovanoj verziji srpskog i crkvenoslovenskog, i na kraju završava, takođe mrmljajući sa jedva razumljivim ,,I jeste i biće''. Baba ljubi kolač i razgovetno odgovara: ,, I ješće i piće!''
Kontraš zimogrožljivom. Lik (ili likuša) koji je leti aktivan koliko i medved zimi. Aktivnost se ogleda u spavanju, gledanju TV-a, dremanju, jedenju, spavanju. Napolje se izlazi samo kad postoji preka potreba ili kada zađe sunce. Sport leti? Bože sačuvaj!
- Aj' na fucibal?
- Nema šeme.
- Š'o si sisa?
- Sti lud? Divi kako je vrelo napolju, k'o u rerni! Treba me strefi sunčanica, pa da umrem na terenu, to 'oćeš?
- Pa napravićemo pauzu...
- Mani me pauza! Treba život da stavljam na kocku! Osim toga, nisi čuo da se u podne ne igra balfu? Sunčani zraci su tada najjači... Ma, š'a ti uopšte pričam, odo' da dremnem malko!
- (sebi u bradu) Pih, al' si ti letogrožljiv!
(ironično) Samo ti dremkaj, pozvaćemo te kad napada sneg da pravimo sneška!
