Srpski Odbrambeni Pas
Skraćenica / fazon, datira iz devedesetih i vezuje se za kriminalne krugove koji su svoju moć nastojali da demonstriraju i nabavkom što većih i zajebanijih pasa. Te pse su često vukli sa sobom ili držali u dvorištu svojih napucanih vila. Oni su tu vršili "odbrambenu" funkciju sa sve natpisima tipa:
"Ovde ja čuvam"
"Opasan pas / Ulazite na sopstvenu odgovornost"
"Čuvaj se psa!" i sl.
Ipak to je sve samo folklor. Pravu odbrambenu funkciju su obavljale neke druge "životinje" - gorile, kao i oprema: od tetejca, duge devetke, preko kalašnjikova, zolja i drugog lakog i teškog naoružanja.
***
Moram da napomenem da postoji i istinska rasa pasa - SOP - Srpski odbrambeni pas, koja se počela razvijati 1981. i formirana je 1991. Uzor po kome je ova rasa formirana je srednjovjekovni srpski mastif. U njegovoj genetici učestvuju tornjak, rotvajler, napuljski mastif i američki staford terijer, kao i vuk, koji nosi oko 30% genetskog materijala.
Smatra se da je Srpski odbrambeni pas nenadmašan čuvar lica i imovine ali i dobar porodični pas. Izuzetno je snažan i veoma inteligentan. Narav mu je stabilna. Rasa još uvijek nije priznata, jer je relativno mlada, ali radi se na tome da se prizna. Više informacija o rasi SOP možete naći na: www.carski-cuvar.in.rs
„relativno“
Tačno ta rečRelativno8 definicija →
Najbolji primjer složenosti srpskog akcenatskog sistema.
U svim riječima je akcenat na prvom slogu! Englezi bi to obilježili ovako: 'gore 'gore 'gore 'gore.
Međutim razlika je u vrsti akcenta i u prisustvu postakcenatskih dužina, što vjerovatno za svakog stranca koji pokušava učiti srpski predstavlja noćnu moru.
Prevod: Na visini lošije sagorijevaju planine.
A ima i produženi oblik:
Gore gore gore gore neg' što gore gore dole.
NAPOMENA:
Ova rečenica nije samo jezička pikanterija već i živa istina!
Pošto je na visini niža temperatura i ima manje kiseonika, tamo gore, tačnije šume na tim gorama, zaista lošije gore nego dole gdje je toplije i ima više kiseonika. Ako je nekom čudno kako gore, tj. planine uopšte mogu biti dole, reći ću samo da je sve relativno i kad sa više plan'ne gledaš nižu, ona ti je dole.
Nekada sastavni deo svake rock pesme, solo na gitari je zapravo ono zbog čega se ova vrsta muzike zapravo i proslavila najviše. Tokom '50-tih, '60-tih, '70-tih i '80-tih muzička rock scena nam je plasirala veliki broj pravih virtuoza na gitari (samo par najpoznatijih imena: Jimi Hendrix, Eric Clapton, Ritchie Blackmore, Carlos Santana...).
To je deo u pesmi u kome gitarista dolazi do najvećeg izražaja. Dobra mešavina kreativnosti i tehnike, to je ono što čini solažu dobrom. Ali, tehnika i kreativnost je samo jedan gradivni deo. Dužina solaže je onaj drugi, podjednako ključni, element bez koga solaža ne bi bila potpuna. Ima solaža koje traju relativno kratko, recimo 10-20 sekundi, ali ima i onih koje traju više minuta bez prekida. Čak postoji i dosta pesama koje su same po sebi jedna gitarska solaža.
Sve u svemu, kako se trenutno čini, posmatrajući evoluciju rock muzike i sve ove nove bendove koji se stalno pojavljuju, solaže na gitari su izgleda postale stvar prošlosti. Sada se više pažnje poklanja izgledu muzičara, vokalnim sposobnostima pevača i njegovim tekstovima, prave se kratke i jednostavne solaže (tipično za mainstream muziku)... Jednostavno, ranije su bendovi bili prepoznatljivi po svakom muzičaru ponaosob, a danas se prepoznaju najviše po pevaču.
Na pitanje 'Kako treba da izgleda dobra solaža?', Carlos Santana je jednom prilikom izjavio:
"Recept za dobru solažu na gitari vam je da je napravite pevljivom. Da u osnovi sadrži jednu karakterističnu melodiju koja će moći lako da se zapamti i koja je i pevljiva. Smislite tu melodiju, dodajte joj male varijacije i dobili ste jednu, jako dobru solažu."
Krajnje eliptična sintagma čije izgovaranje implictno podrazumeva da ste rekli:
Dobar dan. Kako ste? Vrlo lepo izgledate, moji komplimenti. Ah, ta nemojte biti tako laskavi, odista. Vaša mama voli sir, ma nemojte, i moja tetka voli sir. Vreme? Pa relativno je lepo, predviđaju kišu, ali nadajmo se najboljem. Nikako ne volim kišu, Tada ne mogu da sedim u svojoj vrtnoj garnituri, u bašti, ispod dedinog vinograda čije vino godinama čami u podrumu i čeka svečani trenutak i između ruža koje sam lično kalemio.
Svakoj sam ime nadenuo. Zaista. Smatrate grehota je da vino sedi u buradima sve ove godine? O, pa dozvolite, dakako i sami znate da ono vremenom postaje samo bolje. Dozreva, dobija taj nenadomestivi bukee. Ta, ti burići su iz naše šume, rukom birane letvice, premazane najfinijom vanilom i duvanom koje sam lično donosio sa svojih putovanja.
Da, da, to su te slike iznad kamina. Vidite, taj kamin je jedina stvar koja mi olakšava hladno vreme. Nemam porodicu, ali širi tu neku porodičnu toplinu, pa taj nedostatak retko primetim. Želite da popijete nešto? Ja ću jedan sok od borovnice.
-Poštovanje gospodine Vuisiću, kao i obično?
-Naravno.
-Sok od borovnice?
-Ne seri mali, litar belog i sifon.
Situacija u kojoj u kafani čekaš više nego što bi trebalo na kusur:
Završio si večeru, dižeš ruku da ti donesu račun, konobar se pojavljuje za 5 sec i donosi onu kožnu knjišku i unutra račun. Pogledaš račun, na njemu stoji vrednost od X dinara koju trebaš da platiš za uslugu. Pogledaš novčanik, u njemu ne možeš da nakupiš od sitnih novčanica X dinara, a jedina krupna koju imaš je vrednosti Y = 1.5X.
Ništa, ubacuješ novčanicu Y u tu knjižicu, zoveš konobara on uzima knjižicu i ode negde.
E, u tom trenutku nastaje taj period nedefinisanosti bakšiša. U normalnim kafanama, gde konobari nisu džiberi, taj period je relativno kratak, i nikome ne izaziva nelagodnost. Vrati ti pare, ostaviš mu jednu novčanicu otprilike 0.1X do 0.2X dinara i lepo odeš kući.
Ali, pojedine kafane nisu takve. U njima će u jednom trenutku 0.5X dinara nestati negde, i naći se u nedefinisanom stanju poprilično dugo. Konobari će pažljivo i strpljivo iznositi drugima hranu, čistiti tvoj sto, izaći napolje da puše, razgovarati telefonom, otići u kuhinju, a ti ćeš gledati i misliti se šta da radiš sad.
Nastaće period borbe volje između tebe i konobara. Konobar će odugovlačiti vraćanje kusura taman onoliko koliko ti treba da ne odeš i najebeš mu se mile majke bezobrazne, a ti ćeš vagati da li je 0.5X dinara vredno da ti pobegne zadnji autobus, i gledati osobu(e) koju si već izveo na večeru, jer jelte ti častiš, kako se nervozi polagano i počinje da te gleda ko stipsu.
Pobednik nosi 0.5X dinara.
Najzad, kad dođe do situacije da prešlo preko kurca, mahnućeš konobaru, više puta. Možda ćeš morati i da ga zovneš. On će onda da ugasi cigaru i sa izgledom na licu tipa: "šta oćeš? a daaaa, kusur beše, da ne veruješ, skroz sam zaboravio na to, iako ti izbegavam pogled već 10 minuta, i vidim da ti prazan sto dok te obilazim.", da ti donese kožnu knjišku sa kusurom.
Pre desetak godina desila se neverovatna stvar, intertnet je postao dostupan prosečnom srbinu. Nakon što se domogao relativno pristupačnog interneta srbin je pronašao čaroban svet gluposti, mimova i teorija zavere.
Tada je prosečan srbin došao u kontakt sa američkim fanaticima i redneksima i saznao da nas lažu da je zemlja okrugla. Prvi put je čuo izlizane rečenice tipa "Ako smo postali od majmuna kako ima majmuna". Takođe je čuo za kemtrejlz i svetsku masonsku zaveru koja preti da zabrani dobroćudnim belcima da zlostavljaju žene i decu.
Nakon toga naš srbin je saznao za "edgelord" sajtove tipa 4chan gde je čuo za bajate mimove i gde se obrazovao o muškim pravima.
Posle svog tog sakupljanja mudrosti srbin je želeo da ovo novo znanje prilagodi domaćoj publici koja još nije "redpilled". I zato je došao na ideju da napravi domaću verziju sajta Urban Dictionary.
On je sada iznad libernih pičkica, on je opasni nihlista koji čelik logike savija golim rukama. I tako su naši "edgelordovi", nahranjeni bajatim mimovima od pre 8 godina i još bajatijim teorijama zavere, krenuli u boj sa dekadentnom modernom srbijom.
Ja im želim sve najbolje u ovoj ljutoj borbi.
Želim 1000000 minusa, nemojte me izneveriti.
Podjebavanje na račun drugara koji je kupio patike sumnjivog izgleda, a usput se njima hvali kao da je pazario Ferrarija. Budući da je danas veoma teško razlučiti da li su pojedini odevni predmeti muški ili ženski, što se najbolje može videti po Sweet Years asortimanu i njihovim prodavnicama gde vam prodavači pristupaju rečenicom ''To je muško-ženska kombinacija, to svi nose.'' - neretko se dešava da se naivnim mušterijama uvale sumnjivi produkti. U savremenim zemljama kič odavno preovladava tako da su se relativno svi navikli na cirkone, roze majice i patike koje izgledaju k'o Pero Detlić u vreme parenja, no u Srbiji ipak vlada konzervativno razmišljanje, a pošto smo povrh svega dežurni zajebanti u svemu, pa tako i u oblačenju - nalazimo način da podjebavamo druge.
Kod odabira odeće ne dolazi do velikog problema, pošto se primedba na gej majicu ili preuske farmerke može lako savladati pukim prestankom nošenja predmeta koji je iskritikovan, no kod patika to ide nešto teže, jer po pravilu koštaju k'o Svetog Petra kajgana, pa ih moderna srednja srpska klasa pazari jednom do dvaput godišnje; te će tako iskritikovani potencijalni dukatljia biti prinuđen da nosi svoje isfeminizirane patike i da trpi uvrede od ekipe tarzana sa kojima se druži.
- E, brate, pazi patike što sam kupio. :okreće nogu za 360^: Samo 200 evra u Nike Shopu. Šta kažeš?
- Znam ove patike, fine su. Moja drugarica iz razreda ima takve. Kupila ih je na ekskurziji.
- Čekaj, brate, kako misliš ''drugarica''?
Žena koja tačno zna šta hoće.
Ona koja me uvek gleda pravo u oči kada se mimoilazimo na ulici.
Nikada me ne gleda u prepone ili na stranu. Ponekada vodi i nekakvo vanbračno dete sa sobom. Dete se uvek nekako landara za njom kao prazna traktorska prikolica po seoskoj kaldrmi, zato što nisu navikli da se šetaju zajedno.
Stil oblačenja joj je skoro uvek isti.
Voli drečave majice na najtanje moguće bretele, iz kojih joj uvek kipe ogromne grudi ili tesne majice sa šljokicama. Ponekad nosi i mini suknje, ali uvek bez čarapa. Tako svi vide njene mlečno-bele i relativno mlade celulitične noge u laganim i kao papir tankim sandalama "na prst"...
Ona je ostavljena, prevarena i razvedena, ali "ne svojom krivicom"! Ona takođe veruje da sezona lova nije još uvek završena.
Ona više nije uplašena. Ona više ne može da pogreši. Ona je sada najzad dovoljno pametna i mudra da zna tačno šta hoće.
Hoće muškarca njenih godina ili starijeg (mlađeg nikako jer taj nema para!), na koga može da se osloni. Hoće nekoga ko će da je razume kao ženu. Hoće nekoga ko će da joj pruži sve ono što ona inače zaslužuje.
Hoće čoveka koji nije kao svi oni prevaranti i jajare u njenom životu.
Hoće čoveka koji tačno zna šta hoće, kao što i ona tačno zna šta hoće.
Naravno, ona nema pojma da na svetu ne postoje muškarci koji tačno znaju šta hoće i da postoje samo muškarci koji tačno znaju šta neće.
...Oni muškarci koji tačno znaju da neće baš nju.
Tema o kojoj se ne prica (kilogrami, godine, problemi u porodci, velicina alatke)...
Na zurci Marko pokusava da izblamira pred ljudima svoju bivsu(Jelenu)...
Marko(relativno glasno): "E, Jelena jel' istina da si se ugojila?? Koliko li sad imas kila, keve ti?"
Ljudi se domundjavaju...
Jelena(postidjeno): "To nije pristojno pitati..."
Ljudi se okrecu...
Marko(glasnije): "Cek, a koliko si sad ono napunila godina?"
Jelena(besno): "Dame se ne pitaju za godine..."
Ljudi blenu...
Marko(dere se): "Cek, jel' istina da tebi i dalje roditelji ne govore?"
Jelena(urla): "A jel' istina da ti je altka porasla i da je sad 11 cm u erekciji, ali da i dalje ne moze da ti se digne?"
Redovna situacija u klubovima, kafićima i drugim mjestima gdje se ostavljaju kišobrani, obično veliki broj njih u jednu zajedničku posudu. Zapravo ne radi se o trampi, već o dvije krađe, koje efektivno imaju isti rezultat kao da je izvršena trampa. Prvo neko, na izlasku iz datog objekta, umjesto svog kišobrana, uzme vaš, mazne vam ga. Onda vi, kad vidite da vam je kišobran maznut, a napolju kiša pada, maznete ko zna čiji kišobran. Zatim ta osoba, kojoj ste vi ukrali kišobran, ukrade od neke četvrte osobe njen kišobran, i tako dalje... na kraju dođe do opšte trampe kišobrana, i bitno je jedino da na kraju svako dođe kući sa kišobranom.
Ova "igra" se može igrati na četiri nivoa poštenja odnosno kvarnosti.
1) sasvim pošteno: Ukradu vam kišobran, vi kad ga ne možete naći ne uzimate ničiji drugi kišobran, odete kući mokri.
2) relativno pošteno: Ukradu vam kišobran, vi uradite to isto nekom drugom, pritom gledate da uzmete kišobran koji je što sličniji vašem po izgledu, a i po kvalitetu
3) na kvarno: Ukradu vam kišobran, vi uradite to isto, ali gledate da uzmete što bolji kišobran.
4) vrlo kvarno: Niko vam ne ukrade kišobran, vi ste ti koji inicirate kompletnu igru, umjesto vašeg kišobrana, kome možda fali neka žica, ili se totalno razjebao, uzimate neki drugi, mnogo bolji.