Osnovni postulat intelektualnog učešća u raspolaganju ekonomskim potencijalima zatvorenog sistema u okviru kojeg funkcionišeš. Ako imaš kapital za ulaganje onda možeš i da utičeš na način njegovog raspoređivanja.
- Ja bi na tvom mestu stavio trojku stiropor...
- Meni je dvojka dovoljna izolacija...
- Ali trojka je bolja, jeste malo skuplja ali je bolja.
- Sine, nije ti ovo Skupština Srbije, uloži pa predloži.
Oralno zadovoljavati mušku jedinku. Za razliku od bukvalnog značenja ovog glagola gde osoba koja doji zapravo trpi radnju, u slengu je osoba koja doji u stvari osoba koja sisa.
-Opet lenčariš? Treba da obrišeš prašinu, izbaciš đubre, opereš sudove i istreseš tepih!
-Ma doji ga.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Uh, što je vruće ovde...
-Što se znojiš dok ga dojiš? Ahahahaha!
-Marš bre majmune jedan.
Najskuplja materija na svetu. Jedan gram - stohiljada evra. I vredi svaki dinar.
Sedimo moja žena i ja u parku i posmatramo na velikom stubu sat u obliku kocke koja na svojim vertikalnim stranama ima četiri brojčanika i osam kazaljki.
"Znaš draga," kažem ja njoj, "Ovo u šta mi gledamo je zapravo gnezdo sahat - ptice. Ona leti okolo i skuplja sekunde da njima nahrani svoje sahat - ptiće, a ptići ko ptići, večito gladni i samo pijuču: "Tik-Tak! Tik - Tak!".
Problem u prvom trenutku oko osobe koju napada načini brisan prostor. Pomoći niotkuda i problem napada kvarno, iza leđa, na brzaka. Ljudi osete da je tu zanimljivo i počinju da defiluju. Kurtoazno i nekonstruktivno seru i usuđuju se da tapšu po ramenu (dižu pritisak i arče snagu i strpljenje).
Čovek se strese da se ne bi ispovraćao, otkači budale i sagleda sa čim raspolaže: problem i on.
Brisan prostor je sada sablasno tih i prazan.
Počinje nešto da se komeša. Nailazi neko od porodice, neko od prijatelja i neko nezvan proviri i zadži se (u tom trenutku deluje kao slučajnost, mnogo kasnije se vidi da nije tako). Nema saveta, nema tapšanja, racionalno se procenjuju sve opcije, skuplja se snaga. Nalazi se put do rešenja.
Prostor sada čine ljudine, malo ih je, ali svako radi «svoje».
Sada smo na startu . Problem je ispred nas, ljudine su oko nas.
Idemo!
Kuća napravljena od kartonskih kutija i drugih sličnih otpadnih materijala. Kao krovni pokrivač ima najlonske kese preko kojih su postavljene stare automobilske gume. Pod je obložen bačenim tepisima i/ili tepsonima. Pijaća voda se donosi u kofama od preko puta. Struja je ukradena sa bandere, pa kad se uključi javna rasveta onda je ima.
Grade je i koriste isključivo Cigani, i to pretežno na građevinskim lokacijama na Novom Beogradu, mada i druge strateške lokacije nisu za potcenjivanje. Ispod Gazele, na primer. Tako, kad god neki investitor dobije dozvolu da gradi bilo šta, i bilo gde na NBG, prvi i najteži posao je porušiti kartonjare i oterati Cigane.
Pomenuti pripadnici romske nacionalnosti, su uglavnom došli iz svakakvih nedođija privučeni mogućnošću "velike zarade" sakupljanjem i prodavanjem otpada. Kad nema otpada - skuplja se sve ostalo: telefonski kablovi, poklopci šahti i slično. Ali, pretežno zanimanje je šaniranje.
- Šta radi Cigan u kartonskoj kutiji ?
- ?
- Živi !
- Šta radi Cigan koji nosi kartonsku kutiju ?
- ?
- Seli se !
Genijalni izum koji može uzdrmati svet. Iako mu ime asocira na olimpijske krugove šarenih boja on to svakako nije. Mada možda ima neke veze. Genije koji je ovo smislio može se lagano nazvati šampionom i momentalno mu se može dodeliti zlatnja medalja za lakovernost. Ljudi budite srećni, čovek koji je ovo smislio je naš zemljak. Srbin ljudi!
Pored činjenice da je naša nacija pametna, moramo se pomiriti i sa time da smo rođeni hipohondri. Na Zadušnicama se pored razmenjivanja recepata i degustiranja hrane drugih domaćica, vešto razmenjuju recepti i osluškuje se ime najboljeg doktora. U Domovima zdravlja redovi kao devedesetih za gorivo, šećer i ulje. Možda je za te bolesti kriva neka druga sila, možda su nas dušmani bombardovali jer smo najbolji pa im krivo, a kad su već sejali uranijum posejali su i klice za mnoge bolesti. Ali Srbin ima lek. Uvek je imao odgovor na sve nesreće koje su ga spopadale. Kostolomci, nadrilekari, babe bacačice olova i ostali stručnjaci su uvek bili tu kada Hipokratova diploma postane samo izgužvano parče papira, koje skuplja prašinu na polici pritisnuto viskijima i ostalim poklonima.
Čarobni krugovi su u hijerarhiji nadrilekarstva siguno na vrhu. Ne zbog toga što su nastali poslednji već zbog toga što su genijalni. Kod drugih alternativnih metoda potrebno je neko naprezanje, prizivanje i velika želja za ozdravljenjem. Sa krugovima je drugačije. Ne morate ništa raditi, na vama je samo da nađete svoj krug. Iskreno ne treba vam ni to mučenje jer ga je neko već našao za vas. Usred trave, odjednom, preko noći nastao je krug. U njemu više nije bilo trave, ostala je samo zemlja. Mora da je neka viša sila to stvorila, kako bi drugačije odjednom bio tu. Onda vlasnik tog imanja koji je imao sreću da viša sila poseti baš njega, ogradi taj čarobni prostor i raširi po svom mestu da onaj ko tu provede 15 minuta može očekivati izlečenje od svih bolesti, pa i onih najtežih. Pošto smo hipohondrična nacija, u momentu se pred kapijom ovog gospodina nađu ljudi kojima je jedino krug ostao kao uteha.
Pristup lečenju je jednostavan. Uđete u krug i tu trebate da ostanete 15 minuta. Ponašanje bolesnika se razlikuje. Neko sedi na stolici tih 15 minuta i čeka da vreme prođe, obavezno je koncentrisan i priželjkuje ozdravljenje. Neki čitaju novine, rešavaju sudoku i ukrštene reči. Oni koji su malo zdraviji i poletniji čak i odigraju kolo, a kada se uhvate za ruke osete još jaču energiju. Neverovatno, ali istinito, ako ih niste probali, pohitajte ka nekom, ima ih puno na ovoj geografskoj širini i dužini, ta viša sila je baš blagonaklona prema nama. Čulo se da je dobro i za zdrave osobe, ali vi možda samo mislite da ste zdravi, posle korišćenja kruga ćete biti još zdraviji! Naravno, nemojte zaboraviti da ostavite neki dinar, valja se! Ima i kutija!
- Je li Stanojka reci ti meni, nešto te u poslednje vreme ne čujem da vrištiš. Jel to Miloju više ne skače?
- Pa kako da ti kažem... Jeste sve je baš tako kako si rekla!
- Pa što mi ne kažeš ženo, nego ćutiš. I moj Rajko imao taj problem, pa otišao kod Gavre u taj krug, i od tad, da kucnem u drvo, ne skida se sa mene. Spopada me gde stigne. Štala, sudopera, seno, skoro i na motokultivator u prikolicu. Poludeo skroz!
- Ne pričaj, a gde su ti krugovi?
- Dole bre na krivinu, kod Pere stolara, malo ispod trafostanice!
Neočekivane stvari koje se dese s vremena na vreme a koje niko ne očekuje,poput padanja garnišne od zavese na metar od vas,pucanja točkića na stolici,kidanja cevi sa vrućom vodom na bojleru.Slične pojave su glavne u zapletu gore pomenutog horora gde vas faktički može ubiti i gumena loptica.
A:Gde ste ljudi,šta ima?Gde je Marko?
B:Zar nisi čuo?Pao luster danas na njega dok je čistio prašinu.Srećom mu uvalili Bugari na budži neku imitaciju gvožđa,puklo sve kad ga je roknulo...
Osobina nekih ljudi (a i ja spadam u njih) da u nekim situacijama, kada su nečim drugim zaokupljeni, jednostavno NE VIDE bačene čarape u ćošku sobe, dve-tri prljave čaše na stolu, mrve i prašinu po podu, ostatke kaladonta po lavabou i sl.
Ovo sljepilo redovno dovodi do šokova kada osoba, najčešće ženskog pola, koja ne pati od ovog poremećaja uđe u takvu prostoriju (keva, cura, žena) gdje se nalazi ovaj selektivni slijepac. Njegovo blaženstvo i harmonija biva prekinuto naglim deranjem, zvocanjem i gunđanjem pomenute ženske osobe, i stoga indirektno, ovo selektivno sljepilo može da dovede i do gubitka sluha, pucanja bubnih opni, nervnih poremećaja, pa čak i PTSP-a (post-traumatski stresni poremećaj) - sve u zavisnosti od intenziteta gunđanja.
No, bez obzira na intenzitet gunđanja, selektivno slijepa osoba takvim gunđanjem uvijek bude krajnje zatečena i iznenađena, jer sve dok ta osoba nije ušla u sobu sve je bilo u SAVRŠENOM REDU, i nije bilo ama baš nikakvog razloga za nervozu.
Fora. Subliminalna uvlakuša u "Želim da ti se uvučem u gaćice" smislu. Taktika pre svega.
Prvo, da bi te uopšte uzela u obzir moraćeš da joj prineseš žrtvu. Njoj, paganskoj boginji.
Svile i kadife, baršuna i kašmira. Zlata, srebra, dukata i svega što svetluca. Par generacija volške jesetre, što da ne. Jeste, skup je kavijar. Skupo je sve, al' ona stvar je skuplja. A vredi. Vredi tačno onoliko koliko košta. Pogledaj samo onu Silviovu malu. Je l' ono Rubi beše? Eto vidiš, čak i ime joj je skupo a kamoli pica, a mislim da je izlišno konstatovati da su u Italiji najbolje pice.
Ah, digresija. Tako je neizbežna kada je ona stvar na komunikacijskim marginama. Ne možeš a da te ne ponese u stranu.
Elem, italijanski specijaliteti na stranu, druga stavka.
Moraš da stvoriš iluziju nepostojanja nazadnih namera. Maziš i paziš zato što si tako odgojen. Zadnji primerak svoje vrste. Džentlmen iz 19-og veka. Niks trpanje, niks predavanje animalnim instinktima. Samo mažnja i pažnja.
Tetošenjem do konačnog cilja.
Do božanskog regresa!
Pojam poznat po filmu Boj na Kosovu, gde je verovatno jedino i izgovoreno ovako nešto.
Knez Lazar: "Znao sam i sinoć da ovim stradanjem kupujem višnji život.
Bajazit: "Kakav višnji život!? Glava će ti s panja pasti u prašinu, tu dole u prašinu gde su ti sada noge. Tvoj život ni višnji ni nižnji ne vredi ni žižljiva graška.
Knez Lazar: Čega, bre, koji kurac!?
Bajazit: "Pa žižljiv, tako se kaže, mislim, ja sam to i čuo od vas Srba, to valjda zbog žižka onog insekta što se nastani u mahuni.
Knez Lazar: "To te ne opravdava da u ovom sudnjem času upotrebljavaš tako imbecilne reči kao što je žežljivi grašak. Neću da mi jedna od poslednjih reči koju čujem bude "žežljivi grašak".
Bajazit: "Žižljiv, ŽI-ŽLJIV! Ma šta koj' moj ja tebi objašnjavam. Seci psa!
