Problem u prvom trenutku oko osobe koju napada načini brisan prostor. Pomoći niotkuda i problem napada kvarno, iza leđa, na brzaka. Ljudi osete da je tu zanimljivo i počinju da defiluju. Kurtoazno i nekonstruktivno seru i usuđuju se da tapšu po ramenu (dižu pritisak i arče snagu i strpljenje).
Čovek se strese da se ne bi ispovraćao, otkači budale i sagleda sa čim raspolaže: problem i on.
Brisan prostor je sada sablasno tih i prazan.
Počinje nešto da se komeša. Nailazi neko od porodice, neko od prijatelja i neko nezvan proviri i zadži se (u tom trenutku deluje kao slučajnost, mnogo kasnije se vidi da nije tako). Nema saveta, nema tapšanja, racionalno se procenjuju sve opcije, skuplja se snaga. Nalazi se put do rešenja.
Prostor sada čine ljudine, malo ih je, ali svako radi «svoje».
Sada smo na startu . Problem je ispred nas, ljudine su oko nas.
Idemo!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.