Nekada davno u vremenu pre WOW-a, CS-a, Hitmena i ostalih pucačina postojao je jednako zanimljiv svet borbe i igre u ulici u kojoj sam odrastao.
I tada su postojale dve zaraćene strane. Imali smo raznovrsna oružja kao što su puške od tarabskih dasaka, mitraljezi od stabljika kukuruza, dalekometni bacač smrtonosnih kugli od blata i tako dalje. Svakome je svoje oružje bilo najbolje. Ipak svako je oružje imalo jedan veliki nedostatak. Nije pravilo nikakav zvuk.
Naravno, taj nedostatak smo svojski nadoknađivali višesatnim urlanjem TAK-TAK I FIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUU-BUM.
TAK-TAK. POGODIO SAM TE. MRTAV SI. JURIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIŠ.
Lik kome se svi čude:
kako ima snage, odakle mu volja, pa zar ne vidi da su svi digli ruke....
On je otporan na resetovanja karaktera koja diktira surova borba, raširena nekolegijalnost, amatersko i profesionalno bacanje klipova pod noge ili otimanje štafete pred samim ciljem.
Često čuje da je budala i da je glup, ali ga to ne tangira.
Njega mogu da povrede samo njegovi najmiliji.
Zaslužuje makar jednu defkicu.
Najzagoreliji lik u kraju koji zbog toga samo premotava red tjub i baca koplje.
Filip Višnjić. Jebeni guslar. Zna mesto rođenja svake porno glumice. Ko šta radi, on četka zeca po ceo dan. Nadimak je dobio po liku koji je izdominirao u ovoj sportskoj disciplini, a verovatno ih krasi podlaktica identične veličine.
- Železni, kaci poslednji put jeb'o?
- Devedeset treće.
Starija verzija od baci petaka. Odlikuje je neverovatna spontanosti i izliv emocija srazmeran psovanju žrdake. Bacanje kendže oslikava jedan od onih trenutaka koji se pamte čitavog života, koji nemaju svoju cenu i koji se ne mogu preneti na filmsko platno, pa da ste i sto puta Spilberg. Jer kendža daje smisao svemu.
-Pa dobro sine, šta si danas napravio u školi, opet me zove direktor?
-Pa ovaj... tata, ne znam... učiteljica ne nosi gaćice!
-Oho, vidi se da si moj, ajd baci kendžu, pa te vodim na sladoled.
-Jesi ti jebo šta kada si tako veseo?
:kez od uva do uva: Ma idem ti ja parkićem i znaš već vidim nju i nešto me ponese i kao da sam u jednom od onih filmova u kojima prosto otkineš na nešto, pritrčim joj i zamolim je za ples. I ovaj, nekako je pristala, ali sam se ja toliko izgubio u njenim očima, da sam izgrešio svaki korak. Ali opet, zajedno smo.
*Kendžu imaš pravo baciti i kada u osnovnoj upikaš gol osmacima, ako duže od par kilometara hodaš po ivičnjaku, dok te ostali gledaju kao indijanca, ako dođeš u narodnoj nošnji na poslovni sastanak, tražiš od profana na faksu njegov indeks jer si nezadovoljan kako formuliše pitanja... Ali pre svega za kendžu još moraš sačuvat ono dete u sebi, pokazivati ga svugde i na svakom mestu bez stida i imati onaj folkloraški entuzijazam.
Izmenjen stih pesme YU grupe koji pokazuje našu svest o ekologiji. Poznato je da mi Srbi nismo nešto ekološki nastrojeni, ali mi preterujemo, najbolji primer za ovo je bacanje raznih mrtvih životinja u naše ionako već zagađene reke. Seljaku crkne vepar, ko će sad da kopa rupu za strvinu od 200 kila, i prva pomisao koja mu se javi je ”Daj da ja to natovarim u traktor i strmeknem u reku”.
Glagol vrste "pomoćni" u srpskom jeziku. Nije još izmišljeno to što se ne može baciti.
Možemo baciti peglu, kašiku, udicu, pljugu, fasadu, noge pod sto, sidro, na muke, kost, uvo, novac, jaja na biciklu , pogled, peškir, vreme, pičku...možeš baciti i sam sebe!
"Baciću se sa krova ako ova defka ne bude imala bar dvadeset pluseva u dva sata!"
Omiljena novinarska lokacija radi popunjavanja rubrike „Crna hronika“ u vikend izdanju dnevnih novina, pogodna za: nasumično pucanje u „majke dece“, oslobađanje dela po dela odeće dok se po glavi mota „You sexy thing“, bacanje naprave nalik paketu dinamita pri vožnji motorom, deljenje bombona deci uz zagonetan osmeh, predah čopora pasa lutalica i leoparda odbeglog iz zoo vrta, poslednje zemaljske minute overdoziranog mladića, igranje šibicama, kao i naglo kočenje bez ikakvog povoda.
Umreti.
Završiti svoj životni put i postojanje na ovom svetu i otići na neko bolje mesto, večna lovišta, raj, pakao, ništavilo ili gde god verujete da se nakon smrti odlazi.
Kraj puta ili novi početak. Ko zna, ali definitivno bacanje kašike.
Preminuti.
- Mićo šta je sa Perom Alkosom? Nisam ga video nedelju dana kako se tetura po ulici. Zabrinuo sam se.
- A ti ne znaš?
- Ne.
- Pa Pera je otišao na koncert Tome Zdravkovića pre par dana.
- I još se nije vratio? Pa kako mi nismo znali, mogli smo na koncert da idemo. Toma je do jaja.
- Au koji si ti kreten, izdahnuo je.
- Obojica?
- Da Zorane.
- I to na koncertu? Kako nisam video na TV-u to?
- Uf bre koja si ti budala. Ajde zdravo.
Vrlo česta radnja, najviše prisutna u svlačionicama, zajedničkim kupaonicama i javnim toaletima.
Podrazumeva nonšalantno ponašanje i neprimetno bacanje pogleda na delove tela druge osobe radi odokativne procene dimenzija koje ćete uporediti sa vašim dimenzijama.
Cilj ove radnje je samopotvrđivanje i osećaj olakšanja ukoliko rezultati te opservacije idu vama u korist.
Muškarac nikad ne gleda ko ima veći od njega, već samo ko ima manji tj. od koga on ima veći.
Kod žena je obrnuto.
Uf, ala se ugojila ova Milena, tek sad vidim kad se skinula. Iste smo visine, a njeno dupe je tri puta veće od mog!
Prežderao se. Nije mogao da dočeka da svi počnu da jedu, on je odmah prionuo. Navalio k'o kojot na lešinu. Da li voli da jede to što je servirano, to je manje bitno. On je gladan, a to je znak za uzbunu. Nema vremena za bacanje, hrana se na sto iznosi odmah. Osoba koja jede kao da je iz gladi pobegla.
Zoran: Mljac, mljac, ženo dobra ti je ova pita, izveštila si se, mogla bi češće ovo da praviš.
Marija: Mogao bi i ti da dišeš malo! Polako bre, nisi iz gladi pobegao, zadavićeš se!
Zoran: Ništa se ti ne brini, neće ništa da mi bude, moram da jedem, ko zna kad ćeš opet ovako nešto da napraviš...
Marija: Ostavi mesta i za kolač, napravila sam onaj što ga ti voliš.
Zoran: Mh, mh, mljac, mljac, 'oću ne brini, mljac, mljac, njaaam!
:ustaje od stola nakon 20 minuta i odlazi da legne:
Marija: A hoćeš da probaš i kolač? Nije presladak, baš je po tvojom meri?
Zoran: Ufff, a kasnije ću ne mogu sad, baš sam se najeo...
Marija: A rekla sam ti da ne ždereš toliko! Znala sam da nećeš kolač ni okusiti, samo si me džaba maltretirao da ga pravim!
Zoran: A bre ženo, probaću ga posle, bio sam mnogo gladan!
Marija: Pa seo da jedeš ko da ti je poslednje! Nažderao se k'o sirotinja na zadušnice! E zapamti kad sam ti pitu napravila!
