Izabrati lakši put. Put kojim krenu oni slabi karakterom i podložni propagandi, lenji, razmaženi, kao i oni bez svesti o postojanju drugih jedinki. Kada neko proda dupe, čast i/ili ponos za pare ili neku drugu relativno kratkoročnu dobit, čime gazi po onima koji svoje dupe, čast i/ili ponos nisu prodali, nego pošteno gmižu kroz život. Od političara koji ''štancuje'' pare od privatizacije u bankama na Karipskim ostrvima, preko doktora koji prima mito da bi stavio pacijenta na Coca Cola Top 10 listu čekanja za transplantaciju jetre, pa sve do ubogog konobara na nekom od Beogradskih splavova koji pijanoj gomili Pils Plus naplaćuje 500 dinara komad. Neki idu čak toliko daleko da u grupu ''palih'' uračunavaju i građane koji ne poništavaju BusPlus(nema nikakve veze sa Pils Plus-om(osim što su i jedan i drugi sranje)) karte, one koji pišaju u Adu, dok se u njoj kupaju, ljude koji jedu meso, itd. Uzimajući u obzir ove kriterijume, koje društvo postavlja samo sebi, možemo zaključiti da nijedan njegov član ne može sebe nazvati ''Džedajem''. Iz toga se može zaključiti da svi spadaju u grupu prodavaca sopstvenog dupeta, časti i/ili morala, pa ostaje nejasno ko predstavlja onaj pošten svet što se stalno buni.
„relativno“
Tačno ta rečRelativno8 definicija →
Titula koju dobijete kada konačno kupite motorno vozilo pod nazivom automobil i postanete večni rob i dužnik zbog imanja istog. Vozački već imate i godinama maštate da imate svoj automobil u narodu poznatiji kao auto.
Došao je i taj dan, zaposlili ste se, uzajmili, ukrali, dobili na nagradnoj igri-to je već nebitna stvar. Šta da vozite-staro dvadeset godina ili novo? Hm takođe nebitna stvar jer...ako kupite staro ode on stalno na popravke a samim tim i vaše pare a bogami i živci jer...više je u nevoznom stanju tj. kod majstora nego u upotrebi. Ako kupite novo, sve pare spiskate da bi uzeli novo ili relativno novo...sačekajte...par meseci, nepunih godinu dana jer...ode kompjuter na njemu, brava na daljinsko otvaranje, polupali vam zavidnici stakla i eto...vi nemate pare za zamenu jer su delovi(a tek kompjuter, ovlašćene servise da ne spominjem) tooooliko skupi da...jebiga...on stoji parkiran a vi hodate okolo peške ili alternativnim rešenjima. Ali zato ratu za eventualni kredit od banke ili rodbine plaćate uredno. Bilo kako bilo potpuno je svejedno da li ste ponosni vlasnik starog ili novog automobila-sve su prilike da ćete ipak hodati pešaka ali ovaj put i praznog džepa.
Jer više ne prave nove stvari da bi trajale a one što su nekada pravili da bi trajale ipak su dotrajale.
Naj efikasniji način da pridobijete publiku kojoj upravo NE preporučujete dotični program. Postoje tri varijante koje mogu da ulaze umesto ove tri tačke:
(18)- Iako deluje, ovo NIJE pornić. U filmu će najverovatnije biti par golih riba, biće nekoliko ubistava sa krvavim detaljima, i podosta psovki. (Glupost je da scene relativno umerenog nasilja i golotinje mogu da izazovu neke loše posledice po razvitak mladog čoveka u tim godinama.) Zašto ne stave taj znak na, recimo, boks?
(16)- Par ubistava, BEZ krvavih detalja(samo čovek koji se stropošta na zemlju), eventualno može da se vide sise tu i tamo i to je to. (16 godina?!)
(14)- Smrt može biti samo prirodna, negativci iza rešetaka, pozitivci jašu ka zalasku sunca, mala deca nadmudruju odrasle ljude, devetogodišnjaci 'ladno polome od batina odrasle sirovine. Sve psovke su na fazon: ,,Dođavola"'', ,,Prokletstvo'', ,,Sto mu gromova!'' (Samo još da podsetim da je dete sa 14 godina ide u osmi razred!:) )
(12)- Isto kao crtani, samo sa živim glumcima. Nema smrti, nema psovki, u najgorem slučaju negativci idu u zatvor ili se transformišu u pozitivce. (12 godina, pubertet, a tebi se preporučuju samo Pokemoni, Digimoni, Teletabisi itd.)
Zaključak: Šljašteći crveni krug sa brojem unutar njega služi samo, ali samo, za ismevanje onog ko ga je stavio. Po njemu, ako imaš 17 godina, treba da čekaš godinu dana da bi pogledao film kao što je recimo ,,Kum''. Glupost. I,da još jedna stvar, Američko rvanje, praaaavi izvor nasilja, se na FOX-u pustao u udarnom terminu!(ne sećam se koje je ,,ograničenje'' bilo,ali sam 100% siguran da nije bilo 18 godina!)
Ovo je vrsta WC solje(?!) koja nema klasican pad na kome nastaju tragovi kocenja, vec ima malo udubljeno dno i rupu za odvod koja se, iz muske poze za mokrenje, gotovo i ne vidi. Konstruisana je bez logike (ili je ja ne vidim). Tacka najmanjeg odbijanja ne postoji jer kada musko pisa, prska na sve strane, gde god da ste usmerili mlaz. Jedini nacin je da sednete ili, ako ste macho, da pokusate neku gimnasticku figuru nad ovim izvitoperenim parcetom keramike i potrefite onaj sakriveni odvod. A to nije ni pola problema! Sa velikom nuzdom je jos zabavnije! Dok, kod klasicnih WC solja, govno, gotovo odmah, upadne u vodu i, odatle, relativno manje smrdi, ovde ono ostaje na dnu piksle koje nema pad i tu stoji i smrdi sve dok ne pustite vodu (odatle analogija sa pikslom) kao da cete da gatate u njega. Ali ni tu nije kraj! Kada pustite vodu posle velikog olaksavanja, voda iz vodokotlica na putu do kanalizacije nailazi na prepreku u vidu vaseg govneta, odbija se o njega i opet prska naokolo. Ne moze covek ni da povraca posteno, a da se ne uprska. Nikad nisam gutao pare i ne radim nigde gde je sanitarni pregled redovna stvar pa da mi govno bude potrebno posle trenutka kad me napusti, ali i u tim slucajevima bih se snasao, tako da zaista ne razumem ljude koji ovo kupuju i stavljaju u svoje kuce.
Najmlađe vrste dijalekata koje počivaju na istoj kulturnoj podlozi: nepismenosti. Zanimljivo je to što se, za razliku od ostalih, mogu primetiti samo u pisanom obliku. Evolucija našeg maternjeg jezika dovela nas je do ovih spektakularnih fenomena i pokazala da mogućnosti istog nemaju granice.
Nebi - dijalekat koji je ime dobio po nepravilno napisanom odričnom obliku glagola biti u prvom licu jednine aorista u kojoj se sparivanju rečce ne sa glagolom dodaje i nemarno isključivanje h, karakterističnom za aorist. (naime, ispitanik je želeo da napiše "ne bih")
Princip ove kategorije zasniva se na nepoznanicama. Ispitanik NE ZNA da piše i NEMA pojma sa gramatikom. Tako se nivo izopačavanja jezika proteže od "relativno u redu" (npr. nepoznanica je da je treba bezličan glagol) do "ne dao bog" (nepoznanice su osnovne pravopisne norme, koji-koi i slično)
Najčešće izmene ipak su ne i glagol, bespotrebno sparivanje, bespotrebno razdvajanje (ne moj), apostrof gde ti je ćef (s', nikad') i književni daltonizam koji ih sprečava da uvide razlike, nijanse i smisao nekih reči (jer-je l')
Xwala je složena mutacija. Naziv je, prema tome, nastao od mutacije reči hvala u kojoj se h pretvorilo u x, a v u w. Po mišljenju stručnjaka, ovo nije ni približno najdalje dokle je ova reč mogla da dopre (krajnji rezultat bio bi, najmanje, xw@llx@). Ova reč je izabrana kao predstavnik, jer je najčešće ponavljana, kao skromno pozdravljanje komplimenata atributima ispitanica.. Ova mutacija je toliko složena, i toliko se razvila da ima potpuno novo pismo(debilazbuku) i bezbroj varijacija.
Međutim, najlakše ćete je prepoznati po podržavanju replike "mašta čini svašta", tako da, nemojte se zbuniti, svako slovo može biti bilo koje, pa čak i najmanje očekivano, sve to u cilju uvlačenja zapadnoj kulturi. Česte su i američke skraćenice (lol, omg, wtf).
Ova vrsta ima i specifičan ksaksa smeh koji kod kucača sa drugih područja budi strah poput krika upozorenja.
Najčešće mutacije: mawi, swatko, wepo, wooojim tee, extra, itd.
Primenjuju se i kombinovane metode.
Oba dijalekta se koriste na području idiotizma.
Ako se pitate koji od njih je gori, imajte jedno u vidu:
Nebi je samo rezultat nesrećnog slučaja,
Xwala je lični izbor.
...k'o da si mi kurac drk'o?
(Da, znam da znate. I 'mesto da definišete ovakve fraze, sleng, idiome ili šta se već ovde u međuvremenu života radi, vi kenjate na Forumu, kačite sise na četu (što vam i ne zameram toliko) i - rečnikom odgovarajućim za virtuelne korice 'međ kojima, nažalost ili ne, trenutno delimo stranice - na svaki mogući način *transferišetea da vas pritom za to niti ko plaća, časti, dok je potencijalnomesto u koledžupo vašem izboru s onu strane bare od anonimne nevladine organizacije (sa vrlo verovatnom rečiyouth* u tom nevidljivom imenu) krajnje nepostojeća eventualnost. Pa, dobro, kolege autori. Ako nećete vi - ja ću se žrtvovati. Ionako sam jeb'o juče pa imam ceo mesec pred sobom...)
Jedna od onih nešto starijih fraza koje se mogu čuti u svakodnevnom govornom repertoaru jednog muškog oblika života sa ovih prostora. Najčešće upućivana muškom obliku života od prekoputa a iz logičnih razloga zakonitosti jedne rime i rimovanja uopšte, pomenuto retoričko pitanje je ništa više do ortačka fora za podjebavanje koja i ne zahteva neki specijalni šlagvort objekta sa druge strane, sem relativno snuždeno-namrgođeno-smorene face istog.
Uglavnom - složena sintagma iz kategorije "Pozdravi&Prozivke" od koje se treba čuvati jedino ukoliko se nalazite u društvu jednog ili, nedobog, više članova pozadinskog udruženja *Peškir*. Ugodno popodne.
- E, brate...
- E...
- Šta je bilo? Što me gledaš tako mrko k'o da si mi kurac drk'o, xexexe?
- Ma, bakutaner mi zaglavio u bolnici, imala je jutros šlog...
- Poduvaš mi mog! Sori, tebreks, bilo je jače od mene...
Odraz stanja kulture, higijene, obzira i tolerancije ljudi koji žive u jednoj zgradi. Velika je greška tvrditi da stanari koji najviše prljaju zgradu žive u najprljavijim stanovima, da su obavezno doseljenici u grad i da su nekulturni i neobrazovani - to je samo stvar domaćeg vaspitanja, nema veze ni sa društvenim statusom ni sa godinama.
Verujem da je skoro svaka zgrada zaprljana raznim papirićima, fekalijama i iskorišćenom ambalažom koja je usput bačena. Ne znam koliko drastično je zaprljana vaša zgrada, ali u mojoj se po hodnicima i na stepeništima mogu naći opušci, papirići, prazne kutije od cigara, zgužvani flajeri, štapići za uši, krvavi ulošci (jutros osvanuo i inspirisao definiciju), špricevi, jučerašnje novine i svakorazno drugo djubre koje nije stiglo do kante, koja se uzgred nalazi u prizemlju. U liftu se neko često ispiša, na veliku radost stanara sa gornjih spratova koji ujutro žure na posao. Zidovi su išarani i pečatirani djonovima, a sandučići za poštu naravno obijeni.
Što je najcrnje, zgrada je relativno nova, stanari se uglavnom ne menjaju i može se reći da je većina njih u dosta dobrom materijalnom stanju, sudeći po načinu oblačenja, kvadraturi stana koji iznajmljuju i dobrim automobilima na parkingu ispred..
Situaciju donekle vade nepismena i nečitka obaveštenja i opomene na ulazu u zgradu ili lift, ali sama pomisao da češ na peti ići peške skida sarkastični osmeh sa lica, izazvan nečijom teškom nepismenošću.
Tvoje govno - tvoja odgovornost!
Da bi ste dobili crnu rupu morate prvo da uradite nešto krajnje neobično. Ne, nije cveće, ni vino, nisu ni komplimenti … Morate prvo da urušite atom. Ne da ga POCEPATE, rasturite, razbijete … već da sve njegove “delove” spojite u jednu celinu. To nije lak zadatak, jer problem je u devičanskoj tvrdoglavosti elektrona. Koliko god da ga privlači proton udobno smešten tamo negde u dubini jezgra atoma, elektron neće tek tako da “padne” na njega. Femka se ama baš kao seoska mlada, i to tvrdoglava. Naterati elektron da se “sruši” u jezgro i kopulira sa protonom zahteva specijalne uslove za koje mi ne znamo u potpunosti kakvi su ali znamo da SUPER NOVE to rade odlično. Seks između elektrona i protona zahteva mnogo više od grube sile (gravitacije), recimo samo da su potrebni specijalni uslovi i mnogo kosmičkih “začina” jer to nije običan seks. Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije. Rezultat ovog, i bukvalno burnog, seksa je njegovo hermafroditsko visočanstvo - NEUTRON.
Ako se radilo o masovnom seksu elektrona i protona, dobili ste mnogo neutrona. A mnogo neutrona na jednom mestu čini najveći deo neutronske zvezde uz manje prisustvo nekih čudnih materija kao što je kvark-gluon-plazma … kako izgleda kvark-gluon-plazma? Pa upravo tako kao što je baš vi zamišljate na osnovu njenog imena. Zapravo, niko ne zna, a i oni koji kažu da znaju - foliraju se.
Napravili ste neutronsku zvezdu koja nije ništa drugo do neutronske kaše neverovatne gustine. Ali vi naravno nemate pojma koliko je to neverovatna gustina. Zamislite da sve ljude sveta smestite u zapreminu kockice šećera, e toliko je gusta neutronska zvezda. Sada ste stekli predstavu (kada bi se šalili) o gustini neutronske zvezde, ali je i ta gustina još uvek nedovoljna da neutronska zvezda postane crna rupa. Neutronska zvezda nije crna rupa, ali poseduje istu lovačku ćud kao i crna rupa. To je zvezda lovac na materiju. Svojom teragravitacijom privući će svaki atom ili nebesko telo, samleti ulovljene atome i pridodati ih svojoj neutronskoj kaši. I sve tako dok se ne utovi dovoljno da postane crna rupa.
A tada, nastaje mrak.
Ono što je nekada bila neutronska zvezda sada je crna rupa i mi više nismo u mogućnosti da saznamo šta se unutra događa. Svi naši instrumenti za merenje i “gledanje” takvih objekata postaju beskorisni. Neutronska zvezda se “sakrila” u crnu rupu i jedino naše oružje za saznavnjem stvari je list papira, olovka, formule i MAŠTA. Da li je unutra još uvek neutronska kaša?, kvark-gluon-plazma? ili nešto treće? pojma nemamo. Možemo samo prokleto i nesrećno da nagađamo. Ipak, srećni smo što znamo da gravitacija u crnoj rupi teži beskonačnosti, kao i zakrivljenje prostora i usporenje vremena. Crne rupe postaju tajanstvene i nedodirljive i sve što saznajemo o njima činimo posrednim putem - na osnovu vasionskih distorzija koje one redovno prave slično prolasku metka kroz kartonsku metu. Ne vidimo metak, ali vidimo rupu od metka. Čudna mi čuda, rupa ko rupa, ali to je gotovo sve što je u našoj moći.
Definiciju da je crna rupa nebesko telo toliko jake gravitacije da ni svetlost ne može da joj pobegne znaju i vrapci na grani. Ali ima tu nešto mnogo interesantnije. Crne rupe su vasionski i galaktički redari. U centru svake galaksije postoji crna rupa koja sve te silne zvezde drži u savršenom poretku kruženja oko crne rupe. Inače bi se bezglavo razbežale prostranstvima svemira uz neizbežne sudare. Bez crnih rupa svemir bi ličio na autoput bez saobraćajnih znakova i bilo kakvih pravila. Pravi vasionski zvezdano-saobraćajni haos. Naravno, zvezde uredno plaćaju reket svom galaktičkom makrou tako što se povremeno jedna po jedna žrtvuju i bivaju usisane u crnu rupu i tako je hrane i uvećavaju njenu gravitacionu moć. Senzacionalistička imena Discovery kanala kao što su “monstrum i čudovište u centru galaksije” su obične novinarske baljezgarije, jer kada bi bog postojao sigurno bi i sam napravio crne rupe da održavaju vasionski red i mir.
Crna rupa koja milostivo drži i organizuje Mlečni put (naša galaksija) u savršeno lepom geometrijskom obliku spirale zove se prilično zagonetno “Sag A*” i spada u relativno “pitome” crne rupe čije usluge (računato u broju progutanih zvezda) i nisu tako skupe. U Vasioni ima i mnogo gorih stanodavaca.
"Očevo je carstvo poput Čoveka koji je posejao dobro seme. Njegov neprijatelj dođe noću te poseja korov. Čovek ne dozvoli slugama da počupaju korov, već im reče: Ne, da ne biste sa njim počupali i pšenicu. Jer na dan žetve korov će postati očit, i biće počupan i spaljen..."
Jevanđelje po Tomi, izreka 57
Tako ide simpatična pričica o žitu i kukolju, ta svojevrsna parabola večne borbe između "dobra" i "zla", a koju je prvi u toj verziji ispripovedao lično Isus Hrist, sin lično Božji. Jer, masi je vazda trebalo slikovito - da ne kažem, "plastično" - predstaviti određenu ideju ili misao da bi ista istu nekako i razumela. Elem, priča se - a kako nas gorepomenuti Apostol u svom daljem pisanju obaveštava - završava veoma srećno: Lolium temulentum iliti "korovski busen" biva uspešno odstranjen od Tricium Gramineae iliti "pšen'ce" ( oprostiće mi eventualni prisutni botaničari ako sam se zajeb'o za koje slovo ) i svi su živeli srećno do kraja svog života ( što je bilo otprilike do oko 35-og rođendana, al' punim plućima ). Bilo kako bilo, do danas se ta Isusova pouka relativno zadržala u svom iskonskom obliku ali je, nažalost, sâm Čovek pretpreo promene koje su ga učinile neprepoznatljivim čak i sâmom sebi. Pšenica je postala jebeni GMO, a jedino je mrtvi kukolj ostao isti - gadan, zao i neverovatno uporan za svoje mesto pod Suncem...
Ah, da! I značenje se promenilo iz "Dobro vs. Zlo" u "Bitno vs. Nebitno". E, kad sam znao da ću nešto da zaboravim...
- Gospodine Vučiću, kako ćete odvojiti žito od kukolja u našoj zemlji?
- Pa, naši će ljudi ići po narodu i pitaće "Jesi li ti kukolj?" i ako im neko kaže da jeste, biće uhapšen istog momenta!
Ples koji izvodite ako kojim slučajem upadnete u relativno prazno(ima mesta za stajanje, nema za sedenje) GSP vozilo. Za ples uopšte nije potreban partner, dovoljni ste samo vi.
Ulazite, plaćate kartu(ili ne), nervozni Miško pokreće grdosiju i... ples može da počne...Naglim startom vozila ples započinje prvo valcerom- dva napred, jedan nazad, hvatate se za ručku sedišta, muzičar prikoči i vi nastavljate- jedan desno, levo dva, hvatate se za šipku iznad ali...kočenje naglo i vi nenadano menjate ritam u ritam tanga padajući u zagrljaj prvog bakutanera pored sebe koji vas šokirano prima na grudi. Vožnja se nastavlja, noge i dalje ne žele da miruju, ritam je to bato! Okrećete se oko svoje ose mešavinom sirtakija i srpskog kola,panično tražeći pogledom prazno sedište sve vreme cimajući glavom u ritmu kloparanja točkova. Ples se nastavlja, makar samo stajali u mestu, naime vaši kukovi ne miruju i za koji sekund bi vam sama Šakira pozavidela na mešanju kukova posmatrajući vašu šotu...
Idemo dalje za iste pare, Miško koči, vi pravite duboki naklon usled delovanja kočionih sila...stanica, slobodno sedište na drugom kraju busa! Krećete dostojanstvenim, samba koracima, ubrzavate rumbom ali...neeee! Neko je već seo na to sedište i zalud vam i ća ća ća i volja i karakter...Još neko vreme igrate tvist pokušavajući da skinete s patika nagaženu žvakaću gumu a onda se prepustite jednostavno pozi Džon Travolte držeći se jednom rukom za naslon nečijeg sedišta, drugom za šipku autobusa i pevate u sebi STAYIN ALIVE do kraja igranke.
