Čistoća u zgradi

Odraz stanja kulture, higijene, obzira i tolerancije ljudi koji žive u jednoj zgradi. Velika je greška tvrditi da stanari koji najviše prljaju zgradu žive u najprljavijim stanovima, da su obavezno doseljenici u grad i da su nekulturni i neobrazovani - to je samo stvar domaćeg vaspitanja, nema veze ni sa društvenim statusom ni sa godinama.
Verujem da je skoro svaka zgrada zaprljana raznim papirićima, fekalijama i iskorišćenom ambalažom koja je usput bačena. Ne znam koliko drastično je zaprljana vaša zgrada, ali u mojoj se po hodnicima i na stepeništima mogu naći opušci, papirići, prazne kutije od cigara, zgužvani flajeri, štapići za uši, krvavi ulošci (jutros osvanuo i inspirisao definiciju), špricevi, jučerašnje novine i svakorazno drugo djubre koje nije stiglo do kante, koja se uzgred nalazi u prizemlju. U liftu se neko često ispiša, na veliku radost stanara sa gornjih spratova koji ujutro žure na posao. Zidovi su išarani i pečatirani djonovima, a sandučići za poštu naravno obijeni.
Što je najcrnje, zgrada je relativno nova, stanari se uglavnom ne menjaju i može se reći da je većina njih u dosta dobrom materijalnom stanju, sudeći po načinu oblačenja, kvadraturi stana koji iznajmljuju i dobrim automobilima na parkingu ispred..
Situaciju donekle vade nepismena i nečitka obaveštenja i opomene na ulazu u zgradu ili lift, ali sama pomisao da češ na peti ići peške skida sarkastični osmeh sa lica, izazvan nečijom teškom nepismenošću.