Uvod u besramnu laž, koju ste smislili u momentu kada ste shvatili da želite da izbegnete neku osobu, situaciju, novonastalu obavezu...
Tip i riba imaju vrhunski seks. Pre toga ju je priveo na gajbu putem laži i obmana da ce gledati film. Zatim joj je prodao besramnu pricu o emocijama i tako tim gej stvarima, pustio suzu, dao na uvid karton sa dijagnozom slomljenog srca, molio i na kraju dobio pizde.
Uzdisu kao silovatelji. Vole se jbt!
Lik joj prodaje foru iz kraja i prska je po faci. 20 sekundi ekstaze.
Odlazi u wc i brise karu. Vidi je u ogledalu i kapira kako se ljubav izgubila. Kapira da nije bas ni tako dobra riba kao sto je mislio do pre par minuta.
Boje su izgubile smisao.
Kapira da mora nekako da je eskivira, jer nema nameru da bleji sa njom još čuku vremena.
Ulazi u sobu, ona mu se raduje kao da joj dolazi nasmejan kroz sljivike i livade.
On: E, OOOVAAJ...SAD SAM SE SETIO..Moram malo ranije da legnem da spavam, pošto radim rano ujutro. Pa, ono...ako nije frka da..
Ona (inovativno): Da raspremim krevet?
On (u sebi: Da odjebes): Da te ispratim, pa te zovem ja sutra da se vidimo obavezno...
Neprijatnost prisutna najčešće na slavama (ili nekim drugim povodom, gde ste okruženi gomilom ljudi). Naime, meso ili nije kuvano dovoljno, ili je postaro, tako da posle nekoliko sekundi žvakanja shvatite da ste u sosu, jer je meso poprimilo ukus hartije.
-(Jao, ne samo kuvanje, e pa neće me naterati opet da jedem to sranje...)
-Ajde sinko uzmi, da se ne uvredi domaćin!
-A nisam gladan, da se malo odmorim do sarme...
-Jao vidi ti njega! Ma ajde, samo jedno parče...
-Ma može, daj...
Sledi prvi (i često jedini) zalogaj.
Prvi griz:
Joj, samo da nekako presečem ovo zubima i progutam...
Drugi griz:
A jest' kurac, moram još par puta, veliko je...
Peti griz:
Sve je žilavije i žilavije, ne opet...
Deseti griz:
Joj jebem ti sunce, ko karton da me neko naterao da jedem...
Dvadeseti griz:
Ovo govno u mojim ustima je postalo toliko veliko i slepljeno da više ne mogu ni da ga progutam a da se ne ispovraćam, ni da ga pregrizem, a vidi ove ostale kako se smeše i ne jedu kuvanje, sve im jebem...
Dvadeset peti griz:
A da ja ovo pljunem pa pokušam da isečem? Joj nema šanse, tu je Mica Stojnić, ne sme da pomisli da sam seljak, o božee...
Trideseti griz:
Jao vidi keva je podigla čašu sa vinom, sad moram da je trgnem da ga prospe po meni, pa da odem do WCa da se operem...
-Jao sine izvini, isflekala sam ti novu košulju!
-Ma ništa kevo, nisi namerno, odoh do WCa da je malo properem...
Jutarnja masturbacija od milošte. U stvari to je više neka vrsta skraćenice. Elem, da pojasnim malo. Pošto se seks u jutarnjim časovima, u nešem narodu, naziva zornjak, a jutarnja erekcija zorko nekako se prirodno nameće da i ova radnja vuče koren iz reči zora.
Sam pojam je u početku bio poznat kao zorno onanisanje ali su se reči vremenom stopile. To stapanje je teklo u nekoliko faza, pa je u prvoj fazi gorepomenuta pojava bila prekrštena u zonanisanje, u drugoj zonan, da bi konačno u trećoj fazi, a u duhu srpskog jezika dobila današnju formu. Kod pripadnica lepšeg pola se češće koristi termin zorica ili zoka.
Zoća nije preterano popularan među muškadijom jer čim do njega dođe znači da nema ništa od zornjaka, a njegova primena dovodi do preranog odlaska zorka. A i kome je, bre, do rukobluda dok se navrat – nanos sprema za rmbačenje?
SUR Monako
- Zdravo, Mile. Šta je ovo? Opet kasniš na pos'o.
- Ajde budi pizda, pa kaži onom krvniku.
- Pa, na šta ti ja ličim, pizda ti materina?!
- Izvini. Nešto sam pod stresom u zadnje vreme, pa mi se desi da puknem.
- Mislim stvarno... Dvanaest godina radimo zajedno, a ti tako. Ajde kaži bata Srbi šta te muči.
- Ma, ona moja otišla kod majke u Rekovac pre nedelju dana, a ja naviko ujutru da.... Khm. Razumeš šta ti pričam?
- Ne pričaj mi ništa više. Jebe Zoki, pa ne vadi. Hnjo, hnjo, hnjo...
- Jedi govna.
- Nemoj, bre, da se ljutiš. Evo sad će bata Srba da ti napravi doručak, da povratiš izgubljenu snagu.
- Dobro si se setio.
*Čuje se škripa vrata. U lokal ulaze dvojica lokalnih alkosa*
Jao, samo su mi još ova dvojica falila.
- :Iz kuhinje: *E, reče gazda da danas doteruju neke kartone s pićem i da pretovariš to. Ja bih ti pomog'o al' moram do mesare da završim nešto.*
- E, jebem te živote.
Izdignuti se drastično iznad okoline po pitanju poznavanja određene materije.
1)
- Čujem da si postao direktor Koka Kole u regionu.
- Eto, baš nedavno. Prepoznali su konačno moje kvalitete. Pa ko zna više o proizvodnji od mene? Ajde molim te, da se ne lažemo.
- A plata?
- Ne bih da se hvalim baš ali kredit što sam imao na 5 godina se smanjio na 1 godinu.
- Oho! Dostigle se neke nove visine. Baš mi je drago.
2)
- Brate, nemaš pojma. Kola se hladi do 4 stepena.
- Si ti dečko svestan da si glup? Tačan odogovor je 2.2 stepena a prethodno se pokvasi čaša u koju se servira da se bolje ohladi u frizu, jer tako zadržava konstantu temperaturu. Leda po volji. Kod mog friza to mu dođe 51 minuta hlađenja s tim da čašu ladiš na 4 minute pre. Naravno, uvek kupiš iz Orisa jer oni kupuju manje količine. Kad uzmeš u Merkatoru zapadne te i po 3-4 meseca stara flaša. I ne uzimaj one popuste i sranja, to valjaju prošlogodišnji sirup.
- Vidi ti njega kako on zna sve o Koli.
- Pa dostigle se neke nove visine. Ja tebra uživam, ne pijem Pepso kao ti.
- Pepsi se kaže.
- Pepso, kineska verzija. Video sam ti kevu juče kako kupuje karton.
Po shvatanju velikog dela populacije, a i pojedinih doktora - glavni krivac za svako loše zdravstveno stanje.
Primer br.1:
-Šta ti je brate, nešto mi ne izgledaš dobro?
-Ne znam, imam temperaturu i proliv dva dana.
-Ma to ti je virus, kupi vitamin C i lezi, odmaraj.
-Pa ne znam, jutros sam imao krvavu stolicu, moram ipak ići kod lekara...
-Pa ja sam ti reko šta da radiš, a ti kako oćeš...
Primer br.2:
-Kažite, šta vas muči.
-Ne znam doktore, imam potpuni manjak energije, psihičke i fizičke.
-A, pa to ste pokupili neki virus, pa vam je iscrpeo malo organizam, ništa strašno. Uzmite vitamin C, dosta tečnosti, odmarajte i biće sve u redu.
-Pa ne znam baš, znate... ja se tako osećam već mesecima. Moja žena kaže da je to možda depresija...
-A jel vaša žena lekar?
-Ne, ali...
-Znate šta, idite vi lepo kod vaše žene, pa nek vas ona leči!
-Ali doktore...
-Završili smo, izvolite karton. Dakle, tablete vitamina C i dosta tečnosti, limunadu napravite, to je odlično.
-Znam doktore, ali eto recimo, kada uzmem nož da isečem limun, svašta mi prolazi kroz glavu... Dođe mi da uzmem taj nož i...
-Aman čoveče, izlazite napolje, imam još dvadeset pacijenata da pregledam, ako ne volite limunadu, niko vas ne tera! Bože me sačuvaj, kakva budala...
Subjekat: On, 16g, ludo i nesrećno zaljubljen. Prc'o jednom i to loše.
Epoha: Sredina devedesetih.
Mesto: Beograd, potez Bl. 62 (gajba) - Vukov spomenik (žurka) - Bl. 62 (gajba).
Vreme i vremenski uslovi: Februar, ciča, sneg i led.
19.00
Ritual započinje. Sranje, pranje, brijanje (sve 3 dlake na bradi), šišanje međunožja (nikad se ne zna), izbegnuta nehotična kastracija (malo je nedostajalo). Najbolje krpice koje 50 babinih DEM može kupiti. Litra burazerovog parfema Jazz-YSL (batine usledile) i 5 kubika lične zelene Malizie (vrlo popularne u to doba). Nepromišljeno odbija kevine sarme, jer "biće valjda i tamo nešto da se hasa".
20.00
Pokret. U džepovima pernate jakne 20 kurtona (uvek optimista, a i nikad se ne zna), markica za GSP i paklica najgorih i najskupljih cigareta na svetu - John Player Special. Para nigde. Dok "sedmica" jezdi pored mesta gde je sada Delta City, on razrađuje strategiju. Da li je startovati odmah ili posle 5 piva/votki/rakija/vinjaka/likera? Frontalno (solo) ili s krila (ortaci kao backup)? Uz Kneza ili Funky G? Ding. Vukov spomenik.
21.00
Sve cool. Samopouzdanje raste. Krdža od JSP u uglu usana i ruke u džepovima (ipak je -7C). Svet je pod njegovim nogama. Sneg takođe. Žurka je u blagoj hibernaciji. U predsoblju deo duvačkog orkestra već rola topove i sprema se za kanonadu. Dr. Iggy - Oči boje duge. Sve je spremno.
21.07
Eno je. Odoše sve strategije u kurac. Par godina stariji kik-bokser (džudista, tekvondista, kyokushinkaista, whatever) joj proverava ispravnost i kakvoću krajnika. "Mamicu mu jebem onu borilačko-veštinarsku, drpio je za sisu! Pa ja sam to 'teo, da mu jeb...". Misli mu se lagano gube dok seda za astal na kom je stacioniran sav raspoloživi alkohol na žurci.
21.15
Raspaljuje iz zvučnika "Kralj kokaina". Mlada, oznojena i već blago usmrđena tinejdžerska masa se talasa pred njegovim očima. Znao je Dante šta priča. Liker, "Baltic", guc "Pilsa", guc "Vranca", "Baltic", guc "Pilsa", "Baltic", izmaglica, kasni slika ima tona, jedna "Bajadera" (da, našao se i tanjir pun bajadera na stolu), nema slike ton šušti, "Bljaaaaaaaaaaaaarghhhhhhh!". Manjak podloge u želucu je učinio svoje.
22.03
Pridiže se sa stolice. Nekako. U fazonu je "normalan sam", iako se i soba i ljudi nekontrolisano okreću. Nada se da niko neće primetiti bljuvotinu pored stolice. Provaljen je. Odmah. Pomaže domaćici (ortakinja iz odeljenja) u čišćenju. Biva poslat u jednu od soba da malo prilegne. Na putu do iste zabada klonju i obavlja molitvu po drugi put te večeri.
22.07
Počinak na planini od jakni.
22.08 - 03.15
Black hole.
03.16
Budi se. Zima mu je ekstremno. Uzima prvo što mu pada pod ruku i odlazi u pravcu dobonjanja basova. Uzeo je bundu. U sobi je ostalo tri slepljena para i petorica ortaka koji bezuspešno motaju preostalu smorenu ribu. Nema je. Otišla još oko dvojke sa onim Chuckom Norrisom. Do kurca. Daj to pivo. "Opsesija" - Beat Street. Bacaka se u agoniji po parketu, sa sve bundom. Ortaci ga fotografišu za buduća pokoljenja. Neko mu prinosi i ogledalo - bled kao smrt, modrih usana i psihopatski pogled zamućen od alkoholnih isparenja.
03.45
Ortaci ga izvode u dvorište na efikasno trežnjenje. Sad je već -10C. Posedaju ga na dečji tricikl bez točkova prekriven snegom. On "vozi" i trezni se u trenutku. Opet ga slikaju.
04.00
Kraj. Skida bundu i kopa po garderobi tražeći svoju jaknu. Već je, kao, ok. Dovoljno sivih ćelija je preostalo da se seti da mora da se izvini domaćici zbog bljuvotine u 21.30. Uz izvinjenje, pruža ruku, a iz džepa od jakne ispadaju kurtoni. Zemlja se polako otvara i on lagano propada kroz istu.
05.00
"Sedmica". Kunta na sedištu. Pecaroši u trandži ga posmatraju sa sažaljenjem. Bazdi na Jazz, Maliziu, alkohol i bljuvotinu, stoga su pecaroši na bezbednoj udaljenosti.
05.30
Budi se. Slučajno nabada baš stanicu na kojoj treba da siđe. Napolju Sibir. Tetura se do kuće, pridržavajući se za živu ogradu, bandere, semafore i parkirane automobile.
06.10
Zgrada. Pentra se na 11. sprat pešaka jer je zaboravio da lift ipak radi. Na spratu mrkli mrak. Neko deknuo sijalicu, normalno. Brajevom metodom napipava broj na ulaznim vratima i konstatuje da je to to. Vadi "keso" ključ iz džepa i nabada ključaonicu, klečeći na otiraču.
06.19
Ćale otvara vrata u gaćama, opremljen tiganjem jer je mislio da mu neko obija gajbu.
06.20
On nonšalantno ustaje, želi ćaletu dobro jutro i juri u WC.
06.21
Shvata da je u kuhinji i da drži đoku spremnog za pišanje.
06.22
Vraća đoku u gaće i (ponovo) nonšalantno se vraća ka kupatilu. Ćale ga prati u stopu, sada bez tiganja. Promašuje skretanje u hodniku za nekih pola metra i opaljuje se kolenom u radijator.
06.23
Ćale konačno shvata ozbiljnost situacije i sprovodi ga do klozeta i sa dubokim uzdahom zatvara vrata za njim.
06.25
Keva se budi. Krsti se. Zamračuje sobu. Smešta ga u krevet. Opet se krsti. Zatvara vrata.
Nedelja, 08.20
On se budi. U sobi smrdi kao u paklu. Priseća se prethodnih zbivanja. Momentalno sledi dupli facepalm uz kataklizmičku misao: "Jebote, kako ću sutra u školu...".
Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...
Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.
I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.
I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.
Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.
Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.
I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.
Jedan od onih tipova za koje očekuješ ih sretneš samo u romanima. Ružna faca, malo riječi, potpuna nezainteresovanost. Vole da piju, čovječe, kako samo vole da piju. Pitam se gdje im sve staje. Evo upravo posmatram tog dripca, bubuljičavog lica, sjedi za šankom i ispija jeftini viski već godinama. Ljudi moji, ni jednom nije ustao da se isprazni. Pojma nemam zašto sam to uradio, mislim tip je bio običan, dosadan i sve, kao i svaka druga pijanica u ovom gradu(svaka druga osoba i jeste pijanica), ali prišao sam tamo, pitao je li slobodno mjesto pored njega, naručio piće i duplirao njegovo. Strvina me nije ni pogledala. Izustio je jedno 'svejedno', i nastavio da zvera u čašu. Skot. Počeo sam da pričam. Čovječe, takvi ljudi te baš tjeraju da pričaš. Mislio je da sam peder... Napokon je počeo i da odgovara. Zvao se Henri, radio je u pošti. Volio je da pije i da jebe žene. To je jedino što je i radio u životu. 'Da pije i da jebe žene'. Isuse. Štur i iskren odgovor. Sve što ti u životu treba je da pričaš malo i da gledaš svoja posla, svi će željeti da ti budu prijatelji i da podijele priču sa tobom, kunem se. Osjetio sam da mu bogovski dosađujem i taman kad sam krenuo da pođem do stanice i uzmem kofere, on je ustao i rekao da kući ima dva kartona uvoznog, jeftinog vina, pa da pođem sa njim da ih razbijemo. To me je dotuklo. Taj čovjek me obara sa nogu. Pratio sam ga.
Vukao sam se do bara sav kljakav nakon što sam cio dan vukao kolica sa poštom do brda iznad grada, što radim jednom nedeljno, i donosio prokletnicima njihova pisma od najdražih iz Teksasa ili Luizijane. Mokar i znojav istovremeno, dokotrljao sam se do šanka i naručio viski, da potjeram slatku kaljugu iz grla ka stomaku. Počeo sam da tučem po viskiju dok nisam spazio visoko, nezgrapno derište sa ružno lovačkom kapom na drugoj strani šanka kako pilji u mene. Koliko god se čovjek trudio, nikad nije sasvim sam. Stalno se nadje neki ružnjikavi kreten da gura slinavi nos u tuđa posla. Nastavio sam da gomilam viski i gađam šankera dolarima, polako zaboravljajući malog degena. Taman kad sam pomislio da je odustao, prišao je i počeo nezgrapnim glasom da šapuće. Skinuo je kapu, raspitivao se o meni, rekao da je napustio školu i još gomilu baljezgarija. Platio mi je piće. Gospode. Bilo mi je žao jadnika. Davio se u svom viskiju sa sodom. Bilo mi ga je dosta. Ali prokleta krtica nije odustajala. Onda je naglo ućutao. Okrenuo sam se ka njemu, vidio kako nabija onu istu ružnu, crvenu kapu preko bezveznog lica, i pitao se da li da ga odalamim preko vilice. Odlučio sam da dam šansu bogatom skotu. Pozvao sam ga sa mnom da dokrajčimo karton vina koji mi je ostao u sobi. Razmišljao je par trenutaka i krenuo za mnom.
Vid klasnih borbi školaraca. Direktori škola samo sto sto poriču da se tako nešto ne dešava u već pomenutim ustanovima jer su je l' te mere bezbednosti na nivou onih koje je svojevremeno imao Alkatraz. Ministar prosvete govori da je tako nešto nedopustivo u 21-om veku pokusavajući da kao i drugi političari na svakoj smrskanoj koščici nekog štrebera zaradi po koji politički poen. Staratelji žrtve podižu tužbe protiv staratelja nasilnika, a ovi protiv škole koja “nije” vodila dovoljno računa o potrebama njihovog mezimčeta a ova opet protiv radnika obezbedjenja koji je u vreme incidenta dremao… Psiholozi u emisijama (one sa voditeljkama zabrinutim za stanje nacije)prave profile žrtve i nasilnika, prikazuju tamo neke grafikone sa procentima omadinaca koji roljaju i duvaju. I tako iznova i iznova……
…Sve to na zapanjeno na TV-u gleda otac nekog tamo klinca a onda iznenada diže dupe iz fotelje ne bi li ispratio svog sinčića u školu i tutnuo mu neki dinar za rodjendan koji mu se bliži. Mali pobesneli Maks zadivljen najnovijom tehnikom razbijanja glave o plemenite materijale(npr. drvo) koju je video na youtube kupuje karton Hajneken-a i bejzbolku. Sutradan u novinama naslov “Dete za primer prebilo viceprvaka matematike!”.Nakon date izjave napasnika u policiji proširenom istragom utvrdjeno da je novac koji je dobio za rodjendan(a kojom je kupio paliju)falsifikat te je tako i otac istoga zadržan u pritvoru.
I.M. (16god)nije htela da kupi cigare K.P.(15god).K.P. sačekala posle škole I.M., pretukla je i naterala je da kupi od njenog novca čitav boks cigara. Epilog: Uz vešto posredovanje škol. psihologa K.P. se iskreno izvinila I.M. a uskoro su njih dve i postale najbolje drugarice. Mesec dana nakon incidenta K.P. i I.M. prebile u šk. dvoristu T.C. jer im ova nije htela da kupi upaljač za cigare.
T.P.(15god) nije zeleo da ide na radionice na temu tolerancije pokrenute od strane “škole bez nasilja”. Razredna M.K. zapretila T.P. ukorom ako ne bude išao.T.P. sačekao M.K. ispred njenog stana, ubacio je u obližnji kontenjer i gurnuo niz ulicu. Epilog:razredna puštena na kućno lečenje a T.P. poslat na lečenje u Bg na rusku privatnu kliniku za odvikavanje od alkohola i droge(zbog poverljivosti podataka o T.P.-a nećemo navesti o kojoj klinici je reč)
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
