Teško objašnjiva konstrukcija karakteristična za banjalučki žargon. Izgovara se lažno zabrinutim polusarkastičnim tonom kao uvertira za davanje nekog mudrog savjeta ili za neko slično "slušaj-tatu" popovanje. Takođe, može se koristiti i kao uvod u konstataciju o nekoj sjebanoj situaciji koja jednako pogađa i govornika i onog kome se on obraća.
I čova i buraz su zapravo oblici oslovljavanja, ali kad se upotrebe zajedno stvaraju intimniju vezu među sagovornicima.
1. POPOVANJE:
a) E čova, buraz... jel bi šta s onom ribom, šta odugovlačiš, znaš kako ono kažu...
b) Čova, buraz, ja bi ovdije čistu dvicu odigro, kakav X2, jesi normalan?!
c) Čova, buraz, učiš li ti, bolan, išta? Ajde bolan, nećeš valjda opet obnavljat godinu...
2. KONSTATACIJA O ZAJEDNIČKOM SJEBAVANJU:
a) Čova, buraz, Mančester nas je sjebo, mamu im retardiranu, pu, neću se nikad na njih kladit više, debili jedni...
b) Čova buraz, ako ona likuša opet počne držat test pola sata kasnije, nema šanse da stignemo bilo šta napravit...
Igračka nad igračkama. Izvor svih dečjih osećanja u svim nijansama i prelazima. Mesto gde se testira hrabrost, otkriva strah i vežba drugarstvo, a kasnije i mesto gde će se dogoditi prvi poljubac i ljubav. Mnogo kasnije, to je mesto sećanja i nostalgije. Nešto što bi trebalo pod hitno napraviti klincima u svakoj ulici.
U napuštenoj kući mog detinjstva decenijama niko nije živeo, ali je u njoj još uvek bilo nekog razlupanog nameštaja, budjave odeće i prastarih novina. Ulazilo se kroz razbijen prozor uz predhodno probijanje korz šibljak bašte. Već na tim prvim koracima su se dobijale značajne rane i ogrebotine, a u delu dvorišta pod koprivama se vršila glavna selekcija nas malih avanturista. Nakon što najveće “mudonje” provale u predsoblje i dnevnu sobu dolazio je na red glavni test – ulazak u podrum. Taj podrum je bio najzajebaniji zbog toga što je moj stariji brat navodno u njemu našao smežurani leš poslednje stanarke koja je bog zna kad umrla od tuge pošto ju je verenik ostavio i to pred samim matičarem. Tamo nikad niko nije ušao osim mog straijeg brata koji je to nekada uradio i to potpuno sam te otud zna za pomenuti leš.
Jednom smo smogli snage da pridjemo vratima podruma, a moj brat je kroz ključaonicu nešto video i zaurlao “ona dolazi, bežite!!”. Stampedo uz stepenice i krkljanac oko prozora (ulaz/izlaz) je teško opisati to je trebalo videti. Reći ću samo da prelazak preko koprivinih minskih polja nismo ni osetili, verovatno zbog toga što su nam noge bile mokre od mokraće.
Nikada nisam ušao u taj podrum čak i mnogo godina kasnije. Sada je tu velika i lepa kuća sa novim i živahnim stanarima, ali nikako ne mogu da se otrgnem utisku da je u njihovom podrumu još uvek smežurani leš one jadnice.
1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.
2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.
3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.
4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.
5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.
6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...
7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.
8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.
9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!
Ja sam većinu ovih tipova imao u svakom odeljenju u kojem sam bio, a verujem da ste i vi. Ako želite, slobodno komentarišite, recite u koji tip vi spadate, koje tipove najviše i najmanje volite i zbog čega, dodajte neki novi tip ili dopunite ove koje sam naveo...Ako vam se ovo bude svidelo možda ću napisati još ovakvih tekstova.
Pucati se u venu, razbijati se od pajda, ime dobio po tome što korisnici vide zmaja kog pokušavaju da uhvate, dok u ruci drže šprajc, ali zmaj se uvek izmakne u poslednjem trenutku, tako da se rokne u venu, mašeći zmaja.
-Ooooo... Pa 'de si bratić, š'a ra'iš, bre, sto godina...
-Eo, tebreks, završio s faksom, pa kren'o da šljakam u nekoj kancelariji u centru, ti?
-Ma, brate, ne pitaj me ništa...
-Šta ti je? Šta si nešto pozitivan k'o HIV test majke Tereze?
-Ma burazer kren'o juri zmaja, pa matorci šandrcaju...
-Au... Pa jebiga... Šta ćeš... Nekima je život keva, a nekima maćeha...
-Molim? A, mislis za burazera? Ma ko ga jebe, bre, klinac retardirani, nego sam puk'o 3 somuna na kladžu... Jeb'o bi mater onom Geretu Bejliju...
Gledajući crtane filmove svako još u detinjstvu nađe sebe u nekom crtanom liku. Nisu slučajno napravljeni baš takvi kakvi jesu. Individualno je samo da li smo već takvi ili je nam je potisnuta želja da budemo kao neki od njih.
Džoni Bravo: Jak, zgodan i napucan. Nakrkan steroidima i sa tonom gela u kosi. To što nema mozga i što ga neće ribe nije bitno. Bitno je da si širok u ramenima i da preskačeš treninge nogu. Ti si super, a ona je na gubitku što te neće.
Štrumfovi: Deca koja gledaju štrumfove imaju zanimljiv izbor. Da budu pekar, štreber, šminker ili da mrze ceo svet. Devojčice tu nemaju mnogo da biraju šta će da budu, osim sa kojim od ovih će da budu.
Nindža Kornjače: Najbolji test ličnosti. Mikelanđelo zajebant koji igra igrice, sluša muziku, neodgovoran, Donatelo štreber, genije, povučen i načitan. Leonardo odgovorni vođa sa čvrstim karakterom koji uvek dvaput misli i jednom seče, Rafaelo nadrkani brat kojem sve smeta. Tu ko se ne nađe onda taj ni nije živo biće.
Pingvini sa Madagaskara: Slično kao sa kornjačama, samo što su nova vremena pa su se i opcije promenile. Sad umesto nadrkanog brata Rafaela imamo Vojnika, malog pederčića koji voli jednoroge. Major kao Leonardo vođa samo što više asocira na Legiju po biografiji nego na crtani lik. Kovalski je možda veći štreber od Donija, ali Riko...ko bi normalan sebe pronašao u Riku? Jedino neki gutač predmeta iz cirkusa.
Sunđer Bob: Svi smo mi nekada Patrik. Svi imamo te njegove momente, ali kad poželiš da budeš Lignjoslav ili Kraba, znači da si odrastao i da ti više nije do zajebancije.
Ren i Stimpi: Kako god da okrneš ne valja. Ili ćeš da budeš mršavi, nadrkani, nervozni tip koji izgleda da nikad nije spavao ili debeli tupavko kome je sve ravno.
Simpsonovi: Širom sveta se citira Homer, ali ne onaj slepi već ovaj ćelavi. Muškarci bi verovatno voleli da imaju jednu Mardž u kući. Da pere, pegla, kuva, može se primetiti da su grudi čvrste i posle troje dece. Jedino da malo promeni frizuru. Mada ona služi ženama kao upozorenje da se čuvaju potencijalnih Homera. U liku Barta će se pronaći oni koji se pronađu i u liku Mikelanđela, a u liku Lise oni koji su se pronašli u Doniju i Kovalskom.
Petar Pan: Dokaz večite želje za igrom. Bežanje od stvarnosti i neprihvatanje odrastanja. U njegovom liku će se mnogi pronaći, ali neće mnogi to da priznaju.
Bananamen: On je za sve one koji se osećaju jačima kada jedu.
3 praseta: Još jedan test gde se može lako dokazati da li ste zajebant kao najlmađe i srednje prase ili ste odgovorno i pametno najstarije prase. Bitno je da shvatite da ste prase.
Barbi: Kalup fizičkog izgleda koji nikada neće proći. Nije bitno šta je u glavi, već šta je na njoj.
Betmen: Usamljen, povučen, jedino što će mnoge takve da odbije od njegovog lika je to što mnogi nisu milioneri kao on.
Supermen: Za sve one koji se osećaju kao da nisu sa ove planete.
Tom i Džeri: Tu će se pronaći svi koji imaju nekog koga ne vole, ali bi mu pomogli da je u nevolji.
Garfild: Idelan za lik u kojem će se pronaći svi koji ne vole da rade. Svi kojima je hrana prva, a i druga misao kad ustanu. Za sve koji su mrzovoljni, sarkastični i za koje svet misli da su seronje.
Hulk: Kao što svi imamo Patrikove bisere nekada u životu, tako bi nekada voleli da možemo biti i Hulk na nekoliko minuta. Sve da razbijemo i da iskalimo bes, a ne da nam se desi da budemo Besan k'o leptir.
Ne bi crtani filmovi postali toliko popularni da se ne pronalazimo u njima, ali popularnost istih je danas opala. Možda se klinci ne pronalaze u njima kao što su se starije generacije pronalazile. Moguće da ove nove generacije sebe zamišljaju kako su čupavi Japanci, da bacaju loptice dok iz njih iskaču zmajevi.
Pokvaren upaljač je jedna od najvećih božjih pošasti koja može da snađe poštenog čoveka. Ako se to desi kada si u nekom društvu, sve je u redu - pozajmićeš upaljač od nekoga i nema problema. Ali ako ti se to desi kada si sam u stanu, onda fizičko i mentalno zdravlje dolaze na ozbiljan test. Kada pokušaš da zapališ cigaru, a upaljač odbija da radi svoj posao, da li zato što nema plina ili mu se potrošio/ispao kremen počinje horor film. Besomučno traženje drugog upaljača. Obično ćeš da pronađeš 3 do 5, ali neispravnih upaljača po nekim fiokama, kutijama i posudama koje izgleda ne služe ničemu osim da se u njima čuvaju neispravni upaljači i po neko otkinuto dugme i metalne pare. Pa to je rešen problem. Uzmeš jedan upaljač koji ima plin i jedan koji ima kremen i to je to. Ali, kao po difoltu, ne možeš da spariš ovu kombinaciju nikako. Prosto nema pllina. Rusi, braćo, zašto nema plina? A da siđeš do kioska i kupiš upaljač? Ma ko će sada da se oblači. Da pitamo komšiju da nema slučajno upaljač. Možda je pola noći pa je glupo da ih budimo, a možda je u sred bela dana pa su svi na poslu ili ko zna gde. A da nije malo sramota da tražim upaljač od komšija kad sam ih već iznapušavao sve. Kada su oni pravili buku i kada sam ja pravio buku. Jebeš sramotu, upaljač je upaljač. Jedan, drugi, treći komšija tek otvara vrata i psuje ti bližu i dalju familiju... Što ga zbog toga uznemiravaš, a upaljač ne bi dobio čak i da ga ima. Izvini prijatelju, pa nećemo da se vređamo zbog upaljača. Razmišljaj. Šta sada? Šibice? Odakle mi šibice... Ej živote. Nevoljno se oblačiš i krećeš prema najbližem kiosku...
A da prospeš malo kafe na ringlu i da zapališ cigaru?
Ašov ili Lopata, večno pitanje, šta više volite, šta vam više ide uz ličnost, šta biste odabrali da dobijete besplatno kad bi vam nudili preko telefona: ovde Ana iz Beograda iz agencije ''Propali Programer'' dobili ste na poklon jorgan od pur-pene, kamen zeleni za reumu, sličicu jednu iz životinjskog carstva, i, birajte, ašov ili lopatu? Ovo je i mali psihološki test, rešenja će biti objavljena nakdandno, na stranicama Male pošte.
Ne brzajte, ovo je težak izbor, od malena, deca više vole lopatu, nekako je simpatičnija i poznatija kao alatka, ali vremenom ašov na svoju stamenost i sigurnost sve više dobija poene. Kod ašova je dobro to što je beskompromisan i što ide nekako u dubinu, uspostavlja jednu vertikalu zemlja-nebo kad se zabode i kao takav je simbol čoveka koji je isto tako jednim svojim delom zaboden u zemlju i vezan za nju a drugim, štrčeći nebu prkosi vetrovima i vremenima; ašov je vodeni znak, doba dana: noć, drvo: hrast ispod koga je zakopano blago, simbol smrti, sela, putovanja, glisti, kopanja rupa za dalekovode, tripko krtica, sladak miris raskopane zemlje i trave; dok je lopata više šljakersko oruđe, radničko, u podzanku sunca koje prži, vatreni znak, radenik gavrilo gavrilović, industrija, ugalj, prljavština, govna, pesak, alija sirotanović, visoke peći, boško divljak-bubamara, mada ima nečeg lepog kad se onako lopatom grebe po betonu i kad se podobno hrčkovom mentaltitu s ovog prostora, sve, podrobno, sastruže i sakupi lopatom;
ako je ašov smrt, lopata je sahrana, potapkavanje, ono što ostaje posle smrti, uteha, uvek neko sakupljanje, pregrupisavanje, regeneracija, lopata je prašinar, ašov je rudar, lopata je radnik, ašov je kreativac, lopata je pripovedač, ašov je pesnik, lopata je glup ali temeljan, ašov je oštar ali zajeban, lopata je pivo, ašov je rakija.
Još nešto možda vredno pomena: ašov može da se koristi i kao lopata, a lopata kao ašov teško.
Uređaj koji služi da pripomogne kada zagusti.
Osoba koja u stvari nema nikakvu važnu ulogu u životu, ali bleji u ekipi jer će u slučaju da dođe do nekog sranja, koje se verbalno ne može izbeći, on svojim fizičkim sposobnostima rešiti problem u kratkom periodu.
Neki čovjek: Znači ne mogu više tebra, moraš da mi učiniš uslugu...
Lemalica: Reci?
Taj isti čovjek: Ne bih da te smaram, ali već treći put mi lik smara ribu, zvao sam ga, jeb'o mater, nema šta nisam radio, al' on nikako da utuvi u glavu da je ona sa mnom, a plašim se da mu ne popusti...
Lemalica: I?
Čovjek: Pa ako bi mogao, da se prošetaš, znaš 'de živi, imaš pivo od mene ako mi to učiniš.
Lemalica: Taman, nisam dugo im'o test bicepsa.
onaj koji se stalno pravi pametan i misli da je posisao svu pamet ovog sveta...odvalio neku teoriju koja će ljudima do dana današnjeg služiti da svojom pameću spustaju,odnosno prave se pametni nad nekom osobom koja bi mogla da im bude od neke koristi,ali koga boli kara za to
U staroj Grčkoj,Sokrat je bio na glasu kao čovek koji ceni znanje.
Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
- Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre nego što mi išta kazes želim
napraviti mali test. Zove se "Test trostrukog kriterijuma"
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što počneš pričati o mom
prijatelju, mogao bi trenutak razmisliti zadovoljava li to neke kriterijume.
Prvi kriterijum je Istina. Da li si potpuno siguran da je to, sto želiš da mi kažes, istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek čuo i...
- Dobro - kaže Sokrat - znači nisi potpuno siguran da li je to istina ili
nije.
Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra. Da li je to, sto želiš
reći o mom prijatelju, nesto dobro?
- Ne, naprotiv...
- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reći nesto loše o njemu, a nisi čak ni
siguran je li to tacno. Još uvek možeš proći na testu, jer je ostao jos
jedan kriterijum, kriterijum Koristi. Da li će to, što mi želiš reći o mom
prijatelju, biti meni korisno?
- Ne, ne baš.
- Pa - opet će Sokrat - ako to što mi želiš reći nije istina, nije dobro,
i nije korisno, zašto bi mi uopšte rekao?
Eto zašto je Sokrat bio veliki mislilac i visoko cenjena osoba stare
Grčke
(To takodje objašnjava zašto nikad nije saznao da mu prijatelj spava sa zenom)
Matematičko takmičenje na kojem pravo učešća imaju osnovci i srednjoškolci svih uzrasta. Može se prijaviti ko želi, nezavisno od ocene iz matiške, te je idealna prilika da se u ovim plemenitim, moždano-napornim veštinama oprobaju i oni kojima mata nije jača strana (mali Randu i njegov tata). Ako se ima u vidu i to da su svi takmičari toga dana oslobođeni nastave, lako se da zaključiti zašto je Misliša jedan od najradosnijih ''praznika'' brojnih škola širom Srbije.
Izrazom iz naslova lezilebovići i probisveti krste kapacitete, decu koja šure matu na ovom i drugim takmičenjima, korenuju do zilion i čine kojekakve druge, nama smrtnicima nepotrebne mozgolomije.
- Gde ćeš?
- Kući.
- Kako kad imamo bios pa fizičko?
- Iš'o sam na Mislišu hehe. Test bio u fazonu Milionera, zaokruživao sam na eci peci pec... Odoh sad kući na partiju PES-a, pozz luzeru!
__________________________________________________________________________
:Hodnik škole:
- Alo, Misliša, mrdaj da prođem, šta si se ukipio!?
- Mislim ti ja malo mamu u pičku!
- :GULP!: Pa nemoj Stevčo molim te, drugari smo, nemoj katemolimAAAAAAAAAA
- ***Ja u čkole idem i dobar sam džak II -***
