Opšte prihvaćen izraz za napirlitane starice koje i dan danas defiluju ulicama nekadašnjih kordoa ili njišući svojim bokovima konobarišu po ibaskoj magistrali.
Kad se cvet mladosti savije u vazni života, a poriv za devojačkim izgledom i dalje nastavi da prolama smežurano telo, produkt ne može biti ništa drugo do kombinacija antikviteta upakovanog u ukrasni papir sa šarenolikim motivima klinačke posteljine.
Ova balsamovana teles, umotana u zavoje živopisne istočnoazijske manufakture ne preza ni da svoje ostrugale pete uzdigne na dvocifren broj centimetara, skladno koračajući poput hibrida dame iz film-noira i razjarene zveri koja kao da se promolila iz anusa Borisa Karlofa, sve sa dekolteom Monike Beluči. Crven karmin je konstanta u estetskom prikazu, zajedno sa kosom kojoj bi pozavidele i mlađane pankerke sa poremećajem identiteta na lošoj vutri. Cigareta što duža i tanja, skidajući naslage karmina se stidljivo promalja dokačinjući, ovlaš, nevešto depilirane facijalne dlačice, tik pored veštačkog mladeža.
Vokabular provodadžijsko-kočijaški, govor razgovetan sa nazalnom primesom i priprosto dobrodušnim akcentom, krasi ovu pomodarnu, popunjenu, na turskom melosu odgojenu Evitu Peron, naviklu na dnevnu dozu kafanskih bahanaliju u sastavu sredovečnih udvarača već u dugogodišnjoj vezi sa delirijum tremensom, veranjem po stolovima, hvatanju za mikrofon i teranju seoskih džukela u kurac.
Neukroćena gracioznost među sirovom goropadnošću i pregršt pozitivne energije trejdmark je ove harizmatične dame.
-Alo, Teta Đano, pa gde su ta dva piva, čekamo već pola sata, nije u redu?
-Idite, bre, deco u kurac, suvi k'o Titova Jovanka, pa mene našli da jebu...evo pive, evo teta Đane, spremajte šušku, pa da tražim miradžike.
Novi pravac u Srpskoj politici čiji je osnivač jedan pacijent zdravstvene ustanove "dr Laza Lazarević". Njegovo ime se ne sme saopštiti iz razumljivih razloga fizičkog od strane prve, a verbalnog linčovanja od strane druge populacije ekstremno pozitivnog mišljenja u odnosu na jednu od ove dve opcije. Naime, ovaj čovek je završio tu gde jeste jer je prešao granicu na kojoj je Tesla stao. Svima je poznato da genijalnost ima granicu posle koje se prelazi na teritoriju ponekad nepravedno osporavane ludosti. Dotični gospodin je uvideo istorijski princip duboko ukorenjen u naš i još neke narode(nisu sa našeg kontinenta te ih nije potrebno imenovati).
Shvatio je 2 principa "govor-delo", kao i "istorijski trenutak-delo":
Prvi princip(govor-delo) je primenio na prvi deo njegove maksime(ni kosovo), jer je primetio obrnutu srazmernost verbalno izražene želje za nečim i njenog realnog ostvarivanja. Jedan od dokaza njegove teoreme koju izlaže je da otkada se počelo vikati "Srbija do Tokija", ta ista Srbija je počela rapidno da se uvlači u sebe, te je on predložio, za početak, radi provere hipoteze da se krene sa izražavanjem želje za NEposedovanjem nečega te je tako nastalo NE kosovu, naravno posle toga sledi Metohija(čije ime uzgred budi rečeno je isčezlo iz usta ekstremista željnih smanjivanja Srbije izražavanjem one separatističke rečenice: "Kosovo je Srbija") i ostali deo sveta(mada on to ne savetuje zbog drugog principa).
U drugom principu(istorijski trenutak-delo) on nalazi nepotrebnu i podsvesno mazohističku tendenciju našeg naroda da se uvek priključuje ili ulazi u projekte koji su očigledno pri izdisaju i u trenutku kada se diljem sveta stvaraju nove i bolje konstrukcije. Dokazi koji, smatra on, potkrepljuju njegovu tezu jesu nepotrebno uključivanje našeg naroda u razne akcije velikih sila protiv još većih(uvek u pogrešnom trenutku), sa objektivno(globalno) neprimetnim učešćem(koliko god nama izgledalo veliko), a ogromnim gubicima koje nismo znali da unovčimo(opet zbog prvog principa) u vidu poštovanja prema žrtvama pre svega a onda i materijalno. On predlaže da Evropsku Uniju sagledamo očima čoveka iz bliske budućnosti i da se ne držimo ad hoc onoga što svi u okruženju rade, jurišaju ka njoj neznajući da je ona samo još jedan projekat koji se približava kraju. Smatra da treba da uradimo suprotno, da poštujući prvi princip, otćutimo Evropskoj Uniji, sagledamo situaciju, stisnemo zube, očistimo i sredimo ovo malo zemlje što nam je ostalo i na sva zvona vičemo(opet lukavo koristeći prvi princip): NE Kosovo, NE Vojvodina, NE boljem životu, NE platama, NE dobrim odnosima sa komšijama, i na kraju krajeva NE jako glupom, jugonostalgičarskom koraku u ovom trenutku - Balkanskoj Uniji.
Pijedestal koji je dovoljan ali i potreban rekvizit zakletom oratoru-seratoru i koji budi nepresušnu želju za držanjem govora prisutnima.
-Evo gospodo, popeću se ovde da biste me bolje čuli i videli, imam nešto važno da vam predočim pa molim za mali trenutak pažnje...
-Vid ovog seratora Mlađu jbt, isti je ko Vuk Drašković, čim vidi dva stepenika odmah se popne da drži govor...Ajmo mi na čvarke i kavurmu kod Zdravka, on je apolitičan skroz otkad ga na onom mitingu kotrljali niz stepenište u bas zvučniku...
"Strucni" komentar! I ja navijam, ali on ga pretera...
Sad bi bilo dobro da damo gol...
Kad bi se sada odbranili...
Tako treba igrati (posle uspesnog poteza)...
Ne treba zuriti (posle neuspesnog poteza)...
Nije gol, ofsajd - bravo za sudiju (nema ni govor a o ofsajdu)...
Mislim da je sada nas tim ostecen (cist prekrsaj za crveni, izvikli se sa zutim kartonom)...
Mozemo da pozelimo nasim reprezentativcima vise srece u sledecem ciklusu (a ja idem na psihijatriju zbog nervnog sloma)
...
Igraju za reprezentaciju Srbije, sto se nikad ne bi desilo da nema korupcije u fudbalu.
Ali, sta cemo?
Mi smo obicni ljudi, koji se sakupe da bi gledali njih, da bi navijali za njih, i da bi ih bodrili, dok se ovi rekreativci zajebavaju tamo.
Njih zabole, oni igraju svuda po svetu, prime za jednu nedelju koliko prosecan srbin za 10 godina.
Oni ipak pricaju kako je put fudbalera pun patnje i bagova, kako im nije ni malo lako, i kako im je cast da igraju za svoju zemlju.
Ne, nije tako.
Oni orgijaju 2 sata pred utakmicu.
Oni piju pivo 2 sata pred utakmicu.
Onda izadju tamo, i daju "sve od sebe", izgube od zemlje za koju prvi put cujem, i kazu kako su kontrolisali igru sve dok nisu primil prvi gol(za 0:1) i onda im je naglo pao moral, a protivnici su dobili krila, te ih, nakon izuzetno prljave igre napunili 0:8.
U nasoj reprezentaciji ima i nekoliko dobrih, casnih ljudi, koji stvarno vole svoju zemlju(necu ih navoditi).
Kada odrze svoj potresni govor, oni se zapute ka svojoj petospratnoj kuci, sve pevuseci kise jesenje, za slucaj da ih neko prati...
Lik iz kultne serije „Alo, alo“.
Policajac u malom francuskom gradu u toku nemačke okupacije u drugom svetskom ratu, a zapravo ubačeni agent britanske obaveštajne službe. Kao Englezu, međutim, francuski jezik je predstavljao veliki problem, pa ga je pričao na svoj način.
Govor je ono što je njega proslavilo... Pričao je uz mešanje i upotrebu čudnih glasova, upotrebljavao je pogrešne reči i izraze (u srpskom prevodu su i padeži bili pogrešni), pa je to što kaže bilo šašavo. Ponekad, međutim, i nerazumljivo. Slušajući njega, česta reakcija je bila par sekundi tišine dok u glavi protrkeljamo šta bi to što je rekao trebalo da znači, a zatim ili gromoglasan smeh ili češkanje po glavi dok podsvest to nekad ne reši, možda i za koji dan, a možda i nikad. Na primer, u jednoj epizodi on izgovara „izguzio som iz covka“, a što bi trebalo da znači „Ispuzio sam iz cevi“.
Koliko god smešan bio, ponekad je bilo zamorno pratiti ga, pa su pojedini gledaoci imali neke tehnike za razumevanje njega; na primer, morali ste da strogo vodite računa šta je tema tog razgovora ili koje mu je pitanje postavljeno kako bi njegovo blebetanje koje u njegovoj glavi ima puno smisla imalo smisla i za normalne standarde verbalne komunikacije. Ponekad, pak, nije moguće...
- Dobro jutro.
- Dobor jutor.
- Prvo pitanje, na zahtev naših gledaoca bi bilo u vezi ekoloških protesta i Rio Tinta.
- Po, što do vom kožom... To je političko pretest. Sod ću do vom pojasnom... Jo som toto i glovo pismo... Ovoj, glovo porodico... Imom ženo i deto. Čale, toko reči. I to jo nopod na Oleksondro Vučičo. Virito, imote korono bus... Obelelog od korono udari outobos i sod, što je urok od smrdi? Toko ondo monipomolerišu podotok o tome... Jel sod molo josno? A što me toko glođete? Evo, pomognite do rozumem koko do rozumem... Evo, još prostijo... Za mone kožu do som fikus. A još gorije pričoju zo predsedniko. I to je otok na evropsko integracijo kojoj ON težo ioko nismo ispunilo ni jedno poglovorje, ali i no predsedniko lično. I oko to ne vodito, onda vos ploćo onoj Đilos!
Ili ti šapatropovapačkipi. Nastao u logorima radi lakšeg sporazumevanja tj. da okupatori ne bi čuli namere logoraša. Dobija se tako sto se posle svakog vokala doda slovo P i opet taj vokal. Danas, kad nema logora koristi se mahom u kriminalne svrhe ali i u normalnom životu.
Danas se šatrovačkim naziva jezik gde se samo zamene mesta slogova. Čizna mosa se menepro ovi govislo i štone se side i kota to.
CNN - Breaking news
(translate) Tokom pljačke jedne juvelirnice u Majamiju, kamere su snimile lopove ali im se ne mogu jasno videte lica. Kamere su takodje zabeležile njihov čudan govor. Taj jezik još nije poznat ovdašnjim naučnicima. Angažovan je i Shampolion ali i on se pogubio k'o prase u Teheranu.
Transkripcija:
,,Žibe tebra, voe je rijamu. Kujpa tozla pa da gamobe."
Mole se svi koji slušaju ovaj prenos, a znaju o kome jeziku je reč, da nas obaveste. Biće nagradjeni.
Da, precednik. Ne predsednik. Nikako to. On je ono, baš precednik pravi. Ni Kupinovo ne mora da bude Kupinovo. Može da bude bilo koje mestašce tipa Kupinovo. Sve mu se 'vata na isto.
Na isto mu se i 'vata i precednik. Kao da je kloniran jedan te isti lik, ne fizički, nego mentalno i postavljen na tu stranačku funkciju širom cele Srbije. Mada i neke fizičke karakteristike se podudaraju. Iguana fazon, izuzetno razvijeni organi za varenje, guste obrve, kratke noge i tako to.
Stajling mu je takođe izuzetno zanimljiv sa stanovišta arheologa i sastoji se iz odela, koje je na svoju žalost morao da obuče kako bi izgledao ozbiljno, ali ne da kupi novo, nego ga je izvadio iz najsurovijeg budžaka u kući, gde stoje stvari koje nisu pomerane decenijama. Old skul. Tri dugmeta, naramenice od pola metra, široko i obavezno sivo. Bela košulja naravno. Mislim ono, ima li neka druga boja? Kravata mu ne treba. Ne može da raskopča košulju i onda se ne vide dlake. Dobro, može i šešulja, ali samo zbog narodne i radničke boje, mada ne podržava Šešelja jer konta da će mu Vojvoda biti najveći protivnik i rival kada dođe iz Ševeningena, pošto ne planira da se zadrži u Kupinovu. Planira da osvoji svet i pretvori ga u Kupinovo.
Ne-da Kosovo. Nikada i nikome. Doduše, ako nešto izbije tamo ikada, komandovaće svojim kupinovačkim korpusima iz fotelje, ali ne-da bre i spreman je da se oždere i opije u to ime uvek i svuda. Radikale ne voli. Zato što su čru. Zato što deluju kao da bi stvarno otišli tamo da se kidaju. Demokrate ne voli. Zato što su se prodali Evropi gde on ne bi da ide, nego bi samo da im izvozi prasiće. Liberale ne voli jer su pederi, a on podržava samo heteroseksualne odnose u načelu. Nema ih. Nego podržava.
Spoljnu politiku drži u malom prstu. Postoje Rusi i postoje Ameri. On će da bude neutralan, ali bliži Rusiji jer je pravoslavac, što dokazuje time da može da pojede najviše prasetine na svojoj slavi na kojoj tera svoju decu da nose narodnu nošnju. Zbog gostiju.
Kompjuter mu ne treba. Šta koji kurac kopi, pejst, print, miš, monitor, fleš, tastatura, skener, mejl. Koji će mu to kurac. Papir, pečat i čvrsto stisnuta ruka. Eventualno mobilni, ali nikako tač-skrin. Treba mu da zove i da se javi. Punktum.
Pam pa pa pa pam pam, pam.....
- Halo.
- Milosavljeviću, Koštunica ovde.
- Dobar dan gospon Vojislave. Kojim dobrom?
- Sutra dolazim u Kupinovo da održim govor o štetnosti NATO-a, Kosovu i natalitetu. Pošto znam da ti imaš kafanu, spremi sve da diskutujemo kasnije o Kosovu za stolom.
- Biće spremno gospon Vojislave. Evo baš sam upravo u mom lokalu, saću sve da sredim.
- I spremi jedan kompjuter, nekoliko ćebadi i pola kile salame da pošaljemo na Kosovo.
- Razumem šefe.
- Pozdrav junače.
- Pozdrav šefe.
Radni naziv za Mauzolej fudbala u Staroj Pazovi.
Na otvaranju se okupljenima obratio i ktitor zdanja Tomislav Karadžić poznat i kao Tol Karadžone:
-Okupili smo se ispred ovog mauzoleja da uputimo poslednji pozdrav srpskom fudb...
-Tole nije to taj govor bre...
-A da... Okupili smo se da proslavimo novu titulu našeg Pa...
-Tole bre, jesen je, prati malo datume...
-Jes' majku mu... Okupili smo se u ovom studiju da izvršimo dublju analizu...
-Tole bre...
-"Tole, Tole"... Odjebi bre! Eeej ko su meni saučesnici...
Koncentracioni logor ali "u skladu s ljudskim pravima" .
Uchenici su obichno umoshteni tokom predavanja.
Kada se neki uchenici cimaju na chasu, ceo razred ih zamrzi jer ometaju nestavu...ccc...
Profesori se hvale da rade u elitnoj shkoli, a organizacija je krsh,tehnichka opremljenost pogotovo poshto su gimnazije najstarije shkole...
Uchenik baci gumicu za vreme chasa...
Profesor mu da jedan,upishe ga u dnevnik,odrzhimu govor koji ga ubije vishe nego jedinica, a zatim ga predlozhi za ukor nastavnichkog veca, koji mu naravno daju ukor,ostali nazovi "drugovi" iz razreda nece vishe da se druzhe s njim, na kraju ga izbace iz shkole...
U najtezhim sluchajevima gimnazija mozhe i dovesti do samoubistva uchenika...
