Pojam koji objašnjava isfrustriranu, nedojebanu pičokarinu, kao pandan partibrejkerima.
U pitanju je prilično ograničena ženska osoba, koja obožava da je u centru pažnje, ali kako to ne može da postigne šarmom i harizmom kao druge devojke, ona će početi da smara ljude oko sebe nekim klinačkim postupcima i glupim predlozima od kojih se drugima obično gadno prisere. Zbog svojih nepotrebnih, teatralnih ispada ostatak ekipe će je maksimalno ignorisati, veću pažnju pridajući flaši "Frutella" cole, koju na stolu niko ne pipa.
Onda, kada skapira da je smorila k'o urast'o nokat, pada u naglu depresiju zbog koje će ćutati narednih sat vremena, naravno sa ciljem da ponovo uleti u centar pažnje. Tada očekuje da će joj drugi prilaziti sa pitanjima: "šta je bilo", "što si se smorila", "ajde da igramo", da je moljakaju i obigravaju oko nje kao oko mladenačke torte. To joj obično i uspe, jer se uvek nađe neka bedevija da je "teši", i da joj objašnjava kako nju svi ustvari vole, i da samo treba da iskulira. Ona će prvih pola sata na gore postavljena pitanja, odgovarati sa "ma, ništa", "pusti me", "boli me glava" i "neka, dobro mi je ovako", kvareći time žurku onima koji su došli da je ubeđuju da iskulira, i trošeći njihovo dragoceno vreme.
Takvim razmaženim pizdurinama, najobičnijim partibrejkerkama, treba samo skresati na brutalan način koji sam čuo, a koji ću iscitirati. Ako će otići da skoči pod šleper zbog toga... pa, nek' ide, i nije neka šteta...
Posle pola sata titranja i moljakanja, kada je video da od toga nema 'leba, Žile joj je rekao:
- "Šta bre ti hoćeš koji kurac...? Neću ovo, neću ono... šta mi tu glumiš depresiju? Ako ti treba kurčina, reci sestro, šta se stidiš...? Pa i mi jedva čekamo da nas pitaš..."
Srpska verzija "Očajnih domaćica", ali ne kao igrana serija, već kao stil životarenja beogradske vonabi milfare, iako tu MILF frazu opravdava samo to što joj se jedan bubuljičavi klinac iz komšiluka zagledao u aljkavo odrađene silikonske dojkare za koje je po dolasku u BeGe digla kredit, ali klinjo se ne važi, jer bi jebao i gumi štucnu da mu je pri ruci.
I dan danas nezaposlene ljanšture, nekada opsednute udajom za skućene gradske likove srednjih godina kojima je bilo krajnje vreme da ožene bilo kakav objekat za reprodukciju samo radi ostavljanja potomstva. Život im je obskrbljen kineskim kopijama raznih odećnih komada, kao i poslednjom verzijom iPhone-a ili Šljamsunga sa Alija. Vozile su se taksijem dok muževi nisu počeli da preusmeravaju sredstva na neku mlađu. Okupljaju se međusobno na Ušću u Doncafe kafiću na drugom spratu gde prepričavaju jedna drugoj koliko svaku od njih muž voli i kako im dete ide u UMS školu za talente, ili u Leontininu školu pevanja, dok se bahate ispijanjem najskuplje kafe sa menija za koju su uštekale tako što su se isfenirale kod drugarice iako su prethodno iskukale keš od žmua jer moraju kod frizera.
Drkale su pičku na "Žene sa Dedinja" svojevremeno, igrani pandan "Očajnih domaćica", radnog naziva "Domaće očajnice" (provereno, rekao mi ortak što je razvlačio kablove na setu).
- Karte na pregled!
- Jao, znate, pa zaboravila sam je u drugoj torbi.
- Neka, gospođo, u redu je, nego odlepljuje vam se "V" sa te Luj Vitonove.
Oktoberfest Vukajlija 2018
Muški pandan Slobodi Mićalović. Fizički, metafizički, moralni i svakakav drugi primer ponašanja i držanja. Veoma fin momak, ali toliko iritantan svojim egocentričnim stavom. Večito na strani slabih, skaradnih i društveno izopštenih. Dekriptonizovani Klark Kent modernog društva.
Sin roditelja snobovskog imena, poput Valerije i Konstantina, potomaka gardista kralja Petra I i svirača Bečke filharmonije. Nadasve simpatičan mladić. Dok su se druga deca igrala u pesku, njega su ćale i keva učili nekom izumrlom jeziku, jer osnovni stepen znanja glavnih svetskih jezika je već imao. U pubertetu je koristio uvozno hladno ceđeno kokosovo mleko protiv majonezara na licu, jer njegove kože "Pavlović" nije dostojan. Devojkama je prilazio citirajući Šekspira, dok su ostali prosipali treš fore ispunjene malograđanštinom.
Ali, suština njegovog delovanja je prema drugima. On je zaštitnik malih i ugnjetavanih, vodilja i uzor njihovim malim životima. Njega veoma boli nepravda i položaj Albanaca u Donjoj Nepizdini, jer i oni su ljudi, a one njihove kapice simbol ljubavi koju trebamo pokazati drugima. On veoma voli svoj narod i ne suzdržava se da tu ljubav pokaže. Voli ga, ali ga i kritikuje. Kritikuje ga jer su seljaci koji ne znaju pričati mandarinski i bar još dva izumrla jezika. Kad se odstupanje od savršenog ponašanja primeti, on je uvek prvi koji reaguje. Uvek ispoštuje, jer je on momak koga srce zaboli ako, bili svesno ili nesvesno, nekog ignoriše.
PERSONA#1: Tebra, ne možeš verovati, neki mali cigančić me ispljuvao, 'teo sam da mu jebem mater!
PERSONA#2: Ma, i treba! Ne mrzim ih, ali su takva jebena stoka!
ČAVIĆ: Morate li tako prostački i puni mržnje da se obraćate? Znate li vi da su oni pre par vekova došli iz Indije, a to je nekad bila stara i velika civilizacija? Znate li koliko vi grešite ne tumačeći istorijski kontekst ovoga što se desilo? Morate razumeti da možda neko u svetu danas i o nama tako priča...
PERSONA#1: Dobro je, Čaviću, batali nas!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Milorad Cavic @Milorad_Cavic
Ponasanje trenera Boškovića na rukometnoj utakmici protiv reprezentacije Norveške je nečuveno! Ovog čoveka treba odmah smeniti jer nam ruši ugled u svetu!
Istok Pavlović @istok
@Milorad_Cavic Da, a mi smo u svetu poznati kao veoma civilizovani...
Strahinja 12345 @strajakg
@Milorad_Cavic On je hteo nju povući za ruku, a ispostavilo se da ju je povukao za ono što on treba da ima, a u stvari nema...
Istok Pavlović @istok
@strajakg Strajo, batali...
Milorad Cavic @Milorad_Cavic
@strajakg HAHAHAHAHAHAHAHA!
Ja sam ozbiljan muškarac, jasnih stavova, politički, društveno i moralno ispravan, koji drži do sebe, nisam seksista ni šovinista, a pogotovu ne pilićar, uostalom, bila je dobra berba tako da sam ja obezbeđen.
Aha, ma šta kažeš?!
To je uglavnom toliko puta izgovorena rečenica, da su je vrabci na grani zapamtili.
Uglavnom, u sledećih nekoliko sekundi vašu pažnju privlači toliko puta spominjani generacijski jaz, toliko da vam kurac, nekim volšebnim putem počinje kucati na sočivo na rožnjači.
Upravo taj trenutak je onaj u kojem vas ja ili neko nalik meni sličan:
A - Tera u kurac
B - Pokušava da ga zavuče profesorski forama koje može da koristi samo Vilenjak!
Nešto tipa: Imam ja kola to godište,Godište mog kompjutera,Zvezdino godište
U zadatoj situaciji ste ovlašćeni da uzvratite odgovorom pod A, zato što preko puta vas sedi jebeni licemer.
Zašto?
Ispunjavanje želja, prema rečima samih maloletnica je seks sa starijim muškarcem, koji u trenutcima tršenja, falusno ispunjava( a i ne mora da znači ako je tehničar) određena mesta koja se smatraju velikim, ako ne i najvećim muškim željama, koliko god to mi pokušavali da poreknemo, sakrijemmo ili ismevamo, ili pak nemamo nekakav bolestan fetiš.
Što se tiče tih želja, ne da su nas pročitale braćo.
Kao i kod muškaraca označava partnera sa liste želja.
Takorečeno, ovaj izraz je ženski pandan izrazu Ubosti želju
Maloletnica A: Osećam se strašno, ovi momci našeg godišta stvarno nemaju pojma, uglavnom igraju WoW, sede u kladionici, igraju fudbal po ceo dan, ni za šta bre nisu.
Maloletnica B: Koliko dugo si već nevina?
Maloletnica A: Pa ne znam, nekih tri meseca.
Maloletnica B: Ideš u kurac, da si zvala Đoku Frizera, da zakažeš jedno Mršenje kose.
Maloletnica A: Da znaš, oduvek mi je bio simpatičan, bilo bi lepo kada bi mi on ispunio želju, ček da mu pustim pvt na facebook-u.
Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u nekom manjem gradu, recimo Pekingu. Kolekcija njanjavo-usranih pričica o ljubavi, strasti, prevari, izdaji (pa tako u krug), koja će čak i kod najdebilnijeg čitaoca generisati epski osećaj transfera, najpribližniji onom koji jedan nesluteći primerak može doživeti čak i pri minimalnom slušanju srceparajućih žalopojki u onoj govnurdi od emisije “Sve za Ljubav”. Uglavnom, zbirka naslova koja će vas bez sumnje naterati ako ne da “pustite napolje” davno zaboravljena osećanja ili “oslobodite” skrivene emocije duboko potisnute u sebi, onda definitivno da jednu od pomenutih radnji dovedete u blisku vezu sa sadržajem vaših stomaka. Nekoliko puta.
Ko je ustvari ta misteriozna “Luna”? Ko su tajanstvena bića zaraznih pseudonima koja se zapravo nalaze iza tako uspešnih naslova kao što su “Ljubav&Strast”, “Kobni susret”, “Ljubav&Kobni susret” ili “Susret sa Kobnom Ljubavlju”? Ko su dugokosi manekeni i manekenke koji nam se smeše sa mekih korica nedeljnih izdanja i vabe nas da iste i otvorimo? I, pre svega – koje zakonodavno telo je donelo odluku da se ikada išta sme štampati na toaletnom papiru?! Bojim se, dragi čitaoci, da su ovo samo neka od pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor...
Ipak, ne očajavajte previše. Za sâm kraj sam ostavio poprilično dojajan marketinški slogan, a koji se nadam da će vas barem malo oraspoložiti i, eventualno, možda dati i neku pretpostavku o tome zašto kurac iz naslova uopšte i postoji:
“Luna” romani - zato što nije posečeno dovoljno šuma.
“Luna” romani - zato što ozonska rupa nije dovoljno velika.
“Luna” romani – zato što je edicija “Laguna” za pičkice.
"...i potom uzela njegovu ruku u svoju. On to možda i nije primećivao, ali je ona veoma pažljivo proučavala krivudavu liniju života na njegovom dlanu, kao da se pitala da li je i sâma zabeležena u njoj..."
- Aman, ženo, izlaz' više odatle, dokle ćeš više da sereš, usr'o sam se živ u gaće!!!
Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.
Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.
Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.
Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).
Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.
I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.
CommieKillah69: ur mov n00b
1389Lazar1389 : šta kenjaš mamicu ti šiptarsku
CommieKillah69: u fuckin cocksucker
1389Lazar1389 : c4? e tu sam te čeko, laufer na e5 ŠAH-MAT
CommieKillah69: goddamn russian piece of shit
1389Lazar1389 : ALE ALE SRBIJA!!!!!!!!111
PK
Verovatno najupečatljiviji lik svete bratske trojke Đogani, koju čine još Hamit, kao najstariji, i Gazmen, najmlađi. Bekrim je verovatno srednji sin (sudeći po domaćoj vikipediji) srednjeg sina a rekao bih i najružniji od sve dece, ali to nikako ne umanjuje njegov doprinos na domaćoj muzičkoj sceni kulturnih hibrida sredinom zlatnih devedesetih. Postoji i četvrti, nepriznati brat, Sandro Đogaj, znan još i kao Sani Đogani, osnivač skroz nebitnog dens dua s još jednom poluraspalom dronfuljom, koji pokušava da se na konto iskusnije braće ogrebe za parče muzičkog neba. E pa bravo Sani sine, samo udri! Napravićeš i ti valjda neki hit, nekad.
U narodu poznat još i kao Baki Bi Fri (Buckey B3), ređao je redom hitove koji se i dan danas, posle skoro dvadesetak godina smatraju kvltnim stvarima: Olovna Ruka, Blokada, Mrak, i moja omiljena, Pet Minuta, i još pregršt evergrin pesama uz koje se nekad ne samo ludovalo po kafićima već se i život gubio. Znate ono, uđete u kafić da obavite neki sitan dil s nekim kolegom iz voždovačkog klana, odradite to sve kako dolikuje, i po difoltu prilikom izlaska iz tog lokala na vas se namerači Golf kečuga kabrio iz kog trešti Bakijeva ''Da nema me'' i prike iz auta vam saspe pola tetke u abdomen. Doduše, verovatno će taj isti prijatelj da vam održi i posmrtni govor na sahrani al ono, jebeš ga, živeo si brzo i umro mlad, slušao Bakija iako nisi dočekao njegov treći album, al to ti je i bio cilj. A da ne pominjem sad one kilomtere pičetine koja će da ti oplakuje grob. Prelepa smrt.
Pored Bekrimovog milozvučnog glasa red je pomenuti i njegovo umeće u plesanju. Najbliže rečeno - Baki Bi Fri je domaći pandan Majkl Džeksonu s besnom vevericom u gaćama. Jezus Maria, ja mislim da taj stvor mlatara rukama i nogama i kad krene do trafike preko puta gajbe da kupi cigare...
Definicija napisana za Puritanical Euphoric Misanthropia 2 takmičenje
S vremena na vreme svraćajući iz SR Nemačke u svoju otadžbinu ili se potpuno vrativši u istu da bi u njoj proveli najzasluženiju i - u najvećem broju slučajeva - *najkonačnijuetapu u svojim životima, srpski gasterbajteri (i ne samosrpski; prim.prev.) su sa sobom doneli ne samo nemačke marke, automobile i nova arhitekturalna rešenja u vezi sa dvorišnom kapijom (vidi ovde) već i reči i izraze germanske provinijencije koji su im u svakodnevnom životu na „dalekom severu“ ubedljivo najvišeušli u uši, so zu sagen. Vremenom su, razume se, te reči i izraziušli u ušii življu trajno nastanjenom unutar granica zemlje iz koje su ovi prvi pobegli i na taj način postali stalnim i neobično popularnim delom žargonskog rečnika koji jedan prosečan primerak može koristiti u svakodnevnoj komunikaciji sasvedocima svog postojanja*. Navedimo samo neke od njih: Aufiderzen, Ende, Zo-vi-zo...
Izraz koji danas imamo zadovoljstvo da vidimo u naslovu je još jedan od takvih, a moje zadovoljstvo je još i veće jer sam baš *ja* taj koji će vam objasniti njegovo značenje i upotrebnu vrednost.
Elem, na nemačkom jeziku se on zapisuje sa Bitte, zahlen Sie... („Molim(o), platite...“ ili „Molim(o) vas da (u)platite...“) i nikad ili veoma retko se sreće u pretumbanoj verziji kakva je ona nastala usled srbizacije istog. I dok se na teritorijama na kojima se „Dobar dan“ kaže Guten Tag a „Jebi se!“ Fick dich! pomenuti koristi u administrativno-kurtoaznom smislu, u domaćem slengu, pak, on poprima sve nijanse prezira svog imigrantskog korisnika prema *novcui postaje, zapravo, sinonim za isti. Šaznam. Verovatno se našim gastosima do jaja popelo na kurac to plaćanje svega i svačega u Švabiji + što to moraju da rade sa osmehom, pa kad već ne mogu dane plaćaju- onda daseru. Elem2, u određenim situacijama može se koristiti/prevesti i kao pandan izrekama „Kol'ko para – tol'ko muzike“ i „Plati, pa klati“, ali je to Srbinu već daleko prijatnija i logičnija kategorija...Aj',tchüss*.
- Milence, daj jedno 'ladno...
- C...
- Mile, daj jedno pivo, šta zajebavaš, koj' moj?!
- Prvo calenzi-bite, onda piće. Preš'o si dvaes' 'iljada na crti još pre nedelju dana a nameru da platiš si pokaz'o koliko i Holandija da nas primi u usranu EU...
- Platiću, burazeru, znaš me, trenutno nisam pri parama...
- E, u tom slučaju, trenutno pivo možeš da popiješ samo u Čibeniku, ščuo?!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mišo, da uzmemo jedan od ovih SBB promotivnih paketa? Nude puno pogodnosti i besplatnih sadržaja...
- Ma, kako da ne! Prvih mesec dana te navuku, šatro džabe, a posle - calenzi bite! Ni pretplatu za RTS ne plaćam, a ovo ću?! Šupičku materinu, bre, i ti i Tijanić!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Entschuldigung, Herr...Könnten Sie mir bitte sagen wo kann ich Terazije-Platz finden?
- Calenzi-bite, mamu ti švapsku u usta jebem!
1. Pre svega, dete se rodi preko veze jer su njegovi roditelji dali kintu za porođaj (ginekologu, naravno)
2. Pošlo je u jaslice/obdanište (opet preko veze) jer njegovi roditelji imaju zaposlenje i došao u pretrpanu grupu. Trebalo bi da vaspitačica baš o njemu malo više vodi računa, ali ona ima još 29-36 takvih u grupi. Kako ona da vodi računa o detetu kad, sirota, treba da ima kafe pauzu, puš pauzu...Znači, pronađe nekoliko devojčica i dečaka koji glume vaspitača : otkucavaju sva sranja koja im drugari prave. Dete shvati da je najbolje da bude neupadljivo.
3. Polazak u školu. Traumatično : priredba u njegovu čast - a ono sve sama ukočena deca, vezu napamet neke pesmice od po 326 stihova, mali dramski prikaz boja na Kosovu (samo par scena, ostalo im od Dana škole)i ulazak u učionicu...Užas... Učiteljica ima obiman program , zamašnu administraciju, zahtevne roditelje i nema kad da se bavi učenicima. Da bi bili mirni na času-ona diktira, da bi bila sigurna da znaju-ona traži od reči do reči, da bi bili mirni na odmoru-ona nađe malog koji sve otkucava....Sada se već uvodi sistem nagrađivanja Malog Tastera, pa počinje borba među decom....Ono dete, koje je već prilično neupadljivo, ima nekoliko izbora.
Tako dobijamo generacije koje ne umeju da razdvoje bitno od nebitnog; kojima znanje nije važno, već se meri"neće danas da pita" ili "nemoj to da učiš, to ne pita" .
4. U srednjoj školi se stvar ili definitivno pogorša, ili krene nabolje.
Kad porastu, značaj broj njih naginje fah idiotizmu jer su od samog početka "života u kolektivu" uočili da je to najbezbednije.
Tužno, jer ništa ne ide zdravijim putem.
Roditelj teško da može bude siguran u instituciju/pojedinca koji vodi računa o bezbednosti i obrazovanju njegovog deteta. Svako negativno iskustvo l, lično ili tuđe, bolno odjekne i naoštri svakog odgovornog roditelja da otvori sva čula i brine. Osim brige, malo šta mu preostaje pošto sistem sam sebe čuva. Primoran je da na sve pristane i da teško može da kontroliše.
Za sve postoji pandan "privatno", ali je papreno.
U hijerarhiji radnika seoske pilane najbliži pandan čoveku sa građom Legolasa i naravi Gimlija iz Družine prstena. Niti dovoljno jak da raznosi bukovu dasku debljine pešest cola, niti dovoljno pametan i čkolovan da računa kubikažu jasenove građe natovarenu na šleper Skaniju već spremljenu za Italiju, svoje mesto na pilani izborio poznavanjem taktike i tehnike preciznog slaganja letvica između dasaka i ostalih drvenih elemenata.
Sitne je konstitucije, srednje visine, tanak, ne mrcina od čoveka kao preldžija i mrčo, više kao lola i old skul seoski jebač. Prznica koja lako plane. Usled potisnutog besa jer ga svi zajebavaju zbog njegove slabije građe, i loših rezultata u takmičenju u udaranju kruške u interseoskim vašarskim turnirima, često izaziva tuče na prelima i u seoskoj birtiji kod konobarice Slađe. U makljaži koja nastaje, njegov adut nije snaga, nego brzina i munjeviti refleks. Usled lake mase, njegovi udovi imaju manji moment inercije, stoga se kao veoma žilav brzo kreće u tuči, rapidno izmeštajući centar mase trupa izbegavajući neprecizne, a krkanski snažne udarce šakurina od mrkonjićkih dvometraša, on u napadu zadaje slabe, ali brze, precizne udarce, usled čega je stekao titulu zajebanog lole u pet okolnih sela.
Glas zajebanog lika, nije jedina slava koja ga u njegovom kraju bije. Pred prela i izlaske u seoske folkoteke, zapere svoju nabudženu Opel Askonu, Nokiju 3310 zapojasa za kaiš, kosu začešlja na stranu, svoje zmijsko telo zaprano turskim sapunčićem od jorgovana namiriše zelenom Malicijom. Vitke građe, onako nestandardni Balkanac, predstavlja nešto nabliže Orlandu Blumu i Enrikeu Iglesijasu čemu jedna prosečna seljančica može prići za vreme pauza između okopavanja, berbe i krunjenja kukuruza. Zbog veoma agilnih prstiju, razrađenih slaganjem letvica, čuven među snašama po dobro uvežbanim manevrima džaranja kliće, na šta one proizvode vlage k'o oblaci kumulonimbusi kad ošinu ravničarku njivu iznenadnim prolomom oblaka, što se završava epilogom intenzivnog skvirtanja, merljivog količinom vode iz jednog topa za navodnjavanje semberske plantaže paprike i omanjeg islandskog gejzirčića.
