Zakon koji kaže da se devojka najbrže osvaja ostavljanjem pozitivnog utiska na neko drugo žensko u njenoj neposrednoj blizini. Ovde pod osvajanjem podrazumevamo izazivanje osećaja zaljubljenosti, kasnije i ljubavi kod Vaše izabranice.
Metod najbolje drugarice - prva i najčešće korišćena metoda, koja ne garantuje uspeh, ali predstavlja dobru potporu za dalje delovanje, čak i ako odmah ne donese željene efekte. Potpuno paradoksalno, ali šarmiranjem najbolje drugarice posredno utičete na glavnu premiju. Osvojiš drugaricu, drugarica ti drži stranu, devojka padne.
Metod posebne drugarice - velika većina žena ima tzv posebnu drugaricu, osobu koju ne smatra niti naziva najboljim prijateljem, ali sa kojom deli gotovo isključivo priče vezane za ljubav, veze, emocije, seks, itd. Metod je sličan prethodnom, ali ovde biste možda mogli više da potencirate na nekim svojim "pastuv" kvalitetima, ako ih posedujete. Devojka pada kao u varijanti 1.
Metod mame - svima dobro poznata metoda koja stupa na snagu ako dobijete priliku da joj upoznate majku. Od očeve ljubavi i poštovanja se možete odmah oprostiti, posebno ako isti prepozna sebe u Vama. Impresioniranje majke je pipava rabota, koja se bazira na dobroj početnoj proceni ličnosti uvažene, takođe treba imati na umu da su majke daleko prepredenije od ćerki. Najteži način, najbolji rezultati.
Metod bake - prilično zapostavljen i retko korišćen način, koji je izvodljiv ako je dotična bliska sa svojom bakom, tj ako je gospođa i dalje živa, što je, prirodno, vrlo bitan preduslov. Ovo je poslednji stepen osvajanja, koji relativno lako pali, jer je uglavnom najvažnije da izgledate pristojno i posedujete barem osnovne karakteristike džentlmena. Problem ove metode je u tome što će unuka baku jako retko slušati, isključivo zbog jaza među generacijama i drugačijeg sistema vrednosti.
Pratično posmatrano, manifestacija problema je sledeća:
Preko naj drugarice -Ovaj novi ti je baš šmeker, skroz me je oduševio poznavanjem Kanta, voli Bodlera, duhovit tip, totalno te usralo sestro! -Ma znam, ali ono, ponekad je sav u dubiozama, zna da me smori, zapušila bih mu usta pikslom kadaa krene pred svima da priča svašta...
Preko posebne drugarice -Uuuu, matora, oldskul, pravo muško, reci ti meni jel "čekić" u krevetu, ili šta a?? Hihihihihiii! -Pa nisam nešto impresionirana, veličina na mestu, radnja na mestu, ali nekako, nikako "one" zvezdice da vidim i osetim "onaj" zanos, kada mi se orosi čelo, a nebo se spusti tako da ga mogu dotaći... -Ti si idiot, ljubavi.
Preko mame -Fin momak, vidi se da je vaspitan, jel to ozbiljno? -E kevo, ajde mani me te priče, htela si faks da mi odabereš, sad ćeš i za tipove da mi sufliraš. -Dobro, majka samo kaže...e da, usput, ćale je rekao da misli da je on neki mangup, pa je planirao sam da ga dočeka idući put, ali vidi da se to ne desi, ok? I nisam ti ništa rekla! -Ahh, tatica mooooj cmoki cmoki!
Preko bake -Joooj siiine, što ti je galantan onaj mladić! Maniri, lepo vaspitan, začešljan "na pristojno" milina da ga gledaš! Nego, jel nam to zet budući, reci ti baki? -Ma kakvi bako, malo gubim vreme. -Sine, nemoj tako, pa danas je teško valjanog naći! U moje vreme.. -(naglo prekida) Naravno da valja baba, pa ja manje ne zaslužujem, ajde pričaćemo sutra o tome ok? Laku noooć!
...iliti "Kako se popeti namučenom TV auditorijumu na glavu i naterati da ga kuca hire cheap albanian assassins" na dip jebenom webu. Apsolutno neprejebivi turbolativ kada su poređenja tipa Iritantan k'o... i Dosadan k'o... u pitanju, tj. ako ste iole zdravorazumski oblik života koji obitava i zlopati se na ovim prostorima. Kako najbolje opisati anplagd pojavu iz naslova? Definicija je mnogo i većina je vrlo verovatno vezana s pridevom REKTALNO, ali možda je "izmučena grupica relativno okej muzičara, okupljena pod agresorskim vođstvom njanjavog "ja sam vonabi droljica (gistro)" ženskog vokala iz pakla, koja u poslednje vreme ozbiljno preti da iskoči iz vašeg frižidera" ipak najpristojnija za mlađe naraštaje prisutne na Vukajlija.com.
Eto, pre neku noć meni se prijelo nešto (leg'o gladan, štali), ustanem steltno da me moga srca radar ne izvali i u našem Grundigu imam šta da vidim - plava droplja ušla u ostatke od musake i pišti odatle a momci iz benda se poređali po ulošku za jaja i puckaju ritam prstićima! Kud ću, šta ću, izgasim fridž, počupam sve kablove...rek'o, reših problem, valjda sada neće više da mi kvare apetit. Kurac. Odem da kenjam - kurobeštija u šolji. Kuvam kafu - basista u džezvi. Otvorim garažu - oni drže probu. Držim JA probu - Anči kmeči iz tube (ono veliko limeno sranje) a bubnjar i saksofonista mi smaraju muzičar(k)e. Gajbi smo supruga i ja već odavno navikli da gledamo isključivo sneg na TV-u jer ih samo tamo nema...mada je tu opet Helena Đoković, al' ae. Ipak je rodila Stefana Đovaku, nije mala stvar.
I posle svega toga, kada uveče umoran legnem u postelju i iz noćnog stočića začujem poznato kreštanje, pitam se - ŠTO TE ACA SEDLAR ONOMAD NE ZAKLA TRZALICOM, JEBEM GA USTA ONA PIČKOPAĆENIČKA DA GA JEBEM?!?!?
- Daj griz, brate... - Ae pali, bre, gladan sam u pičku materinu... - A daaaj, pičkurino, šta je jedan griz za ortaka?? - Brate, tvoj "jedan griz" je veličine Brazila, prošli put umalo prst da mi nisi otkinuo... - Koja si smrda, jebote! Ja bih tebi uvek dao, siso jedna alava! - E, tebra, mojne si bend Ane Štajdohar, znači, sad ću bacim ovaj burek i da te našamaram k'o Arkan Cecu na dan venčanja, ščuo?!?!
--------------------------------------------
- Petroviću, napravi mi gradaciju prideva "iritantno"... - Hmm, ovako: iritantno ➡ iritantnije ➡ iritantno k'o Isidora Bjelica ➡ iritantno k'o Rasni...iiiii... - Iiiiii? - ...iiiiiiii...BEND ANE ŠTAJDOHAR! - Sedi, ne vidimo se u avgustu.
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija? - Kupus... - A? Kakav kupus, bre? - Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.
Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.
Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije. Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.
Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.
Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.
Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.
Obična, lokalna kafana u kraju, drvene klupe i stolovi, na zidu dve slike, jedna nekog igrača Partizana iz osamdesetih, jedna igrača iz Zvezde sedamdesetih, retro, crno-bele, ali u reprezentativnom su dresu, da se ne ljute ni jedni ni drugi, četiri drugara, malo zarasla u bradu, blago raščupani, kežual obučeni, normalni, jedan je malo deb'o, ostali nisu. Jedan nosi dres reprezentacije, dvojica karirane košulje različitih boja, a poslednji nosi duks pesak, bež, oker ili tako neke boje koje ni ne razlikujem. Trojica su u pantalonama malopre pomenutih boja, jedan je u farmerkama. Debeli obavezno u pantalonama i zaboravih da napomenem, njemu se može desiti da ipak bude jedini obrijan, ne znam zašto.
Na plazmi koja jedina malo ruši sliku retro-rustičnosti, ali je kul, piči neka tekma reprezentacije. Neki naš igrač je u šansi. Sva četvorica počinju da se nešto krive. Tenzija raste. Deru se "Ajde" i tako nešto u tom fazonu. Razrogačili su oči. Debeli briše znoj sa čela. Počinju da stežu jedan drugog za ruke kao homoseksualci. Sada tenziju možeš već nožem da sečeš.
Ispred njih staje vr' pička i pita 'oće da je sva četvorica jebu. Oni je sklanjaju jer ne vide TV. Debeli je gađa čipsom. Naš igrač još tamo dribla, sada već petog protivničkog igrača. Gotovo sigurno će gol da padne.
Najlepši od njih, onaj sa kariranom košuljom i u farmerkama baca ribi mig u trenutku kada pada gol. Skaču, grle se, ljube i urlaju stežući pesnice. Leti čips na sve strane, a debeli je sada klek'o.
Na kraju ide kadar gde se kucaju flašama, a riba je ispod stola, potpuno očarana njihovom muškošću i kuloćom, pristala je da se igraju kamene face. Debeli se osmehuje. Provalili su da njemu blajva.
Neko ko fura totalno alternativni fazon, do kraja. U neku ruku, izbegavanje 'mejnstrima' ga definiše kao ličnost. Navija za najslabijeg, poistovećuje se sa onima kojima se u knjigama samo ime pominje i slično, i na osnovu toga gradi svoj identitet.
a: i, šta gledamo večeras? b: neam pojma, darkov je eksterni, sad ćemo da vidimo... a: uu jee, nikad čuo za pola ovih filmova. ček sekund, sad ću da izguglam par. aa, opet neki arthaus sa početka 90ih... ovaj drugi je isto nekakav nezavisni iz dvehiljadite... niđe ocene nema, recenzije... b: šta si očekivao, znaš darka. ringo star mu omiljeni bitls. umro bi lik kad bismo mu našli bilo šta relativno poznato na hardu, imam utisak. a: vidiš, evo mu tvin piksa. oćemo to da gledamo, to je kao kultna serija? b: ma jok, ima toga dosta. sačekaj ga da dođe, pa da obrnemo neki od ovih njegovih. sećaš se onda, onaj wristcutters nije bio loš... valjda ima nešto što nisu "gej kauboji koji jedu puding"... a: jes, vala, nije bio loš. ne može biti loš film sa onakvom šenin!
Iako bi zdravorazumski bilo za pretpostaviti da se radi o onome najočitijem, ova je defka još jedna u nizu koja u sebi sadrži konotativno značenje (ovo se referira na tebe Boljo da mi sa svojim komentarom ne bi minira defku). Riječ je o prijetnji koja će se obistiniti ukoliko osoba koju prevozite ne prestane sa svojim upadicama, odnosno sitničavim prigovorima o vašoj vožnji jer se ta osoba ponaša kao, tobože, vozač F1. Takvoj osobi ćete pokazati izlaz iz vozila i poželjeti joj da se nauživa svježeg zraka dok udara pješaka.
Prvi put vodim svoje sa treninga (relativno svježe položio i još nemam svoj auto pa povremeno vozim). Genijalac kojeg zadnjeg kupimo je naravno zakasnio i umjesto da se pokrije ušima, on počinje mudrovati ili kako bi on rekao, daje konstruktivnu kritiku. Ograničenje 90, vozim 80 u četvrtoj (Toyota Corolla karavan; znači vozim kapsil koliko je auto velik), on podrugljivo savjetuje da "savladam" 5 brzinu da ne treba da se bojim. Istovremeno, on nema na umu da bi mogao dobiti čestitku od Mupa za doprinos prometu jer je u blizini radar. Brza cesta, stao sa strane na proširenje i govorim mu da udari pješaka. Naravno, počne kumiti, da je ovo sve bila šala, da svaki put se to novome napravi jer se simulira stresna situacija i ostale gluparije jer je umrlo govno u njemu. Nakon toga, u miru vozim kao da nikoga nema u autu.
Britanski rock muzičar, poznat kao frontmen bendova Deep Purple i Whitesnake; dok mu jedni zameraju da je bio slaba zamena za Gillana, neuspešno pokušavao da bude drugi Robert Plant (što će kulminirati saradnjom sa Jimmyjem Pageom) i neinventivnost kada je reč o tekstovima ("seven seas", "don't break my heart" i druge sintagme veoma su česte u njegovim tekstovima), drugi smatraju da je gotovo sam spasao bluesy hard rock u godinama panka i kasnije N.W.O.B.H.M-a - no i jedni i drugi se slažu da je reč o pevaču izuzetnih vokalnih sposobnosti. Karijeru je započeo u bendu Deep Purple, u koji je došao kao zamena za Iana Gillana. Snimivši sa Deep Purpleom tri albuma (Burn, Stormbringer i Come Taste The Band), započinje solo karijeru. Nakon dva solo albuma osniva bend Whitesnake u kojem će se naći i dve petine najslavnije postave Deep Purplea; do današnjeg dana Coverdale će ostati jedini stalni član Whitesnakea. Nakon nekoliko relativno uspešnih blues rock/hard rock albuma, Whitesnake će se album Slide It In okrenuti nešto komercijalnijem zvuku, a planetarnu (čitaj: i u Americi) slavu doživeće album Whitesnake iz 1987, koji je u potpunosti označio zaokret ka glam metalu. Drugi album u sličnom maniru, Slip Of The Tongue je prošao nešto manje zapaženo, ali se glam metal era ionako ubrzo završila. Posle brojnih promena postava, raspuštanja i okupljanja benda, 85. najveći hard rock bend svih vremena (po VH1-u) i dalje gura predvođen svojim osnivačem, verno praćen od svojih fanovima, među kojima je, treba li reći, i zavidan broj Srba.
Od samog početka svoje karijere Coverdale je bio otelotvorenje izraza "seks simbol" poznat po svom "Do You Think I'm Sexy" stavu (koliko je samo frontmena hard rock bendova koji se trude da svakim svojim pokretom podsećaju na Davida - među njima i nekadašnji frontman Generacije 5, Đorđe David Nikolić - ovo David je Đorđe dodao svom imenu, čik pogodite zašto). Neko bi pomislio da publiku Whitesnakea čine uglavnom cure (ili da su je činile 80-ih kada je metal bio "seksi" i "kul"), no to je zabluda. U prvim redovima na koncertima benda stoje momci koji, otvorenih usta, kao hipnotisani, prate svaki Daveov pokret.
U vreme pre ADSL-a požudno smo grabili i rezali svaki koncert i spot koji bi nam dolazio do ruke - nije ih puno ni bilo; uglavnom su to bili kocerti Deep Purplea, Pink Floyda, The Doorsa, Led Zeppelina i ostalih bendova koji uživaju status najpopularnijih međ Srbljem - ne mogavši da poverujemo da će ikad doći vreme kada ćemo koncerte moći da skidamo lako i brzo a spotove da gledamo u svako doba. Tada su meni do ruku došla dva spota Whitesnake: "Is This Love" i "Here I Go Again". Pola dana sam proveo pred kompjuterskim ekranom, opčinjen najviše Coverdaleovom pojavom. Iz zanesenosti me je prenuo moj otac: "Sinko, da nisi ti malo sklon pederizmu?" "Što?!" "Pa vidim ceo dan gledaš tog..."
- E, komšija, dobar dan, šta se ovo dešava ovde? Što je došla policija? - Mile Rambo ubio ženu pa se sam prijavio miliciji. Ma, upozoravam ja na njega već 15 godina i, eto, danas je konačno eksplodirao... - Pa, dobro, bio je i moj stric na ratištu 90-ih pa je danas relativno normalan čovek, lud koliko i svako drugi u ovoj zemlji... - Jeste, komšija, al' verovatno nije bio oženjen s onakvom aspidom od žene kakva je bila Bogdanka, Bog da joj dušu prosti. U redu i rat, i ubijanje, i zarobljeništvo...ali ta je žena bila minsko polje koje je, siromah, preskakao još od dana kada se oženio s njom. Sad kad razmislim, dobro i da je do danas izdržao u jednom komadu... - Eh, komšija, ko da je baš toliko teško izaći na kraj sa sopstvenom ženom...Ovaj, ništa, vidimo se kasnije, treba nešto da trknem gospođi a ne voli kad se predugo zadržim napolju...
Iskustvo iz kojeg poželiš iskočiti iz vlastite kože jer te je netko ili nešto nasmrt prepalo.
Noć je i vraćaš se kući s tuluma. Odlučiš prošetat do doma jer ti je relativno blizu te da dođeš sebi koliko toliko. Naravno ulica je prekrivena reflektorima, ali to je duži put i na pola puta ti je već prisjela šetnja te ti kao lola udreš prečac preko neke livade. Naravno mrak je, vidiš samo metar ispred sebe i u jednom trenutku dok lomiš ćošu (prije ona tebe lomi) osjetiš blagi dodir po nozi te da se to nešto podiže. Misliš se u sebi da si upravo doživio transcendentalno iskustvo kad ono tvoja pijana legenda od prijatelja koja se ubila više od tebe pita da ga osoviš na noge i da skupa odete doma. Nakon skidanja svih svetaca i proklinjanja i umalo doživljenog srčanog, vraćate se doma sa njegovim podjebavanjem kako si se usrao kao grlica. I naravno, pitaš se koji je tebi kurac trebalo da ideš prečacom.
Estradna “wannabe” zvezda, koja periodično izaziva pažnju javnosti, češće ispadima i provokativnim ponašanjem, nego svojim novim hitovima. Možda je nekad i bila zvezda, ali joj je sjaj davno nestao, i ostali su samo repovi stare slave. Reč “kometa” je nastala od latinske reči comētēs, izvedene od reči komē, koja znači “kosa na glavi”. Aristotel je prvi izveo comētēs da opiše komete kao “zvezde sa kosom” (automatski izbacuje Šabana Šaulića iz klasifikacije). U slučaju dodavanja prefiksa “estradna” ispred reči “kometa”, značenje se menja u “diže mi se kosa na glavi”, a odslikava normalnu reakciju normalnih ljudi na njihovu (nenormalnu) pojavu. Važna napomena: postoji i estradni meteor (sjajni meteori se nazivaju bolidi), koji ima sličnu manifestaciju na estradnom nebu, ali se samo jednom pojavljuje, nakon čega trajno nestaje. U slučaju estradne scene, pravilnije je koristiti naziv “estradni bolid” zbog preciznijeg opisa pojave. Prema periodu između više pojavljivanja, imamo tri kategorije: 1. Kometa sa velikim periodom između dva pojavljivanja (ukazuje nam se svakih par godina) - razni pevači i bendovi koji se sastave nakon 20 godina da bi prodali još koju kartu klincima koji su slušali o njima od roditelja (Vampiri, Ivan Gavrilović), 2. Kometa sa relativno malim periodom između dva pojavljivanja (jednom, ili par puta godišnje). Najčešće se pojavljuje u vreme osmih martova i četrnaestih februara. Tada podseća pripadnice ženskog pola, kako je on (ređe ona) nekada baš dobro voleo (Željko - nepotrebno napominjati koji), 3. Kometa koja se veoma često pojavljuje (i po nekoliko puta dnevno), a pritom nije prava zvezda (može biti starleta, diva, umišljena zvezda, umišljena starleta, umišljena diva). Ima običaj da pravi skandale, iskače iz frižidera, i da joj se ime pojavljuje isključivo u žutoj štampi(diva, JK, Jelena Karleuša).
