On je tako mističan. On je tako slasan. Jak, crn, mračan. Okoreo u grehu kocke, ženski, muškaraca, enim jastucima, čega god hoćeš. On je plesao sa đavolom i đavo ga je zaveo i zajebao. Ali on je tako kul i on sve to priznaje! Priznaje kako mu smeta svaki šmrk, svaka cigareta uz viski, kako ga to pogađa u dušu i kako zna da samo dalje tone u ponor. E, da, i što je najgore priča! Svima priča kako je mizeran i patetičan i na taj način samo produžava listu naivnih pičoka koje bi da ga promene, a on samo da im ubere cvetić dok se smeše. On je loš momak!
E, pa jepse ti, grešniče! Realno, tak'i su najveće kukavice. Ne zato što su ogrezli u porok, ne zato što ne žele ili nemaju snage i volje da se izvuku, mnogi ljudi ne mogu ni da se nateraju da uče u sred roka, kako od njega očekivati da tek tako prelomi i kaže: ''Neću više''. Ne. On je iritantna pojava jer je komercijalizovao taj greh. Doveo na nivo poziranja. Kao što se regularna starleta hvali svojim silikonskim implatima tako se on hvali svojim napaćenim telom na lekovima i kibernetičkim implantima i gomila obožavaoce na Zemlji i šire u galaksiji. Pri tom ništa kvalitetno ne izlazi iz te njegove nabeđene patnje, pa da bar neke koristi imaju drugi likovi da bare žemske njegovim možda i kvalitetim stihovima ili citatima, možda ponekad da spasi Zemlju, ne. Tu je samo da pozira i bude kul i da iskali svoj bes na bespomoćnom svetu svojim pokušajem imitacije kame-hame talasa.
Eto kako će običan čovek? Ode, pada u depresiju, goji se, kuka zbog toga što mu srce više ne prati tempo tela, ali zna da ne može ništa pametno od toga da uradi i zato ćuti. Ne iritira svojom pojavom i lažnom kuloćom. Iskuka se najboljem prijatelju ili rendom nepoznatoj osobi sa interneta i eto. To mu dođe to. Ljudi misle da je bedan, a realno je kulji od onog iznad njega. Bar ne smara svojom relativno neproduktivnom pojavom, dugim crnim kaputima, naočarima za sunce, jebačkim osmehom, tonom besa i crvenim, strašnim očima.
Pravi loš momak je stvarno i loš. Ali se ne hvali time. Pre će biti da i nemaš pojma za njega. A neko za koga ne znaš ne mož' da ti bude iritantan, može samo da te plaši. Ima neke svoje ideale koji su samo njemu jasni ili je prosto psihopata, i vreba te kao pauk, ako mu zadrmaš mrežu kako ne treba, najeb'o si. Ali neće zbog toga zbarivati emo pičoke. Dobro, oće možda malo.
*Defka je pisana za turnir ''Mizan Trophy''.
-Jao, draga moja, kako si ti divna, ja ne zaslužujem takvu osobu kao što si ti. Unela si malo svetlosti u moj život. Šta misliš o tome da odemo u moj stan koji je pun knjiga, lejm stihova i ispijenih flaša viskija urbanog dizajna.
-Jepse.
_______________________________________________________________________
Pušač: Vidiš li ti ovog lejmera Osamu, opet pravi neku frku, seje strah neki. Mislim da ga majka nije dojila kad je bio mali.
Morijarti: Može biti, pozer jedan. A, šta ćemo sa onim ratom? Kad da pustim snimak i iznesem dokaze, kad ti odgovara?
Pušač: Nemoj do ponedeljka, biće gužva u saobraćaju.
Morijarti: Utorak onda, može?
Pušač: Može. I valjalo bi malo ubrzati markiranje onih blokatora gena za starenje, znam da je teško pošto je prvi tim naučnika ''nestao''.
_______________________________________________________________________
Vegeta: Aaaaaaa, kako sam besan, aaaaaaa! JOŠ UVEK JE TAJ BEDNI RATNIK NIŽE KLASE JAČI OD MENE PRINCA! AAAAA! Sada ću da pizdim i da mlatim seksi kosom i pokazujem mišiće! AAAAAAA! Možda ubijem polovinu publike na turniru....
Pikolo: Jepse, Vegeta, koji si ti luzer.
Termin koji je počeo masovnije da se koristi sredinom prve decenije 21. veka na Balkanu označava osobu, gradjanina/ku Srbije koji/a ispoljava ekstremno liberalne političke stavove i generalno krajnje levičarska ideološka načela, te svoju političku aktivnost ostvaruje kroz Liberalno demokratsku partiju Čedomira Jovanovića.
Primenjeno na lokalne prilike u Srbiji tokom gorespomenutog perioda čedistički pogled na svet se ispoljava kroz stav da su Srbi kao narod duboko zaostali i inherentno nazadni. Razloge za tako dijagnozirano stanje čedisti najviše nalaze u uticaju klera (Srpske pravoslavna crkva), intelektualnih krugova (Srpska akademija nauka i umetnosti), državnih bezbedonosnih službi (Bezbedonosna informativna agencija i Vojno bezbedonosna agencija) i kulturno-duhovnih vrednosti istočnih Slovena (država Rusija) na prosečnog Srbina pa čak i gradjane Srbije koji nisu srpske nacionalnosti.
Način da se Srbija "modernizuje" i "oslobodi pogubnih uticaja" čedisti na mnogim mestima. Izmedju ostalog i u programu Komunističke partije Jugoslavije 1930-ih godina koja je tada u ilegali propagirala tezu da "vojno i politički slaba Srbija osigurava jaku Jugoslaviju". Primenjeno na današnje vreme čedisti smatraju da "nacionalno slaba Srbija znači jak i prosperitetan region zapadnog Balkana". Zbog toga čedisti obeshrabruju veze Srba iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore sa maticom, smatrajući da oni trebaju isključivo da se okrenu svojim novonastalim državama. S druge strane čedisti podržavaju Albance u Srbiji u njihovoj nameri za otcepljenjem od Srbije i proglašavanjem nezavisnosti.
Iako uglavnom Srbi, čedisti ne smatraju svoju nacionalnost važnim faktorom identifikacije.
Kada je u pitanju ekonomija, čedisti su uglavnom pobornici neo-liberalnih privrednih doktrina i procesa globalizacije koji smatraju neminovnim i poželjnim.
Zbog relativno ekstremne prirode svojih stavova i agresivnog medijskog nastupa koji uz dosta sirove energije akcenat stavlja na "progres", "žurbu", "brzinu" i "zapadne vrednosti", čedisti podršku crpe uglavnom iz mladjih društvenih struktura (osobe do 30 godina). Kao posledica toga čedističke ideje se veoma aktivno propagiraju na različitim internet forumima, blog-alat sajtovima (B92 Blog, Blogsome, MojBlog), videoklip sajtovima (YouTube, GoogleVideo) i socialnetworking sajtovima (MySpace, Facebook) koje mladi čedisti doživljavaju kao još jedan vid svoje političke borbe.
1. Na forumu B92 ne može da se živi od ostrašćenih čedista.
2. Ma, mani me s tom čedističkom pričom!
Period kada si pun ideja i volje za popravljanje sveta u kome živiš, ali si opet premlad da bi se tvoje mišljenje uvažilo. Tako da ostaješ uvek guran po strani kao iritantni optimista dok se ne pretvoriš u iritantnu matoru drtinu, čija će reč biti bog, ali tad već nemaš volje ni za kakvim promenama. Vukajlijaši su posebna sorta, mladi imaju milion teorija da razglabaju, ali idu previše ispred svojih godina da bi išta pokušavali da menjaju, a oni stariji kao da nisu ostarili, i isto su puni su teorija za napredak, ali su one često previše idealistične, kao kod kakvog neiskvarenog zelenog lika da bi se sprovele. Jebiga.
-Tata, ovo stvarno nema smisla. Homoseksualizam nije bolest. Zašto ne možemo prosto svi da se slažemo?
-Mali, jesi li ti peder? O, Radojka, ti si kriva!
-Šta i je tata, pa samo razmišljam. Svi se svađamo među sobom, zašto ne možemo da se složimo i plivamo sa delfinima.
-Folkloraš, da ćutiš. Dizajneru jedan.
_______________________________________________________________________
Predlozi za poboljšanje sajta, oličenje demokratije i tolerancije, gde svi imaju podjednaka prava da učestvuju u unapređenju ove divne zajednice
novopečeni vukajlijaš pun elana: Kako bi bilo da...
iskusni vukajlijaš: Ne.
matori vukajlijaš: Ne i ne zaboravi da se ubiješ.
mladi vukajlijaš karijerista: Sve što su ova dvojica bogova ispred mene rekla.
mladi vukajlijaš pratilac većine: Ne.
rendom vukajlijaš: JA JEBEM!
relativno matori vukajlijaš: može lock
svi redom vukajlijaši: KAJZENA BOLI KURAC OPAAAAAAAA
novopečeni vukajlijaš pun elana 2: ja bih samo hteo svima da vam čestitam Novu Godinu
svi redom vukajlijaši: Jedi govna.
Oblik nepoznate vanzemaljske inteligencije koji se formira u studentskim frižiderima. Obitava na hrani poslatoj od kuće koju nisi pojeo, jer si tada još uvek imao kinte za pljeskavicu.
- Prvih nedelju dana se ponaša relativno normalno i nije agresivno.
- Druge nedelje se primećuju aktivnosti kada počinje da raste i širi se na ostale namirnice i počinju da mu rastu malje i čekinje.
- Treća je nedelja, to je već zauzelo jedan deo frižidera i pojelo sve namirnice, počinju da mu rastu pipci i otvorilo je oči. Frižider više ne otvaraš jer poslednji put kada si probao da to uradiš, stvor u frižideru je probao da ti odgrize ruku.
- Četvrte nedelje pipci već vire iz frižidera a ti ne možeš da spavaš od buke koje buđava karakondžula pravi, verovatno jer je gladna. Ne spavaš i od straha da te ne pojede na spavanju pa dežuraš sa gazdinim budakom. Ovo je znak da je vreme da pozoveš ortake i da izbacite frižider kroz prozor ili vatrogasce pa neka se jebu sa njim kako hoće, ko ih jebe ionako po ceo dan kartaju šaha i igraju karata. Možeš i da baciš molotovljev koktel na frižider, što će ga sigurno ubiti... A na isti način će tebe verovatno ubiti gazda jer si mu upalio kuću.
Tako je kako je. Fenomen koji očigledno nije dovoljno ispitan. Zašto siromašni ljudi prave decu ko nenormalni kad dobro znaju da u skladu sa sopstvenim finansijama u koje spadaju računi za struju, vodu, telefon(?), ne mogu da pruže ni osnovne potrebe svojim najmlađima? Dete treba da jede obilno najmanje tri puta dnevno, da ima čistu odeću, zimsku i prolećnu jašu, bar dva para celih patika, cipele za zimu koje neće propuštati sneg i vodu, knjige i sveske za školu i još sijaset drugih takođe manje ili više bitnih potrepština koje bi im omogućile bar normalno detinjstvo.
E, sad sve to puta devet, ili koliko ih ima već na tapetu, a obično jedno ili čak par njih jer su takve sreće inače, čeka na lageru da promoli svoju glavicu u ovakvu vrstu relativno disfunkcionalne porodice. I čemu sve to? Da se muči ko njegova sestra starija jedva deset meseci od njega. Ali neeee...Krezubi Živan iz Brzoljca koji ne vadi pljugu iz ustiju rešava da po ko zna koji put okreči unutrašnje zidove svoje škrbe Ljubinke pa kud puklo da puklo. Jer tako je čovek u mogućnosti. Jebe pa ne pokriva, manijak jebeni. A šta država radi u vezi toga, kako pomaže? Eto, skupi se TV ekipa, odrade koju reportažu, donesu im karton zejtina, jaja, praška za veš, koju čokoladu Najlepše Želje i neku nošenu odeću, pošalju kropovan snimak na B92, pa Maša Mileusnić posle čita sa idiota neki tamo broj žiro-računa sa naznakom 'za porodicu Šabanović', dinarski i devizni fazon. Ili SMS na xxxx, jer tvojih bespotrebnih 100 dinara nekom daje leba! Bolje da im obezbedi bezbednu vazektomiju ili sterilizaciju, manji je trošak, a svi bi bili srećni. Živan bi pucao ćorcima, Ljubinka ne bi rigala na svaka dva meseca i ''dobijala'' bi redovono, deca se ne bi otimala oko polomljenog kamiončića na baterije.
Borci protiv bele kuge, šatro. Ne. Pravi borci protiv bele kuge su oni koji imaju jedva i dva klinca koji nikad neće da oskudevaju ni u čemu i koji neće da trpe podjebavanje vršnjaka o najezdi vaški u njihovoj školi. I imaće za užinu.
Zimska noć, dvanaestočlana porodica deli pedesetak kvadrata, šporet pucketa, toplo je.
Slavoljub, šapatom:
- Pst, Goco, zaspala deca, ajmo jedan časkom, pliiiiiiiiiz?....
Osoba koja je ovladala tajnama i misterijama prdenja. Postoji i određena hijerarhija u ovoj inače neorganizovanoj kasti.
Iniciirani prdež nindža - Ovladao je tehnikom tihog prdenja. Naime, u maloj tihoj prostriji punoj ljudi kadar je da pravilnim disanjem, kontrolom abdomenalnih mišića i sfinktera prdne, a da pri tome ne proizvede zvuk veći od zujanja komarca. Ipak, pošto tihi prdeži smrde na kraju će biti provaljen. U daljem treningu ovog stepena uče se tehnike obmane, tj. kako pogledima, gestikulacijom i ostalim raspoloživim sredstvima nabediti ostatak ljudi u prostoriji da je to neko drugi uradio, čitaj nabediti na nekoga drugog od prisutnih, bez da žrtva bude toga svesna da se krivica svaljuje na nju. Apsolutni vrhunac ovog stepena je kada nindža postaje osetljiv za kretanje vazduha u prostoriji i koristeći to kretanje, kao npr. promaju, prdne, a oblak toksičnih materija bezbedno izlazi iz prostorije bez da je iko išta primetio.
Prdež nindža majstor - Nije svaki prdež isti, tako da u nekim situacijama nije moguće prdnuti tiho, da li zbog konzistencije prdeža ili nezgodnog položaja tela u kom se nindža trenutno nalazi. Majstor tehnike sposoban je da se i ovde galantno izvuče iz situacije. U relativno tihoj prostoriji sposoban je da prdne glasno, ali da to niko ne primeti. Koristeći zvuke okoline i uskladjujući svoje telo sa njima, ili proizvodeci sam zvuke (pljeskanje, glasnije pričanje u krucijalnom momentu, kašljanje itd.) prdnuće u deliću sekunde, medjutim niko od prisutnih neće biti svestan. Ovo je veoma rizično jer i najmanji asinhronitet razbija iluziju i nindža će, na svoju sramotu, biti razotkriven. Pošto glasni prdeži ne smrde toliko, dalje prikrivanje nije potrebno.
Prdež nindža velemajstor - Na ovom stepenu nindža više ne radi toliko na ovladavanju svojim telom, koliko radi na tome da ovlada umom i duhom. Nindža je sposoban da toliko gromoglasno prdne da se zidovi tresu, a od vibracija koje se pronose vazduhom prisutni ostaju paralizovani i nemi na nekoliko sekundi. Ipak, ono što karakteriše ovaj stepen je promena u svesti nindže koja se ogleda u totalnom odsustvu srama. Okolina je u prvom trenutku šokirana, ali pošto nindža ne pokazuje ni najmanji znak krivice prosto ne veruju da je on to uradio. Na ovom stepenu nindža je takoreći sposoban samo snagom svoje volje da ubedi ljude da se ništa nije ni dogodilo.
Legendarni prdež nindža - Priča se da su nekada davno postojale prdež nindže koje su živeći u harmoniji sa prirodom naučili sve njene tajne. Tako i da proizvedu i u svom organizmu sadrže toksičnu materiju zvanu "Vruć Vetar". Legenda kaže da su tiho ispuštajući Vruć Vetar bili u stanju da naprave genocid nad čitavim naseljima. Niko ne bi osetio ništa, sve dok ne bi već bilo kasno. Prvi simptomi kod žrtava su bili peckanje u očima i vrtoglavica, onda bi videli da se tapete po zidovima ljušte i malter otpada, cveće vene, drveće gubi listove, a zatim je nastupala lagana i mukotrpna smrt od gušenja. Ovo je ipak u domenu mitologije i istinitost postojanja ovih tihih Andjela Smrti nikada nije dokazana.
Obavezno zlo koje prati skoro svaki kvalitetan, a bogami i dobar deo nekvalitetnih filmova. Kada neki film doživi veliki uspeh kod kritike i publike (pre svega da uzme pare, a oskar ne bi škodio) po copy/paste principu snime nekoliko nastavaka da bi zgrnuli lovu na siguricu. Obično snime još dva kako bi se napravila tzv. trilogija iako svaki film ima sopstvenu priču i na silu dopisane negativce i sporedne likove. Praksa je pokazala da su se četvrti delovi pokazali ka katastrofalni (Indijanac Džons i lobanje kristala, Betmen i Robin, Supermen IV, Živi slobodno il' daj hard disk), a ako nije tako loš peti će sigurno sjebati celu franšizu (Roki). Ako se radi o hororima imaće dvocifren broj nastavaka kao što je slučaj sa slešersko ekipom Majklom, Džejsonom, Fredijem i našom Žikinom dinastijom gde ne možemo reći da je došlo do opadanja kvaliteta jer ga ni u originalu baš i nije bilo.
Star Wars-i koji su "počeli" od četvrtog dela su uveli široj publici tzv. prednastavke (prequel). Što bi rek'o Lane Gutović "Ja kad čitam knjigu, čitam je od sredine. Tako ne samo da ne znam kako će se završiti, nego ni kako je počela". Tako već u originalu imamo prilično nejasnu radnju koja nema potpuni kraj. Tako publika želi da pogleda i nastavak, i još više prednastavak iako znaju kako će se završiti. Ova praksa je često primenjivana u protekloj deceniji (Underworld, Iks-ljudovi, Exorcist, Caprica).
Trenutno više vezana za video igre i anime je pojava međunastavaka(interquel). U situaciji u kojoj želite da imate sve likove sa moćima iz 6. dela, a u 7. je pola njih pomrlo, vi smeštate 11. deo između njih. Primeri Street Fighter, Devil May Cry, Prince of Persia...
Kada na ovaj način potpuno upropastite franšizu jedino što vam preostaje da sačekate da prođe desetak godina i uradite rimejk čitave priče tzv. restartovanje(reboot). Relativno skoro je to uspešno urađeno sa Betmenom i Džejms Bondom, a u planu je i sa Spajdermenom. Postoji i nekoliko samostalnih rimejka koji su pokazali bolji od originala(Kronenbergova Muva, De Palmin Scarface).
Kao što su nekada u našem narodu ljudi smišljali pesme, anegdote, pripovetke i sl. tako i sada, u novije vreme, vreme masovnosti interneta, nastaju kvazi umotvorine. Jedna od njih je napravljena kako bi odbranila jadnog malog Džastina Bibera od silnih internet trolova i paljevina koji ga stalno sputavaju kaps lokom. ~šmrc~ Inače one su bez osnova i argumenata postavljene u nepotrebnu odbranu Bibera. Čovek je zgrnuo novce i pažnju i boli ga tuki što je muzički invalid. Jedino što ga uznemirava jeste da zna da ga "ljudi" digitalno maltretiraju preko interneta. ~sarkazam~
Jedna od umofekalija kaže ovako:
Justin Bieber gej? On ima devojku.
Ružan? Milioni devojaka misle da je on najlepši dečko, on se nalazi na milion postera.
Slab? On je slomio nogu na pozornici i nastavio pevati i plesati.
... Neosetljiv? Poslušaj pesmu "PRAY".
Neuspešan? Sa 17 godina ima 29 pesama, 3 albuma, 12 muzičkih spotova, 1 film, 3 knjige, 20 nagrada, 86 showa, 45 miliona fanova.
-------------------
A sada da vidimo kontra-argument:
Biti gej ne mora da znači biti homoseksualac. Gej se kaže za nešto što je sranje, otrcano, bez veze ili vam se samo ne sviđa.
Potpuno je relativno ko je ružan a ko je lep jer to potpuno zavisi od subjektivnog stava pojedinca. Mada, ne bi me začudilo da su ti "milioni devojaka" samo nezrele klinke koje nemaju blage veze o životu.
Fizički je nemoguće stajati i pevati a pogotovo PLESATI sa SLOMLJENOM nogom. Čista izmišljotina da bi se dodalo na sentimentalnosti i patetici koje doprinose Biberovom egu.
Pesma "Pray" za koju je dobro platio da mu je napišu.
I moja baba bi mogla da postigne isti uspeh kada bi bila finansijski sposobna da sebi priušti usluge svetskih muzčkih kuća.
Zapravo, to su učinili ljudi, ali je na Svevišnjeg nekako najjednostavnije uprti prstom, obzirom da ga ionako baš zabole. Elem, na planeti koju je pomenuti stvorio u - čak i za Mrkonjićeve standarde - izuzetno kratkom roku, trenutno živi preko 7 milijardi ljudi; ili je to, barem, ono što nam govore nekakvi fantomski statistički izvori. Upravo u njima i leži srž "značaja" medijske propraćenosti kao svojevrsnog dokaza nečijeg postojanja tj. odigravanja nekakvog događaja koji bi u suprotnom i ostali ta međ' ljudima toliko omražena statistička kolona. To je, uostalom, i veoma logičan razvoj događaja u kojima su glavne uloge oduvek igrale ljudska sujeta, zavist i svest o sopstvenom (ne)postojanju s jedne, i nekontrolisano rastući broj svetske populacije s druge strane.
Ako je nekada osnovna zvezda vodilja svih ljudi na svetu bila POSTOJATI, danas je ona - kao i, bajdvej, sve ostalo - mutirala u malo komplikovaniju parolu "DOKAŽI DA POSTOJIŠ". I ako su nekada ti isti ljudi živeli u relativnom miru svojih relativno izolovanih naseobina, to je danas praktično nemoguće; neverovatan napredak u tehnici i komunikacijama ali i istovremeni i uzajamno povezani propast ljudskog karaktera i "mehanizma" za iskazivanje emocija, doveli su do toga da jedan zemljotres u Džibutiju bude prepodnevna, smrt 58 putnika u autobusu na relaciji Brisel - Lokeren popodnevna a napad talibana na neku jebenu ispostavu američkih marinaca večernja tema dana na celoj planeti. Svakodnevno bombardovani obiljem i obiljem katastrofa, saobraćajnih i drugih nesreća, ubistava i svim ostalim oblicima smrti - bilo u većim ili manjim pakovanjima - skoro da smo i zaboravili kako je to ŽIVETI. U tome ne pomažu ni konstantna i poprilično transferogena pojavljivanja jednih te istih ljudi u novinama, na televizoru i drugim medijumima, čije polne organe smo prisiljeni da gledamo ili dignute na nas ili na nekog drugog.
I šta onda ostaje običnom čoveku tj. onom koji nije javna ličnost, Ivan jebeni Bosiljčić ili nema dobru sisu, ali koji ne želi i da završi kao običan statistički podatak u vidu minijaturne čitulje u prokletim novinama? Ko danas uopšte želi da svoj bedni život provede jedući, pijući, obavljajući fiziološke i ostale potrebe, radeći, imajući porodicu, drkajući se sa ženom/mužem/decom, a da ne ostavi makar i najmanji trag o sebi i svojoj guzici? Možda su ipak u pravu oni što prete da će da se zapale ispred jebene Skupštine. Barem će otići sa publicitetom...
- Brate, si čuo za ovo sranje što je bilo u Kambodži? 30 ljudi poginulo, ne znam koliko njih ranj...
- E, jes' ti čuo da mene boli kurac?
Nekada isključivo vezan za delatnost militarne provinijencije, idiom iz naslova se danas najčešće prevodi kao oblik relativno intenzivnog ekonomisanja određene grupacije ljudskih bića a koja su se našla u odgovarajuće "nezavidnoj situaciji", da ne kažem - "opštem sranju u konotaciji sa nestabilnom finansijskom konstrukcijom". Stiska, bre.
Elem, još dok sam bio klinac gotivio sam scene srednjovekovnih bitaka u filmovima. Kada mi je keva jednom sa Sajma bila donela kompletnog "Princa Valijanta" u tvrdom povezu, cenim da od mene nije bilo srećnijeg dečaka na celoj jebenoj planeti! Svi ti ljudi na jednom mestu, konji, isukana oružja, šarene zastave...Pa, onda: juriš, sudar dveju armija, Sunce zaklonjeno kišom odapetih strela i bojno polje zasuto istim. Lagao bih ako bih vam rekao da u onom filmu gde pijani Mel Gibson igra onog našminkanog Škota nisam žestoko navijao da pomenuti do kraja pobije sve Engleze i na kraju završi sa onom francuskom droljom, inače u tumačenju Sofi Marso. To je bilo '95. I tada sam naučio da je "zbijanje redove" ono kada jedna razbijena ili u tesnac priterana vojska pokušava da se vrati u prvobitnu ili, barem, formaciju koja će joj koliko-toliko vratiti izgubljeni taktičko-borbeni balans i pružiti nadu u eventualnu pobedu, čitaj "izbegnuće smrti" (ne u ovoliko reči i bez ove hrvaštine na kraju, razume se; prim.prev). '99 sam, pak, naučio jedno sasvim drugo značenje pomenutog izraza a koje me - za razliku od ovog pređašnjeg - nije niti uzbudilo niti zagolicalo maštu. Neću da patetišem; na ovaj ili onaj način, svi smo mi prošli kroz to NATO bombardovanje i evo nas danas, Bogu hvala, živi smo i zdravi i za koju godinu ćemo najverovatnije - a zahvaljujući kvazi-političarima koji se smenjuju na vlasti - još svedočiti i ulasku u navedenu vojnu organizaciju, ALELUJA!
Ok, bio sam klinac i te munje, bilo mi je do jaja što blejim svaki dan sa ortacima u skloništu i igram remi sa matorcima iz komšiluka, što nema škole i što smo pikali fudbalicu na proplanku kod groblja...ali nikada neću zaboraviti lice moje majke svaki put kada bi nas sa prozora zvala na ručak i potom u tanjire sipala jebeni krompir u svim agregatnim stanjima. Zbijali su ljudi redove i za daleko važnije stvari, šta ja serem...
- Ok, to je još 20...60, 80, 130, 175...'de nađe ovih 5, brate...205, 230, 250, uh! Ljudi, moraćemo malo da zbijemo redove, imamo samo za pola gajbe...
