Tip prosjaka koji se bitno razlikuju od svojih sedećih kolega. Oni vredno skupljaju nalaze od lekara, slike Bogorodica, i smišljaju neverovatne priče koje teraju suze na oči. Obično ti pridju dok cirkaš piće u bašti i udarna sezona im je proleće/leto. Takodje se razlikuju po tome ( a to je najbitnija razlika) što kada ti pridju ne kažu "daj neki dinar" na zapovedničko-prosjački način, već pitaju, ej ali, pitaju "da li imaš neki dinar" ? Ukoliko odmah ne reaguješ, slušaćeš pola sata tužne životne priče i ogadiće ti se svaki gutljaj pića. Takodje gledaćeš nalaze od lekara, i to u fasciklama na koje je prikačena slika nekog sveca.
Prilaz br. 1:
- Dobar dan, ja sam Vaš gradjanin, da li biste bili ljubazni da priložite neki dinar, imao sam operaciju srca, i treba mi novac za lekove iz inostranstva (od tog dela čuješ samo bla bla bla)...
(Daješ deset dinara samo da ode... )
- Khm, ovaj, a da nemate još koji dinar, mislim ti lekovi su stvarno skupi... (Pokazuje levu stranu grudnog koša sa izlepljenim flasterima, inače u predelu ispod pazuha)
- More m'rš u pizdu materinu, vrati pare!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 2:
- Jel' imaš neki dinar, samohrana majka, dvoje dece otac alkoholičar (izgovara u jednom dahu, pokazujući neke slike)
- Ajde nemam.
- Dooobro, ne bi da smeeeetam (tužna, sažali se faca).
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 3:
- Prilazi ti baba od še'set i kusur godina, hoda sa štakom, jebem li ga šta je već, i s' teškom mukom progovara: Jel imaš kh, khhhhhhhh neki kh kh khhhh, dinar, khhhhhhhhhh bolesna sam bla bla jedva idem bla bla...
- A što ti meni ne daš neki jebeni dinar!?!?!?
(odlazi pridržavajući se za stolicu, kako bi osetio taj miomiris ustajalog prdeža, posle čega ideš da uplatiš prijavu za fakultet).
Katkad dok blaženo spavate, radite nešto važno, ili vam pak jednostavno nije ni do čega i želite samo da vas svi ostave na miru - zazvoniće fiksni telefon. Po pravilu, onaj ko zove uopšte ne traži vas, ali je istrajan u tome da nekoga dobije. Njegov rezon je da ako nema nikoga, niko se neće ni javiti, ali ako je neko u kući javiće se sigurno - samo treba malo duže zvoniti. I tako telefon zvoni, i zvoni, i zvoni...
Nervozno grizete jastuk, lupate tastaturu ili pokušavate da odzenujete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. A on i dalje zvoni li zvoni. I to traje, i traje, i traje. A onda posle višeminutne agonije - muk... Divna tišina. Mmm.
I dok blaženo zaranjate u jastuk, nastavljate da radite to što radite, ili sami samujete - DRRRRRRNNNNN! Evo ga opet! DRRRRN! DRRRN! DRRRN! Sve iz početka. Zvonjač misli da ukoliko nekoga nema kod kuće neće se ni javiti, ali ako je neko tu - pa sad nema šanse da se ne javi.
Najjači voljom će stoički podneti zvonjavu do kraja. Ponekom će pak volja u jednom trenutku popustiti, i kada teškom mukom bude otišao do telefona da podigne slušalicu čuće samo "tu-tuuu". A najveći nesrećnici... Oni zaslužuju poseban primer.
More. Jahta. Mazna plavuša sunča batake na palubi. Sniffff. Ahhh. Klik! Puf-puf, huuuu.
- Dušo, sipaj i meni malo šampanjca.
- Stiže, bejbe.
- Mmm. Ah, kako mi je divno.
- Tek će da ti bude divno kad te razvalim od kurca! He he!
- Ihi hi hi hi
DRIIIIIIIINNNNNNNNNNNGGGG!
Oh, ne! Šta je ovo dođavola?!
DRINNG! DRRRING! DRIINNGGG!
Ne, ne! Prestani prokletniče! Iskuliraj. Još uvek si u polusnu. Prestaće. Zen, zen, zen.
DRRRINNNG! DRIIING!
Spavaš, još uvek spavaš. Još samo malo, još samo malo.
...
Ah, stalo je. Uh.
- Dragi, kakav mir i tišina ovde.
- Da stvarno je...
DRRRRRIIIINGGGG!
Neeeeeee! Zar opet?! Pa saću da ti jebem majku!
- HALO?!
- 'Alo! Perice ti li si?
- Nije Perica!
- A ko je?
- Njegov cimer!
- A, živ bio. A di je Perica?
- Ne znam.
- A dobro. A ti spavaš, a?
- Spavam.
- Ovde njegova baba Stamena, znaš.
- Aaaa...
- Nešto imam problem sas varenje. Tvrdu stolicu, znaš. Pa ima neki lek za to, da se izklistiram. To mi Perica kupovo onomad, pa reko' da vi'm da l' se seća kako se zove. Ja zaboravila.
- Aha. (Jebem ti život)
- Dobro kaži mu da sam zvala. Aj lepo spavaj, ljubi te baba.
Po shvatanju velikog dela populacije, a i pojedinih doktora - glavni krivac za svako loše zdravstveno stanje.
Primer br.1:
-Šta ti je brate, nešto mi ne izgledaš dobro?
-Ne znam, imam temperaturu i proliv dva dana.
-Ma to ti je virus, kupi vitamin C i lezi, odmaraj.
-Pa ne znam, jutros sam imao krvavu stolicu, moram ipak ići kod lekara...
-Pa ja sam ti reko šta da radiš, a ti kako oćeš...
Primer br.2:
-Kažite, šta vas muči.
-Ne znam doktore, imam potpuni manjak energije, psihičke i fizičke.
-A, pa to ste pokupili neki virus, pa vam je iscrpeo malo organizam, ništa strašno. Uzmite vitamin C, dosta tečnosti, odmarajte i biće sve u redu.
-Pa ne znam baš, znate... ja se tako osećam već mesecima. Moja žena kaže da je to možda depresija...
-A jel vaša žena lekar?
-Ne, ali...
-Znate šta, idite vi lepo kod vaše žene, pa nek vas ona leči!
-Ali doktore...
-Završili smo, izvolite karton. Dakle, tablete vitamina C i dosta tečnosti, limunadu napravite, to je odlično.
-Znam doktore, ali eto recimo, kada uzmem nož da isečem limun, svašta mi prolazi kroz glavu... Dođe mi da uzmem taj nož i...
-Aman čoveče, izlazite napolje, imam još dvadeset pacijenata da pregledam, ako ne volite limunadu, niko vas ne tera! Bože me sačuvaj, kakva budala...
Sposobnost pojedinaca koja je u mnogim hitnim slučajevima doprinijela srećnom završetku. Sposobnost koja je spašavala i spašava žive glave. Nema svako sreću da se rodi sa vrlinom da umije brzo jahati, to mogu samo istinski junaci. Danas, poželjno je da samo ženski rod usavršava tu tehniku. Nažalost, nađe se i pokoji peškir u toj priči.
3434. godina Trećeg doba - Međuzemlje
- Aragorne, moram ga voditi ocu da ga izleči! Ovdje neće preživjeti!
- Ali Arven, do Rivendela ima čet'ri dana jahanja! Nazguli su posvuda, nećeš uspjeti!
- Ne brini, brzo jašem! Kad pređem rijeku, čuvaće nas snaga moga naroda!
- Čuvaj se ljubavi! Eto nas za sedam dana!
:klop klop klop klop:
- Pa pička ti materina ona hobitska da ti pička materina!!! Zbog tebe emo majmuna, još ću i malu da izgubim! Seme brate, što ti nisi uzeo prsten, a ne ovo govno mrljavo!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
2011. godina - Srbija
- Dragi dođi časkom u kujinu da mi pomogneš!
- Šta je bilo ženska glavo?! Ne mogu da ostavim šefa samog tamo, jel' hoćeš ti da dobijem promaknuće ili nećeš?!
- Ma znam ljubavi, al' treba mi jedna partija hitno!
- Jesi ti normalna?! Pa treba mi najmanje pet minuta, ne mogu čo'jeka ostaviti toliko?!
- Ma ništa ti ne brini, skini se i sjedni na stolicu! Znaš i sam da brzo jašem, gotovi smo za minut!
- Aj' aj'! Samo požuri, zajaši za Ginisa ovaj put!
Malo ljudi zna za ovo što ću vam sada ispričati. U samom srcu Afrike, ipod jezera Viktorija, živelo je nekada drevno pleme Kosmodijana, ljudi srednjeg, zdepastog rasta, punijih usana i crnog tena. Oči su im obično bile crne crne, jer na površinu nisu izlazili, a jelte, logično da onda ne mogu imati svetlu boju. Bilo kako bilo, nisu ni oni bili baš naivni, il kako ih mnogi zamišljaju dobroćudni. Naprotiv, neretko su lovili slepe putnike i bacali ih u roblje gde bi radili do iznemoglosti. Bavili su se i oni istim radnjama kao i mi, živeli istim životima, ali su imali jedan nerešiv problem. Bili su grbavi. Neko mi je pričao da je to posledica nekog prokletstva, ali ja tad u to nisam verovao. Njihovi debeli listovi nosili su teret sve krivlje kičme koja bi u jednom trenutku došla do stadijuma kada izgleda kao banana. Njihov kralj Rektar I Hadžasempulatimirkovister već decenijama se borio sa tom neizlečivom bolešću. I tako, jednom on, kad mu je već dopizdelo da se lupa tukijem o čelo dok trči, naredi da se angažuje 10000 radnika i da se iskopa dijamanata dovoljno za jedan pojas koji bi se prostirao od bulje do moždine, sa sve prilepcima za oko kuka i grudi. Radili su danonoćno, kažu da je postojao red takozvanih "stepenika", kosmodijana poredjanih prema veličini grbe, tako da su oni koji najviše dohvataju bili na kraju i kopali pri vrhu, dok su najgrbaviji bili na početku i kopali pri dnu. Red se tako zvao jer ako bi ih pogledali iz profila, zbog veličine grba ličili bi na stepenice. Vratimo se na priču, oni su tako kopali dobrih godinu dana i bili bi nagradjivani svake 2 nedelje dobrom jebačinom sa okolnim kuravama... i to za džabe. I tako, kada skupiše potrebnu količinu dijamanata, kralj naredi da mu skuju gore pomenuti pojas, i na to se baci 1000 najboljih kovača. Kada je konačno stavio pojas, zanemeše celo kraljevstvo pred nesvakidašnjim prizorom. Pojas zasvetle i izleči kraljevu kičmu u sekundi. On čovek ne veruje, pa poče da trči, kad primeti "Tuki me više ne udara u čelo", i tad povika "Večeras slaviće kraljevstvo celo!". Ljudi počeše da se raduju, nabiše se u red da i njima pomogne ova magična sprava. I tako je kosmodisk u jednom danu izlečio više od 10000 zadovoljnih korisnika širom Kosmodije. Od radosti, i sam kralj se složi i nadenuše pojasu ranije pomenuto ime "Kosmodisk", što na kosmodijanskom znači "da se svetli u tami". Vremenom, njegova je funkcionalnost opadala sa opadanjem broja nepokradenih dijamanata, pa je danas napravljen od neke jadne plastike i još nekih gluposti. Šta ćeš. Ali ključna stvar u svemu, zapamtite, cena raste obrnuto od funkcionalnosti. Nekad je za dž lečio sve vrste kičmenih bolesti, vraćao sreću u kuće, babama i dedama podario unučiće, nesrećnim parovima darivao ljubav a neki kažu da je mogao i da reguliše stolicu. Ne znam, možda. Danas ne samo da te izadje pola plate sa još kamatom, već ti od manjeg problema napravi više većih, pa ti deluje kao da je taj mali nestao. Al jebiga, 21. vek je ovo, posle jebanja nema kajanja.
Kosmodisk- Vaša ledja će Vam biti zahvalna!
Otvoram oči. Umorne oči, umorne kao celo moje telo. Bunovan, razdražen, slomljen, neispavan. Ponovo. Ponovo ista priča, toliko puta ispričana, dosadna, iritantna i smešna. Da, smešna. Smešna jer je toliko žalosna. "Udri brigu na veselje" - tradicija mog naroda, vekovima unazad. Pa, zašto da je i ja ne nastavim.
Otvoram prozor, da sivilo sobe zamenim sivilom neba. Da jednu prazninu spojim jednom drugom prazninom. Da udahnem taj hladan, rezak i vlažan vazduh u svoja nekada pušačka pluća - da ih osvežim nekim drugim isparenjima, drugim otrovom.
Uključujem šporet i stavljam džezvu sa vodom na ringlu. Vreme je za prvu u nizu kofeinskih doza za danas. Treba održavati kondiciju - nivo kofeina mora biti visok u mom organizmu, inače nisam ni za šta. Sedam u stolicu i prelistavam vesti na netu. Depresija, bes, želja za suicidom - sve to moram odmah na početku dan potkrepiti. Za to ne postoji ništa bolje od vesti. Nazivi članaka, način na koji su napisani, informacije koje sadrže, komentari na njih. Tragikomedija. Antičke tragedije im nisu ravne. Latino sapunice su boza za njih.
Mmmm... kafa baš prija, iako je u suštini sranje. Mislim, naravno da je sranje kad sam ponovo uzeo onu najjeftiniju. Nije ona loša zato što je najjeftinija; loša je zato što je jednotavno loša, zato jer su je sjebali, goveda jedna lopovska. Al' navika, zajebana stvar - ne da ti da odrasteš.
Vraćam se na nastavak sesije sa kockom ludila, prozorom u budućnost. Još vesti, još komentara. Ohoho, vidi vidi - još jedan armagedon. Pa, da je 666. u nizu, opet sam siguran da je žvaka za budale. Mada, vole to ljudi, da budu sjebani i u haosu - to ih održava normalnima. Ako ne polude, nisu normalni - ako nisi normalan, onda si strani plaćenik i domaći izdajnik ili samo prvi komšija, onaj sumLJivac, drogoš. Ah, opet ta tradicija... I opet je u duhu tradicije, još jedanfin, miran, povučen dečko napravio neko sranje - bacio bombu k'o Sandokan MC... ovaj, pardon - k'o Boško Buha, izaš'o na dnevnik (i to 2), majke mi.
Ah, pa danas mi je slobodan dan - super. Šteta samo što sam ga prespavao. Dobro, gledamo u budućnost, sutra mogu da odradim ono što sam mogao danas. Ustvari, ne mogu - moram da prvo odradim sve ono što se skupilo poslednjih dana. Godinu dana. Deceniju. Čitav eon.
Hm... prija ova kafa, iako je sranje. Znaš kako, loša kafa, dobra karma - ili neka varijacija na temu. Hajde de, da se spremam lagano. Da vidimo koje ću krpice nabacati na sebe. Ma, samo da pokrijem ovaj godinama održavani stomak, nebitno šta stavim na sebe. Mrzi me da budem poseban, a da me i ne mrzi, brzo bi me smorilo. Kakvih klovnova ima u spoljnom svetu, ja i pored najvećeg truda nikada ne bih mogao da im pariram. Ili se to samo tešim?
Hajd' sad, da odem na neki has, neki anti-makrobiotički otrov, po mogućstvu vruć burek (i to onaj omrženi sa sirom). Narvno - sa fit jogurtom A posle? Eeee, to je već neka druga priča. U malom tranzicionom gradu, punom malih tranzicioznih ljudi, sutrašnji dan je daleka budućnost.
Iliti bočica za kakanje, bočica za izbacivanje đavola, bočica koja je poznata svima koji su išli na sanitarni pregled. Bočica koja vas hipnotiše i ne dozvoljava da obavite ono najosnovnije u toku dana. Naime ono što vam je svakog dana uobičajeno naprosto postane teško kada ispred sebe stavite ovo malo zlo, moguće zato što nam je tako teško da podelimo sa drugima naše dragoceno blago koje svaki dan darujemo wc šolji. Međutim, u koliko ne uspete u činu darivanja svog fecesa sanitarnoj službi čeka vas još gora situacija, takozvani "Kučeći stav" ili "Doggy style".
Situacija je ovakva
Pojavljujete se u zavodu za javno zdravlje, prazne bočice, stisnutih guzova, crvenog lica, naduvenog stomaka sa jakim grčevima
Med. sestra: izvolite
Pacijent: hum, znate...hm, ja sam, avaj, došao na sanitarni pregled
Med. sestra: izvolite, možete ostaviti bočicu na pultu, samo zalepite ovaj flaster sa svojim imenom na nju i idite u sobu broj dva da vam uzmu bris grla i nosa
Pacijent: pa znate, ja nisam mogao, baš me je neki baksuz uhvatio, neće pa neće
Med. sestra: ni to nije problem gospodine, sad će sestra Veca da se pobrine o vama
Pacijent: Znači neću morati da dajem stolicu
Med. sestra: ne, samo će da vam uzmu bris
Pacijent sa olakšanjem ulazi u ordinaciju
Sestra Veca(kršna, zdrava žena, rumenih obraza, nacrtanih obrva): Molim vas skinite pantalone, i namestite se na sto
Pacijent: Šta? Kako?
Sestra Veca: čoveče, šta vam je, samo se malo nagnite, eo kao kuče, ispravite ruke, savijte noge, i sve će brzo da se završi
Posle par minuta, pacijent tiho izlazi iz ordinacije, postiđen, crvenih obraza, čudnog hoda, noseći praznu bočicu sa sobom, proklinjući dan kada nije mogao da se posere ko čovek
Ono od čega postajemo mnogo zajebani. Obično posle par čašica jebemo majku svima, smuvamo neku ribu (obično najružniju koju smo mogli da nađemo u tom trenutku). Ovo hemijsko jedinjenje nas dovodi u stanje sulude hrabrosti i nepobedivosti
Primer 1
1999. godina, Ameri nas uveliko rokaju, u podrumu jedne kuce u
Beogradu ide prica izmedju dva ortaka:
Ortak 1: Jebote šta nam uradiše ovi Ameri
Ortak 2: Daj jednu šljivu
....
nekoliko sekundi kasnije
Ortak 1: Neće biti lako....
Ortak 2: Daj još jednu šljivu
....
nešto kasnije
Ortak 1: Ma neće oni lako sa nama
Ortak 2: Neće, neće... Nego mrzi me d a sipam više, cugaj iz flaše
Minut kasnije... Flaša prazna, unezvereni pogledi
Ortak 1: Ma jebaćemo im majku, mamu im njihovu
Ortak 2: Daj pušku
Primer 2
Dva tipa u noćnom klubu (posle par litara piva) pričaju olešeni k'o
bulje, sede jedan na stolu, a drugi se upravo pridiže jer je omašio
stolicu....
Tip 1: Vidi onu hik likušu tamo pored one
Tip 2: U do hik jaja izgleda, navali hik brate
Tip 1: Odoh brate, pa ćemo da hik nazdravimo kasnije, e de si mačko,
šta ima, mislim ono hik ja ovako vidim da svetliš, pa hik doš'o da
te pitam hik da li bi svetlela hik kod mene gajbi, hik crkla mi
sijalica
Likuša (srećna što joj je neko prišao): Jao kako je sladak, pa što
da ne, jel idemo?
Tip 1: (uh koji sam šmeker) 'Ajde
par sati kasnije tip se budi, a pored njega spava neko biće.......
I sad se on misli: U jbt pa de nađe ovu, k'o prstom u dupe,
neću više nikad da pijem....
Primer 3: Ako počnete da smišljate pesmice kao što je ova ste ili
pijani ili niste baš čitavi:
Ej stolice moja tugo,
ne mogu sedeti dugo,
kad stanem na te,
noge pocnu da se klate,
jedan okret, mozda dva
i vec na podu lezim ja
Jutro je. Svježi beogradski vazduh (ahahahahaha, kao da nešto takvo postoji) ulazi kroz prozor našeg junaka koji mirno spava nakon još jednog veselog druženja sa publikom koje je uključivalo razne alkoholne derivate, kao i punomasne đakonije. Vesele ptičice sletješe na poluotvoren prozor njegove sobe i krenuše da zapjevaju da bi probudile junaka. Međutim, hitrim pokretima ih preteče udarna bušilica marke Hilti, koja je veselo poskakivala po vrelom beogradskom asfaltu. Prenu se naš junak iz sna veseloga sa golfom punim manekenki (90-60-90 sve do jedne), i bi mu žao što radovi na putu baš tog jutra svratiše pod njegov pendžer. Ljutito drmnuvši prozor, otvori ga još malo te reče sebi u bradu koju psovku, i pomisli čak i da pljune dole, zamišljajući kako tekućina nalazi svoj cilj u vidu ćelave glave radnika građevinskog preduzeća i pogađa ga tačno u centar, ali brzo odustade od takve pomisli.
Upalivši svjetlo u kupatilu, i ušavši pred ogledalo, naš junak se pogleda, te posegnu rukom za četkicom za zube. Kako je posegao, tako se i zaustavio i svoj zabezeknuti pogled vratio tačno na ogledalo. Postade mu pogled još zabezeknutiji kad vidje da mu je njegova divna kovrdžava griva - ravna. Ravna jebote. Od toga mu ispadoše i naočare na pod, te Rambo izgubi već drugi trejdmark od jutros. Potrča on do frizera, ali shvati da mu je frizer na drugom kraju grada, te se maši za džepove i iskamči iz njih teškom mukom tačno 149 dinara i kovanicu od 10 para iz sedamdes' treće. Ugleda autobus koji ide do frizera, autobus stade, otvoriše se vrata, pogleda vozač Ramba i Rambo shvati užasnu istinu. Niko ga ne prepoznaje. Vozač ga čak i naruži što je imao dinar manje za kartu, ali se sažali i pusti ga, jer je na alkohol bazdio najstrašnije.
Prolomi se nakon pola sata zvonki glas Rambov viknuvši "MAJSTORE, SREDNJA", na šta majstor stade i značajno ga pogleda. Rambo sleže ramenima, vozač poče da klima glavom u negativno, odahnu malo i pritisnu prekidač za otvaranje vrata. Izašavši napolje, mladi junak ugleda frizerski salon. Nakon što uđe, zasjede na stolicu jer nikoga nije bilo. Njegov frizer uđe par trenutaka kasnije i ne poznade ga. Uplaši se Rambo, pa trk u Crnu Goru, kod jedne babe u Vasojevićima. Kad dođe tamo, a ono trošna kuća a stara baka gleda. Postavi se on ispred nje. Pogleda ga baka kroz krmeljive oči pa otvori usta da izusti nešto, a zadah joj se provuče između zuba i izleti napolje umalo ne ubivši Ramba. Reče mu baka da zna šta je i šta treba da radi. Odvede ga ona u tor s ovcama, a ono ovce kovrdžave da ih kovrdžaviji' nema. Upita Rambo odakle take kovrdže baba, a ona mu reče da je do jednog izvora. I pokaza mu baka đe da ide do izvora.
Kad dođe do izvora, gleda on u njega i ne vjeruje koliko je voda čista. Uze on rukama da se umije i kosu opere i umi se od vode i kosu opra al izvor ostade čist k'o suza. U to ugrija sunce i Rambu se opet ukovrdža kosa, a Rambo sav srećan krenu nazad u BG. U to ga vidje i baka i prepozna ga sade isprve i reče mu da dobro čini i dobru muziku da stvara.
- Jebote, nikad više pijanke. Nikad.
Rakije obično razlikujemo po pitkosti, jačini i voću od kog su napravljene, i u zavisnosti od svega toga odredjujemo njihov kvalitet i dopadljivost. Medjutim, vremenom je došlo i do drugačije kategorizacije, u narodu jednako prihvaćene. Tako su danas poznate i sledeće vrste, mada nikada nisu etiketirane i javno priznate:
1. Prozorača : izuzetno nekvalitetna rakija. Pije se u krajnjoj nuždi i nedostatku drugog alkohola, i može da posluži za dezinfekciju povreda. Može i da se podvaljuje drugima, kako bismo uživali gledajući do sada nevidjene grimase na njihovim licima. Posledice - mučnina, glavobolja, mamurnuk i gorko kajanje.
2. Izuvača : ubica rakija. Služi za proveru budućeg zeta, a ispija se uz obilne količine vode. U slučaju preterivanja izaziva prženje i ozbiljne povrede unutrašnjih organa.
3. Fajt klab rakija : rakija koja potpada pod borilačke sportove. U slučaju preterivanja u konzumiranju iste, dolazi do agresije, konfliktnog ponašanja, samoblamiranja (boli te kurac) i vrlo verovatno do fizičkih obračuna i oštećenja tudje imovine. Treba je izbegavati.
4. Katatonka : zajebana rakija. Izaziva hiperaktivnost, napetost i paranoju. Na katatonku nije lako naleteti, ali kada vam se to desi, računajte na crne rupe, budjenje u miliciji, i iščudjavanje kada vam budu pričali kakva sranja ste pravili. Dodir sa ovim pićem ozbiljno pokreće pitanje ostavljanja alkohola.
5. Knjaz miloš : random rakija koja je, u nedostatku staklene flaše, završila u ambalaži od kisele vode. Izuzetno nezahvalna kada se iz grada vratite mučno pijani, i obradovavši se kiseloj vodi nategnete iz sve snage..
6. Ćutovača : od svih rakija, najmisterioznija. Nije sa sigurnošću zaključeno od čega je ispečena, ali o njoj kruže razne priče, od one da je sa drugog sveta, pa do one da je pravljena u oblasti 51. Dobila je ime po jednom čudnom čoveku koji je dolazio u Rakija bar i tražio samo nju (reč nije progovorio nikada - uperi prstom, popije par komada i ode.). Poslednji put kada smo ga videli popio je par komada, ustao, uzeo stolicu i iz čista mira demolirao čitavu kafanu. Ćuteći. Flaša i danas stoji na istoj polici. Još se nismo ohrabrili da je probamo.
