većinom žene između 40 i 70 godina. Suptilno zauzmu busiju, sednu, i čitaju; iz više razloga, iako čitaju uglavnom laku-jeftinu literaturu. Namene: 1) Da izgledaju intelektualnije, iako se voze zajedno sa paprikarima sa Bajlonijeve, prosjacima iz Kneza, onim bradatim ludacima što mirišu na Vinjak i studentarijom koja pizdi zbog ispita koji je za sat ipo, pa se izdrkava na ostalima u autobusu 2) Da, u slučaju da uđe trudnica ili žena sa malim detetom, ne moraju da ustanu da ustupe mesto, jer, dabome, ne vide ništa osim sitnih slova između mekih korica, a ne vide ni to bez dioptrije 4+ 3) Da ubiju vreme tokom vožnje, jer ih u suprotnom izluđuju tipove putnika pomenute pod 1)
Obavezna literatura: 1) Knjige tipa "Ranjeni Orao" i autori tipa Mir-Jam; kategorija-one knjige za koje je dovoljno čitanje nekoliko strana na početku i kraju, da bismo poznavali komplet sadržaj iste 2) Knjige tipa "Per aspera ad astra - kako sam ja postao/la JA"; kategorija - autobiografija slavne ličnosti 3) Knjige tipa "Zašto muškarci vole kurve"; kategorija - knjige sa "praktičnim savetima" 4) Knjige tipa "222 jela od patlidžana"; kategorija - kuvari i srodna literatura
dodatna literatura, za iskusnije: 5) Knjige tipa "Anatomija ljudske destruktivnosti"; kategorija - psihologija i sociologija 6) Knjige tipa "Ime ruže"; kategorija - bestseleri (iliti: rekla Slavica iz potkrovlja da je super knjiga, iako je ni sama nije čitala)
Krajnji ishod je onaj put koji izabereš na raskrsnici života, levo ili desno. U početku ti je možda svejedno, ali na kraju svega ti je taj krajnji ishod vrlo bitan i uvek će ti se činiti boljom solucijom da si izabrao onu drugu stranu umesto ove tvoje.
Osnovnu školu se provlačiš i teraš svoje roditelje da se crvene. Jebiga, rat je kriv a ne moj jedinac. Da nisu padale granate '92 ne bi on pado iz 6 predmeta u 7. razredu osnovne ( uključujući i iz veronauke). Srednju da ne pominjem, a o fakultetu da ne pomišljam. Završavaš ko navijač/narkoman/sitni lopov, isti ti je kurac, prop'o si i ovako i onako. Krajnji ishod – FEJLOVO SI MAĆORI.
Osnovnu si primerno dete, sve petice. Nisi čak ni izosto dok je Zvezda/Partizan i njihovo ludilo okupiralo tvoju selendru od grada. Bio si onaj koji je prijavljivao momke koji su navedeni u prvom primeru. Srednju si đak generacije, faks završavaš sa prosekom 9.82. Imaš neki mizeran posao u odnosu na tvoja očekivanja ali dovoljno za neku „kurveštiju“ kako tvrdi tvoja majka koja je njenom sinu prvaku izrodila dvoje kopiladi i uništila mu karijeru i život. Voziš neku Alficu u najboljem slučaju Golfa četvorku. Sve u svemu – NIJE LOŠE, AL MOŽE I BOLjE.
Prvi lik prezire drugog. Za njega je ona ista štreberčina kojoj je razbio nos jer ga je prijavio. Drugi pak ponosno kliče prvom da nije raspali narkoman koji živi na grbači staraca koji su pukli po živcima od njegovog života, ili u najboljem slučaju u garsonjeri sa tapetama od 25 kvadrata u Borči. Ali opet, prvi ponekad utučen od ko zna čega pomisli kako bi bilo da je seo jednom u životu i pročitao lektiru, a drugi zamisli da je i on mogao pobeći na onu tekmu, možda bi i bolje bilo. Sve u svemu, uvek ona ista dilema.
Spravica koja bi stvarno trebalo da postoji. Njena svrha bi bila jedinstvena i nezamenjiva. Naime, teglometar bi trebalo da meri nivo stresa na licu osobe koja pokušava da otvori teglu. U slučaju da nivo stresa premaši dozvoljenu granicu, kada otvaranje tegle već postane, usled povišenog nivoa stresa, opasno po život, teglometar bi trebalo da proizvodi specifičan zvuk koji bi akteru dao do znanja da batali posao koji je započeo. A s obzirom da je svima već dobro poznato koliko izlaganje stresnim situacijama može da utiče na opšte zdravlje ljudi, zamislite kolike bi mogućnosti imala ova spravica i koliko bi doprinela opštem zdravstvenom stanju čitavog čovečanstva.
Izraz za beskrajno smaranje sagovornika na telefonu u slučaju kad vi pozovete nekoga. Posle klasičnih pozdrava i razmene osnovnih informacija(''Jesi nešto jebo sinoć?'', ''Ne zaboravi skripte sutra da mi predaš'', '' Kako bilo na žuraji'', ''Ne zaboravi da mi vratiš onih dvajes evrova što sam ti pozajmio pre dva meseca'') sledi lagano rezimiranje od dvadesetpet minuta pa nadalje o svim jučerašnjim i današnjim aktivnostima osobe sa druge strane slušalice.
Najviše šteti živcima i računu koji se sve više izdužuje i povećava. Nisam većinski vlasnih telefonske kompanije pa da mogu da spavam na vezi, a i ne slušaju mi se jadikovke zbog ostavljene ribe ili romansko bajronisanje o jebavanju nove asistentkinje.
(telefonijada) 1: E matori de si, šta ima? 2: E ćao, evo me, blejim malo, imam slobodan čas, čekam predavanje. 1: U redu, samo da te podsetim da mi vratiš one košulje što si mi zaplenio za Kaćinu i Radetovu žurku, prošlo već mesec i po a i treći put ti kažem... 2: Nemaš problema, vratiću ti sutra! 1: To uvek kažeš, usresredi se malo... 2: Eeee, evo prošla je, u jebote kakva je. 1: Ko? 2: Ma ona mala, došla pre dva meseca a već postala asistentkinja, ma garant širi noge pa je ovaj profa puni, mada juče mi rekla da sam je najbolje kreso', to sam hteo da ti u par reči ispričam! 1: Je l' Marićeva? Ooo, do jaja, da častiš... 2: Vidi, izašli mi sinoć kao na kafu i vamo tamo, dobru spiku bacam, kao prazna mi gajba, mogli bi malo da proučimo ovo, pošto kao ne kapiram ono što si objašnjavala pre neki dan. I kao ajde, samo se smeška! Nema dečka kaže, došla sa fakulteta iz Novog Sada, ma kad je ustala, dupe joj sevnulo, ja se izgubio jebote...(kreće detaljno opisivanje) ...(posle pola sata) 1: MATOREE, jel si završio jebote ja? 2: Nisam, pa tek smo kod predigre! 1: Žurim, moram tetki lek hitno!!! 2: Uvek moraš! 1: Pa majku ti jebem, nije mi tata kupio Telekom! Pričaćemo kad se vidimo, koji ti je, znam sve šta se dešavalo dalje! Jebo se je u devet poza i na kraju svršio po sisama i ona to lizala, pa tako još jednom! Znam sve! 2: Otkud znaš? Da mi nisi držao sveću? 1: Znaš, čini mi se da se ovako slično dogodilo pre tri nedelje sa onom medicinskom sestrom kad si otišao da posetiš dedu posle infarkta! ZDRAVO!
Djevojke - Jedna ruka podignuta u vis, druga na koljenu ili kuku (zavisi od stepena naguženosti). Glava je malo okrenuta prema podignutoj ruci, malo ka spuštenoj. Pokreti u ritmu muzike. Faca u prvom slučaju - mrštenje u fazonu "Iiii, što mi smrdi ispod pazuha", u drugom "Ah, kako sam jebozovna". Koljena blago savijena, raskorak i guza koja mrda od blago do katastrofalno van ritma.
Muškarci - U jednoj ruci piće ili cigar. Druga, na kojoj je sat veličine zidnog , savijena u laktu (da se pokaže biceps), a pokreti a la Knez (odsisje, dosisje, naizmjenično - a i bolje se vidi miška). Faca - grize donju usnu, misli "Kakav sam jebač", u stvari kaže "Kako mi se sere...".
*Scene iz američkih filmova kad se u diskoteci nađe 100 ljudi koji znaju pokrete glavnih likova, koliko god nerealno izgledale, u našim lokalima su potpuno moguće.
Situaciji koja spada u klasu ne daj bože situacija, do koje je moglo doći da su se na ovogodišnjem Australijan openu u finalu susreli Novak Đoković i Marin Čilić. U tom slučaju bi prvi put na nekom teniskom turniru bila zabeležena tuča navijača, krvoproliće, opšta tarapana i tarabljenje. Transparenti bi postali oružje za gušenje protivnika, hemijske za autograme koplja za kopanje očiju, zastave buzdovani za razbijanje glava, a po prvi put bi bile zapaljene baklje koje bi se koristile da se pripali protivnik. Igralo bi se u 3 dobijena seta po 6 razbijenih glava. Brejk bols(po srpski break points) bi bila razbijena jaja nesrećnika koji bi naleteo na đule(tenisku lopticu) ispaljenu iz ručnih topova, za tu priliku specijlano dizajniranih...
Iako šljiva nema nikakve veze sa govnima postoji jedan i te kako dobar razlog zašto je ova izreka nastala. Zapravo još u vreme naših dedova, na selu, postojala su velika domaćinstva. Obično svako domaćinstvo je imalo svoj voćnjak. U ovom slučaju to su šljive. E sad pošto je voćnjak valjalo đubriti, a ujedno i čupati travu i korov, da bi šljive bolje rodile a posle i lakše se kupile, u taj isti voćnjak puštane su svinje. Svinje su odlično pasle travu, i još bolje kenjale po voćnjaku. Kada bi došlo vreme berbe (trešenja šljiva) svaka peta šljiva bi upada u krmačino govno, koje je predhodno ova iskenjala. Odatle i izraz "Pada ko' šljiva u govno"
A zamislite tek kako je onima koji kupe te iste šljive
Proliv od ljudi se kaže za ljude razlivujke. One što se razlijevaju po svakome i svačemu. Maze se i umiljavaju, jednostavno prolijevaju po okolini, bez ikakve potrebe. Glume dobrotu i čestitost, a kad se proliju zasmrde kao neusoljena riba. Do tad nit’, smrde nit’ mirišu, jednostavno se osjećaju na nešto neodeđeno. Ima vještih ljudi koji znaju prepoznati razlivujke prije no što se razliju. To su mudri ljudi i treba ih slušati kada nas upozoravaju na razlivujke. Uglaviš li se međ’ proliv do ušiju dockan je zvati u pomoć, zato je bitno reagovati na vrijeme, izbjegavati prolive od ljudi i ne prepuštati se slučaju.
Primjer zaista nije potreban! U današnje vrijeme razlivujci, naprosto, izviru iz zemnje kao vaške, a najaktivniji su za brijeme izbora kada nas s tv prijemnika mole za glas.
Pirkati se može u džoint, kafu, supu ... Ali ja najvolkim da pirkam u uši.
Ne može se pirkati u bilo koje uši, postoje izvesni kriterijumi koje uši moraju da zadovolje da bi mogle biti objekt pirkanja ...
1) Uši moraju biti Obnažene. Ovo je logično, jer Neobnaženost Ušiju predstavlja prirodnu prepreku punom učinku pirkanja.
2) Uši moraju biti Postojane Ovo znači da su uši čvrste, stabilne, da ih ne može deformisati kakav nalet vetra, kiše ili npr. šamar
3) Uši moraju biti Negovane Ako uši nisu negovane, skore se i nadražaj sporo putuje od kože do mozga ... Samo negovane i othranjene Uši dolaze u obzir.
Pirkanje u Uši može biti faza u seksualnom procesu ili pak Hobi. Ako je pirkanje hobi, to znači da se ne završava uvek Snošajem. U ovom slučaju, pirkanje postaje samo sebi cilj.
Pirkanje u Uši nosi sa sobom mnogo opasnosti, pa osobe koje praktikuju ovu zen tehniku moraju uvek biti na oprezi. Pirkanje ne sme biti agresivno, jer onda lako preraste u Grickanje, gde vrlo lako može doći do oštećenja Ušiju, nakon čega one postaju neupotrebljive za dalje rituale. Pirkati smeju samo izuzetno uravnotežene osobe, ili osobe koje su izgubile sve u životu pa ih više nije briga. Osobe koje se i dalje šlihtaju ne bi li dobile koju reč Pohvale, osobe koje se plaše za svoju Svojinu, nisu kvalifikovane za obavljanje ove zahtevne kvazi-seksualne tehnike.
- Hi, how are you? - I was thinking about your ears - What? - I want to blow in your ears - ????? :) - Da pirkam hoću. U Uši - Pirkam? - Da, da pirkam. Želim da opštim sa tvojim ušima.
Dar prirode. Oaza u pustinji šetanja na domaćim terenima. Naučno dokazano pravilo da lopta putuje brže od čovjeka, a da čovjek ni u kom slučaju ne može ići brže od nje, a koju ovi naši raspadi koje nazivamo fudbalerima, koriste kao lejm izgovor. Jednostavno, lakše je sunuti loptu u šesnaesterac i moliti Boga da je duga devetka cibne u pravouglasto prkno. A duga devetka je baš to... duga. Pa ako lopta još lijepo sjedne na glavu... Ljepota. Jebi ga, nije za fakultet.
Malo je dugih devetki na svijetu. Imaš Krauča, imaš Žigaru... Nema dalje. Ali kada se pojave, rodi se jedan mali Milijaš.
