Male bebe čuvene su po svojoj neodlučnosti po pitanju obavljanja ovih fizioloških radnji. Misterija je utoliko veća što ne znaju ni da lepo kažu da su se najzad odlučile da kenjaju.
Obzirom da ukakavanje bebe u gaće može da bude prilično smrdljivo i obavezno znači mnooogo pranja, predikcija je od krucijalnog značaja.
Oće kaki neće kaki je fraza koja se zgodno koristi kada pokušavamo nekom staviti do znanja da je krajnje vreme da se odluči.
Ja ću dimljenu vešalicu.
Ma ne, neću ništa u stvari, nisam toliko gladan.
...
U stvari uzmi mi ipak rolovano belo.
Ne.. čekaj...
...
Hmm...
...
I, oće kaki neće kaki?
Stari turcizam za male, stare čašice za vino. Dobile naziv po istoimenim usisnim šoljicama.
- Kume ćemo crno il' belo?
- Crno.
- Ženo, deder donesi bokal domaćeg crnog i onaj komplet vantuza iz one vitrine, samo ih dobro prebriši, skupljaju prašinu još od pokojnog Miloja.
U turbo-folk hitovima, boja koja se najčešće koristi u svrhe rimovanja stihova. Univerzal boja.
Nek zaneme, nek zaboli glava, kada prođu crna i plava.
Pomešaj ove noći crnu i zlatnu, po mojoj koži slikaj kao po platnu...
Na tebi je sve crno ili belo...
itd.
Romantika namenjena isključivo ostvarivanju zadnjih, prljavih namera prema neslutećim ženskim primercima. Proverena tehnika koja, ukoliko ispravno korišćena, donosi skoro uvek zagarantovane ''pozitivne'' rezultate svojim korisnicima. Naravno, govorimo o iskusnim tipovima koji se sebe ne stide previše i svoj pos'o rade praktično bez greške. Ali, nemojte se zavaravati da je u pitanju neka posebna komplikovana ili preskupa metoda. Da. Uz samo par strateški pozicioniranih aromatičnih cveća, jeftino belo vino ohlađeno zajedno sa dve visoke čaše, izlizanu staru kasetu sa nekim poljskim džezom i običan cvet ali u zgodnom trenutku prezentiran, vaša će pratilja neodložno želeti da primi vaš polni organ u svoj a to je, budimo iskreno, neobično lep osećaj. E sad, kakav je tačno uticaj ovih, naizgled, profanih i deplasiranih predmeta na žensku psihu - verovatno nikada nećemo saznati, ali do tog trenutka nije na odmet poslušati staru narodnu izreku : ''Poklonu se u zube ne gleda''. Ja sam završio.
- Vince...?
- Jok. Imaš pivo?
- Ovaj...ne. Jel' ti se dopada ovaj miris vanile...?
- Malo smrdi. Otvori prozor, 'leba ti...
- Hmm...ok. Hoćeš da pustim neku muziku? Imam Elingtona, Gudmena, Gilespija...
- Može Jeca Tomašević, ona je kul...
- O'š možda i Bosiljčića da glumim, a?! Šupičku materinu, bre, seljančuro jedna! Sad te ne bih kar'o ni da si jebena Skarlet Johanson lično!
- Ko?
- MARŠ NAPOLJEEEE!!!!!
Kreativni igrač sredine terena. Serem igrač - igračina! Uglavnom omaleni, sporać, krhke građe koji je gotovo neupotrebljiv u defanzivnim zadatcima, čak mu i ofanziva ne ide preterano od ruke, ali je ipak neprocenljiv dragulj svake ekipe zbog svoje jedne jednine vrline - milimetarski tačnog pasa. To su one lopte sa očima, to su ona spajanja sa golom, to je ono... eh! Bilo pa prošlo.
Naziv je nastao zbog radijusa kretanja ovih bogova, koji su svojom maršrutom iscrtavali predivnu kružnicu - srce terena.
Legenda govori da je bog prve šestare spustio na zemlju u cilju dodatnog opemenjavanja plementite igre i da je u tim momentima igra bila na svom vrhuncu.Ali ne lezi vraže. Ubrzo su se pojavili raznorazni pali anđeli koji su proizveli svakojake Gatuze, Bartone i sličnu im bagru. Lepota je mrtva živeo moderan fudbal! Ipak famozni krug je ostao na sredini igrališta kao svojevrstan svetionik koji je tu da nas potseti da nije uvek sve bilo tako crno(belo).
Izračunao je naš čovek da je slanoća pečenja direktno proporcijalna količini špricera popijenog uz njega.
Pa tako može prilagodjavati salanitet količini pića, odnosno količinu pića salanitetu, a sve u cilju dostizanja kosmičke harmonije.
-Gazda, kol'ko da ga solim?
-Ček, stani: tri kartona belo 5 'iljade, znači soli ga za 50evra.
-Pola kila so?
-Pola kila, majstore. Mož' kafa?
...
Za Balkanca najvažnija informacija sa menija.
- Ti znaš ovaj stranjski, de pročitaj mi meni. Šta ima ovde u ovom jelu?
- Bebi šargarepe, slatki krompir, šampinjoni,...
- A koja životinja?
- Pileće belo.
- Nisam danas za vegetarijansko, jel ima nešto konkretno?
Žensko spremanje za izlazak (čast izuzecima) je po definiciji menjanje ličnog opisa sa ciljem da se svide suprotnom polu time što će im pokazati kako najčešće NE izgledaju. Svo to ratničko šminkanje, feniranje, lakiranje, tapiranje, farbanje, skraćivanje, pumpanje, umetanje lažnjaka... može da bude lepo, ali lako zbunjuje muški moždani centar za vizuelnu percepciju (koja podrazumeva snimanje i PREPOZNAVANJE posmatrane mete). Izgleda da od muških očiju kreću dva nervna puta: jedan u taj vizuelni centar, a drugi u centar za direktnu stimulaciju erekcije. E, ovaj drugi put je kraći, i informacija „Ovo je dobra riba.“ se mnogo brže obradi od informacije „Ovo je npr. Cica.“ A žene se, ne shvatajući ovu anatomsku začkoljicu, maksimalno trude da svojim noćnim prerušavanjem potpuno onemoguće percepciju ove druge informacije. I šta se dešava:
Muško društvo se sreće sa nekim ženskim društvom. Međusobno se neko pozdravlja, neko upoznaje.
Ženka: E, ćao!
Mušjak: Ćao – gleda belo, vidi se da ne prepoznaje, al’ da mu se sviđa to što ne prepoznaje.
Ž: Je l’ znaš ko sam ja?
M (smeje se, neprijatno mu, al’ ne može da se seti): Paaa...ne...
Ž: Ma, Cica, bre, sa jezera, znaš, imam onog Zlatnog retrivera...(ako pas ne povadi situaciju kao element prepoznavanja, ugasio ga je)
M (olakšanje na licu): Aaaa, Cica, jbt, nisam te prepoznao – pa je odmerava još jednom – Nešto si se prolepšala.
...............................................................................................
E sad, ako nastave da piju u gradu, i svrate kod njega, i... posle se probude kod njega, vrlo verovano je moguća opet slična situacija:
Cica (čupava, bez šminke): Dobro jutro!
On (opet gleda belo): Uuu, jbt... Ko si sad pa ti?
Svet koji je ispravan. Jer nemoguće je da pojedinac bude u pravu, a da čitav svet greši. Dakle, svet satkan od sluzi i prašine, a opet tako ironično čist i neokaljan. Svet u kom svi zaboravljaju da je on, upravo on, sastavljen od pojedinaca, onih istih koji nikad ne mogu biti u pravu. Čitav svet, crn u svojoj biti, je beo. Crno je belo, masa je pojedinac, ispravno je pogrešno. I kad kažeš da ideš u "beli" svet, ti ustvari ideš, gladan slave i žedan moći, da se utopiš u tom blatu. I naša zemlja je "svet" u malom, i naša zemlja je "bela". A ti opet ideš. Zašto? Svinje su svuda iste i blato je svuda isto. Sve je jedna bezlična kaša. A to pojedinac, ma kako moćan i motivisan bio, nikako ne može promeniti. Al' svi misle da je negde, bilo gde osim ovde, bolje. Ali nije, sigurno nije. Sve su to samo nijanse. Tako je, kako je. Svet će ostati isti, gde god da odeš. I zato, sedi tu gde si, jer ionako nisi ništa bolji od ostalih. I da jesi, nisi!
Dokaz da su mlinari najveci narkomani, jer oni svaki dan na svoje nosne duplje unesu u organizam bar pola kile prasine od brasna!
I brate ala bi ja voleo da sam mlinar!
A sto brate?
Pa kako sto brate?Pa oni po ceo dan vuku belo!
Vao brate koji trip!
