Urbani koktel-podrig u nastajanju, nastao kalemljenjem imenice "zlo" i prideva "loše", koji bi ubuduće komotno mogao da zameni iste u kontekstu odgovarajućeg razgovora sa bacanje pegle/mučnina tematikom i, generalno, kod osećaja opšte uzdrmanosti imunog sistema nasumičnog subjekta-korisnika.
"Zloše mi". I ovako kad ga pročitaš ubogog, u običnoj (pri)prostoj rečenici, ne možeš da se otmeš utisku da je postignut nedvosmisleni efekat na sagovornika od prekoputa, pa i da on još sto puta posle toga nastavi s insistiranjem "da cirnete po još koje" ili "da im fali još jedan za aračkinje-baračkinje, u balonu". Jebote.
- Tebra, daj griz jean...
- Evo ti cela pljeka, brate, nešto mi zloše odjednom...
- Što, jebote, dobra pljeka, hehe...:mljac, mljac:
- Ma ne znam, bre, al' 'naš kako mi se baca pegla sad, ne znam šta mi je...
- Da nisi trudan, brate, hehe...:mljac, mljac:
- Hmm...A da, jebote! Podsetili me kečap i ljutenica na menstruaciju, koji mi kurac da ih uopšte stavljam unutra!?
- Puši kurac.
-----------------------------------
- Na šta se žalite, mladiću?
- Pa, ono, doktorka, neam pojma...sve mi nešto čudno kad gleam, 'nači, taj neki generalni osećaj zlošane, 'nači, ne znam kako da vam objasnim, hehe...
- Hmm...A da nismo mi konzumirali neke opijate, mm, mladiću? Neke opijate da nismo konzumirali, pa kombinovali sa nekim alkoholom, pa sad to pravi rusvaj po našem telu, mm, mladiću?
- Pa, ono, doco - ja ne znam šta ste VI cepali, ali sve ovo što se pomenuli zvuči do jaaaja poznato u MOM slučaju, hehe...uf...
SK 2016 - Njuejdž sleng
Statusni simbol.
Mjera svih mjera.
Za naš narod oduvijek je predstavljala nešto posebno.
O njoj su ispjevane pjesme....
Istinski, stvarna vrijednost se mijenjala. Dolazili su i odlazili mešetari, guverneri i bankari, ali ona je u očima prostodušnog, običnog čovjeka, predstavljala etalon za štednju, sredstvo za hvalu, mjeru za bijedu. Došli su neki evrovi, bile su marke one njemačke, koje jedino i mogu da se posle deset praznih mjesta stave iza 'iljadarke po mjestu u duši naroda, ali ona je bila i ostala, sad je i biće! Pokušavaju je baciti u drugi plan nekim čudovištima, apoenskim godzilama, ali osim onih rijetkih, slabog pamćenja, internetom zatrovanog polusvijeta, neće zaposjesti - 'iljada je to!
- Idemo li večeras?
- Idemo!
- Šta ćemo za lovu?
- Imam ja 'iljadu.
- Pametnom dosta!
---------------------------------------------------------------------------------
Pa kaže:
"Tu nestašnu ženu slatku
pronaš'o sam ja u parku
tražilaaaa jeeeeeeeeee
'iljadaaaaarkuuuuuuuu"
Dekorativni papir koji ti neko uruči sa poklonom za slavu ili rođendan; pa ti poskidaš selotejp sa istog papira i upakuješ njime drugi poklon koji daš nekom drugom, pa taj neko drugi ponovi tvoj proces radi uštete (kao i ti). Ovo se odvija poput koncentričnih krugova dok ne dođe u ruke nekoga koji na papiru vidi samo mnoštvo otisaka prstiju i selotejpa koji na papir ima efekat voska za depilaciju. Da li će ga, Boga pitaj koja po redu persona krpiti ili baciti, stvar je individualnog škrtarenja.
Pandan Anđelu Smrti međ' nebeskom žgadijom. Dok Anđeo Smrti ognjenim mačem i kišama sumpora vrši genocid i totalno jebanje materi Heruvim se koncentriše na pojedince i otrovnim strelicama pretvara mučenu dušu u tetreba. Da te tako lagano muči i pati dok konačno ne baciš kašiku u najgorim mukama.
Jebeni Legolas je taj Heruvim, nije faca kao Boromir nego k'o pizda gađa otrovnim strelicama gde si najslabiji.
- 'Alo Mihajlo, pa desi ti pizda ti materina? Kaće dođeš kod mene da te opet ošurim u pokeru?
- Mrš pičko jedna, znam da si varao zadnji put, takav si u duši kurtonu jedan.
- Aj ne seri nego dođi da spičimo partiju-dve i da probaš nešto novo. Upravo izmišljeno, znaš one budale što su se lomatale preko Kavkaza? E pa upravo su izmislili novi alkohol, zove se rakija i mnooooooogo je dobro tebra, 'nači već sam se ušikao.
- Ae, ae evo stižem, samo da se pozabavim onim pederima od Grka.
. . .
- 'Alo ti! Ti svileni, Legolase! Dođi ovamo, slušaj sad dobro da te ne bih očerupao k'o snajka petla na crveno slovo. Ideš u Grčku, tamo da nađeš onog buljaša, onaj, jebemumater sad kako se beše zove, onaj što će kao on da se zove neki grad u budućnosti valjda, znaš na koga mislim. E nađeš njega i onu dobru pičoku Jelenu, smesti im deder po jedno to tvoje sranje međ' rebra i vrati se da podneseš izveštaj a ja odoh u podrum kod Samaela na kerpo, jasno?
- Da, gospodine generale!
Poslednja generacija poslovnih žena. Biznis im je izuzetno razvijen na Balkanu.
Postoje dve vrste narikača.
Tugonarikače su zene u poznijim godinama koje će za vrlo razumnu cenu (hrana sa daće i dve tri rakijice na licu mesta) obavestiti svet da je preminuo najbolji čovek na svetu. Naravno posebna magija narikača jeste u tome što boja njihovog glasa i zapomaganje imaju za cilj da obaveste stanovnike groblja da im stiže novi drugar.
Za peškir i posteljinu dobijate ekstra uslugu. Glancanje sanduka pokojnika. Samo pazite da ne uposlite previse mladu narikaču (55 god. prim. aut) jer moze da vas kosta sanduka.
Hepinarikače su mnogo rasprostranjenija vrsta na balkanu. Može se naći u svakoj drugoj kafani duž ibarske magistrale. Ukoliko nemate para da priuštite hepinarikaču uvek je možete besplatno konzumirati. Na pink mjuziku.
Baciti procenu dobijenu sa ulaganjem snage dve i po moždane ćelije i jednog mišićnog vlakna, ali na način koji u sagovorniku budi veliku dozu poverenja u vaše iskusno, izvežbano oko. Procena se daje posle obaveznog uvoda sa tačno utvrđenim redosledom radnji koji pokazuje veštinu vašeg savršenog, skoro pa kompjuterskog mozga.
1. Ruke staviti u džepove i nonšalantno prebaciti težinu tela na jedan kuk
(Preparing to analyse…)
2. Pogled odozdo na gore sa dignutom desnom obrvom
(Analysing…)
3. Muževno-iskusno-namazani šmrk-pljuc u stranu
(Comparing results…)
4. Dramska pauza
(Loading…)
5. Procena izrečena lakonski, upotrebljavajući obično ne više od dve reči
A: Je li, kumašine, kol’ko bi me izašlo gletovanje, a?
B: (savesno prelazi korak 1, 2, 3, 4) Dva somića.
A: Ijuuu, mnogo, mnogo…al’ kad ti kako kažeš, valjda je tako.
A: U jeee, kakva ribica, sta kažeš?
B: (korak 1, 2, 3, 4) Jebe.
Skupina, u poseku od desetak bračnih parova (zavisno od broja zvanica). Uglavnom su to komšije i dobri prijatelji slavljenika za koje su sigurni da će se maksimalno potruditi da sve prođe u najboljem redu i da ništa neće zafaliti.
Naime, muška populacija, u masi prepoznatljiva po tome što nosi peškir zadenut između kaiša i pantalona, zadužena je za scenu. Oni direktno uslužuju goste, obilaze ih i pitaju da li im nešto treba, dok se ženska populacija nalazi u bekstejdžu i zadužena je da pripremi i servira sve od predjela do kolača.
Naravno, da ne zaboravimo najomraženiji par posade od strane svojih kolega, a to su šefovi posluge koji su za to krunisani od domaćina lično. Oni ništa ne rade, zapravo, njihov jedini zadatak je da organizuju ostatak tima i glume najveća muda na veselju.
- Slavice, gde si ostavila one koske za Reksa?
- Eno ih tamo u kesi, što?
- Napuni mi jedan tanjir!
- Šta će ti, nećeš valj...
- Jok ti ćeš! Zamisli, Rista Nemam mi tražio da mu donesem još pečenja, a sećaš se koji sam odgovor dobio kad sam mu tražio trista eura za Ivanovu ekskurziju! Daću ja njemu krtinu, majke mu ga nabijem!
Kupalište kojim se Beograđani ponose nazivajući ga morem. Istina je da na Adi nije sve tako idealno. Plaža je šljunkovita i prokleto užasna. Najgore je kad upekne Sunce, ono kamenje postane toliko vrelo da moraš podići čak i noge na peškir dok ležiš jer dodir golog tela i vrelog šljunka nije nimalo prijatan. Kada ti se to smuči, kreneš ka vodi da se rashladiš, ali na tom putu treba preći nekoliko metara ispunjenih oštrim i vrelim kamenčićima. Tako sjebanih tabana na kraju stigneš do vode gde te čeka novo razočaranje. Voda je braon boje, deluje odvratno prljavo a trava ti se sve vreme mota oko nogu. Poželiš da izađeš i tuširanjem spereš to sa sebe, ali to znači novu torturu jer moraš ponovo hodati po pakleno vrelom i oštrom kamenju.
Kakva država, takvo i more.
To su one vrste katastrofa koje nije izazvao covek,a jos manje je u stanju da ih spreci.
Naucnici seru poslednjih decenija o covekovom uticaju na planetu,trosenju resursa,zagadjivanju okoline i sl.,ali sva ta prica se moze kolokvijalno nazvati "mrsenje muda".
Dovoljno je samo baciti pogled na tv i pogledati slike iz Japana i zapitati se da li smo stvarno toliko prepotentni da pomislimo da smo u stanju da uticemo na prirodu i da je menjamo?
Na primeru Japana se moze videti kako ono sto je stvarano decenijama,uz sve coveku poznate tehnologije,biva izbrisano i vraceno u predjasnje stanje u svega par minuta.
Dzaba mi pridajemo toliko veliki znacaj ekologiji i slicnim sranjima,jer kad priroda odluci da smo postali previse opasni za planetu,ima da nas otrese sa iste ,k'o pijanac kitu....
Naziv za ženske časopise kojima je glavna tema davanje savjeta ženama kako da svoj plijen(čitaj: idiot koji je s njom u vezi/braku), psihički kastriraju tako da mu ubiju i zadnji atom muškog dostojanstva na način da mu se uskraćuju temeljne muške potrebe kao što su: sport,alkohol,pornografija,pišanje oko školjke,izlazak sa ekipom i slično tako da jadnik već sam po sebi počne razvijati gađenje prema tim stvarima. Nakon toga dolazi i oblačenje na "moderan" način tako da se zgadi ženskim osobama koje bi mogle baciti oko na njega, a njegovoj muškoj ekipi da bude neugodno biti u njegovom društvu.
Svi ste vjerojatno poznavali jednog koji sad nosi rozenu košulju,bijele trofrtaljke, kričavo žute japanke i kivi zeleni kačket i lakost bijelu pederušu preko ramena. To je savršeno kreirani frankenštajn po uputama iz takvih časopisa.
