Kako je jedno od osnovnih načela ove političke grane „Govoriti a ništa ne reći“, sasvim je jasno da je vokabular jednog diplomate više nego pogodan za nastajanje jednog specifičnog vida slenga, prepunog najrazličitijim idiomima, frazama i terminima koje bismo, ipak, najpreciznije mogli definisati kao subkulturu proseravanja. Dakle, SPOLJAŠNJE pakovanje je skupo i otmeno ali je unutra ipak samo obična džibra.
• “Ministar je u zvaničnoj poseti NR Kini...” – Još Kineza dolazi u Srbiju • “Gospodin Ministar Inostranih Poslova je u nezvaničnoj poseti kraljevini Švedskoj...” – Opet Srbi prave neko sranje po Stokholmu ( EDIT: ukradeni dijamanti ili ubijen kralj ) • “Potpisan trgovinsko-privredni sporazum sa zemljama iz regiona...” – Prodali nešto Rusima • „Obnovljeni bilateralni odnosi sa Šri Lankom...“ – Prodali nešto Rusima • “Povodom skorih i nemilih događaja na Kosovu, MIP uputilo zvaničan protest neustavnoj vladi Kosova...“ – sekretarica Rajka poslala mejl po difoltu • „Povodm smrti navijača Brisa Tatona, Vlada Republike Srbije poslala zvaničan izraz saučešća porodici preminulog...“ – sekretarica Borka poslala faks po difoltu • „Upućen oštar demarš Beograda N’Đameni zbog priznavanja nepostojeće države Kosovo...“ - ništa nije urađeno po pomenutom pitanju
Pitanje koje sledi nakon što tetka/strina/baba/svastika/pašenog ili neko drugo totalno neobavešteno biće shvati da imate nešto jako interesantno na mobilnom telefonu, bez obzira što ne znaju kako se koristi, a ni čemu bi im služilo.
Mama: Jaoj, pokaži Mići ono što prepoznaje pesme! (Prevrćem očima, palim Šazam aplikaciju...pesma se učitava, Mića u transu) Mića: A da te pitam, a jel to samo prepoznaje te američke drekavce...daj pusti da nađe Novicu Uroševića, ili Kvaku... Ja: Pa ne može, znate to nema u bazi podataka. Mića: E bezveze... A jel možeš da mi prebaciš to, da zezam malo ove moje na poslu? Ja: Vaš telefon ne podržava ovu aplikaciju... Mića: Pa imam bre ja onaj neki bluput, što možeš izdaleka da pošalješ, aj probaj. Ja: Ne može sigurno, ni preko blututa. Mića: Ali Nokia je, probaj! Odakle tebi kad ne može na moj telefon? Ja: Skinula sam sa interneta. (u sebi psujem dan kada sam kupila telefon) Mića: Vidiš govna američka, kako izmislila to da uzmu pare, preko interneta...samo da nas oderu, znam ja, to sve oni namerno rade, da zavade svet, da nas oslabe zbog tog interneta....da se ne družimo i da udare kad smo najslabiji. I Kosovo nam tako uzeše...i čit'o sam...
Situacija u kojoj zajebancijom odgovarate na zajebanciju a vaš sagovornik to ne kapira jer se trudite da delujete što ozbiljnije. Kad ukapira i pita da ga možda ne zajebavate, odgovor je da je prvi počeo.
2005. Administrativna granica sa Kosovom, Merdare. Sreću se Srbin, policajac koji je izbegao u Kuršumliju iz Kosova Polja i Šiptar iz Kosova Polja koji sa advokatom iz Niša pregovara o kupovini stana u Prištini. Polciajac: E komšo, otkud ti?
Šiptar: Evo komšo, da kupim stan, pa došo da donesem pare. Ti kako si?
Policajac: Ma ne pitaj, evo me ovde, porodica u kolektivnom centru a ti se šetaš slobodno. Ovo je pravna država, možeš i do Niša da odeš, niko ti neće ništa!
Šiptar: Ne komšo, plašim! Da me kolju!
Policajac: Ma jok komšo, niko ti neće ništa, nije ovo ko kod vas. Ja da dodjem u Kosovo Polje odma bi me ubili.
Šiptar: Ne komšo tako mi boga. Da dodješ kod mene, ja da te gostim, da pijemo kafu i cigar, ja ti garantujem bezbednost, moj gost da budeš, iha!
Muška osoba, koja je sa svoje 32 godine (2012. godine) doživela mnogo više nego skoro svi Amerikanci, Šveđani, Švajcarci, Britanci, pa i Rusi sa 70, i to samo zato što živi u Srbiji.
-Rođen je iste godine kada je umro najveći sin svih naroda i narodnosti -Prvih 7-8 godina je proveo u relativnoj oskudici, zbog domaće ekonomske krize -Kada je pošao u školu, nakratko je počelo dobro da se živi (vreme Ante Markovića), ali se već osećalo neko kuvanje u vazduhu -Veoma dobro se seća vremena kada se svet njegovih roditelja raspao sa bivšom Jugoslavijom. Najverovatnije da mu je ćale išao barem u jedan od ratova koji su tada počeli. Rokere na radiju smenjuju folkeri. -Kada je završio osnovnu školu, potpisan je Dejtonski sporazum -Početka srednje škole se seća kroz primesu studentskih protesta i novog kuvanja na Kosovu -1998-99. je otišao da odsluži vojsku. Zadržan je i poslat u rat na Kosovo, ili eventualno u neku od PVO jedinica -1999-2000. godine, nekako upisuje faks (ili višu školu). Eventualno učestvuje i u rušenju Miloševića. ... -2012. godine- sa svoje 32 i dalje živi sa roditeljima, u istom stanu kao i 1980.
Ne, svaka čast Ivi, on je veliki gospodin šarmer i mag reči i riječi i uostalom drugi na našoj listi najvećih pisaca nema tu šta. Sve ok ali brate ne mogu da navijam za tebe to je kao da navijaš za real sadašnju kk zvezdu ili za šumahera pre deset godina još mi žao barikela baričela kako već; i sve ti to Ivo pričam zato što sam te odmah provalio čim smo se sreli.
A sve je počelo sa ovom pričom koja mi diže pretisak i zbog koje mi se gadi književnost. Još dečakom a budući da sam bio pametno ekstrasenzitivno i promućurno mada malo zamlateno dete ja sam odmah osetio tvoju lažnost brate Ivo. I tad sam se stresao zgađen ovom gnusnom laži od pripovetke: paz majku mu vuk teo da izede jagnje a ono prase ko balerina pa igralo a u Vuku se probudio bogdan popović i ašok murti i jedan esteta pre svega pa pobeđen lepotom nije mogao da je proždere nego gledo kako jagnje igra balet i igra i igra i zavlači časnog vuka sve dok ga neki čobani budale nisu skenjali. E jes, baš je tako šio mi ga đuro, kakva je to laž i dalje se nerviram. A obaška što je sve to školski napisano sa tim poentama ono: igra pobeđuje smrt, šeherzada priča priče šta je uzrok mojih jada, izdvoj temu i ideu dela, odličan 5, prožimaš sine takmičenje u velikoj plani ti je zagarantovano, kosmopolita će meni da napiše ispod odličan 5 a šta će tebi u-ta-ta. Što je baš napisano za Anu plavokosu djevojčicu sa kikama koja sedi na ivici stolice stalno napeta da se javi, čiju ćeš, tada neku neodređenu slatkost, a kasniju pičku opervaženu zlatnom srmom i srmali kadifom noćima u satenu sanjati narednih 20 godina mada je ona sada ko zna gde u kom karnegi holu. E upravo to zamisli pojavi se Ana željna jebanja s tobom dođe ti na vrata samo da je uzmeš ko na tacni ali ne ona ti kaže e stani samo nešto da ti pokažem paj sad ovu piruetu pa ovu zvezdu pa paj sad ovaj stoj na prstima stani stani paj sad ovaj naparove razbrojs i još samo ovo labudovo jezero i ti se toliko oduševiš njenim umećem igre da je ne pojebeš nego tako zablenutog te upucaju anina braća krajišnici ili ujaci s kosova što viču a no, a nu, šegaj drva pij meku rakiju pij rakiju meku.
E oće kirac, jebi se Ivo, znaš, proždro bih je odma skočio bih na nju ko šir kan na moglija jao krv ti jebem udari u glavu prodo bi i oca i majku i domovinu i kosovo u unesko a kamoli da mislim na umeće igre i pokret balerine. Jebi se govedo lažljivo mrš idi nabijaj radosava na kolac i uživaj u detaljnim opisima.
Ili zamisli odeš na slavu gladovo si tri dana čekaš strpljivo da prođu oni čorbuljaci sa majmunskim očima ko u indijani džonsu i predjela što povukla na frižider i da konačno donesu jagnjetinu uzimaš najbolje parče zajebo si preteko si tetku što može više špricera da popije od tebe taman da kreneš kad ono krene parče mesa da igra balet ko grand bealerina i ti kažeš ohoho jeste pijem treći dan al ovo mora da vidim i igra ona plećka igra čas piruetu ovde čas piruetu onde čas u so čas u biber čas pljas kumu na čelo pa sve dole do rena ha ha zajebi ovo daj da vidim šta će naredno da igra taman se spremaš da ovoj slatkoj plećkici naručiš milana babića i dal zna da igra uz ajde mala da pravimo lom što da ne kad cap tetka anihilator i tormentor nabode je viljuškom pade plećkica u zelenu travu i ti osta rastužen zaista ali estetski pre svega nisi više gladan al si sada gladan umetnosti baleta i ah ja ću biti jedan Malarme ah samo da se rasterznim malo dertovi da si rasteram.
-Gospodine predsedniče... -Ajde bre, Ojdana, ne seri, koji mi kurac persiraš? Kad idemo na kurve kod tvog prezimenjaka Ere u motel onda smo na ti. Ne moramo ni pred ovim kurvama ministrima da se foliramo. -Ovaj, Slobo, slabi smo sa naoružanjem, NATO udario k'o Mrka na oval sa mešanim mesom. Ode sva municija na njih, ništa ne ostaje za Arbanase. -Pazi 'vako, Dragoljube... Ja kontam nešto, da odradimo mi jedno hemijsko čišćenje. -Ja sam već odneo one pantalone na kojima se skorela svršotina na hemijsko da ne vidi žena. Od prošlog vikenda, znaš kad smo išli kod Saše Popovića na... -Ma ne to, jebem te idiota! Razmišljam da uzmemo one helikoptere koje smo pozajmili od Rusa onda da gasimo požare, kao, pa im nismo vratili, pa da izručimo celu "Zorku Šabac". -Na Kosovo? -I Metohiju.
Veoma primamljiva 'poslovna' ponuda, zbog koje ćeš mirisati cveće odozdo. Drugim rečima, bićeš stanovnik neba, iako si u zemlji.
Toliko dobar predlog da jednostavno moraš da ga prihvatiš, kao što ribe idu direktno ka udici na kojoj je postavljen mamac, slepo verujući da je to to..
-Tebra, jesi čuo šta se desilo sa Ćomijem? -Ne, šta brate? -Bacio mu Zola nebesku udicu da idu dodrade gajbu od onog matorog lika, znaš onaj što je bio na Kosovu? -Misliš na onog, što bi rekli braća Rvati, domobrana? -E baš tog! Izložio ga da je ovaj na moru sa porodicom, što je stvarno i bila istina. Ali se vratio 2 dana ranije, pukla mu neka cev u veceu bokte pita šta, izlila se vnugo svuda. A oni krenuli da obijaju... -Ajaoj... I? I? -Pa ništa, samo ih je video i ravnodušno upitao: ''I, momci, šta ćemo sad?'' Sekund posle toga je izvadio Cezara i izbušio ih k'o švajcarski sir. Ili sireve, pošto je množina i to.. -Auu, bedak.. A bio je dobar čovek.. -Jbg maćora, stari je to ćoman, znaš i sam da bi sve za pare uradio.. -Kakav kreten, bolje da je i plavušu išamar'o nego što je pristao na to..
Oblast koju političari neprekidno šire. Ajnštajn je svojevremeno rekao: "Konstantno se šire samo svemir i preševska dolina...mada za svemir i nisam siguran"
U najbukvalnijem smislu preševska dolina je prostor od par kilometara oko železničke stanice u Preševu, max do sela Aliderce. Veći deo Preševa nije u preševskoj dolini (nije ni u jednoj dolini jer je Preševo brdski grad), a Miratovac nije uopšte.
Bez obzira na to neko u presevsku dolinu uporno trpa Bujanovac koji je odatle 24 km u moravskoj dolini, kao i Medvedju koja je odatle 60 km VAZDUŠNO i nikakve veze nema sa preševskom dolinom. Putem je Medveđa od železničke stanice u Preševu udaljena oko 200 km i čak ni direktnim putem nije spojena sa njom.
Albanci za ove oblasti (oblastI, jer se ne mogu posmatrati kao jedna celina) koriste termin "Istočno Kosovo" iako iste nikada nisu bile u sastavu Kosova niti ka njemu gravitirale (najbliži veliki gradovi Preševu i Bujanovcu su Skoplje i Vranje, a Medveđi - Leskovac i ista ima LB, a ranije je imala LE table). Osim toga, za razliku od Preševa u kome većinu stanovništva čine Albanci (i da se razumemo uvek su je činili), u Medveđi Albanaca u većem broju nema)
Izraz koji sportski novinari i komentatori koriste isključivo kada se radi o pobedi jedne vaterpolo ekipe nad drugom.
Da li ste ikada čuli da je Kolšrajber potopio Vavrinku u 5 setova? Ili da je Srbija potopila Španiju u fudbalu (LOL)? Dabome da niste. I nećete.
Dnevnik 2: Vaterpolo reprezentacija Srbije plasirala se u četvrtfinale Evropskog šampionata. Delfini su u poslednjem meču grupe D potopili selekciju Holandije rezultatom 16.4, izbacivši je pritom iz daljeg takmičenja.
Ćale: Tako je bre, majku li vam jebem narandžastu, eto vam ga za Mijata! Sin: Kog bre sad Mijata ćale? Ćale: Pa Peđu. E sine moj, ona prečka se još uvek trese... Sin: Ti mene jebeš? Porediš vaterpolo i fudbal? I sad smo im kao vratili? Kvit smo? Ćale: Nismo sine, nismo. Ovo je bilo za Mijata. Posle im vraćamo za priznanje Kosovo, pa za ubistvo Miloševića, pa za hapšenje Karadžića, pa za hapšenje Mladića. Pravda je spora, ali dostižna sine moj. Moraš verovati u sebe, u svoje sunarodnike, u svoju otadžibnu, jer druge nemaš, sine. Srbija neka ti uvek bude iznad svih! Brani i štiti je svojim životom, tako joj se jedino možeš odužiti sine! Srbija u našim srcima! BOŽE PRAVDE, TI ŠTO SPASE OD PROPASTI DOSAD NAS... Sine: Kevo, ćalu opet iskočila sklopka, daj one lekove.
Manja svota novca koja ti dodje u pravom momentu, baš kada si načisto ostao bez love. Milija ti je od svake zamašne sume novca koju zaradiš kad si finansijski situiran.
Čovek otvori novčanik iako unapred zna da je prazan i da je u malom džepiću novčanika samo nekoliko zvečećih moneta, nedovoljnih i za kupovinu žute štampe. Beznadežno kopa po fiokama gde je nekada davno ostavio neka sredstva za kafanski crni fond. Nema. Više ne može da se seti da li je potrošen u kafani ili ih je ona beštija od žene pronašla i nenamenski utrošila za namirnice. Vreme ističe. Još pet-šest minuta i beštija će tražiti da pre polaska na posao ostavi par hiljada dinara za redovne potrepštine za taj dan. U glavi počinje da pravi spisak mogućih kreditora. Od koga zajmiti sredinom januara? Zvoni mobilni: kum Janko. Ajde da se javi, mada od kuma nema vajde, nema za šta kuče da ga ujede. I u kafani se uvek žicari i šljamči uz njega. Ali izgleda da kum Janko nije kasno stigao na Kosovo. Sluša i ne može da veruje: "Zdravo kume, do juče nije imalo za šta kuče da me ujede, al' od juče je druga situacija. Tu sam u prolazu, pa rek'o da ti konačno vratim onih 70 evra što ti već nekoliko godina dugujem, ako si kući da svratim?" "Svrati kume moj najdraži, evo reći ću Milici da pristavi kafu, nema problema za dug, znao sam ja, kum nije dugme." Po završetku razgovora još nekoliko minuta stoji kao hipnotisan. Nije nešto, ali fina je to parica, baš u pravo vreme.
