Vjerovatno najomraženije pitanje koje možeš postaviti studentu. Pitanje koje dolazi nenadano i nezavisno od mjesta i situacije u kojoj se nalaziš. Može ga postaviti bilo ko - od uže i šire rodbine, mamine prijateljice, pajdaša iz srednje pa do njegove keve ako te sretne na ulici. Ultimativni način da ti neko digne živac.
:ortaci se sreću na ulici, nakon nekog vremena:
1.-''Gdje si matori, 100 godina?'' 2.-''Sale jes' to ti? Kakav si prijatelju.'' 1.-''Evo brate držim se. Ti?'' 2.-''Dobar ko dobar dan. Šta mai?'' 1.-''Ma ništa bio sam malo na moru, malo opuštanja i tako.'' 2.-''Ako, ako. Kako fakultet?'' 1.-''A ovo vrijeme jest kurčevito. Namrštilo se ko da će govna padat.'' 2.-''Baš. Rekoh kako faks?'' 1.-''Molim?'' 2.-''Jesi puko, koji ti je. Pitam te kako fakultet.'' 1.-''Jebo te fakultet. Vidim te nakon 3 godine i to me pitaš. Da mi je dobro rek'o bih ti i sam.'' 2.-''Dobro, izvini jebote.'' 1.-''Ma jedi bre govna.''
Kaže se za nekoga ko je složio preglupu facu neodređene emocije. Izgleda kao da posmatra neku random ekspresionističku sliku na udaljenosti od kilometar i pokušava da na njoj razluči svaki predstavljen objekat, a i da pronikne u suštinu jednog takvog džeksonpolokovskog manifesta. Možda čkilji, možda blago pući usne, ali u svakom slučaju ne pleni utiskom da o nečemu pametnom mozga. Kao da u glavi ima razlomak tipa 1536/384 i pokušava da ga skrati najvećim zajedničim deliocem, a napajanje ćuskije mu isključeno.
-Divi basistu što skraćuje razlomke, ne bih mu dao preko 70 i-kua.
E moj druže... Ne vredi ti. Džaba tu glumataš neku veličinu. Znam te ja, jako dobro. Znam te pre svih njih kojima prodaješ muda za bubrege. Znam ko si i šta si. Znam ko ti je porodica, gde si rođen, kako si odrastao. Znam da te nisu voleli u društvu, jer nikada ništa nisi imao i uvek si morao da se grebeš. Znam koliki si bio prostak i koliko si psovao pred starijima kao klinac. Znam da ti je otac krao i od Boga i od naroda da te prehrani i pošalje u školu. Danima nije ništa jeo i bio je suv k’o bakalar, camo da bi tebi pružio sve. Ni to mu nisi vratio. Posvađao si se sa njim i on je za tebe prestao da postoji. Sad se vraćaš i nikoga ne znaš. Ti si, kao, bitan? Ma zajebi... Pričaj ti to nekom’ drugom...
Zaboravio si moje ime, zaboravio ruku da mi pružiš. Ti si sada gospodin čovek i poseduješ jedan određeni status u društvu. Do pre 10 godina nisi znao ni pertle sam da svežeš, a sad me gledaš sa visine. Zaboravio si ko te je branio kad su te tukli zbog prebrzog jezika. Zaboravio si ko ti je davao pola užine da preguraš dan. Sada toga i ne moraš da se sećaš - imaš sve i ne moraš da se grebeš o druge. Sada ti je sve taman i sve ti paše, ali i dalje ne znaš da se ponašaš u skladu sa tim za šta se predstavljaš. Džaba ti to tvoje skupo odelo i cipele od zmijske kože, kad’ još uvek pljuješ dok pričaš. Bio si dobar momak kad si pošao trbuhom za kruhom. Rekao si: „’Oću da se rešim te selendre i bede!“ Tada si otišao, ali, znaš šta? Reći ću ti ja... Otiš’o si ti iz sela, al’ nije ono iz tebe.
Izraz za primerak ženke koja je ružna kao Olja Bećković, hoda kao bilder, neke podvrste ne mogu da zavežu pertle koliko su debele, a obično nosi i košarkaške patike ko čamce. Mužjake privlači tako što nauči kako se sprema sarma. Ako je vidiš - beži i nikako joj ne uzimaj iz ruku orahe, drugo voće i konditorske proizvode.
Cipela joj ko grob za bebu, da l' je to u redu, razvila se djevojka, možda je na dedu?
Neretko se može čuti negde drugog, trećeg dana svadbe kad svinje kreću da jedu pečenu prasetinu koja je srušena sa stolova kako bi poštovani gosti mogli da igraju ko ljudi po istim, pod šatrom koja je toliko izbušena od pucnjave iz raznoraznog oružja prvog dana, da rupe kroz koje prodiru sunčevi zraci rasanjuju komirane poštovane goste. Pevačica zeva na lusteru. Dva poštovana gosta koji oka nisu sklopili iz prostog razloga jer ne mogu da se dogovore gde je tačno pola puta između njihovih mesta da tu premeste muziku. Ko ljudi lepo su se dogovorili da će muzika, dok se ne utvrdi podjednako odstojanje, biti prebačena na obližnje drvo, do daljnjeg. I ima da svira. Ko navijena! Kod njih su, između ostalog, i jedina dva preostala okvira sa municijom koju su ljubomorno čuvali, predosetivši obojica, da se čarka oko muzike na početku neće samo na tome završiti. Možda jedini glas razuma na svadbi dolazi baš sa tog obližnjeg drveta, pokušava da razumnim tonom objasni situaciju da je gotovo nemoguće svirati kontrabas na grani drveta, ni ne pomišljajući da se usudi da kaže da su oni imali ugovoreno da sviraju samo tri sata, a evo već tri dana i tri noći ne prestaju da sviraju. I to još čitav poslednji dan, na drvetu. Glas sa drveta dobija jednoglasan odgovor.
Jako loša stvar , pogotovo ako se vratiš subotom u 4 ujutru kući pijan ko guzica a sedam sati pre toga si reko da ideš na kafu.
Penješ se uz stepenice , duša ti je u nosu , znaš da moraš da probudiš roditelje da ti otključaju i jebeni rasplet koji sledi. Ustaje ćale , otključava , i počinje da koristi najnenadjebljivije izraze za koje nisi ni mislio da tvoj ćale poseduje u svom vokabularu . Počinje da psuje tebe , sebe , kuče , Miloševića , svevišnjeg , komšiju u guzicu rutavu , seme , pleme i ostalo . Ti ulaziš , počinješ da se smeješ do jednog trenutka dok ti svevišnji ne pokaže svetlost kojom trebaš da budeš vođen (u ovom slučaju pravo do daske za peglanje iliti vc šolje ) dok ćale i dalje spominje užu i širu familiju pogotovu tetku iz Novog Sada koja se slikala sa flasom tekile i tobom u naručju neposredno posle tvog prvog rođendana . Da si poneo ključeve od kuće , otključao bi vrata , upao ko gospodin čovek bacio peglu u lavor pored kreveta i lego da spavaš .
Zelepljen mujsperom za čaršav i prekrivač. Jebiga, drkalo se pred spavanje, minimum dva puta, a usput bio i neki vlažan san pa se nakupilo i razvuklo po postelji. Maramica nigde, ko će do vecea da se briše i zapira dok praznih mošnica lagano tone u san...
sin: Dobro jutro kevo, ima supe? majka: Ima sine, pileća. Ju, sine, šta će taj čaršav na tebi i to perje iz jastuka? sin: Pusti me, kevo, drkao sam celu noć, prazan sam ko tvoja pljoska. majka: Uvela majka sinu adsl da se ne muči, oči majkine... A vidi kako mu lepo stoji, mamin mali princ...
poslednji zalogaj kolača, ili čokolade koji ostaje u tanjiru. Taj poslednji zalogaj niko ne uzima, iako su do pre tri minuta svi navaljivali na taj isti tanjir. Stdljivka, pojede obično onaj koji pita ko će da ga pojede. Često je to osoba koja je pojela najviše, ali to nikako ne predstavlja problem da smakne i taj poslednji zalogaj!
-E ljudi, ko će da pojede ovaj poslednji, greota da se baci...??! -Ok kad niko neće ja ću! Njammaaaaam
