Ono što ne govorimo da bismo nekome nešto pomogli ili stvarno pokazali nego da bismo i mi dobili priliku da nešto uradimo/probamo pod maskom da to radimo iz dobre namjere.
klinci jedu kolače
(Stariji brat je već ispraznio svoj tanjir i sad mjerka ostatke iz bratovog tanjira)
Stariji brat: "Jooj pa sav si se umeljao! Ne treba tako da držiš viljušku... I jedi sve zajedno a ne samo to od čokolade. Ustvari, ček' daj meni da ti pokažem kako treba."
: Mlađi brat pomirljivo pruža viljušku i tužno gleda brata dok mu ovaj "pokazuje" kako se jede kolač :
_________________________________
Braća su instalirala prvi put neku igricu i nakon što je stariji brat malo bacio pogled (čitaj: igrao par sati) na red je došao i mlađi brat
Mlađi brat: "Jao sad ću da pokupim ovo za snagu pa ću onda moći da preskočim zmaja."
Stariji brat: "Neee! Ne tooo za snagu! Prvo moraš da uzmeš to žutooo! Ustani brzo dok nisi izgubio život! Daj meni da ti pokažem šta treba da uradiš."
Mlađi brat: "Neka bato, sam ću da vidim. Tek sam počeo. Hoću malo da se igram."
(stariji brat je već zauzeo pola stolice i pokušava da se dočepa miša)
Stariji brat: "Ustani brzo samo da ti ovaj nivo pređem onda ćeš ti."
: Mlađi brat biva praktično odguran od kompjutera :
Došla maca na vratanca! Neko se malo zajebao! Može da se koristi kao prijateljska šala kad neko promeni odluku, ali vrlo često se koristi ironično i osvetnički, kad želiš nekom da naglasiš da apsolutno zavisi od tebe, da dominiraš.
Ratko: Hej, Prki, brate, idemo kod Cveleta! Pravi neku žuraju, biće studentkinja sa Ekonomskog i Medicinskog!
Prki: Jebem ti sreću, gde baš večeras pravi, imam sutra kolokvijum iz mehanike! Ne mogu, brate!
... nakon 3 sata ...
Prki: E, odlučio sam da idem na žuraju, jebeš kolokvijum, povraća mi se čim vidim slova. Više volim da povratim kad se oduzmem!
Ratko: Ooo, Prki, Prki... došlo ja'nje na klanje! Hahaha... videćeš kako ćemo da te udesimo za kolokvijum. Nema brigaš!
***
Cana: Da Bog da da ti rikne krava! Nikad mleka ne imala!
Milojka: Iš, kokošaro jedna! Ptico zloslutnico! Opajdaro jedna ljubomorna!!!
Cana: Ima po celom selu da razglabam da ne piju tvoje mleko! Krava ti piša dok je muzeš!
... nakon par dana ...
Cana: Konooo, kono moja mila, imaš li litar mleka, stižu neki gosti iz metropole, pa da umesim kakav domaćinski kolač?
Milojka: Opa, bato... Došlo ja'nje na klanje :zlobanosmeh:
Đurđevdan. Dan na koji se u davna vremena iskupljala hajdučija po šumarcima i započinjala planove za dekapitaciju (lolololol) turskih zulumćara, seme im se zatrlo. Znala je to da bude parada pijanstva i kiča te su hajduci pokazivali veštine koje su stekli tokom zime, a znala je da padne i poneka masna priča o tome kako je oplođenja kćerka jataka ili nedobog jatačka gospođa.
Bajo Pivljanin - Zdravo pobratime Ivo!!!!
Ivo Senjanin - Nisam ti ja pobratim Bajo Pivaljanine, drešino stara!
Bajo Pivljanin - Nisam ja star međede! Šta bi onda reko za Starinu Novaka!
Stari Vujadin - Ja sam ovde najastariji!
Janković Stojan - Ti prdonja da šutiš!
Smiljanić Ilija - Sikter more bagro neotesana!!! Deder uspite po čašu rujnog vina što sam posudio od mog jataka, pa da nazdravimo!
Stari Vujadin - 'Naš šta Smiljaniću, za to "bagro neotesana" sam ja nekad nabijao na kolac!
Bajo Pivljanin - Ne srdi se Vujadine, pogače mu! Živio!!! Živeli!!!!
Živeli!!!! :zagrmi se šumom:
U daljini među bukvama naziru se siluete par ljudi..
Ivo Senjanin - Na oružje Sebri!!!!
Stari Vujadin - Ne urlaj stoko uskočka! Nisam ja godine vojevao, palio i žario, pa da me, sad, pod stare dane nabiju na neomašćen kolac!
Smiljanić Ilija - Leba ti Vujadine, šta si navalio na te kočeve celi dan? Da nisi malo zastranio? A? Hahahahahahah....
Janković Stojan -Ilija, konju, 'vataj sablju i ne zajebavaj čo'eka!
U međuvremenu....
Stanoje Glavaš - Stanite!!!! Meščini da vidim nekog tamo među onim drvećem!
Hajduk Veljko - De ba Stanoje, šta s' se istripov'o!? U šumi smo čoe'če! Đe god okreneš, drveće je!
Mali Radojica - Vidim i ja!
Zeka Buljubaša- Mali, čini ti se, nema tamo ništa!
Stanoje Glavaš - Da nam je sad Pera Tunguz i ono njegovo oko sokolovo?
Hajduk Veljko - De ljudi , polako ćemo, izvucite sablje! A ti Radojica što si se prep'o tolk'o? Đe su ti muda?
Zeka Buljubaša - hahahahahah...šta ti misliš? Što njega zovu mali, lololo?
Mali Radojica - Ne bih se smijao na tvom mjestu Zeko, pogotovo sa takvim prezimenom! Bulju baša hahaha...kao šupak razumeš...furundžija...
:Šljas, iza ušiju: - Ti 'š takvom junaku da je šupak sramoto jedna!
Mali Radojica - Šalio sam se Stanoje..:šmrc:
Druga strana...
Ivo Senjanin - Ilija, jebo me sav svijet ako ono tamo nije Stanoje Glavaš!
Ilija Smiljanić - Misliš?
Janković Stojan - Vala, 'nolke glave nema u Turaka!
Stari Vujadin - OOOOOoooooooo....braćooooooooo!
Bajo Pivljanin- Vid' konja materet! Tišina!!!!
Stari Vujadin - E jebem ti kolje, otkad sam doš'o stalno me neko jebe! Dalje neće moći!!!! :zamanjuje sabljom na Baju:
Ivo Senjanin- Vujadine, brate, smiri se!!!!
Ilija Smiljanić - Zajebav'o se čovek!
Stojan - E jebem ti....jebem tiiii.....jebemti...
Bajo Pivljanin - Vujadine, malo zeze čoveče, vidiš da je Stojan ponovo zabagov'o. Znaš da ima disleksiju kad se uznemiri.
Stari Vujadin - E deco deco! Stojane jes' dobro....
Na drugoj strani...
Hajduk Veljko - Ljudi ono su naši!!!
Mali Radojica - Eno ga deda Vujadin!!!!
Stanoje Glavaš - Tooooo braćoooo!!!!
Zeka Buljubaša - Opaaaaa.....ubi zakolji da Turčin ne postoji (ne Bošnjak prim.aut.)
Ubrzo se zaori :ubi zakolji......:
Kad su skupili svi skontali su da nema dovoljno vina za sve, bio žešći smor.
Toj jutro mi majka isprži ribanjke, beše vu greota da baca bajat 'leb od pre neki dan. Dok mi se maz, što se cedio iz nji, slivao niz bradu, nešto me podseti na moju prvu ljubav.
Beosmo mladi i ona i ja. Živela je u Gornju Lakošnicu a ja u Donju. Blizo. Na petnaes' minuta vožnju s kultivator, ako mu je prazna prikolica. Često sam gu viđao kako okopava paprike jer ni njive beoše blizo, takoreći na pljucometar. Voleo sam da gu gledam kako se razmahuje s motiku i kako vu se cvrste grudi lepiv za znojnu bluzu. Svi su po selo znali da je iz poštenu kuću devojka, vredna i krotka a i ja sam video da poštuje i tatka i majku, nikad gi nije pred nas poslala u pičku materinu. Mnogo sam korena paprike tako, zamajen s tu lepotu, iseko s motiku.
-Devojče Miro, ide li kopanje?
Zbra ja hrabros’ jedan dan, pa gu pita.
-Da l’ si ćorav, vidiš da kopam. Ne zamajuj me, pusti me da rabotim.
Ako sam gu do tad simpatisao, sad sam znao da oću da gu ženim. Uvek sam voleo devojke što drživ do sebe.
Dugo sam smišljao kako i šta da radim da gu osvojim, al’ ništa pametno mi ne dođe na pamet.
Jedno veče reko da se promajem malo do prodavnicu, da popijem neko pivo s drugari. Nisam ni sanjao da ću baš nju da sretnem kako krade jabuke iz dvor na komšiju mi. Sad kad pogledam, trebalo je ranije da mi sine da nismo jedno za drugo, ali mlad beo, šuntav, zelen, zamajan s njenu ubavinju.
-Ako ti se jedev jabučiki, punu krošnju ću ti naberem. Ne mora da kradeš.
Uplaši gu to moje zborenje, ripi od drvo, mal’ noge ne pokrši.
-Rane te izele, precepi me. I ne kradem, samo sam tela da vidim kakav gi je kvalitet.
-Ma zebavam se, beri slobodno, očepi i neku granjku ako možeš. To je Stojanovo dvorište, njega svi u selo mrziv.
-Pa dobro… ali nemoj na nikoga da kažeš da si me video ovde… tatko misli da spijem doma a ne da se majem po Donju Lakošnicu.
-Neću, al' mora nekako da mi se odužiš.
-Pu kakav si pa ti to čovek… ajde, kazuj šta oćeš.
Objasnio sam vu da nisam ja takav za kakvog me zamišlja. Samo sam 'teo da se prošetamo jedan krug po čaršiju, da razmenimo neku reč. Nije vu se sviđala ideja, pa predloži da otidemo u jednu staru napuštenu vodenicu pored šumu u koju niko neje zalazio. Plašio sam se od mrak al’ i da mi je rekla u vatru da ripnem tad, za nju bi ripnuo.
Sve mi se vrtelo u glavu dok sam se vraćao doma pola sat kasnije. Da sam gajbu pivo icepio, manje bi mi se noge zaplićale. Onakvo devojče… vredno. Iz onakvu kuću. Ni šes', ni pet, skinu tanko aljinče pred mene. Ni gaće neje nosila.
-Ajde mangupe, nismo došli ovde da me gledaš… neće mi budeš ni prvi ni poslednji…
Toj mi je rekla dok sam ja ko klen zevao u njenu golotinju.
Grbinu sam sve odrao na neke suve granjke dok sam onako unezveren trčao do kuću. Ja sam teo da gu ženim, a ona ide od kolac na kolac. Sigurno je kroz svaku kuću u njeno selo prošla, pa došla i ovde da isprobava naši mladići. Pred oči mi se maglilo od suze, jedva vrata na kuću pogodi.
Tu mi majka viknu iz dvorište.
-Izuvaj se, pička li ti materina! Odakle ti to blatište po cipele, kuj će sad tuj štroku da opere? Brgo se banjaj pa legaj u čerge... sutra te tatko vodi da prosite onoj ubavo i pošteno devojče, Miru iz Gornju Lakošnicu...
Konstantna teskoba u grudima koja se stvara rođenjem prvog deteta.
Zadnja napušta dušu.
Slobodan: E, ćao ženo, samo da ti javim da smo stigli u Kovin.
Ljiljana: Kad pre, Bobo? Opet brzo? Pa, je l' ti znaš da si vozio i decu, pička ti materina. Halo, je l' me čuješ?
Slobodan: Ma, čujem te. Nisam hteo baš odmah da se javljam, znaš kakva je Jaca. Evo, pozdravlja te!
Ljiljana: Fala, pozdrav... :okreće se prema svekrvi: Šta ti hoćeš stara?
Baka Zlatija: El stigli?
Ljiljana: Jesu, mamo, jesu, pomeri se, opet ćeš da se sapleteš na kablove... E, je l' me čuješ? Kako su deca?
Slobodan: Dobro smo stigli, dobro. Evo već tetka postavlja da se jede. Ijao da vidiš kakve je ćufte napravila.
Ljiljana: Pitam te za decu, jebe mi se za ćufte!
Slobodan: Au, a da vidiš tek kolač kakav je napravila. A taman mi se jede slatko.
Ljiljana: Ti stvarno hoćeš da te kaznim. Znaš da mi nije teško da stavim katanac na pič...
Slobodan: Ćera ti je već šmugnula sa nekim! A sinovi su na terasi i opet se smeju bez razloga. Eto.
Ljiljana: Slobodane, koliko puta sam ti rekla...
Tetka Jaca: Eeeee, ćaoooo, pa gde si ti mila, šta ima? Kako si?
Ljiljana: Eeej, ćao. Nema ništa. Kako ste Vi?
Tetka Jaca: Evo, super smo. Lepo su stigli, malopre popili kafu i pušili neke cigare sa ukusom borovnice. Znaš kako su dobre. Sad ćemo i da jedemo.
Ljliljana: Znala sam! Cccc... Ništa, ajd' da ne gorimo više žicu. Budite pozdravljeni. Ajdee, ćaooo... Eee, daj mi začas ovog mog.
Slobodan: Kaži, srce moje.
Ljiljana: < hvata telefonsku slušalicu kao mikrofon > *A sad mi daj njen broj da 'mesto tebe jaaaa raskinem sa njoooooom...*
Slobodan: Opaaa, vidim ni tebi nije loše.
Mnogi ljudi vole da romantizuju prošlost kako bi pobegli od dosadne svakodnevnice, međutim istina o prošlim vremenima je brutalna i daleka od svake romantike...
1.DREVNE CIVILIZACIJE (RIMLJANI, EGIPĆANI, GRCI, MAJE, VAVILON... )
Romantizam: Elegantno doba plemenitih filozofa, hrabrih ratnika i divnih gređevina.
Istina: Robovlasništvo, razapinjanje, žrtvovanje ljudi, dranje i mnoge druge muke, život je bio brutalan i za čas je car mogao postati rob. Žene i deca su bili seksualni robovi a muškarci su bili meso za ratove i surovi rad...
2.SREDNJI VEK(EVROPA, AZIJA, BLISKI ISTOK... )
Romantizam: Doba heroja, princeza i pravog junaštva.
Istina: Brutalno vreme kad je životni vek bio 30 godina, kada su muškarce, žene i decu spaljivali, drali i nabijali na kolac i radili još bezbroj groznih stvari. Doba kada je vladala glad, neznanje i zakon jačeg. A i ti jači su kasnije umirali u mukama kada ostare i dođu mlađi i još jači...
3.18. I 19. VEK
Romantizam: Doba napretka, elegancije i gospotstva. Zlatno doba čovečanstva.
Istina: Doba kolonijalizma kada je rasizam i iskorišćavanje "nižih" staleža bilo na vrhuncu. Doba kada su deca radila u rudnicima i fabrikama i kada je čitav svet crnčio da bi se matori Britanski lordovi obogatili...
4. DVADESETI VEK (FAŠIZAM I KOMUNIZAM)
Romantizam: Doba jakih vođa i pravih ljudi a ne liberalnih slabića kao danas.
Istina: Doba besmislenih ratova, logora smrti, eksperimenata nad ljudima i spaljivanja ljudi. Doba kada su diktatori vladali a svi drugi bili topovsko meso, doba bede i jada...
Po mišljenju mama, baba, strini i svastika, nenadjebivo višenamensko sredstvo. Po svojoj popularnosti i delotvornosti preti da ugrozi mesto komovice, belog luka i kantarionovog ulja.
A: Nešto me muči stomak, prejela sam se kiselog kupusa!
Baba: Uzmi sodu bikarbonu, da vi'š od nje kad podrigneš, odma' ti se creva razvežu, k'o Milevin jezik!
A: Potamneo mi je ovaj zub iz kog su mi izvadili živac, moram da idem na izbeljivanje...
Mama: Ne izmišljaj mnogo, treba tebi izbeljivanje, istrljaš sodom bikarbonom, ima da se beli k'o sneg.
A: Pocrneo mi je onaj omiljeni srebrni prsten, moram da svratim do neke zlatare da ga očiste.
Strina: Daj ti to meni, sad ću ja to da potopim u sodu bikarbonu...
A: Jel u ovaj kolač stavljaš prašak za pecivo...?
Svastika: Ma kakav prašak za pecivo, sodu bikarbonu, od nje se najbolje diže testo!
A: Zapušen mi je nos, moram da kupim kapi, ne mogu da dišem!
Baba: Ma kakve kapi, da da tebi baba malo sode da šmrkneš, gledala sam ja na televiziji, tako isto ovaj jedan rastegne sodu po stolu, pa povuče...
A: Nije to baba s...
Baba: Ti mi mnogo znaš, kako smo mi nekad bez apoteka živeli, sve su to lopovi čedo moje!
A: Ne znam šta ćemo raditi sa ovim mravima u kuhinji?
Mama: Sad ću da ih pospem sodom bikarbonom!
A: Pa kako je onda zdrava, ako će da pocrkaju od nje?
Mama: Ćuti tu, samo bi bacala pare na neke gluposti, nego donesi i malo komovice...
Ako ste se u poslednje vreme eventualno pitali zašto je spisak stvari koje vam neopisivo idu na ganglije toliko dugačak al' opet nekako nekompletan, onda se pred vama nalazi tekst koji će konačno odgovoriti na to, nikako retoričko, pitanje.
Elem, iako je naslovna kategorija u našoj zemlji i dalje u povoju, odnosno tek poprima svoj zastrašujući oblik i kritičnu masu debogenih poklonika, mora se istaći da njeni počeci obećavaju maglovitu budućnost životu na koji smo navikli na ovim prostorima, a možda i samom SRPSTVU kao takvom. Naime, kako potencijal jednog naroda leži isključivo u njegovom naraštaju tj. deci, a kako smo i vi i ja nekad bili deca pa znamo kako je to, siguran sam da možemo da se složimo oko toga da je pored ljubavi, pažnje, porodičnog okruženja, igre, igrica, rođendana u Mek-u i kićenja jebene jelke za Novu Godinu, za jedno zdravo odrastanje i stasavanje u zrelu ljudsku osobu potrebna i ZDRAVA ISHRANA, što u srećnom slučaju ovih meridijana znači konkretna i(li) obilina konzumacija MESA i proizvoda nastalih od istog. Znam da klimate glavama i u redu je. Jer ono na šta sam uvek mogao da računam od svojih balkanskih, rudimentarnih i ne-evrointegrisanih roditelja - a pored šljaga, šamara, izvučenih ušiju i ostalih delotvornih vaspitnih metoda - jeste redovna, možda ne i svakodnevna, ali svakako redovna porcija *mesišta*, bre, jebem mu majku stvarno. Na tome sam odrastao i odrastao u ovakvog konja kakav sam sad - zdrav, prav i lud, kao i svi mi što smo. I na tome sam, zajebavanja bez, do jaja zahvalan svojim matorcima. Kevi, pre svih.
Ali...zapitajmo se na trenutak gde bih i kakav bih ja danas bio da mi je majka bila Dr.Feelgood psihopata, ženski imbecil zatrovan idejom da je "samo zeleno zdravo", "soja nezamenljiva" a "bezglutenska dijeta apsolutno kru-ci-ja-lna za intelekt deteta"?! Kakvim bih čovekom posato da mi je pravila šnicle od tofua, salatu od nori-algi, kolač od susama i pirinčanog mleka?! Sasvim je sigurno da bih mutirao u prokletog žutaća, o seksualnoj orijentaciji uopšte i da ne govorimo.
Elem, naravno da su nakaze iz naslova još jedan talas zapadno-evropske pomame za besmrtnošću, ovoga puta bazirane na veganskoj kuhinji, redovnom čišćenju jetre uljem od crnih školjki i svakodnevnom meditacijom od po 12 sati, baš ekstra što ne postoji posao i računi za struju. Mislim, kada bi se ta ravnogruda hipi-rebra barem za jedan trenutak zapitala zašto im jebena deca imaju jebenu intoleranciju na laktozu, alergiju na grinje i ostale STRRRAAAAŠNE boleštine, došla bi do saznanja da je to upravo zato što ih kljukaju mlekom od kokosa, 'mesto svojim, i što ih 'mesto jednom nedeljno u kafanu svaki dan odvode u lokalno-sektašku bio-radnju kako bi im kupila namaz od bundeve i bezglutenski hleb sa ekstraktom ulja aloe jebene vere! Ako nisu, fazon, alergična i na to, nedobog.
Imajući sve ovo u vidu i znajući da se budući očevi u tome ništa neće pitati, apelujem na buduće mlade srpske majke da ne budu idioti k'o ove evropske i da odgajaju svoje klince onako kako su njih odgajale njihove mame a ne kako kaže neka lezbača u knjizi ili ćelavi majmun u siledžiki. Triput pogađajte zašto.
Srdačan.
- Jaooo, gospodine svekre, jesam vam stoput rekla da ne dajete malom tu vašu...slaninu, pa znate da je INTOLERANTAN NA SVINJSKE PROTEINSKE LANCE?!
- Pa, kad mu nisi davala sisu, snajo, nije siroto dete krivo, hehe...
- To uopšte nije vaša stvar! JA sam njegova majka a ne vi...Uostalom, mogli biste malo da smanjite i sa tim sirom, znate li vi koliko adrenalina krava pusti u mleko kad je muzu?!
- Ne znam i ne zanima me. Znam samo da je onaj moj klipan treb'o odaaavno tebi da pusti krv pa da ne sikćeš k'o zmija otrovnica, ščula!
Konačni i nepobitni dokaz da teorija zavere protiv srpskog roda zaista postoji, i da su sile sa zapada i istoka ozbiljno rešile da nas za sva vremena istrebe sa kugle zemaljske, i tako uklone najveću prepreku na putu ostvarenja njihovih nečastivih planova - naš vrli i hrabri narod. Tamo gde su zakazale invazije, pokoravanja, danak u krvi, nabijanja na kolac, dva svetska rata, bombardovanja osiromašenim rudama, oštra propaganda..Odgovor je našla tehnologija. Pošto su zlikovci iz senke shvatili da smo otporni na mučenja, glad, žedj, dvadeset godina besparice..Rešili su da nas upropaste tako što će nam u ruke dati oružje za masovno unuištenje, bez uputstva za pravilno korišćenje istog.
E pa pička mu materina! Televizor, i internet i da vam oprostim, ali mobilnu telefoniju!? Nikada! Preživljavalo se nekako u podzemlju, duhovne krize nekolicina je uspevala da pregura uz knjigu, napolju, odbijajući gledanje reality govana, nedeljnih popodneva i prepodneva, čak smo odoleli i fejsbukmanijačenju. Gledanje klipa kako lik seda na čašu i konj jebe raspalu kretenku je bilo iskušenje veće od ostalih, no i to se dalo iskulirati..
Ali kada ste u promet pustili mobilne telefone na kojima muzika može da se sluša bez slušalica, prevršili ste svaku meru! Da, da, pogodili ste - oružje masovnog uništenja srpskog naroda su upravo ono seljačko, prosto, jeftino i zatucano u nama, što se prenosi s kolena na koleno već generacijama, a nasledili smo od pra - Srbina, Adama.
Tako su Japanci, u korelaciji sa Amerikancima, Nemcima, Austrijancima, Kinezima, Novim Zelandom, Kanadom, Alžirom, Engleskom, Francuskom i Zelenortskim Ostrvima, osmislili akcuiju uništavanja muzičke scene Balkana bezukusom, a nakon toga smo dobili modernu mobil - tehnologiju, da vidimo šta nam je sa njom činiti. Sveprisutni su! Strani špijuni, plaćenici i agresori, uzurpatori duševnog mira, srednjoškolske ćurke iz bogatijih kuća, šabanija koja je uvaljala drogu za nokiu, šabanija koja je nokiu zaradila prodajoma krompira i paprika, matora Ciganka kojoj je sin iz Beč poslao čudo tehnike da slušanje Nina i Safeta Sušića podeli sa vascelim svetom..Deca bogatih tata iz trećeg razreda osnovne škole..Svi oni misle da je kul da baš svi slušaju ono što se njima dopada, i da to čuje apsolutno ceo gradski autobus, pijaca, trg, ulica, kafić..
Postoje razni modeli razglasno - slušačkog ponašanja:
KUL SAM BAŠ - tip, obično mladja populacija, urbanog karaktera i ruralnog vaspitanja, hoćni da istraju u nameri globalizacije muzičkim bezukusom. Obično slušaju rihanu, gagu, djusa, zvuke plodne oranice ovdašnje estrade ili silikonski melos.
BOLI ME KURAC PIČKA VAM MATERINA - tip, uglavnom matori svet, gastarbajterske majke i sinovi, naloženi na čergarske i dibidus treš zvuke koji dopiru iz već krčećeg zvučnika čudne sprave. Ne umeju da ispišu poruku, no to ih ne sprečava da napune telefon sa 4 gigabajta ušne paganije koju im je ubudžio jedini momak iz selo koji prebacuje muziku iz one velike plastične kutije koja ima i ekran na kom se vide deca iz tudjine i sa njima se priča ne zna se kako. Preko kabla valda.
DIKA DEDINA - tip, redja populacija koja naglas pušta unuka kako recituje Petliću pevaču ili Za rodjendan rešio moj tata. Tako se ostatku sveta stavlja do znanja da je familija koja poseduje razglasnimobilni plodna i ostavlja potomstvo koje će povući na mušku stranu familije zna se.
Deca slušaju cecu ili šta je već popularno u odeljenju, ili se slušalo na jednodnevnoj ekskurziji u autobusu, kada se osećivao Arandjelovac.
Decu poštedite. Ostale, stare, mlade, stare i slabe ili kockaste i ćelave, onesposobiti a potom dokrajčiti - rukama, nogama, hladnim oružjem, vatrenim oružjem, bacačem plamena, gaženjem kolima, bacanjem sa mosta. Previše ih je, sad je kasno za bežanje - nema više gde da se pobegne.
Šta je bilo prošle godine? Ništa nije bilo, krećemo iznova: kilava pobeda u prvoj fazi, onda ubacujemo u drugu ali brzina otišla na 120 op op ispustismo dizgine, palimo se bez granica, idemo ove godine, sve je uz nas, povoljan rezultat iz prvog meča, Bugari – heh ma to su ipak Bugari, bednici, idemo bre jebi jebi jeb... ispuštene prilika, 2 : 8 u Beogradu, neredi, ostavka napolje, uprava na kolje, gde su pare, daj još para, jebi argentinskog ciganina, fudbal nam propo: gde su mladi naši igrači, Živa likuje, Anđus jede pljeskavice, jebava Ave, Žika Seljak podjebava devojčice i dečake, Ivan Bekjarev zabrinuti zvezdaš odbija da primi na akademiji novu klasu studenata, Čović vadi još jednog Čovića Kranga iz stomaka, ko u Totlanom opozivu, pa konferencije, sednice, oh šta će biti sa Zvezdom, Vučić zabrinut, dodatna sredstva, obustavljaj gradnju biblioteke, daj pare za Brazilca Rivalda ima samo 53 godine, ah šta ćemo sa Zvezdom, Partizan se pridružuje - izmirila se govna, država da uradi nešto, privatizovati, a narod iz Surdulice – uvećane bolešću jetre zemlje vapi: dajte leba nama i poso našoj deci a ne fudbalerima kockarima i pijandurama, umire par staraca od gladi u Svrljigu, Vučić se ne oglašava, ćuti, priča se o Piksiju kao rešenju, Piksi reko zabole me kurac, onda Džaja, Savićević, Belodedić niko neće, Informer ekskluzivno: Rajko Mitić ustaje iz groba, kaže da ima rešenje! Rajko stvarno ustaje i odlazi po burek i da vidi unuke i vraća se nazad i kaže ma ko vas jebe nema vama pomoći, Vučić i dalje ćuti, sprema rešenje, Bugari za to vreme pobeđuju Bajern Minhen u Minhenu 3 : 0, na putu nazad staju u Srbiju da se popišaju na Marakanu, Vučić sprema rešenje bugarskog pitanja ide kod Putina tajno, stručnjak u studiju Ivan Golac kaže vreme je da se srpski fudbal obnovi, kloniran je Mirko Marjanović on zna, on ima rešenje, on...
Vučić odlučio: UGAŠENI Crvena zvezda i Partizan i preorani stadioni ko Kartagina, pare od gašenja idu deci u Tiršovoj a Vučiću ide popularnost na 97 posto, Erdogan pogubio kompletna rukovodstva Zvezde i Partizana, dobio odrešene ruke od Vučića da sredi Srbiju za 24 sata sa 1000 ljutih janičara: Miodrag Vučelić nabijen na kolac, Nebojša Čović skapava na čengelama, kokeze, terzići i takve stvari razapete pored puta Beograd - Niš, Ivan Bekjarov streljan na Topčideru pa obešen za perčin, u Srbiji se vazduh raščistio, prokletstvo je skinuto, otrovni blizanci su konačnomrtvi, sve cveta, deca se opet igraju po parkovima, ekonomski rast za ovu godinu 82 posto, bdp skače petostruko, S 300 niče u Batajnici na trešnji narod ubira plodove, u oktobru osvojena Makedonija čisto radi vežbe, Hrvati se u strahu sele u Ljubljanu, Dubrovnik ističe srpstvo Dubrovnika, Srbija zapretila Nemačkoj: Angela Merker da smanjiš gas!
...
Sledeće godine fk Spartak iz Subotice ulazi u grupnu fazu Lige šampiona lagano, prolazi u osminu finala i kulturno gubi od Barselone 6 : 7.
*
Pisano radi teranja uroka da ovi slepci prođu mada me realno boli kurac al ajd tinja neko navijaštvo i dalje.
