Satirična pripovetka Radoja Domanovića, davno napisana. Ipak, vremena se menjaju, stočarstvo više nije toliko baš in, pa smo prirodno kao narod većinski evoluirali u volove. Ili voline.
„Sagni glavu, pasi travu,
Ćuti, nisi ti u pravu“, što bi Bora Čorba rekao.
Beš mi sve ako mi jasno... Kažu, bio skoro u Beograd neki francuski makarondžija babojebac, ako sam lepo razumeo... Šta ti je napredak, ja misleo da makarondžije Talijani, al mojega, i Francuzi počeli! A što pa babu priženio kad mu papiri nisu trebali, nikad mi neće bude jasno! Al prvo ovaj naš tamo išo, pa ga taj turio na neku priredbu u parter, šurnaesti red, a pored sebe turio onog Šiptara što prodava drogu i bubrezi. A nekad Šiptari prodavali semenke i sladoled... Ja bi reko da tu jasno ponešto... Al ete, taj sad dolazi ovde i dočekali ga sam tako!
Sve po propisu, na veliko! A makarondžija reče da treba da skontamo više da je Kosovo država i da od Evropu i ulazak u nju nema ni mojega jer on ne dava, turio katanac. Doduše, to na dnevnik jedva da pomenuli, više mlatili kako sve bilo ubavo, prijateljski razgovor, nekake rakete se kupuju od Francusku... Ne znam dal one za grad, će utepa kukuruz ako to ne nabave... Greota za kukuruz, lepo rodio. I najbitnije od sve – makarondžija probao gibanicu, oduševio se i icepio od jedenje! A zamalo i onaj Slobin mali debeli opet da zapeva! Pribra se makaronac i ode...
Odma na TV ovi naši kako sve super, idemo u Jevropu, sam još desetak uslova, Kosovo našo... Jebemliga, dal Bugari i Rumuni imali tolki uslovi. Možda Šiptar prodava bubrezi, al ovi naši prodavaju muda za bubrezi. Možda gi zato makaronac ne voli; nekvalitetnu robu uvaljuju. Al ete, mene nije jasno kako to ovaj rekne jedno, a ovi pričaju drugo... A opet, srećni ko kuče s dva kurca što gi onaj bio i reko to!
A bili i autobusi da dočekaju makaronca. Ne baš kolko za Putina, al bili. I kad se vrnuli, tedo da ih pitam šta i kako tamo bilo, al svi žvakaju sendviči, neće pričaju, brišu nešto što gi curi niz usta kad zagrizu. Daj Bože da je majonez, jer ako je ono drugo, džaba mu pušili, opet nas usrao... Jedino ako baš vole to da rade, šta znam, ima sad i parada za takvi.
Ma, nek si jebu mater! Idem ja na jedno ladno pred zadrugu. Da ždraknem usput i u novine, da vim koja sad pevaljka il starleta pokazala pičku. To važnije i pametnije od ovi. Al i to mi ogadiše... Em sam u godine kad mi nije tolko ni bitna pička, em non stop na TV onaj sa usta što na to podsećaju, pa dosadi, brate, sve kad ti stalno pred oči...
Šta ću... Prost sam čovek, seljak u zabit, niki me ništa ne pita... Vučem ki vo. Volina sam, ovnina, jebemliga. Tup sam i glup, pa mog da reknem šta mi volja.
Srpska hrabrost je opevana u raznim književnim delima.Srpska hrabrost je takođe i istorijska činjenica potkrepljena mnogobrojnim primerima.Potpuno se slažem sa svim tim,ali ja imam i jedno lično viđenje Srpske hrabrosti koje se pomalo razlikuje od ovoga.
Ja sam nešto načuo da su Srbi ekstra hrabar narod.Čitao sam o tome,pričali mi,učili me,ja slušao...Na Kosovu svi izginuli do jednog osim onog Brankovića.O prvom i drugom Srpskom ustanku šta ima da pričam.Od Ivankovca pa nadalje sve podvig do podviga.I porazi su bili herojski.Čegar.U prvom svetskom ratu,Cer,Kolubara,major Gavrilović i njegovi vojnici izbrisani sa brojnog stanja.Pa se vojska nije predala već se povlačila kroz planinčine Albanije jer su nas pičke Bugarske opet koknule sa leđa.Pa bolesti,pa plava grobnica,pa 62000 Srba probilo front i rešilo ceo rat.Pomerili smo granicu sa Save i Dunava sve do Horgoša.Tamo gde nikad nije bila Srbija,sada je Srbin bio svoj na svome.I u Zemunu i Novom Sadu.A Hrvati i Slovenci su imali kralja Srbina.He-he-he.Sve herojstva.Nigde jedne kukavice.
E o tome sam ja slušao i čitao.
A šta sam video?
Kao bio neki rat u Sloveniji.Oni isteraše vojsku.Kako?Jebem li ga.Ali sada postoji republika Slovenija.Pa Hrvatska.Taman poče rokanje kad zapucaše naši na naše,a pripucaše i Hrvati,pa svi Kragujevčani pobegoše pravac za Kragujevac.Ko za ovo ne zna neka pita one koji su bili tamo.Pa im sjebasmo nekako taj jebeni Vukovar posle pola godine.Umesto da smo lepo pustili tenkove kroz Slavoniju da dođu pred Zagreb pa da onda pregovaramo.I to malo što smo osvojili predadosmo.O hrabrosti braće Crnogoraca da i ne pričam.Oni bi osvojili Dubrovnik,samo ako bi bio neki cunami da podavi sve tamo.Onda Bljesak,pa Oluja i pobegoše Srbi kao pičke u traktorskim prikolicama za jedan dan sa zemlje gde su živeli vekovima.Pola miliona hrabrih Srba nije stalo do Beograda.Dobro žene i deca...neću da preterujem pa da kažem da je bežalo pola miliona do zuba naoružanih Srba junaka.Po Bosni bi svakakve zajebancije.Nismo uspeli da napravimo nezavisnu Srpsku državu,ali bar nismo pobegli kao pičke.Pa onda Kosovo kao šlag na tortu.Prvo su hrabri Srbi prodali svoje kuće kukavičkim Šiptarima,pa su hrabri Srbi pobegli u Pomoravlje,Šumadiju i Beograd.Kukavički Šiptari su verovatno kupovali te kuće jer su se plašili da ih otmu od hrabrih Srba.Pa je napravljen rat u kome nije poginuo nijedan Amerikanac,Englez ili Francuz čisto reda radi.Koji smo kurac ratovali sa njima 3 meseca kada nismo koknuli ni jednoga.Ma da im je jedan poginuo slučajno u nekom sudaru barem.Nego jebi ga.Pa ona čuvena bežanija Kraljevčana kada su sa sve BVP-ima došli kući.Sve u svemu nigde jednu veliku bitku nisam video a bežanja hrabrih Srba u traktorskim prikolicama koliko hoćeš.I tamo gde su hrabri Srbi živeli vekovima sa puškom pod jastukom sada ih više nema.Da li su nam se iskvarili geni ili je kriv Milošević?Ja bih voleo da je u pitanju Milošević.
E to je Srpska hrabrost i Srpska hrabrost.
Namerno pišem Srpska velikim slovima jer volim svoj narod i svoju zemlju.
Odavno nisam imao definiciju sa negativnim skorom.
Mislim da je vreme da to ponovim.
Neizostavni i (ne)logični "kontraargumenti" u pokušaju da prosečnom Srbinu objasnimo bilo šta iz oblasti prirodnih nauka, istorije i slično.
- A kako to da posle prskanja plamenjače mogu da jedem papriku posle 14 dana, a grožđe tek posle 21 ili 42?
- Pa vidiš, to ima veze sa načinom usvajanja sredstva kojim prskaš u samoj biljci i razgradnje...
- E a kako oni na pijaci, danas poprskaju krastavac, sutra već beru?
- To ne bi smelo tako...
- A jebeš im mater, u ovoj zemlji sve sme, eto Čeda kaže da se prizna Kosovo ( mamicu mu ) i nikom ništa, pa i oni gejevi...ma svi imaju veća prava od Srba
- ????
- Jeste li čuli na primer da je u bitci na Kadinjači poginulo samo dvoje Nemaca, ili da je u Beogradu do 1944. poginuo samo jedan Nemac?
- Ma ko to kaže?
- Pa...par istoričara, gled'o ja...
- Ma ti si gledao, kao i ja Otpisane, kao i što su nas u vojsci učili, ma bre, pa ko piše te knjige...to se namerno piše sa ciljem da nas prikažu lošima, to piše Jovanović i njegovi bre...pa je li ti logično da dvojica poginu, eto napisaću ja dve hiljade dvojica
- Ma piše i na Internetu u nekim člancima
- A joj pa kako si naivan, piše i da gejevi trebaju da paradiraju....mnogo veruješ svemu što pročitaš ...
Dokazati nadmoć nebeskog naroda nad svim ostalim smrtnim narodima.
Bilo kakva pobeda naših sportista ne može da prođe bez partiJotskih komentara u stilu "Možeš da nam pušiš Klintone" od strane Stojana i Dragane iz Svilajnca.
Čitava država upada u trans dok se Amerikanci okupljaju u MCDonalds restoranima da plaču nad porazom.Dobro, samo se Amerikanci se okupljaju u MCDonalds restoranima, ali poenta je jasna.
NAJBOLjI U ISTORIJI-Novak osvojio Australia Open
Komentari(1389)
MOZES DA NAM PUSIS KLINTONEEEE KLINTONEEEE NEMOGU DA VERUJEM NOLE MI TE VOLIMO MALI IDJOS JE UZ TEBE!kOSOVO JE SRCE SRBIJE KARAJ AMERIKUUU
CEO BATUSINAC SE OKUPLJA U MILETOVOJ KAFANI DA TE GLEDA!!!!11 SRBIJA VOLI NOLETA
AHAHHAHAHAHAHAH OBAMA PLACE KARAJJJ AMERIKUUU
VRACAMO VAM ZA 99 SRBI NAROD NAJSTARIJI!!!111
SRBIJA U POLUFINALU-Posle dramatičnog meča i penala protiv SAD srpski omladinci ušli u polufinale gde će se sastati sa Malijem!
Komentari(569)
Kako volim kada im se ovako najebemo slatko majke pa mogu samo da se sagnu ahahahahahha idem da spamujem po hrvatskim forumima da i njima nabijamo na nos aahahhahahahah
After 120 minutes and 0-0 result Serbia wins against USA on penalty-shooutout bringing them to the semi-finals
Comments(1)
What the fuck is a Serbia?!
Lik u društvu koji voli da priča bajke i loži se da sluša iste. U zavisnosti od toga da li je društvo pijačarsko, ili većih razmera, jačina izrečenih laži srazmerno raste sa porastom broja ljudi koji su spremni da se prime na ovu žvaku.
Poređenje sa slavnim umetnikom može se smatrati prvoklasnim odjebom i pokazivanjem glavnom glumcu da ste prozreli njegove namere da vas slaže. Momentalno ga iz sveta bajke prebacujete u svet basne i od njega pravite jednog zavidnog konja. Čisto da bi sledeći put znao da ne započinje priče ovakve forme kad je u vašem društvu. Ako bude sledećeg puta.
Rendom p(r)olitičar: Kad Mi pobedimo, dobićete trinaestu platu i četrnaestu penziju. Borićemo se protiv korupcije. Idemo u Eu! Sa Kosovom naravno! Možda do tada i sa Makedonijom. E onda ćemo da dovedemo toskanske proizvođače vina u Vardarsku regiju! I da zaposlimo 400.000 ljudi! Ja imam puno para ja ovo sve radim zbog naroda! Jel tako NARODE!
Rendom narod: TAKO JEEEEE!
---------------------------------------
Kizo: Au brate kako sam sinoć opštio sa onom malom Jelenom iz zgrade. I tako opštimo mi, opštimo i zvoni njoj telefon, zove je najbolja drugarica Sanja. Ova joj kaže da trenutno spava sa mnom i da se kasnije čuju, a Sanjica prihvati da nam se priključi u trojci. I stvori se ona za 15 minuta u mom stanu. Dalje ne moram ni da ti pričam šta je bilo!
Džoni: Koja Jelena?
Daki: (tiho Kizi) Ćuti budalo, to mu rođena sestra! (naglas) Izvini, Hans Kristijan Andersene nisam te prepoznao. Koga bre farbaš sa tim bajkama ?!
Kizo: Ma Jelena iz Medicinske. A tek kako puši...
Džoni: E pa Andersone, da te obavestim Jeca je moja rođena šveca. Ako se sećaš Pepeljuge sad ću ja da ti budem i maćeha i zle sestre. Gipsani radovi mogu da počnu!
Daki: Nemoj Džoni majke ti, prošli put kad si se tako iznervirao bio si u Poži dve dine!
Tipičan predstavnik nekog naroda, tip ličnosti koji se najčešće sreće. Skup osobina, mentalni sklop karakterističan za skoro sve pripadnike odgovarajuće etničke grupe duboko ukorenjen u kolektivnu svest toliko da je ušao u DNK naroda i sad se taj način razmišljanja prenosi generacijama. Velika zabluda i najobičniji stereotip po mišljenju moderne psihologije.
- A, pičko jedna, išao si na more letos, a?
- Pa? Ja ne znam što je to toliko bitno.
- Kako nije? Ej, ja se ne sećam kada sam ja zadnji put bio. Odakle ti pare?
- A ko si ti mene da preispituješ? Imaš jaču platu od mene, morao sam cele godine da štedim da bih brčnuo dupe u slanu vodu tih sedam dana. Ti svakog vikenda strpaš celu familiju u kola pa se švrćkate po Srbiji, klopate po restoranima, provodi i tako to. Garantovano za mesec-dva potrošiš više nego ja za tih 7 dana tamo.
- Ej, ali to je, bre, MORE!!! Tamo si išao, a ja jok! I još se JA ne bunim, a ti se tu nešto brecaš?! Odakle ti smelosti kad se JA ne bunim, ej!
- Ma, koji ti je, šta si me spopao? Uostalom, šta je pa to more toliko bitno? U inostranstvu imaju koji standard pa ne idu svake godine.
- U, krv ti jebem, još se kao i buniš, loše ti? Kakvo inostranstvo, gde ima bolje nego ovde? Da l' imaju oni slave, sahrane, prvi maj pa da se najedu k'o ljudi i opiju za medalju, pitam te? Oduševe se ovde kad dođu pa izdivljaju malo. Garant 'oćeš i Kosovo da se otcepi i podržavaš paradiranje onih što jedan drugome govnjave stojka! Ljudi, izdajnik roda SrBskoga!
- (slučajni prolaznici) Tako je, treba neko da ga ubije! (i nastavljaju dalje uopšte se i ne osvrnuvši)
Može biti reč, ali većinom je to sintagma ili prosta rečenica koja ima za cilj da zbuni sagovornika. Konfuzonimi su vrlo delotvorni u svakodnevnom razgovoru, cenjkanju na pijaci a samim tim i u političkim debatama.
- Ćao, Goran.
- Ćao, Ivana.
- Drago mi je, Jovana.
- Takođe, Dragane.
- Da pređemo na posao?
- Slažem se.
...nakon posla...
- Bilo mi je zadovoljstvo, Slavice.
- I meni, Đuro. Da pređemo na isplatu?
- Naravno, deset beše?
- Dvadeset.
- Pre posla ti reče des'!
- Ja rekoh, citiram "dvaDES'".
- Koristiš konfuzonime, prefrigana si ti Majo. (daje dvadeset)
- Kad sam kurva Mićo. (uzima i odlazi)
________________________________________
- Imate vodu, struju, krevet, samo kilometar i po do plaže, subotom pravimo palačinke.
- A cena?
- Prava sitnica, 35 evra nul-pansion.
- Može. A tople vode je l' ima?
- Da topla, vrlo hladna.
- Dogovoreno.
________________________________________
- Kako ne kontaš Ivice? Vi njih priznate, mi vama damo datum...
- Ma Ketrin, priznam kurac, ovi moji seljaci će da viču da sam izdajnik.
- Pa jebemu lebac Daki, koristi konfuzonim neki.
- I to što ka'eš.
Konferencija za novine:
"Posle vrlo plodnih razgovora u Briselu imam tu čast da vas obavestim da smo dobili datum."
Novinar: "A je l' ste priznali Kosovo?"
"Ne naravno, postigli smo znatan pomak u dijalogu sa prištinskim vlastima ali nikako nismo priznali državu Kosobo."
Nazad u Brisel:
- 'Ajde Ketrin, sređuj taj ulazak u EU!
- E moj Ivice, mnogo si ti naivan. Dobio si DATUM. Imaš sad datum, moš obrišeš dupe s njim. Asam ti ga šuknulaaa!
- Mrš, pacove ružni...
- Ružna ružna, al tvoja faca tužna Opaaa! Još jednom!
Komparativ i superlativ banana države. Sve osobenosti dotične se uzdižu postepeno na nivo apsurda.
Džanerika država
Pregovori Srbije i EU, epizoda prva
Mogerini: Hoćemo da Srbija omogući državljanima EU da bez kontrole prelaze njenu granicu.
AV: Da li to znači da nam definitivno nećete vratiti vize?
Mogerini: Ne.
AV: U redu, može.
Mogerini: Hoćemo da NATO trupe mogu da koriste kasarne Vojske Srbije.
AV: To samo za potrebe mirovnih misija?
Mogerini: Ne, već da bismo se pripremili za intervenciju u Ukrajini.
AV: U redu, može.
Mogerini: Hoćemo da sve plate budu zamrznute na 200 evra do 2030. godine. Za višak sredstava ćete objaviti da su to evropske investicije za auto-puteve.
AV: Može sve!
Gloginja država
Pregovori Srbije i EU, epizoda druga
Mogerini: Hoćemo da Srbija prizna Kosovo.
AV: Čekajte, ustav nam to ne dozvoljava. A i naš narod...
Mogerini: Hoće li vaš narod u EU. Dakle!?
AV: Kako kažete, milostiva gospođo. Smislićemo već neku petljanciju.
Mogerini: Hoćemo da Srbija uđe u NATO i pripremi trupe za odlazak u Ukrajinu.
AV: Ali, naš narod još pamti bombardovanje. Osim toga naše prijateljstvo sa Rusima...
Mogerini: Slušajte, premijeru, već sam puna 2 minuta potrošila na Vas. Hoćete li Vi bre u EU?
AV: Naravno.
Mogerini: Onda neka RTS pusti neki film u kome objašnjava kako je bombardovanje bilo u redu, ovi što sada postaju punoletni se toga ionako ne sećaju, a trupama poručite da se spremaju za Ukrajinu.
AV: Kako kažete, milostiva gospoja.
Sve Balkanske zemlje koje su ratovale između sebe, a narodi im govore istim jezikom. Kao što su na istoku Koreje, Japan, Kina, Vijetnam i ostali ratovali vekovima pre nas, te poslužili kao maketa ovdašnjim ''narodima''
Brate kad skontam malo mi, Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci sve je to isto.
- Kako mogu Srbin i Hrvat da budu isto 'leba ti?
Pa govorimo skoro istim jezikom, živeli zajedno, ratovali zajedno...
- Zajedno pa onda između sebe, šta kenjaš ti!?
Pa kako oni na istoku, nekad ratovali a danas sve bogate zemlje, i ogromne!
- Sve su to za mene Kinezi, kao što su ovde sve Srbi samo druge vere.
Pa dobro, to je iz tvog patriotskog gledišta.
- Alo nemoj da mi kenjaš tu na Hrvatskom. Čuj ''gledišta'', kaže se iz perspektive.
Ma može i na tom ptičjem jeziku.
- I mi i oni tebi isti. ccc... Jel znaš kad ćemo mi da budemo bogati kao Kina, Japan, i ostali kinezi?! Pa nikad! Sad nam se još i ovi pazarci uselili u državu, i šiptari na kosovo. Raspadamo se kao narod, nestajemo!
Pa sačekaj jedno 1000 godina, pa ćeš da vidiš kad nas i kineza bude 4 milijarde. I oni žive sa Mandarincima u državi i sve im dobro.
- Kakvi sad narandžići, sve su to Kinezi, kosooki, sve isto. Mi i Hrvati i ostali odavle smo različiti skroz. Jedino si u pravu da oni govore našim jezikom.
Svi smo mi ljudi, samo nas oči dele!
- O ''makarije'' nisam te pozn'o. Upiši bogosloviju za budističkog popa.
Izraz se u većini slučaja vezuje za penzionera koji sedi maksimum tri sedišta daleko od vozača, pritom napamet znajući svaku moguću, a i nemoguću putanju do željene destinacije, (koja uglavnom nije kraća od 150km) kao i svaku porodicu naseljenu u mestima kroz koja će nesrećni šofer terati mašinu. Uglavnom je penzionisani profesor ili vojno lice, koje nema nijedan problem u životu, kao ni razlog zbog koga putuje, jednostavno da ubije vreme, kao i poslednji atom snage živaca putnika koji ga opkoljavaju. Kosovo posećuje da vidi situaciju sa KFOR- om, a prestonicu kako veli " da vidi jel' se izgradila" . Glavna meta su mu hronično neispavani, i izmrcvareni studenti, jedva transportovani do autobusa ili kombija, kojima je njegova priča o Titovoj poseti Kragujevcu, i ekonomskom značaju nikla za severni deo Kosova, poslednja stvar na ovom svetu koju žele čuti. Uvidevši da su studenti uveliko zaspali, nedovoljno zainteresovani za njegovo predavanje, ne dovršivši svoju priču, zavrteo je rulet koji će izabrati narednog slušaoca, a kuglica se zaustavlja na jedinom budnom akteru savremenog genocida - Šoferu. Poput studenata neispavan, uzgred i nervozan jer nije platio struju, kao ni vodu (koju ne mogu da mu iseku kao struju, pa je to na sporednom koloseku ove priče) posle uvoda i početnog ispitivanja snaga dočarava penzioneru da od konverzacije neće biti ništa, što ovog odlično taktički pripremljenog iskusnog posmatrača ne sputava da od tog trenutka aktivno počne da učestvuje u saobraćaju, prelazeći na sedište ispred, dokoni penzioner sada ima potpuno novi zadatak. Taktički obučeni iskusni operativac procenio je da je vozač suviše dekocentrisan za slušanje i smatra da su njegovi saveti neophodni za dalji nastavak putovanja, i sa porukom u sebi "U sigurnim ste rukama" odgovorno pristupa novom - starom iskušenju. Pravovremenim i hiruški preciznim objašnjenjima "Padao je sneg, al' nije bio mraz, zemlja je suva, a put klizav, pripazi na odron sa desne strane 6km posle Konareva, kod onih Miloradovića tamo je i pre dve godine bilo rizično" odlično kanališe poput poslednjeg krika tehnologije za navigaciju američke firme Garmit Internacional" nervoznog vozača koji u glavi presabira dug elektrodistribuciji i brine za koga mu se žena lickala jutros u 05.30h kad ne radi nigde otkad je otpustiše iz Zastave pre 10 godina. Praveći zabrinutu facu, nesrećni vozač uzburkao je sećanja svog pomagača... Pogodila je nostalgija našeg penzionisanog junaka i iz usta izleće pitanje "Da me nisi ti slučajno vozio pre 7 meseci za Mitrovicu, imao sam plavu jaknu, jel se sećaš, kad izletesmo kod Bogutovca?" Ma tebe znam od nekud sigurno, da nisi ti slučajno Branin unuk, Brane što je bila udata za mog kolegu sa fakulteta Dragišu, Bog da mu dušu prosti, a jes' bio dobar čovek". U tom trenutku vozač se priseća još nekih dugovanja državi, a s' gubitkom amnezije u vezi sa dugovanjima, srazmerno raste i asortiman pitanja odavno rasanjenog penzionera spremnog za svaku vrstu verbalnog kontakta: "A da li si; Jesi li; Mogu li; Ima li; Kada ćeš; Zašto si; ". Vozač imajući u vidu da je dosadašnja računica dugovanja za struju odavno prevazišla očekivanu na sledeće pitanje vezano za njegovu familiju u Pajazitovu, bez žmigavca , stiskajući kočnicu zaustavlja pobesnelu mašinu, staje na proširenje i po prvi put od jutros stupa u konverzaciju sa ciljem da ga slušalac, u ovom slučaju penzioner, ozbiljno shvati ili da u suprotnom napusti vozilo sa sve jabukama iz Resnika i svežim bajaderama preostalim od Sv. Nikole koje mu je žena spakovala za put:
Pljujući bale na sve strane pobesneli šofer:
- Š'upičku materinu na zadnje sedište da te ne gledam i ne slušam!!!
Penzioner znajući ovu situaciju u kojoj nije po prvi put:
- Ali samo sam rekao da ličiš na Br...
Ali šofer ostaje neumoljiv i ne dozvoljava suparniku da iznese argumente:
- Š'upičku materinu pozadi ili okrećem i vozim za Tutin, sve ću da vas istovarim dole i odo' kući! Mrš pozadi da te ne gledam!!!
Ovim scenarijom se u 99% slučaja završava avantura penzionera u međugradskom prevozu, ali to ga ne sprečava da istu ponovi,vec kroz 7 dana. Ganjajući neku novu žrtvu!
