Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.
Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.
Nekompletan i pomalo nealfabetan spisak zvaničnih IKONA u Srbiji:
Verica Rakočević - modna kreatorka i frekventna korisnica botoksa i kokaniđe (modna ikona) Ivan Bosiljčić - glumac u pokušaju i srećni tata (gej ikona) Sveti Stefan - Hristov učenik, Velikomučenik i jedan od Dvanaest Apostola (svetac) Jelena Karleuša - umetnica, supruga, majka i drolja (LGBT ikona) Svetlana Ceca Bojković - glumica i alkosica (glumačka ikona) Presveta Majka Bogorodica - rodila Isusa. Tačka. (svetica) Željko Joksimović - pevač, producent, metroseksualac (pop, gej i eurovizijska ikona) Marijana Mateus - majka, književnica i profesionalna korica za kurac (VIP ikona) Sveti Đorđe - Velikomučenik i propovednik učenja Hristovog (svetac) Milovan Ilić Minimaks - voditelj, kartaroš, pijandura i mrtav (TV ikona) Josip Broz Tito - bravar, maršal i doživotni predsednik SFRJ. Takođe mrtav. (svetac)
Naša mudra narodna izreka čija je tačnost opravdana mnogo puta tokom naše burne istorije. Bezuslovno priklanjanje novom bogu ili gospodaru i nemilosrdno dokazivanje vernosti tužna je i teška tema naše prošlosti od poturica pre Kosovskog boja, preko Mihajla Latasa, do nekih ustaških koljača za koje se pouzdano znalo da su bili srpskog porekla. Da li je to bilo lečenje kompleksa ili prilika za novi početak i zaboravljanje i zatiranje sopstvene prošlosti po svaku cenu, pitanje je za psihologe.
Pojava karakteristična za narodna veselja poput svadbe, ali se sve češće može primetiti na televizijama čiji broj gledalaca ne premašuje broj dana kada Dinkić nije nešto maznuo. Kreativnost i inteligencija potrebna za ove trenutke lucidnosti je na nivou četvorogodišnjeg Žike Obretkovića koji je imao potres mozga. Interpretatori naime smatraju da nije dovoljno mučenje slušati orginale gluposti, već ih je potrebno dodatno začiniti.
Da si moja devojčica... živela bi bez gaćica... --------------------------------------------- Erupcija oduševljenja žgadije....
Danas si cvet.. sutra žena bez muža. ----------------------------------------- Joj vidi Djeljana kako je kurturan !
Narodna mudrost koja opisuje samoubistvo. Smatra se da je čovek seo, razmislio, suočio razloge za i protiv i odlučio. SPC se Boga mi ljuti kada sam sebi da sudiš, odnosno ne podržava tvoj obredni odlazak i ako si ti sam obavio pola posla. Ovaj izraz takođe meće međaš između samosuda i dobitnka Darvinove nagrade kojima je presudila evolucija. I da navedem jos mudriju verziju narodne izreke ko umije njemu dvije, a to je ko umije nek se ubije.
Narodna mudrost koja ima praktičnu primenu na slavama. Dobijena pića uredno redjamo u špaiz , dok ne zatrebaju za nečiju slavu, s tim da pamtimo koje smo piće od koga dobili, kako se ne bi desilo da nekome vratimo istu flašu pića za njegovu slavu, već neku drugu koju smo dobili . Koliku tradiciju ova razmena pića ima , dovoljno nam govore markice SFRJ I SR Jugoslavije koje su etiketirane na pojedinim flašama koje dobijemo...
Ide Peri slava. Daj da mu spakujemo ovaj "Vranac" i kupimo kafu! Čekaj, da nije on nama to doneo? Ne on je doneo ovaj "Pelinkovac2.Njega će mo proslediti kumu Žiki...
Najčešće, narodna potvrdna rečca koja menja rečcu "da". Pretežno je koriste starije osobe, dok osobama koje nisu u potpunosti upoznate ovom rečcom može se dogoditi da sagovornika ne razumeju tj. da ne razumeju razliku između potvrdne rečce "ja" i lične zamenice "ja".
Nešto ređe, ukoliko se rečca "ja" koristi uz određene druge reči (jesam, hoću, mogu...) tada dobija oblik odrične rečce "ne", ili oblik nekih rečca za isticanje ličnog stava poput "nipošto".
1. Potvrdno "ja"
-Marinko, jesi li ti položio kravama? Trebali bi leći. Vidiš da je 8 sati, i dnevnik je prošao. -Ja, ja sam, ko drugi?! Neće sigurno komšija Dobrivoje da mi položi kravama.
2. Odrično "ja"
-Radojka, sestro, jesi ispasirala šipurak? Meni su ruke otrnule.... -Ja jesam, ne pada mi napamet. Lane sam to radila i kazala nikad više. Ako im se jede nešto neka uzmu slatko od šljiva, ako neće nek' gledaju.
3. Za isticanje ličnog stava "ja"
-Kume, 'oćeš da mi daš tanjiraču samo malo da ubijem buse, onu njivu u potesu, nema ni četeres ara? -Ja 'oću kume! Onomad si mi 2 tanjira iskrivijo, i vratio tako. Rek'o sam tad, nikad više.
Narodna poslovica koju je osmislio neki naš pijani predak, a koja baš lepo opisuje ljude koji kasno kažu ono što misle; ili učine/kažu nešto pogrešno, pa se vade da su u stvari mislili jedno, a uradili/rekli drugo. Ali kurac. Naš predak je osmislio ovu kovanicu da ih spusti. Jebo im je kevu. Postoji i oblik ove izreke: „misliti, srati i cveće brati nisu isto,“ oba oblika su veoma zastupljena (prvi u seoskim sredinama, drugi u urbanim, gradskim)
GODINA 1965. „Radovane, ajmo kući, brzo!“ „Šta ti je sad,ženo, još nisi nabrala cveća da staviš u vazu na heklani stonjak što je na televizoru!?“ „Da, ali ide mi se u ve-ce! Velika nužda!“ „Sad mi kažeš, kad smo skoro stigli! Što nisi išla pre nego što smo pošli u livade?“ „A mislila sam ići, ali nisam, otkud znam! Mislila da ću izdržati!“ „E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! Seri sad ovde!“ (gucne rakije iz čokančića) „U, baš mi se sviđa ova izreka. Zapamtiću je. Možda se ustali.“ „To nije izreka. Naberi mi komuše od kukuruza da obrišem dupe.“ „Što nisi uzela ranije, ženska glavo, znaš ti gde je kukuruz odavde posejan?“ „A mislila sam uzeti, ali nisam.“ „E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! (mlati srednjim prstom) Ooopaaaa! Opet sam ti uter’o!“ „Valjda bi sad bilo logičnije ’a treće komuše brati’ , ne cveće?“ „Mrš u pičku materinu!“
GODINA 1970. Otac porodice ulazi besno u kuću, ( čovek kalupa Paje Vujisića, znači pravi muškarac, a ne kao ove metro pičke), skida sako i košulju i ostaje u potkošulji. „A nek se nosi i šef, i firma i Miroljub ušljivi u pi-čku le-pu materinu!“ seda za sto, flaša rakije i čašica ga već čeka, naginje dve na eks. Žena polako postavlja tanjir i sve za jelo, sin hipik sedi za stolom sav mlitav. „Jebem im ja seme i pleme, meni tako da...Zgaziću ih!“ „Ćale...Nemoj tako. Mir. Neka vlada mir.“ „Šta sereš ti, pička ti materina?! Ženo, šta sere ovaj?!“ „Umesto što psuješ i pretiš treba da voliš...Ne da gaziš ljude, već da sadiš cveće!“ „Šta da radim?“ „Da sadiš cveće.“ „Kakvo cveće, šta sereš?“ „Ne serem, ja tako mislim.“ „Jok, sereš.“ „Jer sve se svodi na isto: mir, ljubav, tolerancija. Sve je to isto.“ „E, misliti i srati i cveće brati nije isto. Neću dočekati da odeš u vojsku. Jebem ti mater, kakvog te skrnavog rodila. Šta si rodila ovo govno!?!“
