Deo molitve koji svi znaju.
Reč kojom se završava otkrivenje Jovanovo, poslednja glava u Bibliji, pa se i Biblija završava sa Amin. Svaka molitva se završava sa Amin. Amin označava pravo nekoga da završi svaku raspravu o nekom pitanju. U skupštini, skupština i uopšte medju političarima ne uspeva. Amin.
Nestrpljivo iščekivana čarobna reč, nakon čijeg se izgovaranja prisutni presele za sto i počnu da krkaju.
...da li uzimaš ovde prisutnog....gospode pomiluj - gospode pomiluj....
-AJ KAŽI AMIN VIŠE, UMIREM OD GLADI!
Deo molitve, koji u prevodu sa hebrejskog znači "neka bude tako".
Ali u kada biste je upotrebili u svakodnevnoj komunikaciji, ne bi slalo tu poruku, nego bi vas ljudi gledali sa dozom čuđenja, zabrinutosti i želje da odatle pobegnu.
-Kad ćemo da se nađemo sutra?
-Ajde u 11.
-Rano je brate, ne mogu da se razbudim do pola 12. Ajde u pola 2.
-Amin.
-Jesi li ti ok?
Kulturnija varijanta od fala kurcu.
- E brate, evo stiglo vops, 'ladno k'o zmija!
- Amin! Jesi makar pojeb'o nešto usput kad ti je toliko trebalo da ga doneseš?
