Reč kojom se završava otkrivenje Jovanovo, poslednja glava u Bibliji, pa se i Biblija završava sa Amin. Svaka molitva se završava sa Amin. Amin označava pravo nekoga da završi svaku raspravu o nekom pitanju. U skupštini, skupština i uopšte medju političarima ne uspeva. Amin.
Deo molitve, koji u prevodu sa hebrejskog znači "neka bude tako".
Ali u kada biste je upotrebili u svakodnevnoj komunikaciji, ne bi slalo tu poruku, nego bi vas ljudi gledali sa dozom čuđenja, zabrinutosti i želje da odatle pobegnu.
-Kad ćemo da se nađemo sutra?
-Ajde u 11.
-Rano je brate, ne mogu da se razbudim do pola 12. Ajde u pola 2.
-Amin.
-Jesi li ti ok?
Kulturnija varijanta od fala kurcu.
- E brate, evo stiglo vops, 'ladno k'o zmija!
- Amin! Jesi makar pojeb'o nešto usput kad ti je toliko trebalo da ga doneseš?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.