Najčešće, narodna potvrdna rečca koja menja rečcu "da". Pretežno je koriste starije osobe, dok osobama koje nisu u potpunosti upoznate ovom rečcom može se dogoditi da sagovornika ne razumeju tj. da ne razumeju razliku između potvrdne rečce "ja" i lične zamenice "ja".
Nešto ređe, ukoliko se rečca "ja" koristi uz određene druge reči (jesam, hoću, mogu...) tada dobija oblik odrične rečce "ne", ili oblik nekih rečca za isticanje ličnog stava poput "nipošto".
1. Potvrdno "ja"
-Marinko, jesi li ti položio kravama? Trebali bi leći. Vidiš da je 8 sati, i dnevnik je prošao.
-Ja, ja sam, ko drugi?! Neće sigurno komšija Dobrivoje da mi položi kravama.2. Odrično "ja"
-Radojka, sestro, jesi ispasirala šipurak? Meni su ruke otrnule....
-Ja jesam, ne pada mi napamet. Lane sam to radila i kazala nikad više. Ako im se jede nešto neka uzmu slatko od šljiva, ako neće nek' gledaju.3. Za isticanje ličnog stava "ja"
-Kume, 'oćeš da mi daš tanjiraču samo malo da ubijem buse, onu njivu u potesu, nema ni četeres ara?
-Ja 'oću kume! Onomad si mi 2 tanjira iskrivijo, i vratio tako. Rek'o sam tad, nikad više.
