Izraz preuzet iz rečnika mladih izviđača, kojim označavamo i neku relativno skromnu akciju, time je veličajući, ali i stavljajući do znanja sagovorniku da nas više ne cima ni za šta. A i dobrota se dozira. Bolje svaki dan po malo, a ne odmah spiskaš sve, pa posle trt.
- Da vidimo, he, pa 'ladno nije uključio kabl. Cap. E, dolazi 'vamo, prekonfigurisao sam ti ovo. - Sad radi? - Radi. - Hvala ti ko bratu, spasio si me, stvarno si haker bre. - Ma sve okej, to bi bilo moje dobro delo za danas. Daj tu kafu i rakiju, kako to dočekuješ majstora? - Odma'.
- Aaaaaaajjjjme umrijeh! Banzaiiiii! - Šta? Šta banzai? Pa nisi čestito ni unišo? Još bre! - Draga, kako da ti kažem... To bi bilo moje dobro delo za danas.
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš? Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.
(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao. B(druga smena):Ćao. A:Ja sam Marko. B:Ćao, Marko. A:Jesi ti Tijana? B:Koja Tijana? A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde... C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu. A:A taaa Tijana... B:Pa jesi ili nisi? A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom. C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.
Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta. Nikola:Š'o? Marko:Ma, nešto me bije promaja...
Izjava kojom treneri fudbalskih ekipa jadniku zapravo poručuju sledeće: "Đubre jedno nesposobno/diletantsko/pristrasno/potplaćeno, ako mi padneš šaka, pištaljka će da ti služi da dozoveš sestru da ti promeni pelene!"
Džingl-zezalica jedne srpske radio stanice sredinom devedesetih. Tonac ju je emitovao po slobodnom nahođenju, u bilo kom trenutku. Nešto poput proširene verzije "krajne je vreeemeee..." čuvenog Radovana Trećeg, ko će ga znati. Neinformisani i oni koji su sumnjali u kvalitet svojih ručnih i ostalih satova lako su nasedali pri prvom slušanju...
"Radio": - "GONG!!! Tačno je vreme!" Majstor (gleda u ručni sat): - Majke mu ga nabijem, kasni deset minuta! Sa'ću ga poteram napred!
Šalabajzeri znaju za foru. Bliži radio-aparatu neprimetno podešava skalu na radio-Beograd, prvi program...nekoliko minuta kasnije:
"Radio": - "GONG!!! Tačno je sedam časova! Dobro jutro! Vi slušate radio-Beograd, prvi program. Najnovije vesti: Predsednik Slobodan Milošević je juče lično u okolini Požarevca otkrio nalazište nafte, čije procenjene rezerve premašuju..." Majstor: - Vid' ovo, sad žuri deset minuta! Mora' hitno da gu nosim kod časovničara!
:prigušeni smeh u kabini:
Majstor: - Šta se smejete, majke vi ga balave!? Jedan od šalabajzera: - Ništa, majstore, nešto smo se setili o Persijskom zalivu. Majstor: - A?! Koja Persa?
Retoričko pitanje i nenadjebiv način da u prisustvu svedoka ( po mogućstvu, što brojnijih ) zapušite usta sagovorniku koji na krajnje neprijatan način sere na vaš cenjeni račun. Idealna i ne tako diskretna taktika za skretanje svetlosti jebenog reflektora sa vas. Otkačite govnara. Nije bitno ni šta će isti odgovoriti – nezaustavljivi lanac događaja će već odavno biti pokrenut...
- ...i šta – opet nisi položio Metodiku?! Pa, koji ti je ovo put, tebra? Peti? Je s' ti retardiran ili šta, xexexe...? I majmun bi, bre, dosad već naučio....! - Ok, brate. Iskuliraj malo... ( prvo upozorenje ) - Verovatno bi trebalo da prestaneš sa alkoholom i duvanjem, matori. Oštetilo ti mozak, hahaha... - Hoću. 'Ajd tiću sad...( drugo upozorenje ) - Ma, ućutaću ja, samo...nemoj da kukaš posle kada budeš rmbačio po celi dan u nekoj njivi, xexe... - Ne brini, neću. Okani me se...( treće i poslednje upozorenje ) - Evo, okanuo se. 'Oćeš pljugu? ( BUM! ) - E, brate...'De si bio za vreme bombardovanja, a...?! - Ovaj,...bio kod babe...u Zrenjaninu...A što...? - Tamo beše nije pala nijedna bomba, je l' da...?
Fraza koja se papagajski vrti po medijima, kada treba ruglu i kritici izložiti neko sranje sa kojim se govornik suočava na dnevnom nivou, a koje izgleda kao da je ispalo iz ko zna kog prošlog vremena.
Reporterka: Nalazimo se u Prčilovačkoj banji, gde je neodgovorni lokalni funkcioner SNS-a spustio kanalizacionu cev iz svoje hacijende u potok termalne vode, koji koriste svi sugrađani. Sa nama je lokalni ekološki aktivista, Đorđe Đorđinović Đorđo. Dobar dan!
ĐĐĐ: Dobar dan.
R: Gospodine Đorđo, kako tumačite ovo?
ĐĐĐ: Dakle, u dvadeset prvom veku, u vreme veštačke inteligencije, mi građani Prčilovačke banje, suočavamo se sa ponašanjem koje ne bi bilo dozvoljeno ni u poslednjim decenijama devetnaestog veka...
Prekorno pitanje. Upućuje se osobi koja je zadržala neku tuđu pokretnu imovinu toliko dugo da, osim što vlasnik i zaboravi gde je i kod koga, komotno je mogla dobiti dokumentaciju o usvajanju iste.
-Je li, Lošmi, je l' kod tebe još moj punjač? Ne mogu ga nađem nigde, jesi mi ti vratio od onda? -E, pa nisam, eno ga kod mene... -Aha... Pa je l' mogu da ga pozajmim, vratiću ti ja kad se poslužim, evo obećavam?!
