Sremska Mitrovica, ćorka, "krug" iliti zatvoreni deo, prvi paviljon, soba II/1.
- Kupanje i lična higijena:
Da bi se svakodnevno okupao, pravac u kenjaru, kabina s' čučavcem. U papučama sa ortopedskim đonovima, s' kofom zagrejane vode i bokalčetom levitiraš u istoj nebi li izbegao da dotakneš zidove oblepljene isečenim stranicama iz "Anala", živopisno prošarane govnjavim prstima, šorkom i zapeklom spermom. Fascinacija fizičkom spremom koju pokazujem tako što se atomski brzo okupam za trenutak zaslepljuje moju šokiranost novonastalim (ne)higijenskim uslovima. Pranje zuba, brijanje i sečenje noktiju obavljam nakon "horor" kupanja, zlu ne trebalo.
- Pranje garderobe, gaća i čarapa:
Verovali ili ne, na zadovoljavajućem nivou, bar' u ovom slučaju. Stvari pere Šandor zvani "Šaci", đarma, glavni gej u sobi. Mardelja tu zbog neke pljačke grobova. Radi inače u vešernici pa će ti za dve paklice "Fasta" fino oprati sve, otkuvaće ti beli veš, ispeglati i "vojnički" složiti.
- Posteljina:
Od kuće, kuće i samo od kuće. Ne daj da te neko zbari. Reci svojima da ti pošalju još posteljine od kuće.
Primer je autobiografski.
Očajnički vapaj studenta/učenika/ispitanika koji apsolutno ni u jednom slučaju nećete čuti od osobe koja će zaista biti najgora (na dotičnom vidu ispitivanja). Ne, ovo govore isključito osobe koje su se u potpunosti spremile i na nekom podsvjesnom nivou žele da se izjednače sa svojim slabije spremljenim kolegama. Dok će osoba, koja stvarno nije spremna, na neki način pokušavati da ubaci u moždani spremnik koju informaciju, i nadati se ludačkom udaru sreće pri izvlačenju pitanja, "biću najgori!" tip će trčkarati okolo od osobe do osobe i svima na različite načine demonstrirati svoju "nespremnost". Najviše ocjene koje "biću najgori" tip dobije na kraju u svojoj alternativnoj realnosti pripisuju sreći, a ne neprospavanim noćima kraj knjige i litrima ispijenog Turboćina.
- Ništa ne znaaaaaaaaam! Pa, biću najgori kao i uvijek! Najbolje da ne izađem, jebeš ispit!
- Pa sjedi, uči nešto? Šta samo trčiš okolo, smiri se više!
- Ma nemam šta da učim, ionako ništa ne znam, sve će mi se izmiješati! Ne vrijedi! Jadan ja!
- ?!$#$%!$&
Pita od jabuka.
- `Oćeš pitu s jabukama?
- `De idu sir i jabuke? Jedno s drugim ne ide. Daj mi samo pitu...
- Hehe... Ama, nije pita sa sirom, nego s jabukama. Od jabuka...
- Aaaaa... E u tom slučaju može.
- To mi kaži.
ili, da se izrazim malo modernije "hodanje po ivičnjaku".
Omiljena forica kod dece svih uzrasta i svih generacija. Može da se izvodi praktično bilo gde. I nije ti potrebno nikakvo posebno znanje niti tehnika niti išta drugo - samo ti i ivičnjak. Možeš potpuno praznih ruku to da radiš. A i poželjno je da se radi praznih ruku, da bi lakše mogla da se održi ravnoteža...
Samo se popneš na ivičnjak i polako nogu pred nogu. U slučaju da se zaljuljaš, samo raširiš ruke. Ko želi može i brže, ni to nije protiv pravila. Mada pravila i nema... Samo zatvoriš oči i zamisliš da hodaš po žici kao oni u cirkusu...
Od kuće do škole, od škole do kuće, po parku itd.
Još ako negde naletiš na neki ivičnjak koji se postepeno uzdiže, ide u visinu - e, to je prava uživanjcija. A tek filing kad sa takvog ivičnjaka, kad stigneš do kraja - skočiš!
U slučaju premoštavanja "Šta ima-Evo bleja" barijere u razgovoru između dve jedinke sa prostatom, prvo pitanje koje se postavlja, ukoliko se sagovornici nisu videli neko vreme. Ovo pitanje predstavlja zapovest u muškim neobaveznim razgovorima, te onaj koji ga postavlja, ne sme prekršiti kanon, iako mu je ostatak razgovora unapred poznat, kao voditelju SAT PLUS emisije, put na relaciji Beograd - Budva.
U najvećem broju slučajeva odgovor je: "Brate, nisam", uz "boli me baš kurac" izraz lica i intonaciju. Šanse da neko ko sebe smatra dostojnim predstavnikom osoba muškog pola, prizna da je dobio pedalu, jednaka je šansama da Paris Hilton napravi pidžama žurku u Prištini, a sledeća tema je sigurno zašto - kad - kako - ko je koga šutnuo?
Sledi proces ubeđivanja sagovornika, da devojka smuvana to veče u "Teatro baru" dok joj je i duša bila gorka od pelinkovca, zapravo mnogo smara, još uvek je zaljubljena u lika sa Dorćola, i nema neku sisu, a dupe joj je k'o da je tri godine postila na vodi i bonžiti, tako da je morao da je šutne, a i nije mu frka jer ima još gomilu kombinacija. Sagovornik dodaje "Taj fazon-tako je brate" dozu podrške, zna da ovaj laže k'o svedoci odbrane na Petom opštinskom sudu u Beogradu, ali bi i on isto postupio, te se između dvojice stvara nit međusobnog razumevanja. Uz "moram da palim" poklič strane koja se u konverzaciji više smorila, samoproklamovani Raspućin vraća cvidže na vr' nosa, tešeći se što ga sigurno nije ostavila jer mu je omalen k'o u Mikelanđelovog Davida, pošto on u nedelju i po dana dugoj vezi, nije dobio priliku ni da ga izvadi.
A: Ooo, šta ima?
V: Evo, bleja. A ti, si još sa onom ribom?
A: Ma jok, smara me, a i nije neka. Imam kombinaciju, 'naš sa onom...
V: Moram da palim, eno mi ga bus.
A: Od kad ti ideš u pravcu Vinče?
B: Ma samo da proverim, kako napreduje srpski program za razvijanje nuklearnog naoružanja, ajd vidimo se.
Razlog broj 1 zbog kojeg se u servisu ili prodajnoj stanici uređaja utvrdi da garancija više ne važi. Tako da ga treba uvrstiti kod svih aparata koji se prodaju u Srbiji.
- A šta ste vi, gospodine, radili sa ovim televizorom pa mu je crkao ekran? Da li vam je ispao tokom transporta. Garancija u tom slučaju ne važi.
- Nije mi ispao, gađao sam ga pepeljarom! U garanciji ne piše da ne važi ako ga gađam pepeljarom.
Postoji određeni tip muškaraca koji izabranicama srca svoga tepaju sa imenima stelarnih objekata. Zašto oni to čine? Ako detaljno analiziramo ove izlive milošte, doći ćemo do par zaključaka:
Kao prvo, ne bi trebalo uopšte praviti razliku između Sunca i ostalih zvezda, pošto su sve odreda ogromne lopte usijanog gasa i enormne mase. Samim tim, Sunce je zvezda koliko su i ostale zvezde Sunce.
Do sad se da videti da muškarac (nazovimo ga Mile) koji podilazi na taj način svojoj dragoj ima potajne fantazije koje uključuju njeno pretvaranje u ogromnu svetleću loptu koja bi bila u stanju da ga usmrti količinom radijacije i toplote kojom zrači već na 1 000 000 000 kilometara udaljenosti od nje.
Ali, kakve Mile ima koristi ima od posedovanja lopte usijanog gasa i čelika koja lebdi u vakuumu od početka prostora i vremena? Kurčenje pred ostatkom ekipe sigurno nije dovoljno. Izvor ovih tendencija bi trebalo potražiti u kolektivnoj ljudskoj svesti iz prošlosti:
Danas nam je poznato da su se u ranijim vremenima zvezde (među njima i Sunce) gledale kao božanske nekretnine tamo gore. Bog Sunca je uobičajeno bio vrhovni bog u panteonu većine civilizacija. To nas dovodi do zaključka da Mile želi da se autodeifikuje pomoću svoje devojke: Nazivajući je svojom zvezdom, on sebe automatski postavlja kao u najboljem slučaju njemu ravnog a u najgorem slučaju kao dominantnog nad njom. (Feministi, odložite svoje sekire, ja sam moderan čovek i brinem o političkoj korektnosti, pravima, jednakosti polova, siru i vojnoj muzici.)
Zbog čega se u Miletu rodila želja za autodeifikacijom?
Ako zadremo u mutne vode psihoanalize, može se primetiti da želja za izdizanjem sebe potiče iz osećaja sopstvene inferiornosti. Šta bi Mileta moglo da načini da se oseća toliko inferiorno, da bi spas potražio u autodeifikaciji? Pogledajmo još dublje: On svoju devojku naziva nečim što bi moglo da ga ubije u milisekundi. Da se zaključiti da on podsvesno želi da se kloni svoje devojke. Zbog čega želi da je se kloni? Zato što se boji da će biti razočarana u njega, ili još gore, da će mu se podsmevati.
Nijedan drugi zaključak se ne može izvesti osim onog očiglednog:
Mile ima malu pišu.
Profesionalni sudija koga češće možete videti na RTS-u utorkom i sredom naveče, nego na terenu. Boli ga kurac, što bi se jurio sa fuzbalerima Jelenove Superlige po Novom Pazaru i Svetozarevu kad za iste pare može da palamudi u poluvremenu i na kraju utakmica Lige šampiona kod Tijanića.
I sad, svaki put kad se igra neka tekma, eto ga Strajnić, vrhunski sportski novinar i komentator, ovog puta u ulozi voditelja, zatim eminentni stručnnjak, tipa Nenad Jestrović i naravno on. Ne Džej, no sudija Milan Karadžić. I dok Peđa i ovaj drugi gost analiziraju utakmicu (čitaj- utrkuju se ko će lepši hvalospev o Barseloni izrecitovati), Milan daje stručni osvrt na suđenje. A pošto je Milan veliki čovek, pun solidarnosti i proleterske kolegijalnosti, on nikad neće reći da je suđenje loše, ma koliko to očigledno bilo. NE! Sudije su pod velikim pritiskom, te ako pogreše, onda to nije njihova greška.
U svakom slučaju, ostaje žal što se sve reči izgovorene u ovoj emisiji ne transformišu organski u pomije. Koliko bi se samo krmadi naranilo.
Strajnić- Gospodine Karadžiću, imali smo dve sporne situacije, ako možete da prokomentarišete to.
Karadžić- Pa da, evo prva situacija, vidimo Davida Vilju kako utrčava u prazan prostor između centralnih bekova Leverkuzena i postiže gol. Pomoćni sudija nije podigao zastavicu i bio je u pravu. Evo sada će se to i videti na usporenom snimku.
Strajnić- Meni se čini da je najmanje tri metra u ofsajdu.
Karadžić- Pa to vam se samo čini. Evo uporedite ove štrafte od trave. Jasno se vidi da je Vilja u liniji sa štoperom Leverkuzena.
Strajnić- Da, da, da, u pravu ste. Evo i druge situacije. Ovde imamo jedan oštar start Maskerana nad Rolfesom u kaznenom prostoru. Čini se da je ovo ne samo za najstrožu kaznu, nego i za crveni karton. Međutim, sudija nije pokazao na belu tačku. Mislite li da je pogrešio?
Karadžić- Pa ja mislim da je Ricoli bio u pravu što nije dosudio penal. Jer, evo vidimo sada da ga je Maskerano samo malo zakačio ramenom, a zatim ga slučajno zgazio sedam puta. To je čisto remplovanje. Još ako imamo u vidu činjenicu da je Ricolijev ujak početkom sedamdesetih tri meseca radio u pilani u Bristolu, onda tu vidimo jak uticaj engleskog fudbala, gde se, priznaćete, i igra malo grublje.
Strajnić- Da, o tome nam je pričao kolega Stojanović. Sve u svemu, sudija je uspeo da izađe na kraj sa pritiskom, jer kao što znamo, težak je to posao...
Dečji kviz koji se prikazivao do sredine devedesetih godina prošlog veka. Vodio ga je Nenad Nenadović. Fora se sastojala u tome da se dva buljuka dece takmiče ko će da pogodi skrivenu životinju iza table sa numerisanim poljima. U početku, Nenad Nenadović je morao ručno da skida ona polja, pa je stalno zajebavao decu i ložio ih da se neko polje zaglavilo, te da neće da se skine kad god bi zahtevali da se skloni neko ključno polje posle čijeg skidanja bi pogodili o kojoj životinji se radi. Posle su uveli digitalnu sliku na nekom ekranu, pa više nije mogao da ih tripuje.
U svakom slučaju, gledaš ono i smeješ se kako deca lupaju gluposti, npr. jasno se vidi krilo od neke ptice, a deca nagađaju da je to muflon. Ili se vidi dupe od svinje, a dete kaže da je to beloglavi sup.
Ekipa koja pogodi životinju dobije slatkiše, a ona druga ga ispuši za slatkiše, te im puste utešni crtani film. Onda na scenu stupa neki brkati zoolog Aca koji deci priča o dotičnoj životinji, a deca mu postavljaju razna pitanja, ponekad jako morbidna, npr. jedno ga je dete pitalo da li se mogu ukrstiti čovek i majmun, a Aca je izmuljao neki odgovor kako ne mogu dobiti potomstvo, ali nije odbacio opciju da može da dođe do parenja.
Međ' nama Srbima, omiljeno i krajnje slobodno interpretirano estetsko rešenje kada je u pitanju neki gradivno-reparatorski pos'o. Ustvari, glagol iz naslova u datom slučaju predstavlja savršeno perfidnu varijaciju glagola umeti, jer kako drugačije objasniti proces u kojem je jednom pripadniku nebeskog naroda - a kad smo već tu, pođimo i od *mene, što da ne? - 'mesto da nešto sagradi iz korena tj. da štogod napravi, popravi, prepravi i, uopšte, URADI kako Bog zapoveda, biblijski puta draže (i isto toliko puta lakše, da se ne lažemo) da taj nezahvalni i, svakako,kvalitativnitrud zameni zabašurivanjem, šminkanjem, guranjem pod tepih i ostalim sličnim vidovima na oko ljuckog, al' iznutratrulograda. Dobro - ono, realno, u nekim ekstremno hitnim slučajevima treba pribegavati i ekstremno hitnim rešenjima, ali, brate, da mi prodaju priču omultifunkcionalnom spiralnom šetalištu na Kalemegdanu* kao prekopotrebnoj stvari u ovom gradu, zaista je džukački, bre.
Ae, neću više da se nerviram, ćao.
- Au, brate, šta ću sad da radim jebeno??
- Š'o, torima?
- Kako što, bre, idiote jedan?! Pa, matorci mi se, fazon, za čuku vremena vraćaju sa ranča, a vidi na šta liči gajba, jebote?!?!
- Ma, opušteno, tebra. Umićemo malo, neće ništa izvaliti, videćeš...
1 sat i 6 minuta kasnije...
- MIHAJLO, KAKVI SU OVO MRTVI GOLUBOVI ISPOD BRAČNOG KREVETA, JE LI, BRE, MAJMUNE JEDAN?!?!?!
•••
- E, tebrinjo, 'si vid'o kako su umili centar grada za novogodišnje praznike?
- Jesam, tebrinjo. Ono - izgleda da će ove godine Deda Mraz da navrati i u BeGe...
- Alo, majmune, Deda Mraz ne postoji, što si piglu, hohoho...
- Znam, brate, znam...E, pazi, ogromna rupa u zemlji...
